Gospodine Palaliću, završili ste vreme koje vam je dato na raspolaganje. Vi ponovo pitate isto što je kao pitanje postavio i gospodin Aligrudić. Imate 25 minuta i 12 sekundi i 15 minuta ima gospodin predsednik Poslaničke grupe za sve tri, odnosno za spojenu raspravu.
To smo objasnili, pročitali smo član koji to reguliše. Molim vas, upozoravam vas da ste ponovo pitali nešto što je već pitano, na šta nemate pravo. Na taj način ste povredili Poslovnik. O istoj stvari ne možete dva puta.
Gospodin Krasić.

Pozivam se na članove, pre svega, 27. i 100. Poslovnika i na član 143.
Molim vas, vi ste dali jedno tumačenje iz člana 143. koje ne stoji. U prvom stavu, znam da ste čitali, ali ne znate da čitate, definiše se vreme. U istoriji parlamentarizma se nije desilo da se rasprava u pojedinostima objedinjuje za tri zakona. Zakon broj 1 – određuje se vreme u skladu sa članom 143. i ide rasprava kako je navedeno. Vi želite tri zakona da izliferujete za ukupno vreme od deset sati, pri tom zaboravljate na jednu stvar – ovim poslovnikom je garantovano pravo svakom podnosiocu amandmana da izađe i da, do dva minuta, obrazloži svoj amandman.
Molim vas, u okviru deset sati, to je otprilike 300 amandmana. Ako je neko podneo amandman na treći zakon, poslednji član, pa bude 325 amandman u tom zbiru, on neće moći da ostvari svoje pravo da obrazloži, zbog vašeg tumačenja. Skratili ste ga, nema više gde da se krati. Ovo je teško kršenje ne samo Poslovnika, vi ste to namerno uradili da bi se sprečila javna reč, da bi se sprečila kritika, da bi se sprečilo iznošenje argumentacije i dokaza, da bi građani videli gde vi vodite. Evo, sada, građani, vidite kakva je izmena Poslovnika – da se uvede diktatura, parlamentarna diktatura, da ne sme da se priča ovde. Izvinjavam se.

Radi se o primeni Poslovnika i potrebno je bilo da se pripremite za izmene i dopune Poslovnika, kako biste kvalitetno učestvovali u radu.
Izvolite, po novom osnovu.

Osnov se sastoji u povredi člana 27, tj. vašeg načina predsedavanja, u vezi s članom 104. Poslovnika.
Član 104. propisuje nešto što je usmereno na zaštitu dostojanstva Narodne skupštine. Ako vam narodni poslanici traže da vodite sednicu u smislu člana 27, na jedan kulturan, dostojanstven način, primeren, ili privržen poštovanju Poslovnika, to znači da morate objasniti institute i mehanizme po kojima se taj Poslovnik primenjuje i poštuje u Narodnoj skupštini. Znači, ako ste bili pitani, kod primedbe za kršenje Poslovnika, da nam kažete tačno kako se vreme raspoređuje prema prve tri tačke, vi to niste učinili na izričit zahtev poslanika. Onda ste im objašnjavali, mom prethodniku, gospodinu Palaliću, da je dva puta isto pitao.
Znate, to nema smisla. Jel vi nas smatrate malom decom? Čovek vas je, vrlo prosto, pitao koliko za prvu tačku imamo vremena. Vi ste predsednik ovog parlamenta, vi ste dužni da nas snabdete tom informacijom, ili hoćete da se mi pretvorimo u račundžije, matematičare, da računamo koliko je to minuta i sekundi po prvoj tački. Niste u pravu. Ako je rasprava spojena, mora biti spojena o sve prve tri tačke.

Praktično ste ponovo postavili isto pitanje. Upozoravam vas, nemate reč, iza toga ću izreći sankciju. Ne možete na istu temu više puta.
Gospodine Martinoviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić Dejanović, ukazujem na povredu člana 104. i člana 143. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Poslanicima opozicije je, dame i gospodo, na sednici Administrativnog odbora, na kojoj je raspravljano o Predlogu odluke o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Narodne skupštine, predsednik Administrativnog odbora tvrdio da će vladajuća koalicija odredbu člana 143. stav 4. Poslovnika o radu tumačiti tako da vreme od dve minute koje ima svaki podnosilac amandmana ne ulazi u ukupno vreme za raspravu u pojedinostima.
Mi smo ukazali na sednici Administrativnog odbora da će, ako se bude zauzeo suprotan stav, neki podnosioci amandmana, zbog nedostatka vremena, biti u nemogućnosti da brane svoje amandmane. Onda je, u jednom haosu koji je stvoren u Administrativnom odboru, zato što je vladajuća koalicija podnosila amandmane na sopstveni predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika, protivrečne amandmane, gospodin Konstantinović rekao: "Gospodo iz opozicije, nemojte da se brinete, garantujem vam", to možete da proverite u stenogramu koji je vođen na sednici Administrativnog odbora, "nemojte da se brinete, vlast će da tumači ovu odredbu člana 143. tako da vreme koje ima svaki podnosilac amandmana, u trajanju od dve minute, da brani svoj amandman ne ulazi u ukupno vreme za raspravu u pojedinostima".
Vi sada tvrdite suprotno. To znači, gospođo Đukić-Dejanović, dobro sam razumeo, stvar je u tome što vi varate narodne poslanike; vi ste jedno tvrdili, ne mislim vi, lično, dakle, predsednik Administrativnog odbora je jedno tvrdio na sednici Administrativnog odbora, u ime vladajuće koalicije u ovoj Narodnoj skupštini ...
(Predsednik: Vreme. Upozoravam vas da ja ne varam, nego obrazlažem i govorim istinu.)
... Izvinjavam se. Molim vas, dopustite mi da završim.
(Predsednik: Upozoravam vas, molim vas. Zahvaljujem.)
Dopustite mi da završim.
(Predsednik: Ne možete završiti, prošlo je vreme.)
Niste mi dali da završim.
(Predsednik: Molim vas, ne mogu vam dati duže nego što je predviđeno vreme.)
Da, ali vi ste mi, pre nego što je isteklo dve minute, upali u reč i nisam mogao da završim. Radi se o tome da je vladajuća koalicija prevarila poslanike u Narodnoj skupštini.
Tvrdili su da će ova odredba člana 143. da se tumači na jedan način, a vi je sada tumačite na neki sasvim drugi način. O tome se radi.

Molim vas, vreme od dva minuta za amandmane ne ulazi u ovo vreme, ali ne može biti duže od deset sati, to je suština. Molim vas, tako je rečeno i to ponavljam sada i drugi put.
Ima reč gospodin Petković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 27. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospođo predsednice, protestujem protiv vašeg načina ophođenja prema šefu jedne poslaničke grupe u Parlamentu Srbije, jer mislim da je to nedopustivo. Želim da vam ukažem na to da nema glupih pitanja, ima samo glupih odgovora.
Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije želi da zna, taksativno da nam to kažete da li ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe ima 15 minuta, odnosno da li je to vreme podeljeno na tri puta po pet minuta. Da li pet narodnih poslanika, koji će govoriti u okviru svojih 25 minuta, moraju da podele svoje izlaganje na pet minuta, da bi svi mogli da govore, a tih pet minuta da podele na minut i 35 sekundi, da bi ispunili to?
Zašto nam niste dali sve tri tačke dnevnog reda, ako ste već to objedinili, ne samo međunarodnu pravnu pomoć, nego sve ostale tačke koje ste predvideli da radite? To je, apsolutno, kršenje člana 143. Poslovnika i mi to nećemo dozvoliti da se dešava u Narodnoj skupštini.

Gospodine Petkoviću, 15 minuta je za predstavnika ili onoga ko bude predstavljao poslaničku grupu i može ih podeliti kako god želi. Dakle, može govoriti svih 15 minuta, ili tri puta po pet – on sam odlučuje. To nije precizirano, a vaše ukupno vreme u objedinjenoj raspravi je, kao što sam već rekla, 25 minuta i 12 sekundi. Drugi put već to objašnjavam.
Prelazimo na član 1.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Ima reč gospodin Buha. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i ukazao na osnovnu poziciju SRS-a u vezi s ovim zakonom.
Srpska radikalna stranka smatra da je neprihvatljivo, necelishodno ići u parcijalno definisanje određenih pojmova, pre svega, u oblasti međunarodne pravne pomoći, koja je vrlo široka, sveobuhvatna i, kao takva, zahteva unifikaciju, kodifikaciju ili, kako reče ministar pravde, harmonizaciju pravnih propisa.
Učinili ste suprotno od onog što ste naveli u obrazloženju Predloga zakona i onog što je rekla ministar pravde za ovom govornicom. Najpogubnije rešenje ste napravili zato što ste iz jednog zakona, a to je Zakonik o krivičnom postupku, izdvojili jednu celinu i ubacili je u poseban zakon.
SRS smatra da je neprihvatljivo ići na ovako parcijalno definisanje ove oblasti i da je predlagač zakona morao, shodno već postavljenom pravilu, ono što je definisano Zakonikom o krivičnom postupku, kroz inoviranje zakonskih odredaba, ubaciti sve ono što je sastavni deo međunarodnih konvencija – konvencija Evropske unije, konvencija UN-a, postignutih međunarodnih sporazuma iz ove oblasti i sve prakse, sudske i druge prakse koje se odnose na oblast međunarodne pravne pomoći.
Ovakvim načinom, vi razdrobljavate pravni sistem Republike Srbije, zato što ćete sada morati definisati...