Gospodine Novakoviću, ovo je forma u kojoj bih mogao da dođem do ove govornice da vas upozorim na nešto i da tražim odgovor, u ime svih poslanika. Hajde, ovamo ih nema (pokazuje rukom na svoju levu stranu), ali makar s ove strane ih ima.
Mi se sada nalazimo u stvarno nezgodnoj situaciji u pogledu primene člana 143. ovog novog poslovnika, posle ovih izmena. Pazite, vi ste rekli da smo prešli na 2. tačku dnevnog reda, a to je, znači, drugi zakon. Povodom tog zakona postoji dvadesetak amandmana, pretpostavljam. Sada se postavlja sledeće pitanje. Pošto je ta rasprava objedinjena, kako vi to kažete, da li ta kategorija, logički, uopšte može da postoji, to je drugo pitanje, ali mi sada postavljamo pitanje – ako podnosioci amandmana imaju pravo do dva minuta da pričaju, da li predstavnici poslaničke grupe mogu da koriste ono drugo vreme, konkretno, predstavnik stranke – 15 minuta, a SRS, još 68 minuta, koliko ima po nekim principima koji važe?
Treba da nam to objasnite vrlo jednostavno – da li imamo ili nemamo pravo, da bismo izbegli ove situacije, da ''kokate'' ovde opomene i da pokazujete solidarnost, humanost i brigu za nezbrinute tako što nekome otmete iz džepa. Ne želimo nikakve konflikte s vama. Samo želimo da nam se, vrlo prosto, objasni.
Kako god da vi objasnite, nema logičkog objašnjenja, zbog nakaradnog Poslovnika i onoga što je ugrađeno u taj poslovnik. Uopšte je nemoguće objediniti raspravu u pojedinostima povodom tri zakona, nemoguće je. Jer, ako to radite, onda mi možemo da krenemo s amandmanima na treći zakon.
Mi to ne želimo, već želimo da se samo to razjasni, jedanput za sva vremena. Verovatno će ovaj poslovnik malo da traje, jer ćete i vi, bogami, malo da trajete. Hvala.

Hvala.
Dakle, nema povrede Poslovnika.
Vreme svake poslaničke grupe je direktno, nedvosmisleno pročitano na samom početku. Koliko ja znam, vreme Poslaničke grupe SRS po ovoj raspravi je isteklo i nema ga više.
Znači, to je vreme za vas, za objedinjenu raspravu o prve tri tačke dnevnog reda, za razliku od drugih poslaničkih grupa, koje imaju još jedno određeno vreme.
Pošto ministra nema u sali, nije još došao, određujem pauzu od 15 minuta. Nastavićemo rad u 14.30 časova.
(Posle pauze – u 14.30)

Nakon pauze od 15 minuta, nastavljamo s amandmanom na član 2...
Izvinjavam se. Gospodin Šormaz se javio povodom amandmana na član 2. koji je podneo gospodin Boris Aleksić.

Javljam se povodom amandmana kolege Aleksića. Mislim da nije bilo daleko od logike da bude usvojen, jer ceo ovaj zakon, jedina važnost ovog zakona i zašto ga usvajamo jeste to što je on jedan od onih na listi potrebnih za ulazak u šengen zonu, ili za dobijanje tih čuvenih viza koje naši građani očekuju. Inače, oni koji se bave tom delatnošću u Srbiji, znaju da, kad je reč o samom sprovođenju  zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, značaja praktično, nema.
Prvo, ovi koji se bave krivičnim delom pranja novca u Srbiji to rade iz ličnog interesa, iz lične koristi. Ne postoje podaci da se time finansira bilo koja teroristička organizacija u svetu, a i na našem delu teritorije, u južnoj srpskoj pokrajini, Kosovu i Metohiji, svi znaju da je 80% privrednih aktivnosti, u stvari, u sivoj zoni, tako da malo što ide kroz neke redovne kanale koje sprovodi Euleks, koji je dovela ova nesposobna vlast na Kosovo i Metohiju, i nešto malo preko izvršne vlasti koju imaju kosovski Albanci. Od tog novca, koji je toliko mali, ne finansira se terorizam, koji je, inače, prisutan među onima koji danas čine vlast u našoj južnoj pokrajini KiM.
Te terorističke organizacije, koje mogu da ugroze bezbednost u Srbiji, a prave ih kosovski Albanci, finansiraju se na potpuno drugačiji način. One se finansiraju, pre svega, trgovinom heroina. Mislim da to već jednom treba da bude izgovoreno i za ovom skupštinskom govornicom i zato sam se i javio povodom ovog amandmana.
Ako mi, kao država, bez obzira na ovaj zakon, želimo zaista da se borimo protiv terorizma, onda moramo u našim bezbednosnim službama, u našoj policiji i vojsci već jednom da se organizujemo na takav način, naravno, i u našoj državi, našom diplomatijom, da upoznamo ne samo naše građane, nego da se organizujemo i od toga branimo, jer to je opasnost koja Srbiji visi nad glavom za naredni period. Moramo da se organizujemo.
Trgovina heroinom. Reći ću vam, kratko, neke podatke, u jedan minut, koji se znaju u svetu, da se 93% ukupne proizvodnje heroina u svetu obavlja u državi koja se zove Avganistan. U Avganistanu se nalazi 70 hiljada NATO vojnika.
Od kada je NATO tamo, 20 puta je povećana proizvodnja heroina u Avganistanu. Dovoljno bi bilo, da ta država hoće da se bori protiv proizvodnje heroina, da digne poljoprivredne helikoptere i da isprska ta polja s makom, uz zaštitu 70 hiljada NATO vojnika, i da ne bude više proizvodnje heroina.
Najveće tržište u blizini Avganistana je, naravno, Evropska unija, tri miliona zavisnika od heroina ima u EU, ne korisnika, korisnika ima mnogo više, već zavisnika; lečenih zavisnika heroina ima tri miliona. Na to dodajte nas koji nismo članice EU, velika tržišta kao što su Turska, Rusija, Ukrajina, Švajcarska itd., i onda možete misliti o kolikom novcu se radi.
Najveći prodavci heroina u Evropi su Albanci s Kosova i Metohije. Zvanično, po podacima UN-a, albanska mafija je postala četvrta mafija po snazi u svetu. Oni za najveće neprijatelje smatraju Srbiju i srpsku državu, a mi se za to ne spremamo. Moramo se spremati i u našoj diplomatiji ove podatke moramo da počnemo da iznosimo.
Avganistan je, inače, prva država koja je priznala nezavisnost KiM-a. Naravno, komplementarne su im privrede, ovi proizvode a ovi prodaju. Povezani su i na takav način se finansiraju terorističke organizacije u svetu.
Ponavljam, 70 hiljada NATO vojnika u Avganistanu. U bazi Bondstil ima 16 hiljada, otprilike, NATO vojnika, pola od toga su Amerikanci, američki vojnici na teritoriji južne srpske pokrajine, Kosova i Metohije. Ne može me niko ubediti da to nije povezano.
U našim diplomatskim aktivnostima, morali bismo da počnemo i o tome da govorimo, a ne da na konstataciju predsednika Vlade Španije da Španija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, naš predsednik odgovori onako žustro – gospodine predsedniče Vlade Španije, ni Srbija nikada neće priznati Kosovo i Metohiju. Tako se ne radi, nego mi moramo da stvorimo i u policiji i u vojsci bezbednosne službe koje će se tome odupreti i koje će početi protiv toga da se bore i van teritorije Republike Srbije, jer su oni opasnost za nas. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 2, amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospodine Kragoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a, na Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma podneo sam amandman, koji glasi: "U članu 2. stav 5, posle tačke 3, dodaje se tačka 4), koja glasi: ''Terorističkom organizacijom, u smislu ovog zakona, smatra se i tzv. Nacionalni komitet za oslobođenje i odbranu svih albanskih teritorija, tzv. Oslobodilačka vojska Kosova, tzv. Albanska nacionalna armija, tzv. Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca i druge terorističke organizacije koje su identifikovane od strane nadležnih državnih organa i službi Republike Srbije. Terorističkom organizacijom, u smislu ovog zakona, smatraju se i tzv. Kosovske bezbednosne snage."
Obrazloženje za podnošenje amandmana je da Republika Srbija ima višegodišnje iskustvo u borbi protiv terorizma, naročito na Kosovu i Metohiji. Stoga je neophodno da se u ovom članu posebno navedu pripadnici najozloglašenijih terorističkih organizacija, koji su činili i čine veliki broj krivičnih dela, bave se pranjem novca i finansiranjem svojih aktivnosti na teritoriji naše države. Tzv. Kosovske bezbednosne snage čine i pripadnici tzv. Nacionalnog komiteta za oslobođenje i odbranu svih albanskih teritorija, tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, tzv. Albanske nacionalne armije i tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, koje je Vlada Srbije definisala kao terorističke i u knjizi "Albanski terorizam i organizovani kriminal na Kosovu i Metohiji", izdatoj septembra 2003. godine.
Zbog toga je neophodno da se u ovom članu posebno navedu pripadnici najozloglašenijih terorističkih organizacija, koji su činili i čine veliki broj krivičnih dela, bave se pranjem novca i finansiranjem svojih aktivnosti na teritoriji naše države. Uz to bih hteo da se pomenu i pripadnici tzv. terorističkih organizacija ''Rosa'' i ''Vehabije'', koje možete da vidite slobodno ukoliko dođete na prostor Kosova i Metohije.
Naša država bi morala da učini sve da spreči da se te organizacije šire i jačaju, da spreči da se takvim pripadnicima izdaju dokumenta države Srbije kako bi mogli nesmetano da putuju.

Hvala, gospodine Kragoviću.
Da li još neko želi reč?
Na član 3, amandman je podnela narodni poslanik Milica Radović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Milica Radović. Izvolite.
Uz dva minuta koja imate kao podnosilac amandman, još 13,5 minuta ima Poslanička grupa DSS-a.

Koristiću vreme za amandman i koristiću nešto vremena koje je opredeljeno za Poslaničku grupu.
Na početku, moram da kažem da se ne slažem s načinom na koji vladajuća koalicija tumači nove odredbe Poslovnika koji je donet u ovoj skupštini, prvenstveno u delu koji se odnosi na objedinjenu raspravu u pojedinostima.
Na stranu to da je vreme od dva minuta koje podnosilac amandmana ima na raspolaganju prekratko, verujem da među nama postoje poslanici koji su u stanju da u roku od dva minuta sažmu svoje misli i da potpuno obrazlože svoj amandman, ali sam mišljenja da ovakvo neprimereno ograničenje diskusije ne ide u prilog kvalitetnoj raspravi.
Sada da nešto kažem i o amandmanu. Amandman sam podnela na član 3. Predloga zakona, koji reguliše, ili bi trebalo da reguliše sve pojmove koji se upotrebljavaju u Predlogu zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Konkretno, amandman se odnosi na proširenje pojma imovine, na taj način što bi se proširio rečima: umetnička dela, plemeniti metali i druge dragocenosti.
Mislim da bi na taj način pojam imovine bio, u svakom slučaju, detaljnije opisan. Takođe sam mišljenja da svoje mesto u članu 3. treba da nađe i Uprava za sprečavanje pranja novca. Tačno je da je definisana članom 52, ali ako govorimo o samim pojmovima, onda bi bilo sasvim celishodno da on bude preciziran i definisan u svim delovima, odnosno na onom mestu u zakonu gde su definisani ostali pojmovi.
Kada sam govorila o kvazibanci u načelnoj raspravi, rekla sam da se ne slažem da je taj izraz adekvatan, da je bilo potrebno pronaći neki izraz koji više odgovara duhu našeg jezika. Pored toga što se ne slažem sa samim izrazom, ne slažem se ni sa definicijom koja je upotrebljena za kvazibanku, jer kvazibanka ne znači ono što je opisano u samom Predlogu zakona. Kvazibanka nije banka koja je registrovana u jednoj državi, a u kojoj ne vrši svoju delatnost, već je kvazibanka banka koja je registrovana u jednoj državi u kojoj fizički ne postoji. To je mnogo preciznija definicija. Mislim da bi predlagač ovog zakona trebalo da uzme ovo u obzir.
Takođe, smatram da je izraz "bezgotovinska transakcija i elektronski novac" trebalo da nađe svoje mesto u određivanju pojmova u smislu ovog zakona.
Sve ovo ukazuje da zakon nije na najbolji mogući način regulisao pojmove koji se primenjuju u njemu, samim tim, ono što mogu da iznesem kao generalnu primedbu, zakon nije koncizan, nije jasan na mnogim mestima i u određenim situacijama je preobiman.
Mogu da kažem da ovo, konkretno, iznosim kada je u pitanju, recimo, član 91. ovog predloga zakona.
Meni je, kao diplomiranom pravniku, s položenim pravosudnim ispitom, bilo vrlo teško da ga shvatim i u potpunosti sagledam, zato što sam član 91. Predloga zakona upućuje na 10 različitih članova. Da biste bili u mogućnosti da sagledate šta je sve propisano u članu 91, njegovu pravu suštinu, koji se, usput govoreći, bavi prekršajnim kažnjavanjem advokata, bilo bi neophodno da uzmete u obzir svih 10 prethodnih članova na koje on ukazuje.
Smatram da ovo nije dobro i da je sada vreme da ovakve stvari ispravimo, jer će, u krajnjem slučaju, izazvati mnoga dodatna tumačenja u samoj praksi, a mislim da to nije cilj predlagača zakona.

Hvala.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima podnosilac amandmana, gospodin Jadranko Vuković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS-a, podneo sam amandman na član 6. stav 2. Međutim, Vlada Srbije je taj amandman odbila, s obrazloženjem da ga ne prihvata iz razloga što su u članu 6. stav 2. Predloga zakona pobrojane radnje i mere, tj. obaveze koje obaveznici imaju u skladu s tim predlogom zakona.
Vlada kaže da je donošenje interne procedure za izvršavanje tih mera samo jedan od načina, ili metoda na koji će obveznik te mere vršiti i nije celishodno propisati je kao posebnu obavezu.
Predlagač, takođe, kaže da je nepodeljena praksa svih obveznika koji imaju više zaposlenih da donesu interne procedure kojima detaljnije regulišu obaveze iz Zakona o sprečavanju pranja novca, koji je na snazi.
U članu 6, dame i gospodo narodni poslanici, stav 2, posle tačke 6), dodaje se nova tačka 7, koja glasi: "Izrada procedure (internog pravilnika) za postupanje zaposlenih u slučajevima u kojima postoje sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma". Dosadašnje tačke 7), 8) i 9) postaju tačke 8), 9) i 10).
Obrazloženje ovog predloga amandmana. Bez postojanja određene procedure, odnosno internog pravilnika, zaposlena lica kod obveznika u smislu ovoga predloga zakona neće znati kako da se ponašaju i postupaju u slučajevima u kojima postoji sumnja da se radi o pranju novca ili o finansiranju terorizma.