Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 120 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 99 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: Nenad Čanak, Velimir Ilić, Milan Lapčević Radojko Obradović i Željko Tomić.
Obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici prisustvuje Marijana Karadžić, pomoćnik ministra finansija.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENA I DOPUNAMA ZAKONA O EKSPROPRIJACIJI (nastavak u pojedinostima)
Raspravu u pojedinostima nastavljamo raspravom o amandmanu na član 7. koji je podneo narodni poslanik Đura Mučenski.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100.

Javljam se na osnovu člana 88, stav 2. Povređen je po meni član 88. stav 2, koji utvrđuje određene vaše obaveze kao predsedavajućeg na početku sednice radnog dana.
Maločas ste izgovorili koji su poslanici sprečeni da prisustvuju sednici i tu ste pomenuli ime Nenada Čanka. Cela javnost u Srbiji zna da nije sprečen da prisustvuje sednici, nego da se sam sprečio prijavom u serijal "Veliki brat". Čovek se sprečio sam, nije on sprečen. Nemojte dezinformisati narod i Narodnu skupštinu Republike Srbije, nismo valjda toliko blesavi.

Narodni poslaniče nema povrede Poslovnika. Poslanici koji su sprečeni da prisustvuju sednicama Narodne skupštine, o tome u takvom tekstualnom obliku obaveštavaju Narodnu skupštinu, odnosno službu i predsednicu Narodne skupštine, narodni poslanik Nenad Čanak kao i svi ostali narodni poslanici koji su danas sprečeni da prisustvuju sednici Narodne skupštine.
Narodni poslanik Zoran Krasić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Na početku ću da navedem član 27, alineja druga, ali pošto to može da deluje malo komplikovano da javnost ne zna o čemu se radi, pozvaću se i na član 138. Poslovnika, o čemu se u stvari radi? Radi se o tome što je predsednik Narodne skupštine, predsedavajući morao ovaj predlog zakona da vrati Vladi i da upozori Vladu da mora da tekst ovog predloga zakona upodobi u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine.
Konkretno, da obrazloženje za pojedina rešenja koja se predlažu da se da to obrazloženje, da to obrazloženje bude potpuno, da to obrazloženje bude normalno i da obrazloženje bude tog kvaliteta da isključuje mogućnost bilo kakvog krivičnog gonjenja.
O čemu se radi? Uskoro ćete imati prilike da slušate obrazlaganje amandmana na član 14. predloga ovog zakona. Tekst člana 14. predloga zakona je kriminal. Zašto kriminal? Ubacuje se nov stav…
(Isključen mikrofon.)

Narodni poslaniče, upozoravam vas na član 100. stav 1, koji glasi - da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg, ukoliko smatra da ona nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjenoj na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi, što vi niste učinili i napravili ste zloupotrebu stava 1. člana 100.
Zahvaljujem narodni poslaniče, niste postupili u skladu sa stavom 1. člana 100, koji vam omogućava pravo na reč.
Da li podnosilac amandmana na član 7, narodni poslanik Đura Mučenski, želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Đura Mučenski.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministre, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, cilj mog amandmana koji sam podneo je ravnomerni privredni razvoj svih opština u Srbiji. Kako ćemo to ostvariti?
Mojim amandmanom se proširuju razlozi za eksproprijaciju koji sada već postoje u članu 20. ovog zakona i pored postojećih razloga za eksproprijaciju nepokretnosti za potrebe obrazovanja, zdravstva, kulture, energetske, komunalne infrastrukture, proširuje se i za potrebe razvijanja industrijskih parkova.
O čemu se radi? Šta su industrijski parkovi? Industrijski parkovi su zemljišne celine koje su namenjene za obavljanje privredne aktivnosti. Oni omogućavaju priliv stranih investicija, ali i aktiviranje domaćih investicija, povećanje nezaposlenosti, a njihovim osnivanjem izvan industrijskih centara smanjuje se regionalna nerazvijenost i nejednakost, podstiče se razvoj ekonomski nerazvijenih opština i to je poenta mog amandmana.
Industrijski parkovi mogu da budu poluga privrednog razvoja, pogotovo u gradovima i u opština u kojima je industrija ugašena. Molio bih vas da poslušate, svestan sam da će ovaj amandman izazvati različita mišljenja, ali mislim da je to vrlo važno kako za sve nas, tako i za građane Srbije. Industrijski parkovi se po pravilu osnivaju po obodima naselja, gde je često zemljište u privatnoj svojini. Ovakva lokacija je prirodna i logična zato što se komunalno opremanje industrijskog parka…

Dva minuta. Zahvaljujem narodni poslaniče. Hoćete li da koristite vreme poslaničke grupe? Da, izvolite.

… veže za komunalnu infrastrukturu samog mesta i na taj način se smanjuju troškovi opremanja industrijskog parka, a industrijski potencijal se izmešta van stambene zone.
Opštine vrlo često imaju problem pribavljanja ovog zemljišta u državnu svojinu, zbog visoke cene koja se traži za ovo zemljište.
Uvođenjem mogućnosti eksproprijacije zemljišta za tu namenu daje pregovaračku poziciju opštinama da to zemljište pribave po tržišnoj, ali realnoj i pravičnoj ceni. Potrebno je da se obezbedi realno i pravično obeštećenje. Mislim da niko nema dilemu oko toga. Ali, da se izbegnu nerealno visoke cene koje se traže od strane pojedinaca.
Po mom mišljenju i dubokom uverenju ovo je način da se ne ošteti pojedinac kao vlasnik privatne svojine, ali i da se sačuva javni interes, a javni interes je privredni razvoj i standard svih građana Republike Srbije.
Ovo je poenta, opštine koje su nerazvijene ili nemaju atraktivne lokacije, a to je većina opština u Srbiji, moraju da ponude investitorima najpovoljnije uslove da bi došli u njihovu sredinu, a to je potpuno komunalno opremljeno zemljište sa svim pratećim sadržajima, da bi ih na taj način privukli i dali im u zakup.
Znači, oni to zemljište ne prodaju, to ostaje državno vlasništvo, ali ga daju u zakup investitoru da tamo razvije svoju privrednu aktivnost. Zato je potrebno omogućiti mehanizam da osnuju i opreme opštine svoje industrijske parkove u skladu sa skromnim sredstvima kojima raspolažu, na taj način razviju svoj privredni potencijal i otvore nova radna mesta.
Daću samo jedan primer značaja industrijskih parkova jedne opštine, a to je opština Pećinci, koja nije imala problem rešavanja vlasništva zemljišta zato što ima atraktivnu lokaciju, ali hoću da naglasim važnost industrijskoj parka za budžet jedne opštine. Opština Pećinci je 2001. godine imala budžet od 37 miliona dinara, ponavljam, 37 miliona dinara, ako sam pogrešio za malo, izvinjavam se. Prošle godine budžet je bio milijardu i 300 miliona dinara. Mislim da je ovo veliki kvalitativni skok. Oni su uspeli da na 1600 ha radne zone dovedu 30 domaćih i stranih firmi.
Država, tj. mi, kao oni koji deo sistema koji uređuju ovu državu, mora da uradi dva strateški važna pravca. Kao prvo, morala bi opštinama dati bespovratna sredstva za opremanje komunalne infrastrukture u industrijskim parkovima, kao što je to uradila Češka. Ona je sufinansirala sa 60% opremanje komunalne infrastrukture industrijskih parkova, a lokalne samouprave su učestvovale sa 40%. Rezultat toga: od 1996. do 2007. godine otvorili su 160.000 radnih mesta.
Drugi veliki problem koji treba da se reši, to su komplikovane procedure izgradnje objekata u zemlji Srbiji koji traju i mesecima. Investitori neće imati strpljenja da čekaju na dobijanje dozvola mesecima, mesecima i mesecima. Ako se izgube u šumi papirologije, odustaće od Srbije.
Mi bez ovih promena i bez ovog amandmana nećemo uspeti da napravimo brzi iskorak u privrednom razvoju koji nam je potreban u ovim godinama ekonomske krize i ovaj naš deo, naš teret koji mi sami moramo da uradimo. Postoje dileme, ali mislim da interes pojedinca ne može da bude iznad interesa države, jer mi ne živimo kao pojedinac, nego kao društvene grupacije po određenim pravilima.
Ovo jeste borba za pravo na život i pravo na svojinu, ali ovo je i borba za bolji život, gde čovek na svom radnom mestu može da ostvari pristojnu zaradu za sebe i za svoju porodicu i da ih na taj način izdržava.
Uvek se trudim da u ljudima i u stvarima koje gledam pronađem ono dobro. Juče sam u mnogim diskusijama koje sam ovde čuo, koje su kritikovale pojedine odredbe ovog zakona izmena, videli samo ono loše.
Mislim da to nije dobar stav i definitivno se po tom političkom stavu razlikujemo u mišljenjima. Ubeđen sam da je ovo amandman koji može doneti prosperitet ovoj zemlji, prvenstveno da može da pomogne opštinama koje su nerazvijene, koje nemaju atraktivne lokacije, a koje žude i vape za radnim mestima, te želim da ubedim i vas, a takođe i našu Vladu, i gospođu ministarku da prihvate ovaj amandman, jer mislim da ćemo time uspeti da rešimo jedan veliki problem. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Zoran Krasić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100.

Na početku, gospođo Čomić, da bi me bolje shvatili, da ne bi napravili ponovo neku grešku, ovo što imam nameru da kažem da je povreda Poslovnika to niste uradili pre tri sekunde ili pre dva minuta, nego ste uradili pre nego što je ovaj govornik izašao za govornicu.
Radi se o povredi iz člana 104. Poslovnika Narodne skupštine, gde vi jednostavno od jutros, prepuni mržnje, besa ili nekog drugog emotivnog stanja sa kojim ste došli na sednicu Narodne skupštine, tretirate dostojanstvo Narodne skupštine samo u okviru dva minuta.
U dva minuta i jednoj sekundi, po vama, narušeno je sve, raspalo se sve i sve treba eliminisati iz Narodne skupštine, bez obzira koji je poslanik, bez obzira šta poslanik priča sa govornice.
Molim vas, skrećem vam pažnju, uzdržite se kada tumačite dostojanstvo Narodne skupštine i omogućite narodnim poslanicima da javno kritikuju nešto što u krajnjem slučaju može biti i kriminal, jer u protivnom, mislim za nekoliko dana da vam donesem lutke Miškovića, Beka, Đilasa i ostalih, pa njima izričite opomene, a ne narodnim poslanicima.