Dame i gospodo narodni poslanici, povodom ovog mog amandmana stvarno nisam razgovarao sa gospodinom Renom, ali sad ću vam obrazložiti pa da vidite, gospodine ministre. Trebalo bi da ga usvojite, jer i sa ovim amandmanom ćete ući u Evropu. Garantujem, već sutra neću biti poslanik ako prihvatite, a ne uđete u Evropu sutra. Dajem časnu reč.
U vašem članu ovog zakona piše: "Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje, uznemiravanje i ponižavajuća postupanja."
Mojim amandmanom član 5. menja se i glasi: "Diskriminacija se u Republici Srbiji javlja u vidu posredne i neposredne diskriminacije, povrede načela jednakih prava, sloboda i obaveza, pozivanja na odgovornost, organizovanja radi diskriminisanja, ponižavajućeg postupanja i onespokojavanja".
Verujte mi da je ovim zakonom neko hteo, možda ne vi direktno, gospodine ministre, da u srpskom narodu, ali i kod drugih građana Republike Srbije potpuno razbije moralni sklop, da se više ne zna šta je normalno, šta nije normalno, šta je dozvoljeno, šta nije dozvoljeno, čega čovek treba da se stidi i čime treba da se ponosi.
Neko je hteo da uništi moralni sklop ovog naroda, ali verujte kada se desi onda je gotovo i sa vama, ministre, i sa nama i celim srpskim narodom.
Kada u jednom narodu ubijete moralni sklop, onda je taj narod, verujte, mrtav. Vi ste ovim zakonom hteli baš to da učinite, gospodine ministre.