… veže za komunalnu infrastrukturu samog mesta i na taj način se smanjuju troškovi opremanja industrijskog parka, a industrijski potencijal se izmešta van stambene zone.
Opštine vrlo često imaju problem pribavljanja ovog zemljišta u državnu svojinu, zbog visoke cene koja se traži za ovo zemljište.
Uvođenjem mogućnosti eksproprijacije zemljišta za tu namenu daje pregovaračku poziciju opštinama da to zemljište pribave po tržišnoj, ali realnoj i pravičnoj ceni. Potrebno je da se obezbedi realno i pravično obeštećenje. Mislim da niko nema dilemu oko toga. Ali, da se izbegnu nerealno visoke cene koje se traže od strane pojedinaca.
Po mom mišljenju i dubokom uverenju ovo je način da se ne ošteti pojedinac kao vlasnik privatne svojine, ali i da se sačuva javni interes, a javni interes je privredni razvoj i standard svih građana Republike Srbije.
Ovo je poenta, opštine koje su nerazvijene ili nemaju atraktivne lokacije, a to je većina opština u Srbiji, moraju da ponude investitorima najpovoljnije uslove da bi došli u njihovu sredinu, a to je potpuno komunalno opremljeno zemljište sa svim pratećim sadržajima, da bi ih na taj način privukli i dali im u zakup.
Znači, oni to zemljište ne prodaju, to ostaje državno vlasništvo, ali ga daju u zakup investitoru da tamo razvije svoju privrednu aktivnost. Zato je potrebno omogućiti mehanizam da osnuju i opreme opštine svoje industrijske parkove u skladu sa skromnim sredstvima kojima raspolažu, na taj način razviju svoj privredni potencijal i otvore nova radna mesta.
Daću samo jedan primer značaja industrijskih parkova jedne opštine, a to je opština Pećinci, koja nije imala problem rešavanja vlasništva zemljišta zato što ima atraktivnu lokaciju, ali hoću da naglasim važnost industrijskoj parka za budžet jedne opštine. Opština Pećinci je 2001. godine imala budžet od 37 miliona dinara, ponavljam, 37 miliona dinara, ako sam pogrešio za malo, izvinjavam se. Prošle godine budžet je bio milijardu i 300 miliona dinara. Mislim da je ovo veliki kvalitativni skok. Oni su uspeli da na 1600 ha radne zone dovedu 30 domaćih i stranih firmi.
Država, tj. mi, kao oni koji deo sistema koji uređuju ovu državu, mora da uradi dva strateški važna pravca. Kao prvo, morala bi opštinama dati bespovratna sredstva za opremanje komunalne infrastrukture u industrijskim parkovima, kao što je to uradila Češka. Ona je sufinansirala sa 60% opremanje komunalne infrastrukture industrijskih parkova, a lokalne samouprave su učestvovale sa 40%. Rezultat toga: od 1996. do 2007. godine otvorili su 160.000 radnih mesta.
Drugi veliki problem koji treba da se reši, to su komplikovane procedure izgradnje objekata u zemlji Srbiji koji traju i mesecima. Investitori neće imati strpljenja da čekaju na dobijanje dozvola mesecima, mesecima i mesecima. Ako se izgube u šumi papirologije, odustaće od Srbije.
Mi bez ovih promena i bez ovog amandmana nećemo uspeti da napravimo brzi iskorak u privrednom razvoju koji nam je potreban u ovim godinama ekonomske krize i ovaj naš deo, naš teret koji mi sami moramo da uradimo. Postoje dileme, ali mislim da interes pojedinca ne može da bude iznad interesa države, jer mi ne živimo kao pojedinac, nego kao društvene grupacije po određenim pravilima.
Ovo jeste borba za pravo na život i pravo na svojinu, ali ovo je i borba za bolji život, gde čovek na svom radnom mestu može da ostvari pristojnu zaradu za sebe i za svoju porodicu i da ih na taj način izdržava.
Uvek se trudim da u ljudima i u stvarima koje gledam pronađem ono dobro. Juče sam u mnogim diskusijama koje sam ovde čuo, koje su kritikovale pojedine odredbe ovog zakona izmena, videli samo ono loše.
Mislim da to nije dobar stav i definitivno se po tom političkom stavu razlikujemo u mišljenjima. Ubeđen sam da je ovo amandman koji može doneti prosperitet ovoj zemlji, prvenstveno da može da pomogne opštinama koje su nerazvijene, koje nemaju atraktivne lokacije, a koje žude i vape za radnim mestima, te želim da ubedim i vas, a takođe i našu Vladu, i gospođu ministarku da prihvate ovaj amandman, jer mislim da ćemo time uspeti da rešimo jedan veliki problem. Zahvaljujem.