Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih narodnih poslanika za reč, a pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam        da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika Narodne skupštine? Ne.
Ako ne, zaključujem načelni pretres.
Prelazimo na 2. i 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ODLUKE O IZBORU PREDSEDNIKA NACIONALNOG PROSVETNOG SAVETA I PREDSEDNIKA SAVETA NARODNE BANKE SRBIJE (zajednički jedinstveni pretres)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima odluka iz dnevnog reda po tačkama 2. i 3, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 169. stav 3, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa G17 Plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, ako to već nisu učinile, kako bismo mogli da obavimo raspravu po prijavama narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: poslaničku grupu SRS narodni poslanik Paja Momčilov i poslaničku grupu DSS narodni poslanik Zoran Šami.
Saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, koji je podnela narodni poslanik Nada Kolundžija, i Predlogu odluke o izboru predsednika Saveta Narodne banke Srbije, koji je podneo Odbor za finansije.
Da li predlagač, narodni poslanik Nada Kolundžija želi reč? Ne.
Da li predstavnica predlagača, narodni poslanik Branka Ljiljak, zamenik predsednika Odbora za finansije, želi reč? Ne.
Da li predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Da.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, a posle njega narodni poslanik Zoran Šami.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo da krenemo od samog početka.
Mi danas, u okviru ove Druge sednice Prvog zasedanja imamo raspravu o tri tačke dnevnog reda, i to - Predlog odluke o izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, koji je podnela narodna poslanica Nada Kolundžija, i imamo Predlog odluke o izboru predsednika Saveta Narodne banke Srbije, koji je podneo Odbor za finansije. Imamo objedinjenu raspravu, a sada vidite koliko je predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta i predsednik Saveta Narodne banke ista tematika - zaključite i sami.
Mi sada lepo možemo, kada je to potrebno skupštinskoj većini, da stavimo u džak babe i žabe i onda da vodimo objedinjenu raspravu. No, bože moj, može se i tako. Samo ukratko da se osvrnem na predlog povodom, je li tako, odluke o izboru predsednika Saveta Narodne banke Srbije.
Savet Narodne banke Srbije je dobio svojih pet novih članova u septembru prošle godine, kao što je većini vama verovatno znano. Verovatno je većini vama znano da je guverner Narodne banke, neko je danas njega ovde u raspravi prepodnevnoj spominjao - čovek je sumnjivih stručnih sposobnosti, bivši činovnik Dojče banke. Isto tako, većini od vas, bar nama srpskim radikalima, potpuno je jasno da je taj gospodin eksponent, je li tako, međunarodnih finansijskih centara moći koji treba da kontrolišu situaciju u našoj Srbiji.
Mi smo dobili kao predlog od Odbora za finansije da izaberemo za predsednika Saveta NBS Dejana Šoškića, vanrednog profesora ekonomskog fakulteta u Beogradu. Ne bih se bavio posebno biografijom ovog vanrednog profesora Dejana Šoškića.
Međutim, interesantne su dve-tri činjenice koje padaju odmah u oči. Relativno je mlad čovek, ima 42 godine, fulbrajtovac je. Ima biografiju, prema mišljenju DOS-ovaca, dosta bogatu. Tu se vidi da se dosta usavršavao u SAD, da ne nabrajam gde i kako. Onog koga to interesuje može to da vidi. Mi, naravno, poslanici nismo dobili ovu biografiju. Ko želi da se upozna sa kandidatom za koga treba da glasamo, mora lično da se potrudi da dođe do toga. Zašto nam to nije dostupno ne znam?
No, da se ne bavim više ovim predlogom, interesantniji mi je izbor za predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta za obrazovanje. Vi ste u toku par ovih dana raspravljali na temu ovog odbora. Vi ste obavili izbore. Izabran je 21 novi član. Videli smo, gledali smo, glasali ste mimo Poslovnika, po 35 sekundi. Videli smo da ste i ponavljali glasanje. No, videli su to i građani i to je ono što vi sigurno ne možete da izbegnete. Sud javnosti će u svakom slučaju da vam bude onaj glavni presuditelj - time se neću baviti.
Mi smo videli da je razrešen bivši predsednik ovog tela i to je dr Aleksandar Jovanović, i videli smo takođe, da je kao kolateralna šteta, ovde postradao i akademik Miloš Đurić, jedan istaknuti naučni radnik. Sigurno zbog paralize koja je postojala u radu ovog tela nije dobro da najumnije glave snose konsekvence i posledice.
Šta je nama gospođa Nada Kolundžija predložila? Predložila nam je dr Desanku Radulović, profesorku, sa bogatom stručnom biografijom. Mora se kazati, ona ima zaista i akademsku bogatu karijeru, ima stručnu bogatu karijeru. Mora se priznati da je i društveno bila angažovana na poslovima koje sigurno treba da obavlja i ovaj savet. Hajde da se malo pozabavimo samim Savetom.
Vidite da Nacionalni savet broji 42 člana. Biraju se polovina njih na šest godina. Imaju mandat duži i od nas poslanika, duži od Vlade? Dalje, interesantno je da bi polovina, prema zakonskim normama, trebalo da budu istaknuti stručnjaci, a druga polovina ne moraju - a šta treba da budu, opet nije sasvim jasno.
Ono što je njihova sigurna funkcija, nedvosmislena i najvažnija funkcija, to su dve - donosi pravce u razvoju obrazovanja i vaspitanja u Srbiji i donosi nastavne planove i programe za nivo obrazovanja za koji su predviđeni.
Odmah da kažemo, većina to zna, ovaj nacionalni savet je zadužen za predškolsko, osnovno i srednješkolsko obrazovanje. Postoji poseban savet za univerzitetsko obrazovanje. Ono što je interesantno, ovo telo bi trebalo da ima javan rad.
Pitam vas - gde ste mogli da se informišete o radu ovog nacionalnog saveta? Ako ga biramo mi kao Skupština, verovatno bi na sajtu trebalo da vidimo i da se informišemo o onome što oni rade i kakve odluke donose. Na Skupštini toga nema.
Odete na sajt Vlade Srbije, potražite tamo gde su materijali u vezi sa radom ovog tela, nema ni tamo. Ako ste pratili štampu, ne sada u zadnje vreme, nego ranije, nećete ni u sredstvima javnog informisanja moći bilo šta da pročitate o radu ovog saveta. Zašto?
Vidite, taj savet koji ima 42 člana od svog osnivanja, a to je bio maj 2005. godine, uspeo je da se dvadesetak puta sastane. Imao je obavezu da svake godine Skupštini daje izveštaj o svom radu, što nije ispunjavao. Godine 2006. je uputio izveštaj i 2009. godine na traženje Odbora za obrazovanje, našeg skupštinskog, dostavio je izveštaj koji je Odbor odbio.
Šta je problem? Problem što u ovom zadnjem izveštaju su članovi ovog nacionalnog saveta izrekli jednu istinu, s kojom se i ja slažem, da je katastrofalna situacija u obrazovnom sistemu države Srbije. Međutim, nisu bili samokritični i nisu preuzeli deo svoje odgovornosti zašto je ta situacija takva.
To telo je plaćeno telo, članovi dobijaju 40.000 nadoknadu, a predsednik 50.000 nadoknadu i oni su koštali pojedinačno svaki 1.700.000 ovu državu, budžetska sredstva su odvajana za njih. Ukupno je država potrošila na njih i njihove aktivnosti 73 miliona, a oni nijedan relevantan dokument iz svoje nadležnosti nisu doneli, a proglasili su se nenadležnim za donošenje strategije obrazovanja u državi Srbiji, opšte strategiji koja nedostaje, a za koju su oni bili odgovorni i te kako da je mi dobijemo.
Ko nadgleda sistem obrazovanja predškolskog, osnovnog i srednješkolskog? Da vidimo kako on otprilike izgleda. Negde oko 1.100.000 dece obuhvaćeno je ovim sistemom, a imamo 1.873 predškolske ustanove sa 18.000 zaposlenih, oko 3.500 redovnih osnovnih škola, 240 specijalnih škola i 16 škola za odrasle, 47.000 nastavnika, nešto više, a srednjih škola imamo 548. Da ne razvrstavam koje su one vrste, imamo, što je interesantno, jedan mali broj privatnih škola.
Zadnjih dana mogli ste u medijima da pročitate da je Sindikat prosvete, jedan od sindikata reprezentativnih, izašao sa podatkom da u sistemu postoji 17.000 viška zaposlenih i da je to nešto što je neodrživo i neprihvatljivo za sistem. Ministar za prosvetu se složio s tim, sa konkretnom brojkom, i rekao je, opet što je zabeležila štampa naša, da neće biti otpuštanja u tom sistemu i da će se pronaći modusi i načini da svi zaposleni ostanu u sistemu.
I pored ovakve mreže razgranate, Srbija ima 1.400.000 nepismenih, samo 6,5% ima visokoškolsko obrazovanje. Zašto je to važno, probaću kasnije da kažem.
Pogledajmo samo Ministarstvo. U Ministarstvu radi preko 500 zaposlenih. Isto Ministarstvo ima dva državna sekretara, sedam pomoćnika i dva savetnika. O čitavom sistemu trebalo bi da brinu i sledeće institucije: Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja sa četiri organizacione jedinice, Centar za strateški razvoj, Centar za razvoj programa i udžbenika, Centar za profesionalni razvoj zaposlenih i Centar za stručno i umetničko obrazovanje.
Znači, postoje institucije u zemlji Srbiji koje bi mogle da odrade ove poslove koji nisu urađeni, a tiču se prosvetnog sistema, prvenstveno mislim na strategiju obrazovanja u državi Srbiji.
Dosovski sistem vladavine šta podrazumeva? On podrazumeva uvećavanje broja zaposlenih u državnoj administraciji. Samo da vas podsetim, u vreme Vlade Mirka Marjanovića, koja je kritikovana zbog najvećeg broja ministara, bilo ih 35, sadašnja Vlada ima 26. Ukupan broj funkcionera je bio 70 do 150, zavisno od vremenskog intervala, a danas imate, ako gledamo te funkcionere, a to su pomoćnici, državni sekretari i savetnici, 232 funkcionera. Ako gledate čitavu administraciju koja opslužuje ministarstva i Vladu, onda od 8.000 zaposlenih u 2000. godini imate danas 28.000.
Zašto ovo govorim? Više od 28.000 ljudi primaju plate iz budžeta. Znate li koliko primaju? Primaju 10% bruto nacionalnog dohotka. Ono što je interesantno, ova administracija je formirana na partijskoj pripadnosti i solidarnosti. Poznato je da stručne kvalifikacije ovde nisu odlučujuće, nego pripadnost određenoj partiji. To je naša realnost s kojom treba da se suočimo.
Često kažete da ste vi evropejci i da želite u EU. Vi obmanjujete narod, građane Srbije. Vi niste evropejci, vi fingirate evropski put, vi se rugate vašim postupanjem, sledeći taj put, a ja ću to pokušati i da dokažem.
Evropski prostor je, ako gledamo kroz odluke Saveta Evrope, 2000. godine doneo jedan dokument, Lisabonski dokument, u kome se odredio jasno i precizno šta želi do 2020. godine da postigne.
Rekao je - cilj je do 2010. godine da Evropa postane vodeća ekonomska sila u svetu koja će omogućiti održiv razvoj i socijalnu koheziju. Kako? Primenom i implementacijom znanja.
Mi sigurno znamo da je 21. vek proglašen vekom znanja i sigurno ćemo se složiti šta je ono specifično u 21. veku, pa specifična je ta globalizacija. Naravno, mi kritikujemo njene loše aspekte i uvek smo spremni da ukažemo na njih. Imamo informacione i komunikacione tehnologije koje su se naglo razvile, imamo menadžment znanja i naročito je važno u svemu tome da vidimo kako to Evropa zamišlja da ostvari ove ciljeve da ona bude planetarni vodeći ekonomski subjekat, uz pomoć znanja.
Ona kaže ovako - mora se prvo poboljšati kvalitet obrazovanja na svim nivoima, da treba omogućiti lak pristup svim društvenim slojevima tom obrazovanju i naravno govori o otvaranju svih sistema prema svetu.
Smatra se da će u 2010. godini, po toj lisabonskoj agendi, skoro 50% novih radnih mesta zahtevati tercijalni nivo obrazovanja, a mi imamo 6,5% ljudi sa visokom stručnom spremom. Smatra se da će skoro 40% zahtevati srednje obrazovanje, a tamo će za oko 10% biti dovoljna i osnovna škola. Da li naš sistem može da odgovori ovim prognozama i ovim izazovima koji stoje pred razvijenim evropskim zemljama, pitam vas.
Kod osnovnog obrazovanja Evropa je jasno definisala sedam ciljeva. Moraju se doneti smernice za formiranje referentnih indikatora, moraju se doneti akcioni planovi i moraju se pratiti izvršenja.
Pitam vas u zemlji Srbiji, gde su indikatori, pokazatelji sistema obrazovanja? Gde možemo da ih vidimo? Gde je akcioni plan kojim će da se postigne cilj? Gde je provera i evaluacija onoga što je postignuto?
Gospodo poslanici, to je Evropa. Vi ovo sve ne radite, samo pričate, samo pevate jednu pesmu koja postaje već otrcana i skoro neverovatna. Dajte indikatore, dajte akciju i dajte evaluaciju.
Koji su to principi? Prvo decentralizacija, autonomija obrazovnih ustanova i jačanje odgovornosti prema roditeljima i prema deci koja su u sistemu. Obezbeđivanje nastavnicima od 20-100 sati kontinuirane edukacije u toku jedne godine, to kaže Evropa. Gde su vaših 100 sati kontinuirane edukacije nastavnika i nastavnog osoblja?
Osiguravanje kvaliteta je druga stvar, koja se obezbeđuje samokontrolom same ustanove i spoljašnjom kontrolom kroz testove i ispitivanja.
Gde su vaši testovi ispitivanja? Gde su vaše metode samokontrole? To je Evropa. Ovo što radite, što samo pričate o Evropi, to je zabušavanje i to je ruganje kako Evropi, tako i građanima Srbije.
Osiguravanje kvaliteta sa 16 indikatora se prati u četiri oblasti. Prvo se gledaju dostignuća u matematici, maternjem jeziku, opštim naukama, informacionim tehnologijama, stranim jezicima, gleda se uspeh i prelaznost u viši nivo, analizira se učešće zainteresovanih grupa roditelja, koje treba da budu glavne u analizi rezultata i onoga što se postiže u školama. Gde su naši roditelji uključeni po vama, u koja tela? Gde mogu da kažu šta misle? Postoje saveti pri školama, a govorim za više nivoe. Opremljenost i struktura obrazovnih ustanova. Gde možemo da vidimo kakva je opremljenost naših ustanova? Gde možemo da vidimo strukturu?
Gospodo, to je Evropa, nije ovo što nam ne date da govorimo. Ne date nam da govorimo upravo da ne bi ovo iznosili, da vas ne bi demaskirali pred građanima Srbije, i to je razlog vaše tiranije većinske, i to je razlog donošenja restriktivnog Poslovnika kog zloupotrebljavate i sami.

Narodni poslaniče, 20 minuta je isteklo, vreme koje vam je na raspolaganju kao ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, na prošloj sednici smo imali tačku dnevnog reda – Izbor članova Nacionalnog prosvetnog saveta i, kao neki prirodni nastavak tog posla, na ovoj sednici imamo izbor predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta. Na prošloj sednici sam izneo stavove DSS u vezi sa izborom Nacionalnog prosvetnog saveta i danas se verovatno ne bi ni oglašavali da ono što se dešavalo juče prilikom glasanja za članove Nacionalnog prosvetnog saveta, meni bar lično, a i mnogim mojim kolegama, nije ostavilo veoma gorak ukus u ustima.
Pre svega, neću sad da lamentiram o tome koliko je Nacionalni prosvetni savet, bar onako kako je zamišljeno u zakonu, jedna veoma važna državna institucija, institucija koja treba da bude sve drugo samo ne politička, koja treba da bude, pre svega, visokostručna, a zatim i da predstavlja i na neki način reprezentuje savest ovog društva u jednoj tako važnoj sferi kao što je obrazovanje.
Nažalost, bojim se da i ona tačka dnevnog reda na prošloj sednici, a i ova tačka dnevnog reda na ovoj sednici, ima potpuno pogrešan naslov. Dragi prijatelji, ovo nije izbor Nacionalnog prosvetnog saveta, ovo je izbor prosvetnog saveta vladajuće većine.
Nažalost, juče smo izabrali 23, neću da kažem, časnih ljudi, među njima ima i onih sa veoma lepim biografijama, ali smo ih nažalost birali ne zbog tih biografija nego zbog, da kažem, stranačke podobnosti vladajuće većine. To je bilo potpuno jasno.
Da ste, osim toga, bar to uradili sa nekim stilom, to bih i razumeo, ali ste se tu naganjali i potpuno protivposlovnički ponavljali glasanja, gde je jedini razlog za ponavljanje glasanja to što neko ko je trebalo da bude izabran nije dobio u prvi mah dovoljno glasova, bilo je to i kod izbora u nekim drugim kategorijama, po nekim drugim tačkama.
Pri tome, ponižavajući u krajnjoj liniji upravo te koji su izabrani, a da ne kažem da je jučerašnji postupak u Skupštini sasvim morao da uvredi mnoge časne i veoma kvalitetne ljude, koji ne da nisu izabrani, nego nisu dobili priliku da bilo ko za njih glasa.
Podsetiću vas – ovde je u vreme glasanja sedela samo vladajuća većina. Niko drugi razuman nije mogao da ostane da sedi nakon cirkusa koji se desio kod izbora gospođe Sonje Liht.
Hoću da kažem da ovo što smo juče radili ne valja ništa. Ne valja ništa ne zato što ne valja mojoj stranci ili nekoj drugoj stranci, ili što valja nekoj trećoj stranci, nego ne valja ništa što to za zemlju Srbiju i njenu prosvetu ništa dobro nije.
Uvodeći praksu da biramo kandidate vladajuće većine u tela kakvo je Nacionalni prosvetni savet, a takvih tela ima još, srećom, u ovoj državi, mi zapravo uvodimo praksu da će svaka sledeća skupštinska većina, bez obzira ko je činio, verovatno nažalost raditi to isto.
Tako ćemo imati praksu da će svaka sledeća skupštinska većina smenjivati aktuelnog predsednika nekog prosvetnog saveta, pa birati nekog novog itd.
Doduše, trenutno rizikujem da mi predsedavajuća, verovatno s pravom, zameri da zapravo ne govorim o tački dnevnog reda, jer na tački dnevnog reda je izbor predsednika tog i takvog prosvetnog saveta. Odmah da vam kažem, namerno to ne činim, jer celokupan postupak koji je sproveden u ovoj sali, iako, već sam vam rekao, bilo je načina i uzalud sam, nažalost, pokušavao na Odboru za prosvetu da uvedem taj način da razgovaramo o kandidatima, da dođemo do nekog konsenzusa.
Čitajući njihove biografije, veoma dobrih kandidata je bilo. Neki od njih su izabrani, ali nažalost mnogi od njih nisu izabrani. To je šteta, neću da kažem za ovu ili onu stranku, to nije važno, to je, naravno, šteta za zemlju Srbiju.
Meni i DSS preostaje jedino da se nadamo da će doći neka bolja i razumnija vremena, da će se Srbija i u ovoj, a i u drugim oblastima dozvati pameti i da ćemo jednog dana dobiti prave naslednike Dositeja Obradovića.
Ovo nisu naslednici Dositeja Obradovića. Uzgred budi rečeno, ni predloženi kandidat to svakako nije.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, ovlašćeni predlagač.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želela bih samo da na neki način otklonim neku sumnju koja je pala na ljude koji u celoj ovoj priči postaju žrtve međustranačkih obračuna.
Želim da podsetim da Nacionalni prosvetni savet bira Skupština Republike Srbije na osnovu predloga 18 nacionalnih institucija. Dakle, 18 nacionalnih institucija je poslalo, na osnovu zakona, svoje predloge, a poslalo ih je zbog toga što je zakonom predviđeno da se oni biraju na različite vremenske periode, kako bi se ostvario kontinuitet i istovremeno menjao sastav, kako ne bi u istom trenutku bio zamenjen ceo sastav novim, pa je tako nekima istekao mandat, koji su bili birani na tri godine, pa ih sada biramo itd.
Nikoga nismo smenjivali zbog političke volje ili nekakve političke nepodobnosti, smenjivali smo zbog toga što im je na osnovu zakona istekao mandat i bili smo u obavezi da, kao nadležno telo koje vrši izbor na osnovu predloga koje dostavljaju nacionalne institucije, uradimo taj posao u zakonskom roku. To je ono što sam želela ovog puta da kažem.
Ako mislite da je glasovima 126 ili 127 automatski zalepljena partijska etiketa tim ljudima, onda mislim da svi nanosimo štetu jednoj važnoj nacionalnoj instituciji kao što je Nacionalni prosvetni savet, zato što niti je njihova želja bila da na osnovu toga budu kandidovani, niti je njihova želja bila da na osnovu partijske pripadnosti, simpatija ili bilo čega drugog što je vezano za partije, prihvate da obavljaju ovaj posao koji, svi se oko toga slažemo, jeste jako važan posao u zemlji kojoj predstoji ozbiljna reforma sistema obrazovanja, zemlji u kojoj postoje mnogi problemi vezani za obrazovanje.
Razumem i podrazumevam da postoji zajednička dobra namera da jednu ovako važnu nacionalnu instituciju učinimo dostojnom Dositeja Obradovića. Ono što je možda sada pitanje za Srbiju: koliko Dositeja Obradovića ima u ovom vremenu i da li ih je imala i u ono vreme više od jednog? Hoću da verujem da su nacionalne institucije predložile najbolje kandidate i da smo se mi, u odnosu na njihove predloge, usaglasili oko onih kandidata oko kojih smo pokazali glasanjem da imaju većinu.
To što poslanici opozicije nisu želeli da budu u sali i da svojim glasovima pokažu da možda postoje kandidati za koje oni misle da su bolji od onih koje smo mi birali, to je pitanje za opoziciju, a ne za nas. Mi smo birali one za koje smo, na osnovu predloga 18 nacionalnih institucija, u dubokom uverenju da će moći da urade ovaj posao u najboljem interesu obrazovanja. Hvala vam.

Narodni poslanik Zoran Šami traži repliku. Nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.

Gospođo predsedavajuća, gospođo Kolundžija, dame i gospodo poslanici, bojim se da u ovom parlamentu mi ipak nismo ti koji mogu da procene da li ima Dositeja Obradovića. Problem je u tome što ovako kako trenutno vladajuća većina radi, i da ih ima, mi ih ne bi spazili. Drugo, nije stvar u tome i nije poenta u tome da se mi ovde po ovom pitanju moramo preglasavati. Stvar je u tome, a vaše kolege u Odboru su to mogle da vam prenesu i verovatno su vam preneli, da sam insistirao na tome da Odbor izađe sa nekim svojim objektivnim savetom Skupštini, prosto čitajući biografije.
Nije sporno da nisu političke partije predlagale kandidate, predlagale su odgovarajuće institucije, mada i kroz te institucije, pitanje ko je u kakvoj poziciji bio. Nisam baš sasvim siguran da je svako ko bi to zavredeo i mogao da bude predložen. To zavisi malo od strukture predlagača itd, da u to sada ne ulazim. U svakom slučaju, način kako je to juče rađeno, sa desetak ponovljenih glasanja, a jedini osnov je bio što kandidat koji "treba" da bude izabran ne dobije dovoljno, pa onda ćemo da glasamo sve dok ne dobije dovoljno, ali u raspravu o toj vrsti kršenja Poslovnika sad ne želim da ulazim.
U svakom slučaju, nije dobro na ovaj način birati Nacionalni prosvetni savet, a zapravo nije dobro na ovaj način birati ni predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta. Trebalo je pogledati biografije i ovih juče izabranih i onih koji su izabrani pre tri i po godine, pa proceniti ko je taj ko ima dovoljno veliki gabarit da vodi Nacionalni prosvetni savet tako da od tog nacionalnog prosvetnog saveta zemlja Srbija, pa tako i svi mi, imamo neke koristi. Hvala.

Nemate pravo na repliku. Narodni poslanik Zoran Šami nije iskoristio vreme koje mu je na raspolaganju kao ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe DSS.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Ističem povredu člana 27. u vezi člana 101. Poslovnika Narodne skupštine. Naime, reč je o tome kako se tumače odredbe Poslovnika  u ovoj Narodnoj skupštini, a samim tim kako se praktično primenjuju, a praksa je sam tok sednice i način na koji se predsedava. Dakle, pošto ste vi kao predsedavajuća u obavezi u smislu člana 27. da poštujete ovaj poslovnik i sve njegove odredbe, smatram da je vaš način tumačenja člana 101, samim tim kada ga pogrešno tumačite tako ga i kršite, jer drugačije se ne može ni kršiti sem, naravno, pogrešnim tumačenjem, može se kršiti i namerno, postupanjem potpuno suprotno odredbama Poslovnika. Ako ga pogrešno tumačite, onda samim tim ga i kršite.
Naime, u članu 101, nadam se da ću stići to da objasnim, piše ovako u stavu 1 - ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegove ime i prezime ili funkciju, ovo je drugi osnov, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, imate i jedan i drugi osnov, narodni poslanik na kojeg se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. U jednom stavu kasnije, u trećem stavu sledi ovakav tekst - odluku u slučajevima iz stava 1. ovog člana donosi predsednik Narodne skupštine, replika ne može trajati duže od tri minuta, sada je to ostalo.
Poenta je u sledećem, to što predsednik Narodne skupštine u slučaju bilo koje od predsedavajućih, kaže se da donosi odluku o tome, to ne znači samovolju ili potpuno arbitrarnost. Stav 1. je utvrdio pravo, gospođo predsedavajuća.
Pa kada tumačite ovo u tom smislu tumačite ga pogrešno, ako se prethodni govornik u svom izlaganju nedvosmisleno ukazao na izlaganje svog prethodnika, a na šta ovaj hoće repliku, vi mu to morate dati. Ne znači ovaj član 101. vaše pravo da možete ...