Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će, u danu za glasanje, odlučivati o Predlogu zakona, u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dragan Stevanović, Lidija Dimitrijević, Milorad Buha, Dragan Živkov, Marina Toman, Tomislav Ljubenović, Boris Aleksić, Marko Milenković, Nataša Jovanović, Dejan Mirović i Mirko Munjić, kao i Vlada.
Pisanim putem, Vlada je povukla amandman na član 29. Predloga zakona, koji je podnela 27. novembra 2008. godine.
Primili ste izveštaj Odbora za finansije, sa ispravkom, i izveštaj Zakonodavnog odbora. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Dragan Stevanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

U ime SRS ću, najpre, uopšteno reći nekoliko reči, kao ovlašćeni predstavnik SRS, a onda ću, iako ste mi rekli da ćete prihvatiti moj amandman na član 3, svakako reći nešto i u prilog njemu. Naime, mi smo ovaj zakon i u načelnoj raspravi pokušali da osporimo, osvrćući se na činjenicu da ovo nije adekvatan odgovor na ekonomsku situaciju, finansijsku situaciju, stanje javnih finansija u ovoj državi. Smatrali smo da odgovori na te izazove, odnosno na te probleme koje imamo danas u Srbiji, definitivno nisu čak ni u najmanjoj meri sadržani u Predlogu ovog zakona.
Slažem se sa činjenicom da Srbija ima i poresku nedisciplinu, kako ste ovde naveli, lošu poresku kulturu, ali definitivno odgovornost za takvu konstataciju leži na onima koji osam ili devet godina pričaju o evropskim standardima, a istovremeno ništa ne čine da se u sferi javnih finansija i uopšte u sferi funkcionisanja državne uprave i svih njenih segmenata, ti standardi na neki način bar počnu ostvarivati i definisati.
U raspravi o prethodnom zakonu dao sam sebi za pravo, u ime SRS, da konstatujem da je tek u najavi da jednu jedinu meru, koja predstavlja jedan ozbiljan standard u oblasti državne uprave, definišete kroz jedan zakon i, objektivno, ništa se više kao evropski standard ili standardi ozbiljnih i modernih razvijenih država u svetu, ne može prepoznati u zakonodavstvu koje, kao Vlada, donosite pred poslanike, odnosno pred zakonodavni organ - Skupštinu Republike Srbije.
Znači, mi smatramo da je suština obezbeđivanje stabilnosti javnih finansija, suština obezbeđivanje javnih prihoda i stabilizacija javnih rashoda. Ponajmanje je to administrativno uređivanje poreske uprave. U jednoj meri da, i to zaustavljanje dekapacitiranja, kako ste to ovde definisali i naveli, u poreskoj upravi svakako da je potrebno i neophodno, ali država Srbija ima problem sa poreskom osnovicom, država Srbija nema gde da ubira poreze.
Lično mislim da ova država treba da stavi u funkciju sve i naučne i svake druge kapacitete, da iznalazi način da se povećava proizvodnja, da se povećava izvoz, da se strukturalno menja uvoz, da stvaramo prostor da obezbeđujemo osnovicu za ostvarivanje prihoda po osnovu PDV, a ne da Vlada, u postupku razmišljanja ili najavljivanja nekog rebalansa budžeta, kao jednu od mera najavljuje povećanje, eventualno, stope PDV, što svakako nije dobro. To je nekoliko uopštenih reči koje sam, kao predstavnik poslaničke grupe, hteo da kažem.
Svakako ću koristiti svoje vreme da u razgovoru i polemici o amandmanima, ako mogu, ubedim gospođu ministar da prihvati još neki amandman SRS. Da kažem još nekoliko reči uopšte o amandmanima. Koncepcijski, amandmani su pratili ono što ste kroz ovaj zakon predložili.
Znači, politički svakako ne možemo da se složimo, ali mi smo pratili koncepcijski ovo što ste predložili i mislim da nema razloga da ne prihvatite suštinski nijedan amandman.
Koliko ćete imati sluha, to ćemo da vidimo kroz raspravu, ali čini mi se da amandmani deluju potpuno smisleno i da nema, ponavljam, razloga da ih ne prihvatite.
Što se tiče mog amandmana koji sam predložio na član 3. Predloga zakona, kao što stoji, predvideo sam da se u članu 24. posle reči "poreske uprave" u odgovarajućem padežu, dodaju reči "i poreskog odeljenja jedinice lokalne samouprave" u odgovarajućem padežu, a u stavu 3. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči "odnosno na teret budžeta jedinica lokalne samouprave".
Obzirom da je država, konačno, uz solomonske napore, smogla snage i našla način da konačno završi taj postupak definisanja poreskih odeljenja na nivoima lokalne samouprave, obzirom da je definisano da određeni poreski prihodi konačno postanu i prihodi lokalne samouprave, tako je uspela država da definiše i poreska odeljenja na nivoima lokalnih samouprava. To je u ovoj državi išlo sa manje ili više napora.
Mislim da u dobrom delu lokalnih samouprava to još uvek nije definisano i ne funkcioniše na jedan pravi i adekvatan način. To sam rekao i u načelnoj raspravi. U 2008. godini država je dva puta obarala tender kojim je trebala da obezbedi programski paket i tehnička sredstva kojima će se ova odeljenja definisati i zaokružiti i na jedvite jade je to konačno urađeno.
Ono što je, takođe, bitno za ovaj deo priče, jeste reći da je poreska uprava, ono što je prenela na lokalnu samoupravu, prenela u jednom prilično haotičnom i neuređenom stanju. Podaci su jako nesistematizovani i neažurirani.
Rekao sam, još uvek nije uspostavljena koordinacija lokalnih organa, katastarskih službi i nekih drugih nadležnih državnih organa, tako da će, objektivno, lokalnoj samoupravi trebati još dosta vremena da sve stvari ustroji i podigne na nivo koji je bitan ili potreban lokalnoj samoupravi.
Što se samog amandmana tiče, obzirom da ste vi kroz zakon predvideli da se naznači da će se deo prihoda, koje je potrebno vratiti poreskim obveznicima, vraćati iz budžeta Republike Srbije i dodali ste da će se vraćati iz budžeta lokalne samouprave, onda sam ovim amandmanom hteo da predvidim da sve ono što kroz zakon želi država i hoće obveznicima da ponudi kroz zakon, od strane poreske uprave, do te iste obaveze prema poreskim obveznicima imaju i poreska odeljenja jedinica lokalne samouprave.
Tu sam hteo da se dve stvari reše.
Sa jedne strane, da se poreski obveznici zaštite i da sve ono što ih interesuje, svaku potrebu koju u ovom smislu i kontekstu imaju, mogu da ostvare u poreskom odeljenju lokalne samouprave, ali sam, sa druge strane, naterao na odgovornost i ažurnost organa lokalne samouprave. Znači, da se istovremeno, što se kaže, jednim udarcem ubiju dve muve.
Mislim da je amandman potpuno smislen. Ovo obrazloženje za odbijanje mislim da je malo neracionalno i mislim da nema razloga da ne prihvatite ovaj amandman. Hvala, gospođo ministre.

Reč ima ministarka finansija Diana Dragutinović.

Naknadnim čitanjem, a to je naknadna pamet, dobro, amandman poslanika Dragana Stevanovića na član 3. zaista doprinosi preciznosti osnovnog rešenja, navodi decidno poresko odeljenje i jedinice lokalne samouprave i budžeta jedinice lokalne samouprave, zato prihvatam ovaj amandman.

Na osnovu člana 27, s obzirom da je predstavnica predlagača prihvatila amandman, molim predsednika Odbora za finansije da razmotri mogućnost da se na sazvanoj sednici Odbora odlučuje kako bi amandman koji je Vlada prihvatila postao sastavni deo. Celishodnosti radi, ukoliko takve mogućnosti nema, onda će se Skupština o tome izjasniti u danu za glasanje.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Predlog za dodavanje novog člana.
Vlada je podnela amandman kojim predlaže da se posle člana 4. doda novi član 4a.
Odbor za finansije je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandman je podnela Lidija Dimitrijević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima ministarka finansija Diana Dragutinović. Izvolite.

Amandman poslanika Lidije Dragutinović prihvatam u ime Vlade.

Zahvaljujem. Još jednom, na osnovu člana 27. molim predsednika Odbora za finansije da razmotri mogućnost da se na sazvanoj sednici odlučuje o amandmanu koji je ministarka Diana Dragutinović u ime Vlade prihvatila, tako da bi postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, podnosilac amandmana.

Dame i gospodo, očekujem isto pozitivnu reakciju ministra, posle ova dva, prirodno je da ide i treći. Međutim, moram kritički da se osvrnem ne na prihvatanje, nego na ukupnost i na sam Predlog izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i odnos Ministarstva i svih državnih službi u ovoj oblasti.
Iz obrazloženja Predloga zakona vidimo zbog čega se ide na izmene. Predlagač zakona kaže da je to proširenje obima poslova u poreskoj upravi, zapošljavanje novih radnika u ovoj oblasti. Međutim, praksa nam pokazuje da su tendencije potpuno suprotne. U praktičnoj primeni zakonskih odredaba u oblasti poreza i doprinosa imamo stagnaciju i Ministarstva finansija i svih drugih državnih organa.
Pre desetak dana direktor poreske uprave nam dade sledeće podatke. Kaže, do sada je ukupno u registru registrovano oko 280 hiljada privrednih društava, aktivnih je svega oko 112 hiljada, negde 40 i nešto posto. Od 35 hiljada privrednika, aktivnih je 16 hiljada, opet negde 40 i neki procenat, a što ukazuje da je prema broju preduzeća registrovanih i drugih privrednih društava, preduzetnika, svega 40% po broju aktivnih.
Ako je ovde rečeno u zakonu da je suprotna tendencija, onda tu neko ne iznosi istinu, a da ne kažem da laže. Ako vidimo po obimu obavljenog prometa 2006, 2007. i 2008. godine, onda vidimo da je stagnacija u prometu.
U poreskom smislu, u nominalnom iznosu, u finansijskim pokazateljima došlo je do porasta, ali u obimu transakcija finansijskih obim je smanjen. Poreski organi imaju daleko manje obaveza nego što je to bilo u poslovnoj 2005, 2006. i 2007. godini. To je jedna stvar.
Ovo obrazloženje koje je navedeno od strane predlagača zakona ne stoji. Sam koncept zakona, kako je koncipiran još 2002. godine, vrlo je loš i kao takav on treba da doživi transformaciju u smislu prilagođavanja savremenim pravnim uslovima normiranja ove oblasti.
Vi ste u ovaj zakon ugradili desetak, petnaestak zakonskih propisa, iščupali ste iz određenih zakonskih propisa i ubacili u ovaj zakon, tako da ovde imamo odredaba Zakona o opštem upravnom postupku, Zakona o državnoj upravi, Zakona o državnim službenicima i nameštenicima, Zakona o radu, imamo čak i odredbe nekih kolektivnih ugovora koje ste uneli ovde.
Svaka izmena pojedinog zakonskog propisa zahtevaće promenu ovog zakona, a što je neprimenljivo i štetno, neracionalno i u svakom slučaju će biti štetno po državni interes da se stalo menja. Vidim ovo je šesta ili sedma izmena ovog zakonskog propisa. Svake godine menjamo, a što jasno govori o tehnički loše izvedenom zakonskom projektu. Morali bi ga na određeni način menjati i prilagoditi potrebama praktične primene.
Pored toga, vidimo da u poreskoj upravi ima problema u radu zbog niskih primanja poreskih službenika i činovnika. Ako smo svedoci reforme koju je država napravila od 2002. godine ovim zakonskim projektom i 2003. godine sa uvođenjem PDV-a. Mi smo reformu u ovoj oblasti završili i morali završavati sa 2003, a da ne kažem 2004. godine to je sve moralo biti završeno. Danas je 2009. godina, a mi nismo oživotvorili sve ono što je ta reforma morala doneti. Zašto? Zato što aktuelna vlast uvek stane na drugom koraku, ne napravi treći i jedanaesti korak koji mora da napravi. Reforma nije završena.
Mi se ovde u obrazloženju pozivamo na određene reformske zaokrete u ovoj oblasti, pa će nam doneti, nema reforme. Reformu niste doveli do kraja, a ovo što predlažete ovim zakonskim propisima nije reforma, nego je to samo prilagođavanje određenim zakonskim projektima i suludo unošenje odredaba, a o tome najbolje govore čl. 23. i 24. ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je toliko glomazan da predstavlja jedan od najvećih zakona u celokupnom domaćem, a verovatno i svetskom zakonodavstvu, a što bi u normativno-pravnom smislu trebalo korigovati odmah onog trenutka kada se usvoji u ovom parlamentu.
Treba da nas zabrinu ekonomska i finansijska kretanja u četvrtom kvartalu prošle godine, a posebno prvi i drugi mesec ove godine i pokazatelji koje dobijamo i iz Ministarstva finansija i iz Vlade, a posebno iz državnih organa koji se bave statistikom.
Moramo videti šta se dešava, zašto nam pada proizvodnja. Industrijska proizvodnja je pala 17% u odnosu na januar i februar 2008. godine. Pored toga, pada nam i ostala proizvodnja. Vidimo da su nam finansijski prihodi, koji se elementiraju iz PDV-a, da su pali negde 30% u odnosu na 2008. godinu. Imamo pad uvoza za 35%, ali analitičari koji se bave ovim pitanjima kažu da je pad uglavnom u oblasti uvoza repromaterijala, što nas treba u svakom slučaju zabrinuti. Da li aktuelnu vlast to brine? Čini mi se da ne brine.
Imamo pad izvoza za 25%, imamo pad investicija za 15%, da li aktuelna vlast ima kontramere da zaustavi ove negativne tokove? Da li išta čini Ministarstvo finansija, u smislu zaustavljanja ovako negativnog trenda u oblasti proizvodnje i naplate prihoda.
Državni organi, poreski organi su dužni da svojim pokazateljima ukažu na ove negativne trendove.
Svedoci smo bili u toku prošle godine i ovde je SRS ukazivala na negativne tendencije kontrole velikih sistema, posebno privatizovanih velikih sistema. Kontrole u velikim sistemima, posebno u sistemima koje su kupili tajkuni, gotovo da nismo ni imali.
Postavljam pitanje Ministarstvu finansija – kada ste izvršili kontrolu poreskom inspekcijom, budžetskom inspekcijom i nekim drugim poreskim organima i drugim inspekcijama, kod Miškovća, kod Beka, kada ste bili u Sartidu, videli tamo njihove bilanse i izvršili kontrolu?
Ovde sam iznosio podatke o kontroli bankarskog sistema. U 2008. godini, slovom i brojkom, izvršena je kontrola u 34 banke registrovane u 2008. godini. Svega u 22 slučaja podnet je zahtev, jedan za privredni prestup i 21 prijava zbog uočene nezakonitosti u radu bankarskog sistema.
Tvrdim da ih ima na stotine i na hiljade, samo jednostavno država ne želi da uđe u taj sistem. Zašto? Zato što je to privatizovano, zato što su to banke čiji su vlasnici stranci koji su uneli kapital ovde, znalački pojačali vrednost dinara onog trenutka kada unesu svoje devize, otkupe te devize i onda ih transferom vrate u bankarski sistem država odakle su došle ovde. Zato dolazi do oscilacija. Vi ste svesni toga, međutim, ništa ne preduzimate.
Zbog toga mi imamo strahoviti odliv iz deviznih rezervi. NBS je prodala na deviznom tržištu u poslednjem kvartalu 2008. godine milijardu i 450 miliona evra, samo u prva dva meseca ove godine prodali smo 550 miliona evra, samo zbog stabilizacije kursa. Ko je otkupio te devize? Otkupile su strane banke, prebacile na račune svojih matičnih banaka, odakle su formirane. S druge strane, otkupili su ih tajkuni, prebacili ponovo u inostranstvo. Šta narod Srbije ima od toga? Nema ništa.
Oduzeo sam 11 minuta. Hvala.

Poslanička grupa SRS ima na raspolaganju još 58 minuta.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Ima reč narodni poslanik Dragan Stevanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, rekli ste da vam se ovaj amandman ne sviđa. Tvrdim da je ovaj amandman, suštinski, koncept ovoga što predlažete, bez obzira što smo suštinski protiv toga, ali uopšte ne izlazi iz ovoga, niti menja koncept ovog zakona. Evo zašto.
Vi ste, recimo, ovde u obrazloženju zakona rekli da izmene ovog člana koje ste predložili imaju za cilj da se postupak prinudne naplate učini efikasnijim. To isto ste stavili u obrazloženju u kom ste ovaj amandman odbili.
Mogu da razumem da je vaša namera da postupak ostvarivanja i sigurnosti javnih finansija budu efikasne, ali nekad kaznene odredbe ne treba da se doživljavaju da treba da deluju "aposteriori".
Naša namera sa ovom kaznenom odredbom je da deluju preventivno na svest onih koji će u tom postupku javnog nadmetanja da učestvuju.
Slažem se da depozit koji polože ne treba da im se vrati, ali ukoliko budu u postupak javnog nadmetanja ulazili sa pretpostavkom da će za neozbiljnost i neodgovornost biti kažnjeni, efikasnost će se svakako podići na viši nivo. To morate da prihvatite.
Evo vam jedan slikoviti primer. Nisam do sada imao priliku da budem kažnjen zbog toga što nisam stavio pojas u automobilu, ali zbog kazne koje su predviđene obavezno se vezujem kad sedam u kola. Ljudi su jako čudni. Ulaze u postupke javnih nadmetanja za kupovine firmi od ne znam koliko desetina miliona dinara ili nekoliko miliona evra, i to rade iz hira, i spremni su da ostave i izgube svoj depozit, i zbog toga to rade, iz hira i inata.
Ukoliko ste stvarno opredeljeni da efikasnost ostvarivanja javnih finansija na bilo kom nivou, da li lokalnom ili državnom, bude drugačija, odnosno da bude sigurna, čini mi se da biste i ovu kaznenu odredbu, odnosno kaznu do 5% koju predviđamo amandmanom kao preventivnu meru prihvatite, u svakom slučaju to neće urušiti efikasnost ostvarivanja javnih finansija.