Hvala. Reč ima gospodin Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, poslanička grupa SRS ima mnogo kompetentnijih narodnih poslanika koji o ovoj temi mogu da govore od mene, ali imam moralnu obavezu da u ime opštine iz koje dolazim govorim o ovoj temi i u svom izlaganju ću o tome svakako govoriti.
Moram samo da podsetim kolege poslanike koji jesu sada ovde u sali, da je o prethodnoj tački dnevnog reda, dakle zakon o zabrani diskriminacije, bilo prijavljeno 37 narodnih poslanika. To je dobro. Vodila se jedna živa aktivnost, jedni poslanici su imali jedno mišljenje, branili i afirmisali taj zakon, drugi su osporavali pojedine odredbe, neki su ga osporavali možda u celini, ali to samo ukazuje da mi parcijalno radimo, da za nas postoje neke važne i neke apsolutno nevažne stvari.
Moram svima da suprotstavim mišljenje koji smatraju da ova tema nije toliko važna, da ništa nije manje važnija od prethodne. Imamo jednu zanimljivu stvar, da se o Predlogu odluke o izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta i Predlogu odluke o izboru predsednika Saveta Narodne banke Srbije vodi objedinjena rasprava. Kako su poslanici pozicije uzeli aktivno učešće u raspravi po ovoj tački dnevnog reda, mogli smo da spojimo i 15 tačaka dnevnog reda, ali kada nešto predloži gospođa Kolundžija to mora da bude tako.
No, neću osporavati ni ovo spajanje, moram samo da podsetim da Nacionalni prosvetni savet u svom sastavu, uključujući i predsednika o kojem se sada vodi rasprava, a koji će biti izabran za nekoliko dana, broji ukupno 42 člana. Složićete se da je to jedan mini parlament.
Zaista, taj savet ima mnogo važnih pitanja o kojima treba da odlučuje, jer u članu 11. Zakona o osnovama sistema obrazovanja iz 2005. godine, rečeno je iz kojih redova se biraju ta 42 člana i član 12. govori o nadležnostima Nacionalnog prosvetnog saveta.
Neko je rekao da u Nacionalni prosvetni savet ulaze predstavnici 12 nacionalnih institucija, zapravo ulazi 18 nacionalnih institucija, ne nego 12 grupa, a čak iz jedne grupe ulazi 17 predstavnika različitih nacionalnih institucija i obuhvaćene su sve sfere koje bi mogle da daju dobar doprinos razvoju obrazovanja i vaspitanja. Kada ovo govorimo moramo da kažemo i vaspitanja. I te kako je prethodna tačka dnevnog reda povezana s ovom o kojoj sada govorim.
Ukoliko se više i ozbiljnije založimo i uložimo više truda po pitanju obrazovanja naših mladih generacija, onda ćemo mnogo manje imati problema koje bi trebalo da sankcioniše zakon o kojem smo govorili pre ove tačke dnevnog reda.
Nacionalni savet može da obrazuje, pored 42 člana tog saveta, može da obrazuje stalna i povremena tela koja bi njemu pomagala u radu. Predsednik treba da bude neko ko je iz reda stručnjaka iz oblasti obrazovanja, vaspitavanja i kandidat koji je predložen za predsednika Nacionalnog saveta obrazovanja jeste gospođa Desanka Radunović.
Predložena je iz reda nastavnika Univerziteta Beograda i ne bih ništa da komentarišem o konkretnom personalnom rešenju, ali moram da kažem da je do ovog izbora novog predsednika došlo iz razloga što je Odbor za prosvetu Narodne skupštine Republike Srbije, na svojoj sednici održanoj 11. februara ove godine, doneo predlog odluke o razrešenju sa mesta predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta dr Aleksandra Jovanovića.
Da li će gospođa Desanka Radunović, zajedno sa svojim saradnicima, uspeti da na kvalitetan način uspeti da radi sve ono što je zaduženje Nacionalnog prosvetnog saveta, to je pobrojano u devet tačaka, s tim što se osma tačka razrađuje u nekoliko alineja i jedan od veoma važnih poslova Nacionalnog saveta obrazovanja jeste i to što predlaže udžbenike i nastavna sredstva.
Zakon o udžbenicima po kojima se štampaju, a potom na osnovu kojih se izvodi nastava u obrazovnom sistemu države Srbije, jeste iz 1993. godine i taj zakon prepoznaje samo jednog izdavača, a to je "Zavod za izdavanje udžbenika", a ostala 22 izdavača, ukupno imamo 23, regulisani su na osnovu pravilnika o ogledu za izdavanje udžbenika.
Zatim se uveliko priča o licenciranju izdavača. To neće kvalitetno poboljšati udžbenike na osnovu kojih će se izvoditi nastava, on prosto tretira prostor, neke druge uslove koje bi izdavač trebalo da ispunjava, a ni u kom slučaju ne govori se o kvalitetu udžbenika na osnovu kojih bi naša deca izučavala i obrazovala se i vaspitavala, jer setite se nekih posprdnih naslovnih strana i na bukvaru i na nekim drugim udžbenicima koji su korišćeni.
Smatram da će ovaj Nacionalni savet posvetiti veliku i ozbiljnu pažnju izradi udžbenika i da će se čak i niskotiražna izdanja, koja se pre svega odnose na decu ometenu u razvoju i pripadnike nacionalnih manjina, rešiti na jedan kvalitetniji način nego što smo to do sada imali.
Jedan od veoma važnih poslova Nacionalnog prosvetnog saveta jeste razmatranje prostora i opreme u kojima se izvodi nastava u Srbiji. Sa ove skupštinske govornice sam više puta ukazivao na jedan problem koji se dešava u opštini iz koje dolazim, da osnovna školu koju pohađa 598 učenika, osnovna škola jeste, od strane jednog inspektora, stavljena van upotrebe, drugi je naredio da se nastava u tom objektu izvodi, a predračunski potrebna sredstva za dovršetak jedne lepe i moderne zgrade jesu 33 miliona.
Složićete se, za državu Srbiju veoma mala sredstva, za malu i nerazvijenu opštinu, kao što je Ljubovija, velika sredstva, i još negde oko 14 miliona za spoljašnje sređivanje oko tog školskog objekta. To su potrebna sredstva da bi 598 učenika, njihovi nastavnici, a i roditelji bezbrižno mogli da pošalju svoju decu u školu.
Znam za probleme koje Ministarstvo prosvete ima i od ukupno izdvojenih sredstava iz budžeta Republike Srbije 97% je namenjeno samo za plate zaposlenih u Ministarstvu prosvete, a tek 3% ostaje za sve ostale troškove u tom ministarstvu.
Veoma neozbiljan odnos u poslednjih osam-devet godina imale su sve vlade do sada kada je u pitanju sektor obrazovanja. Mi znamo da se za nauku u Srbiji izdvaja nešto više od 1% ukupnog društvenog bruto proizvoda na nivou Srbije, a predviđeno je za izgradnju i rešavanje stambenih pitanja za naše kadrove koji se bave naukom i istraživačkim radom, ako vam ne bude teško, uzmite budžet i pogledajte budžet za 2009. godinu i videćete da je izdvojeno ukupno 1.000 dinara za rešavanje stambenih problema ljudi koji se bave naukom i tehnološkim unapređenjem i obrazovanjem.
Na drugoj strani imamo jedan problem takođe u toj opštini iz koje dolazim. Ne ulazim u to da li je izbor direktora Predškolske ustanove "Poletarac" izvršen u skladu sa zakonom ili nije, ali se desilo da se za dva-tri meseca menjao direktor i sada trpe svi zaposleni i trpe deca koja idu u to obdanište, jer već dva meseca lokalna samouprava nije isplatila plate iz svog dela, odnosno svoje obaveze iz budžeta.
Ministarstvo je prosledilo svoj deo sredstava namenjen za isplate zarada zaposlenima u Predškolskoj ustanovi "Poletarac" iz Ljubovije, ali lokalna samouprava to nije učinila.
Kao čoveku koji živi u tom gradiću, poznato mi je da postoje određeni problemi između određenih političkih stranaka koje vrše vlast u Ljuboviji, ali to ni u kom slučaju ne sme da se odrazi na zaposlene u toj predškolskoj ustanovi, a još manje na decu koja pohađaju tu ustanovu i koja sutra treba na mnogo bolji način i mnogo bolje da se odnose i prema sistemu obrazovanja u Srbiji, a i prema Srbiji, da je zaista vole najviše, jer mi, osim Srbije, drugu otadžbinu nemamo. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik gospodin Nikola Savić. Na raspolaganju poslanička grupa SRS ima još 29 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Predlog odluke o izboru predsednika prosvetnog nacionalnog saveta i o izboru predsednika Saveta NBS. Pošto dolazim iz prosvete, naravno da ću se osvrnuti na izbor predsednika prosvetnog nacionalnog saveta. Za ovu funkciju, kao što znate, predložena je gospođa prof. dr Desanka Radunović.
Moram iskreno da priznam da ne znam ništa o pomenutoj gospođi, osim onoga što je dato u ovoj biografiji ovde i iz tog razloga se neću upuštati ni u njene stručne, niti neke druge kvalitete.
Kao čovek koji 25 godina radi u prosveti, moram da podsetim i javnost Srbije i budućeg, kao što ćemo videti u danu za glasanje, predsednika prosvetnog nacionalnog saveta, da je bilo zaista dosta problema i dosta neprincipijelnosti i tendencioznosti prilikom jučerašnjeg izbora članova prosvetnog nacionalnog saveta.
Naime, prosvetni nacionalni savet, pre svega, treba da bude jedno stručno telo, ali nažalost, kao i sve ostalo, ovo stručno telo se pretvorilo u političko telo koje, u neku ruku, predstavlja produženu ruku DS. Znači, jedan politički savet DS.
Kao što sam rekao, veliki broj ljudi me je zvao juče i danas i izražavao svoje nezadovoljstvo načinom na koji su birani ovi ljudi i sa personalnim rešenjima koja su se našla prilikom izbora ovog prosvetnog saveta. Kada se malo pogleda koji su sve to ljudi izabrani, moglo bi da se kaže, odnosno da se ovaj prosvetni nacionalni savet nazove i beogradski prosvetni nacionalni savet.
Juče ste birali 22 člana ovog saveta od 42, koliko ih ukupno ima. Jednog člana čak niste mogli ni da izaberete. Radi se o predstavniku Društva pedagoga fizičke kulture. Videli ste onu blamažu koju ste sebi dozvolili prilikom jučerašnjeg glasanja.
Od 22 člana koje ste juče birali, 13 je iz Beograda, a devet je iz ostatka Srbije. Od tih devet iz ostatka Srbije, pet je iz Vojvodine, a četiri su iz svih ostalih delova Srbije. Od tih iz Vojvodine, čini mi se da su trojica iz Novog Sada, jedan iz Titela i jedan je iz Subotice, a od ovih četvorice koji su iz ostatka Srbije, jedan je predstavnik Univerziteta u Nišu, drugi je predstavnik Univerziteta u Kragujevcu.
Tu čak niste ni mogli da utičete, jer su to mesta koja formacijski pripadaju tim univerzitetima i tako se bukvalno svelo na to da su samo dva člana prosvetnog nacionalnog saveta iz ostatka Srbije izabrana juče. Znači, 60% ljudi je izabrano iz Beograda, a 40% iz ostatka Srbije.
Nije baš da nije imalo kandidata. Imalo je kandidata. Pogledajte ovu listu, mada moram da kažem da ovaj materijal, predlog članova prosvetnog nacionalnog saveta, niko nije dobio iz poslaničke grupe SRS. Naravno, morao sam da idem u arhivu, jer je to materija koja me interesuje, to mi je struka, to je posao koji obavljam i na taj način sam došao do ovog materijala.
Pošto dolazim iz Niša, moram da kažem da je na listi članova prosvetnog nacionalnog saveta bilo nekoliko ljudi iz Niša i da su sve to ljudi od integriteta, ugledni u svojim sredinama. Jedan od takvih je i gospodin Staniša Kostadinović, ugledni član Saveza učitelja Srbije.
To je bio njihov predlog, jedan od najuglednijih učitelja uopšte na jugu Srbije, a možda i u celoj Srbiji, učitelj OŠ "Sveti Sava".
Naravno, on nije prošao, ali je zato ispred tog društva prošla kandidat izvesna Mirjana Ilić, koja uopšte ne radi u prosveti. Znači, uopšte nema veze sa prosvetom, u životu nije uzela dnevnik u ruke. Ona je tehnički sekretar Saveza učitelja Srbije, ali ima knjižicu DS i to je najbolja preporuka za sve ovo.
Dalje, sledeći kandidat iz Niša, govorim za Niš jer znam tamo situaciju, a verovatno je slična situacija i u drugim sredinama, to je mr Ljiljana Denić-Milenković, uspešni direktor Prehrambeno-hemijske škole iz Niša i predsednik Zajednica stručnih škola iz te oblasti. Naravno, ni ona nije prošla, nije dobila nijedan glas.
Iz Niša je još bio i gospodin Aleksandar Milojević, profesor na Fakultetu fizičke kulture u Nišu, kao predlog Društva psihologa Srbije. Naravno, ni on nije dobio nijedan glas.
Zaista ne mogu da razumem ljude koji mogu da glasaju protiv kandidata iz svoje sredine. Nažalost, Niš nije zaobiđen samo kada je u pitanju ovaj prosvetni nacionalni savet, Niš je zaobiđen i u mnogim drugim stvarima. Znate da za predloge za članove Visokog saveta sudstva takođe nema nijednog člana, ne samo iz Niša, nego iz čitave južne Srbije, a znamo da Apelacioni sud u Nišu pokriva teritoriju koja obuhvata, zajedno sa Kosovskom Mitrovicom i ovim severnim delom Kosova, više od polovine geografske teritorije Srbije.
To je politika ravnomernog regionalnog razvoja koju vodi ova vlast i ova većina. Naravno, da me ne bi neko pogrešno shvatio, sasvim je prirodno da se najvažnije i najveće institucije jedne države nalaze u njenoj prestonici. Shodno tome potpuno je prirodno da najveći broj ljudi bude iz prestonice, članovi tih institucija.
Ali, svi smo mi učili škole i znamo da se škole nalaze u svim krajevima Srbije, i u najzabačenijim planinama, i ispod Stare planine, i ispod Suve planine, ispod Kopaonika, ispod Zlatibora i svugde. Škole nisu ni ambasade, ni ministarstva, nisu ni Vladine agencije da bi moralo obavezno iz Beograda da se ljudi nalaze u ovom prosvetnom nacionalnom savetu.
Ovo je bila jedna šansa gde je vlast imala priliku i trebalo da pokaže da joj je zaista stalo do regionalnog razvoja Srbije. Naravno, ovde je u pitanju nešto drugo.
U školama u ovim mestima koje sam pobrojao na teritoriji cele Srbije takođe rade prosvetni radnici koji su neretko i uspešniji nego radnici u nekim većim gradovima. Takođe, i u tim školama se vrši nastava i izvodi po nastavnom planu i programu koji je jedinstven za celu Srbiju.
Naravno, vi niste hteli ili ne znam iz kog razloga niste vodili računa o tome. Zato želim da apelujem na budućeg predsednika ovog Nacionalnog prosvetnog saveta, ako već vlast koja je birala taj prosvetni savet nije vodila računa o teritorijalnoj zastupljenosti, da taj predsednik prosvetnog nacionalnog saveta učini sve kako bi se makar tim školama u provinciji po zabitim mestima stvorili uslovi i pretpostavke da nastavu izvode kao ljudi, da imaju osnovna nastavna sredstva i učila, da makar u tom pogledu ne bi bili zakinuti.
Iz svega ovog što sam naveo u mom izlaganju, SRS neće podržati ovakav predlog.

Reč ima gospodin Vladan Jeremić. Vreme predviđeno za poslanike SRS je 18 minuta i 15 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u kontekstu ove popodnevne skupštinske rasprave moja diskusija biće usmerena ka trećoj tački dnevnog reda, odnosno ka izboru novog predsednika Saveta Narodne banke Srbije ili tačnije prema onome što nas očekuje u oblasti ekonomske politike i očigledne nespremnosti Vlade RS da odgovori na izazove koje nam nameće globalna finansijska kriza.
Naime, i laiku je jasno da kabinet Mirka Cvetkovića, tačnije onaj njen ekonomski deo, šansu za spas Srbije vidi isključivo i jedino u saradnji sa MMF. U prilog tome i aktuelna situacija u vezi najnovijih pregovora o aranžmanu sa pomenutom institucijom.
Ovom prilikom bih želo da javnosti radi predočim nekoliko činjenica. Naime, MMF je još od svog osnivanja 1944. godine imao određenu ulogu u stabilizovanju deviznog kursa i platnog bilansa zemalja članica. Ova uloga je bila značajna u razdoblju od osnivanja MMF-a pa sve do kraja 60-tih godina.
MMF ostaje u okviru svog ranijeg i duboko ukorenjenog neoklasičnog modela ekonomske ravnoteže i posle raspada sistema fiksnih deviznih kurseva 1971. godine. Međutim, svet i ekonomska nauka su se od tada bitno promenili, a MMF je najvećim delom svoje aktivnosti čvrsto držao u okviru svog početnog i sada već prevaziđenog modela viđenja sveta i ekonomije. Ne samo što je postao nepotreban, već se istovremeno pretvorio, mogu i tako da kažem, u štetnu međunarodnu instituciju.
Ovo se možda najbolje ogleda u činjenici da MMF ne samo gotovo potpuno zaobiđen u svim bitnim tekućim međunarodnim raspravama u vezi sa planetarnom i najdubljom finansijskom krizom od Drugog svetskog rata, već je MMF istovremeno zaobiđen i zanemaren u svim bitnim akcijama ekonomske politike koje su se desile i koje su u toku navedene krize.
Inače, tokom globalne finansijske krize i sloma finansijskih tržišta u jesen 2008. godine MMF je bila skraćenica koja se retko kada čula tokom ozbiljnih rasprava o rešavanju krize i koja je bila potpuno odsutna prilikom akcija da se kriza olakša i reši, i pored slobodno raspoloživih 255 milijardi dolara u MMF, koje bi mogle odmah da se iskoriste za pružanje podrške zemljama u krizi.
Sada su krediti MMF svedeni na samo četiri milijarde dolara, a neto prihod od kamate je opao i profit se pretvorio u gubitak. Čak su one bogate i razvijenije zemlje namerno zaobišle MMF, stvorivši forum za finansijsku stabilnost posle finansijske krize u Aziji 1997-1998. godine. Navedeni forum je udruženje zakonodavaca i zvaničnika koji su zaduženi za ekonomsku politiku iz razvijenih zemalja.
Odlazak MMF-a je najočigledniji primer izraz kraha i neumeća u vođenju ekonomske politike sa kojim se nažalost suočava i država Srbija. Primera radi, Island je recimo prvo otišao u Moskvu i za malu zemlju uzeo veliki kredit od Rusije 5,43 milijarde dolara. Mađarska, koja je u sličnim finansijskim poteškoćama, pomoć je potražila, odnosno u pomoć je priskočila Evropska centralna banka sa pet milijardi evra, i to iako je Mađarska zemlja izvan zone evra, samo da ne mora da padne u kandže MMF-a i njegovog prevaziđenog modela odnosno viđenja ekonomije, čije posledice osećaju i ljudi i vlade u zemljama u kojima je imala svoje prste.
Bilo bi zanimljivo u ovom svetlu sagledati izjavu ministarke finansija Srbije koja je u vezi sa mogućim sklapanjem sporazuma sa ovom institucijom – sklapanjem tog programa Srbija će ubrzati proces pridruživanja EU. Ovde očigledno nešto nije u redu. Srbiji će po viđenju gospođe ministarke dobro doći sporazum sa MMF na putu ka EU, a Mađarsku u isto vreme EU spasava, koliko god to može, da ne dopadne šaka MMF.
Dame i gospodo narodni poslanici, šta u ovom trenutku treba učiniti? Očigledno da je odlazak na vrata MMF odraz i potpunog poraza na ispitu ekonomske stručnosti i uspeha u vođenju privrede. Bilo je raznih predloga, čak i potpisivanje sporazuma sa MMF bez uzimanja kredita, ništa drugo do jedan podanički odnos, a zauzvrat se ništa značajnije neće dobiti.
Sadašnja Srbija, sa svojih oko devet miliona stanovnika, ima dug prema inostranstvu od skoro 30 milijardi dolara, i ovakav deficit je ishod već dugoročnog ekonomskog rada onih koji su zaduženi za ovu oblast našeg društva. Podsetiću vas da je budžet RS dizajniran upravo u konsultacijama sa MMF sredinom novembra prošle godine, a u skladu sa uslovom tadašnjeg koalicionog sporazuma o povećanju penzija za 10% i tadašnjim stanjem u svetskoj ekonomiji.
U međuvremenu su uslovi međunarodne ekonomije znatno pogoršani, ali i ekonomska kretanja u Srbiji. Iz dana u dan produbljivanje krize, pogotovo u narednim mesecima, može učiniti da predložene mere i proračune, odnosno revizije proračuna, pre svega kursa, cena, prihoda i potrošnje budžeta, mogu ići samo ka lošijim scenarijima.
Podsetiću vas da su osnovne primedbe poslaničke grupe SRS vezano za tada donet budžet bile, pre svega, precenjenost planiranih prihoda u rebalansu budžeta za 2008. godinu, koja utiče i na precenjenost prihoda u 2009. godini, zatim strukturne promene u kojima je sav porast rashoda baziran na rastu transfera penzionom fondu, dok su po odbitku ove pozicije svi ostali rashodi nominalno ostali isti, a realno su smanjeni za stopu inflacije u 2009. godini.
Ono što je možda najvažnije, što se u ovom trenutku najviše očitava, to je da se ne sadrže elementi koji bi poslužili kao amortizeri u prenošenju svetske ekonomske krize u Srbiju.
S obzirom da vreme polako ističe, na kraju bih rekao, čini mi se, kada je u pitanju ono što nas može očekivati nakon izbora i novog predsednika Saveta NBS, kao i ukupne ekonomske monetarne politike koja se vodi, to je da će država Srbija, iako se javnosti to predočava i na neki način upoređuje sa nekadašnjim reformama koje je sprovodio tadašnji predsednik Savezne vlade Ante Marković, čini mi se da će posledice biti iste, jer i one su tada prekinute nekakvom višom silom koja se ogledala u raspadu tadašnje SFRJ. Ovo što nam se sada dešava, očigledno da se alibi pronalazi u svetskoj ekonomskoj krizi.
Ako se ima u vidu da je finansijskim planom NBS za 2009. godinu ciljana stopa ukupne inflacije koja bi se kretala oko 9%, koja je projektovana, prosečna visina referentne kamatne stope od 18% na godišnjem nivou i eskontne stope od 8,5% na godišnjem nivou, kao i pretpostavke prosečnog kursa dinara prema evru u visini od 85 dinara za jedan evro i prema američkom dolaru u visini od 64 dinara za jedan dolar, očigledno je da ćemo biti svedoci toga da su i oni dežurni cinici, koji za istoriju, učiteljicu života, kažu kako nas ona uči, od nje nismo ništa naučili, i ovog puta, nažalost, biti ponovo u pravu. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima gospodin Aleksandar Martinović. Za završnu reč današnjeg dana 10 minuta.

Spokojan sam kad vi vodite sednicu Skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, stanje u obrazovnom sistemu Republike Srbije daleko je značajnije od konkretnih personalnih rešenja kada je reč o izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta.
Stanje u srpskoj prosveti je izuzetno teško. Ako analiziramo i obrazovnu i vaspitnu komponentu našeg obrazovnog sistema, a to znači - predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, onda možemo da zaključimo da je kriza zahvatila sve pore našeg sistema obrazovanja i vaspitanja.
Sticajem političkih prilika i neprilika, raspravljamo o izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta baš u vreme kada je u Skupštinu Republike Srbije stigao Predlog zakona o zabrani diskriminacije. Nemoguće je razgovarati o stanju u našem obrazovnom sistemu, a da se ne dotaknemo onih rešenja ili pojedinih rešenja koja su sadržana u Predlogu zakona o zabrani diskriminacije.
SRS se zaista plaši za budućnost naše dece, imajući u vidu sva ona rešenja koja sadrži Predlog zakona o zabrani diskriminacije. Plašimo se kakav će biti moralni kod naše dece i omladine, kakve će biti vrednosti u koje će naša deca da veruju i kako će oni u svom praktičnom svakodnevnom životu da ispoljavaju određeni pogled na svet i da praktikuju određene moralne principe.
Pokušao sam danas da pokažem i narodnim poslanicima i građanima Srbije da situacija u srpskom društvu nije tako jednostavna kao što se predstavlja od strane, pre svega, određenih političara iz vladajuće koalicije, ali i određenih nevladinih organizacija. Ono što se danas dešava u Srbiji predstavlja jedan izuzetan atak na moralna uverenja svakog čoveka u Srbiji, a posebno mladih ljudi, posebno dece i omladine.
Danas je gospodin Dragoljub Mićunović tvrdio da ne postoji nikakva haranga protiv Srpske pravoslavne crkve i da narodni poslanici SRS to izmišljaju. Pokušao sam, bez bilo kakve lične mržnje prema gospodinu Mićunoviću, da dokažem da to nije tako, ali u tome sam sprečen. Nadam se da gospodin Novaković neće praktikovati inkvizitorske metode u vođenju sednica Narodne skupštine i uvek kada on vodi sednicu Narodne skupštine spokojan sam da će prava svih narodnih poslanika biti maksimalno zajemčena.
Zaista se postavlja, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje - u kakvom svetu će da žive mladi ljudi u Srbiji sutra ili prekosutra, kada usvojite zakon o zabrani diskriminacije, ako se recimo na sajtu jedne homoseksualne organizacije koja se zove "Kvirija" patrijarh srpski gospodin Pavle prikazuje, izvinjavam se damama, ali to su bolne činjenice koje mi narodni poslanici moramo da iznesemo zarad istine i zarad javnosti, gospodin Pavle prikazuje se sa čipkastim gaćama na glavi, srpske vladike nazivaju se fašistima.
Na sajtu "Kvirije" objavljen je tekst čiji naslov iz neke građanske kulture neću ovde da citiram, ali u tom tekstu se opisuje da je jedan od vođa ove homoseksualne organizacije, izvesni Predrag Azdejković video, izvinjavam se damama još jednom, ali piše tako, proverite ako mi ne verujete, video je polni organ svetog Đorđa i za njega je to svetinja.

I pored komplimenata koje ste mi uputili, upozoravam vas da se vratite na temu, a to je Predlog odluke o izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta i Predlog odluke o izboru predsednika Saveta NBS i zahvaljujem vam se unapred.

Gospodine Novakoviću, znam da vi i ja imamo isti zadatak, a to je da odbranimo dostojanstvo Narodne skupštine i građana koji su nas birali u ovaj parlament i zato vašu sugestiju shvatam krajnje dobronamerno i nastaviću da objašnjavam zašto je ovo važno za naš prosvetni sistem.
Vidite, gospodine Novakoviću, reči u srpskom jeziku treba tumačiti ne samo površno, nego u njihovom dubinskom značenju.
Pogledajte ove demokrate koje vode Srbiju u EU, čim čovek nešto kaže, oni se bune. Da li treba da ćutimo? Ako treba da ćutimo, ja ću da ćutim još ovih 10 minuta, pa da ovi ljudi budu mirni. Zaista nikoga ne vređam, ne vičem, ne znam u čemu je problem.
Dakle, gospodine Novakoviću, reči u srpskom jeziku treba tumačiti u njihovom dubinskom značenju. Govorimo o prosvetnom sistemu. Jedan veliki pravoslavni mislilac, sveti Kirilo Jerusalimski rekao je da je prosvećen onaj koji je prosvetljen duhom svetim. U tom kontekstu, ovo što sad govorim zaista je ozbiljno za budućnost naše dece i omladine.
Evo zašto ovo govorim. Zato što se ovaj internet sajt "Kvirija" finansira iz budžeta Republike Srbije. Opet protestuju. Ne znam zaista u čemu je problem, da li govorim neistinu, da li nekoga vređam? Gospodo, vi ste glasali za taj budžet.
Iz budžeta Republike Srbije finansira se jedna homoseksualna organizacija koja se zove "Kvirija", sa nekih 256 hiljada dinara. Sada vam govorim fakte, bez mržnje, nikoga ne progonim, nikoga ne vređam.
Žao mi je ljudi koji se bave ovakvim stvarima. Smatram da je njima zaista potrebna jedna pomoć, razumevanje, ne tražim nikakav linč, ali vam govorim sa kakvim stvarima se danas deca i omladina suočavaju kada otvore internet prezentaciju ove organizacije koja se, nažalost, finansira iz budžeta Republike Srbije.
To su izuzetno ozbiljne stvari. Možda to vama nije bitno, meni je bitno. Bitno mi je zato što sam otac male dece. Ako ništa drugo, ajde da zanemarimo i kojoj stranci pripadamo, plašim se za budućnost svoje sopstvene dece. Dozvolite da kažem nešto na tu temu.
Na ovom sajtu koji se finansira iz budžeta Republike Srbije, proverite, ako meni ne verujete...
(Predsedavajući: Gospodine Martinoviću, to ipak nije tema, o tome se radi. Ne radi se o internetu, ne radi se o budžetu, ni o rebalansu koji nam predstoji...)
Gospodine Novakoviću, i te kako se radi. Dopustite.
(Predsedavajući: Dopustiću, ali budite...)
Gospodine Novakoviću, priznajem da nisam čovek neke bogzna kakve pameti kao ovi iz vladajuće koalicije. Trudim se da objasnim ono što mislim da treba da se objasni na način kako to znam i umem. Znam da ovi iz DS znaju sto puta bolje od mene. Šta ću, trudim se onoliko koliko je to u mojim ograničenim intelektualnim mogućnostima prihvatljivo.
Dakle, na ovom sajtu, molim vas gospodine Novakoviću, nadam se da me nećete prekidati, i ovo je za vas bitno, znam da ste vi humanista, imate ovakve tekstove: Pedofilija na pravoslavni način, Avanture Tome palčića, Ja nevernik.
Na srpskom pravoslavnom blogu koji se nalazi na sajtu B92 pripadnici "Kvirije" i taj pomenuti Predrag Azdejković objavljuju fotografije kondoma koji su postavljani u obliku krsta, seksualna pomagala u obliku svetosavskog krsta. Traže da se u Hramu Svetog Save na Vračaru napravi jedno odeljenje u kome bi homoseksualci izvodili svoje orgije. Zašto ovo govorim? Zato što država Srbija, samo se vi smejte, vama je sve smešno, finansira ovako nešto. Ovo je sramota za vas koji ste glasali za budžet.
Istovremeno dnevni list "Politika" u decembru prošle godine objavio je tekst u kome se objašnjava slučaj onog mladog matematičara iz Beograda, učenika matematičke gimnazije, mislim da se zove Teodor fon Burg, koji nije dobio odgovarajuća novčana sredstva iz Fonda za mlade talente. Matematički genije, za njega nema para. Videćemo, napravićemo neku komisiju da utvrdimo činjenice itd.
Iz budžeta države Srbije za 2009. godinu, u godini koja je izuzetno teška, u godini u kojoj će hiljade ljudi ostati bez posla, u godini u kojoj ljudi dižu ruku sami na sebe zato što ne mogu da prehrane sebe i svoju porodicu, država Srbija finansira ovakve gadosti.