Gospođa Milica Vojić-Marković želi po ovom amandmanu. Izvolite. Imate još 13 minuta.

Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, princip jednakosti, načelo da svi ljudi imaju ista prava i iste slobode nije samo pravni standard, to je moralni imperativ i mora da bude očigledno moralni imperativ i nama danas ovde. Uputiću vas da pogledate Ustav koji je donela Vlada Vojislava Koštunice, pa kada ga malo pročitate, onda će vam biti mnogo jasnije o čemu vam pričam.
Da vas podsetim na još jednu stvar. U aprilu 2006. Vlada Vojislava Koštunice je predložila, a ova skupština usvojila, prvi pravi antidiskriminacioni zakon koji i dan-danas važi, a to je Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Kako je tada donet taj zakon? Na jedan demokratski način, kako su se donosili svi zakoni u to vreme dok je premijer bio Vojislav Koštunica. Dogovaralo se sa udruženjima osoba sa invaliditetom, pregovaralo se sa poslaničkim grupama, dogovaralo se toliko dugo dok taj zakon ovde nije donet jednoglasno, za njega glasala i pozicija i opozicija.
Uporedite to što danas pričam sa onim kako je ovaj zakon došao na dnevni red. Bio je na dnevnom redu, noć uoči sednice taj zakon je povučen sa dnevnog reda. Naime, pričalo se o tome da treba da se usaglasi nanovo sa verskim zajednicama i tradicionalnim crkvama.
A onda se sutradan oglasio ministar Ljajić, koji je sve vreme važio za onog ko predlaže ovaj zakon, iako mi imamo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a DSS se i te kako zalagala da se to ministarstvo formira kada je bio Zakon o Vladi ovde pred poslanicima, dakle, i tada je ministar Ljajić rekao – ne, mi se dogovarati nećemo, sve je to ispregovarano, zakon će se u istom obliku vratiti na dnevni red u Skupštinu. Dakle, to je jedan kompletan ciklus.
Ajmo sada da se vratimo na onaj odijum u javnosti koji ste napravili ovim zakon. Ispalo je da po onoj buri, po onom gnevu koji se među običnim ljudima može čuti kada se krećete među tim običnim ljudima, a vi se očigledno ne krećete, ispalo je da ste vi predlog ovog zakona doneli samo zbog jedne stvari – da se zaštiti samo i isključivo seksualna orijentacija pojedinca, kao da se ne radi o potpuno privatnoj stvari i čak među amandmanima koje ste usvoji se nalazi i onaj koji kaže da je seksualna orijentacija privatna stvar pojedinca, što je pronalazak potpuno u ravni rupe na saksiji ili tople vode.
Izvinite, molim vas, takav amandman ste prihvatili. Ovde je bilo toliko vrhunski dobrih amandmana, toliko amandmana koji i te kako popravljaju suštinu ovog zakona, vi iz vladajuće koalicije ste prihvatili taj.
Moram da vas podsetim, očigledno vam nisu poznata istraživanja koja se sprovode u ovoj zemlji, a ta istraživanja sprovode, koliko znam, i nevladine organizacije, a verujem da ih pratite, mislim ne nevladine organizacije, nego istraživanja. Prema tim istraživanjima, u Srbiji su najviše diskriminisane sledeće kategorije stanovništva: prvo - osobe sa invaliditetom, drugo - Romi, treće - žene.
Kada govorimo o ovoj prvoj kategoriji, o osobama sa invaliditetom, to je najugroženija manjina, ne samo u ovoj zemlji, nego na svetu. Među 20% onih ekstremno siromašnih, najveći broj je upravo osoba sa invaliditetom. U zemljama u razvoju 98% dece sa invaliditetom ne pohađa školu. Imate li vi podatke, gospodine ministre, kakvo je stanje u našoj zemlji?
Od 100% dece koja žive na ulici, 30% je onih koji imaju neki oblik invaliditeta. Stopa pismenosti odraslih osoba sa invaliditetom je tek oko 3%.
Dakle, gospodo, vi ste svojom trapavošću i svojom bahatošću, koju svakom prilikom pokazujete, osobe sa invaliditetom jednostavno isključili, one su nevidljivi deo ovog stanovništva, gospodine ministre.
Vi ste na ovaj način, ovako praveći cirkus od zakona, oduzeli pravo na obrazovanje, oduzeli pravo da se leče, oduzeli pravo na rad, oduzeli pravo na slobodu kretanja, oduzeli pravo na verska izražavanja, oduzeli pravo na političko izražavanje. Dakle, da li smatrate da ste napravili magareću i medveđu uslugu ovoj populaciji koja to nije zaslužila.
Sledeća kategorija stanovništva su Romi. U ovoj zemlji ih ima između 500.000 i milion, jer nemaju dokumenta; 250.000 populacije Roma živi u nehigijenskim naseljima; 44% naselja Roma nemaju nikakvu infrastrukturu.
Kada govorimo o obrazovanju Roma, 61% nema završenu osnovnu školu, 8% samo ima završenu srednju školu. Gde su prava i slobode Roma, gospodine ministre? Valjda je ovaj zakon pravljen i treba da bude pravljen da zaštitimo prava kategorije Roma. Vi ste odgovorni što se o njima u ovom zakonu uopšte ne govori.
Sledeća kategorija su vam žene. Minimalno 52% stanovništva Srbije su žene. Rade na manje plaćenim radnim mestima. Kada su u pitanju njihova prava na rad, čuveno je pitanje, koje je pitanje izvan svih diskriminacija – da li ste možda trudni ili ćete uskoro ostati trudni. Ima li veće diskriminacije, gospodine ministre?
Žene su žrtve tranzicije. Vi nemate pojma o tome ili vas to ne interesuje, ćutite ceo dan i danas, i pretprošli dan, ništa ne govorite o tome.
Znate kako kažu šta je nesreća u Srbiji – kada ste osoba sa invaliditetom, a istovremeno i žena, onda ste, što se diskriminacije tiče, na nivou, ne mogu ni da poredim, to bi bilo zaista ružno i vulgarno.
Ono što je sramota, sramota je i vas, kao ministra za ljudska i manjinska prava, ali je bogami i sramota ovu vladu, koja ovu zemlju unižava da strašnije ne može biti.
Vi ćete do kraja godine dovesti zemlju u bankrot, vi ćete zemlju dovesti da se o ovakvom zakonu, o kome zaista treba da postoji jedan potpuni kontinuitet, mora da postoji saglasnost u ovoj skupštini među svim građanima Srbije, jer ne verujem da u Srbiji imate 2% građana koji će reći da zakon koji sprečava diskriminaciju ne treba da bude na dnevnom redu Skupštine.
Dakle, vi ste jedna nesposobna i bahata Vlada, koja treba da ode iz ove zemlje da bi ovakvi zakoni i te kako važili u Srbiji, jer vi ih prvi ne poštujete.

Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospođo Toman, imate reč, izvolite.

Dame i gospodo, amandmanom predlažemo da se član 5, koji određuje oblike diskriminacije, promeni i glasi: "Diskriminacija se u Republici Srbiji javlja u vidu direktne i indirektne diskriminacije, povreda ustavnog načela jednakih prava i obaveza, pozivanja na odgovornost, organizovanja radi vršenja diskriminacije, ponižavajućeg postupanja i onespokojavanja".
Vlada je odbila amandman uz obrazloženje – da on ne menja suštinu i sadržinu odredbe, kao i da postojeća odredba nije suprotna pravilima nomotehnike, iako se amandmanom predlaže izmena kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava.
Znači, već postoje ustavne garancije za zaštitu od diskriminacije i zbog toga Vladi nikako ne bi trebalo da smeta rešenje koje smo predložili, pogotovo zbog tvrdnji predlagača da ne vide u čemu je problem, jer zakon ne donosi ništa što je u suprotnosti sa onim što je navedeno u Ustavu.
U suprotnom, ovo je samo još jedan politički zakon, koji nikako ne odslikava spremnost države da se upusti u borbu protiv diskriminacije. Nažalost, desiće se da na tom svom evropskom putu Vlada zaboravi da se zakon ne donosi samo radi zakona, već njegove primene u praksi ili se to možda već dogodilo.
Vlada ovim svojim stavom, da odbija preciznije definicije i tumačenja pojedinih odredbi i barem donekle ispravi mnoge nelogičnosti koje ovaj zakon donosi, neutrališe i poslednji argument kojim se branila – da usvajanjem ovog zakona mora da se isprave mnogobrojni nedostaci, kojih naša pravna regulativa u ovoj oblasti ima. Znači, predlažem vam da prihvatite ovaj amandman.

Zahvaljujem.

Na član 5. amandman je podneo poslanik Marko Milenković.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Izvolite, gospodine Milenkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je u stvari logičan sled prethodnih amandmana, podnetih u želji da se ojača ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije, a tekst zakona više prilagodi logičnijoj pravnoj terminologiji.
Prihvatanjem ovog amandmana preciznije bi se definisali oblici diskriminacije. Kada je u pitanju diskriminacija građana Donje Stražave kod Prokuplja, batinaši dovedeni od strane podizvođača radova su upali na Autootpad, koji drži jedan od građana Donje Stražave, Nebojša Ivanović, rekli mu da će ga ubiti jer sprečava izgradnju deponije, da će mu izvaditi mozak, prosuti lobanju, kao što se to radilo u Jasenovcu.
Dok je jedan od njih držao uperen pištolj, drugi ga je ubo šrafcigerom nekoliko puta u nogu, a zatim su ga tukli čime god su stigli, pretili da će mu baciti bombu i ubiti porodicu.
Evo, možete svi, dame i gospodo narodni poslanici, da vidite kako izgleda Nebojša Ivanović i da sami prosudite, da li je to diskriminacija od strane lokalne vlasti i njenih izvođača radova. (Poslanik pokazuje sliku iz novina.)
Prokupačko Opštinsko veće je navodno reagovalo, donelo odluku da se traži nova lokacija za izgradnju regionalne deponije, istovremeno oformivši komisiju, koju su posle sprečavali u radu.
Sada, bez obzira na odluku Opštinskog veća, lokalna vlast i izvođači radova ne odustaju od izgradnje deponije, jer je ukupna vrednost njene izgradnje negde oko 10 miliona evra, pa shodno tome, vidite da je reč o većinskoj demokratiji i o tome kako je zabranjena diskriminacija.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodine Markoviću, izvolite, imate reč.

Mislio sam, gospodine ministre, da ćete vi kao intelektualac, kao bivši sudija Ustavnog suda, primetiti razliku između predloga koji sam dao u amandmanu i teksta člana 5. i da ćete se odlučiti za bolje rešenje.
Očekujem da posle, kada završim, izađete i da kažete da prihvatate ovaj amandman, jer ovo što piše ovde - ovo je lep pismeni zadatak nekog srednjoškolca, literarni rad. On piše šta su oblici diskriminacije i kaže: "Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela javnih prava i obaveza itd." To je opis šta su oblici diskriminacije.
A kada se reaguje zakonom na oblike diskriminacije koji se jave u društvu, jer oblik kao oblik ne mora da se pojavi u nekom društvu. Očekujem da kada žuta vlast ode, kad siđe sa srpske grbače, da sigurno mnoge diskriminacije sa tom žutom vlašću odlaze.
Tekst za član 5. zakona predlažem: "Diskriminacija se javlja u vidu posredne i neposredne diskriminacije, gaženja ustavnog načela jednakih prava, sloboda i obaveza, pozivanja na odgovornost, organizovanja radi diskriminisanja drugih pravnih subjekata, govora mržnje i onespokojavanja i ponižavajućeg postupanja."
Dakle, vi ovde u tekstu imate opisno šta je diskriminacija. Zakonske norme moraju da budu kratke i jasne, koncizne i primenjive. Sa ovim članom 5. ovaj zakon vam je neprimenjiv.
Da završim onu priču vezanu za član 18, gde ste se grubo ogrešili o činovnike u lokalnoj samoupravi.

Zahvaljujem. Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Izvolite, gospođo Paunović-Milosavljević.

U ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 5. Predloga zakona o zabrani diskriminacije. Član 5. se odnosi na oblike diskriminacije: "Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanja na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje, uznemiravanje i ponižavajuće postupanje".
Ovaj član 5. menja se i glasi: "Diskriminacija se javlja u obliku posredne i neposredne diskriminacije, povrede ustavnog načela jednakih prava, sloboda i dužnosti, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi diskriminisanja drugih građana i pravnih lica i ponižavajućeg postupanja."
U obrazloženju Vlade amandman se ne prihvata jer se ne menja suština i sadržina odredbe. Obrazloženje koje sam navela je da ovaj amandman osnažuje ustavnu odredbu iz člana 21. Znači, u ovom amandmanu se ne pominje termin "govor mržnje". "Govor mržnje" je po SRS, odnosno SRS smatra da govor mržnje ne može da bude u ovom i ni u jednom zakonu, jer to nije pravni pojam nigde u svetu, pa ni u jednom zakonodavstvom ne postoji kao krivično delo. To je izmišljeni pojam i jedino...