Zahvaljujem, prošlo je dva minuta.

Na član 5. amandman je podnela poslanik Vesna Marić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospođo Marić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 5. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, a na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine.
Amandmanom se predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona, kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije. Član 5. pomenutog predloga zakona menja se i glasi: "Diskriminacija se javlja u vidu posredne i neposredne diskriminacije, povrede ustavnog principa jednakih prava, sloboda i obaveza, pozivanja na odgovornost, organizovanja radi diskriminisanja drugih pravnih subjekata, govora mržnje i onespokojavanja i ponižavajućeg postupanja".
Smatram da je ovaj amandman potpuniji i jasniji od ponuđenog rešenja iz člana 5. Pre svega, mi iz SRS insistiramo na ustavnom načelu, ali vi ne.
Podsećam vas da je Ustav Srbije, kao najviši pravni akt, garant ljudskih prava i sloboda. Zbog toga i sam Ustav zabranjuje diskriminaciju. Stoga je neophodno i u članu 5. istaći važnost ovog ustavnog načela.

Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Elena Božić-Talijan.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospođa Talijan nije tu.

Na član 5. amandman je podnela poslanik Marina Raguš.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospođo Raguš, izvolite.

Dame i gospodo, gospođo Đukić-Dejanović, ministre, ono što se nameće kao logično pitanje: čemu ovaj zakon o borbi protiv diskriminacije u Srbiji, koja poslednjih devet godina svedoči samo o primerima diskriminacije po bilo kom osnovu?
Ono što je poslaničku grupu SRS frapiralo, a čekali smo da se privede kraju rasprava u pojedinostima o ovom predlogu zakona, jeste i skorašnji primer zaista vrlo brutalnog događaja i brutalne političke diskriminacije, a reč je o predsedniku LDP gospodinu Čedomiru Jovanoviću.
LDP je zaista ljuti politički protivnik SRS. Čini se da se mi nikada nećemo susresti što se tiče političkih stavova. Reč je o principu. Reč je o onome na šta smo mi upozoravali početkom ove godine, od sredine prošle godine, a tiče se medijskog linča političkih neistomišljenika.
Mi smo ovde, lično sam za ovom govornicom izrazila bojazan i strah da danas-sutra Čedomiru Jovanoviću, porodici dr Vojislava Šešelja, bilo kome može da se desi da na ulici naleti na nekoga i pretrpi možda čak i najgnusniji mogući ishod, da mu neko oduzme život zato što se stvorila takva klima ili takva atmosfera.
Ono što je za nas potpuno neprihvatljivo, da se niko od vas, dojučerašnjih kolega, saboraca gospodina Jovanovića, nije setio da stane u zaštitu principa da smo svi jednaki i da niko u ovom društvu i na ovoj planeti nema prava da bilo koga po bilo kom osnovu diskriminiše. Tužno je što o tome priča SRS, kojoj ste medijskom kampanjom prilepili etiketu pristalice totalitarnog režima.

Zahvaljujem, prošlo je dva minuta.

Gospođa Judita Popović ima reč. Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, slušajući diskusije u toku proteklih nekoliko dana, mislim da bismo mogli od celokupne te diskusije da izvučemo tri konkretna i bitna pitanja na koja bi trebalo da se osvrnemo, i to u vezi značaja ovog zakona.
Kao prvo pitanje bih označila činjenicu da se radi o jednom okvirnom zakonu. Radi se o zakonu koji stvara pravni ambijent u kojem se država obavezuje da bude jednaka, odnosno njeni organi da jednako postupaju prema svima. Kada mislim - prema svima, to znači baš prema svima, dakle i prema onima koji su drugačiji, prema onima koji su često u manjini.
Drugo, htela bih posebno da podvučem činjenicu da se ovim zakonom u stvari pojavljuje nova institucija, a to je poverenik, i ujedno se predviđaju i ozbiljne sankcije u slučaju da se izvrši neka diskriminacija. Prvi put mi zaista možemo da primenjujemo i zakon koji, pored toga što zabranjuje netoleranciju, zabranjuje diskriminaciju, ujedno predviđa i konkretne posledice ukoliko se postupi protivno toj zabrani.
Treće pitanje koje bih htela da istaknem, radi se o potpuno pogrešnom tumačenju jednog segmenta ovog zakona. Često smo čuli za ovom govornicom prilično ksenofobične izjave. Čuli smo nešto o brakovima ljudi istoga pola, navodno ovaj zakon promoviše homoseksualne brakove.
Odgovorno mogu da vam istaknem za ovom govornicom, kao i svi do sada, da iako sam čitala zakon od prvog do poslednjeg člana, nisam videla nijednu odredbu koja predviđa nešto u tom smislu.
Kao što vrlo dobro znate, vi koji sedite ovde, poslanici, u Ustavu je zakon tačno definisan što se braka tiče. Ustav predviđa da je brak zaključen između muškarca i žene. Porodični zakon takođe predviđa tu činjenicu da brak zaključuju, zvanično zaključuju, muškarac i žena pred državnim organom, dakle pred matičarem.
Ovaj zakon ne uvodi homoseksualne brakove i to bi bilo dobro da razumeju svi ljudi koji slušaju diskusiju o zakonu o zabrani diskriminacije. Zašto je nama potreban ovaj zakon? Zato što na taj način mi stvaramo društvenu klimu za toleranciju. Tolerancija je ovoj državi potrebna upravo iz tog razloga, jer u proteklih 20 godina imali smo prilike za jako puno ksenofobija, jako puno straha od drugačijeg, a sada je potrebno da se stvori društvena klima koja će da promeni taj odnos prema manjinama. Snaga jednog društva se iskazuje upravo u njegovom odnosu prema manjinama. Dakle, treba da većina poštuje tu manjinu, da je ne ugrožava, da bude tolerantna. Mi smo, nažalost, jedno ekonomski, politički i moralno propalo društvo.
Prema tome, vreme je da krenemo ispočetka, vreme je da krenemo da gradimo neku toleranciju. Gledajući ovako sve vas što tu sedite, mogu vam reći da svako od vas, a i ja takođe, u jednom trenutku naših života, možemo postati žrtva diskriminacije.
Možete da birate koji ćete razlog za diskriminaciju eventualno da istrpite možda jednog dana, ali u svakom slučaju, svako od vas može biti žrtva diskriminacije. Ne samo vi, nego svaki građanin naše države, zato što svako u jednom trenutku može postati manjina i može nekome da zasmeta, većini da zasmeta, zato što je manjina, da li zato što mu je nos duži, da li zato što je stariji, da li zato što je bolesniji, da li zato što ima neka druga lična svojstva koja mogu na neki način da izazovu netolerantnu reakciju. Prema tome, predlažem vam da vi u danu za glasanje budete sebični, ako ništa drugo, pa iz tih sebičnih razloga da glasate za ovaj zakon za borbu protiv diskriminacije.
Što se naših amandmana tiče, dva amandmana LDP su prihvaćena. Na taj način je ovaj zakon dobio na kvalitetu. Međutim, dva amandmana LDP nisu prihvaćena. Jedan se odnosi na pružanje garancije od strane države za nepristrasnost države prema verskim zajednicama. To je ono što je predviđeno članom 18, koji je ad hok i na brzinu i promenjen, nakon što je povučen iz procedure prvobitni zakonski predlog.
Tim amandmanom smo hteli da poboljšamo taj član kako on sada glasi, da omogućimo neku vrstu garancije da će država, što se verskih zajednica tiče, biti u potpunosti nepristrasna, jer član, ovako kako je označen i kreiran, baš tu nepristrasnost ne garantuje.
Drugi naš amandman odnosi se na član 27, s tim da smo mi predložili da se, što se zabrane zdravstvene diskriminacije tiče, ujedno istakne i činjenica da se zabranjuje diskriminacije posebno hiv pozitivnih lica i članova njihove porodice, a to iz razloga jer u Srbiji danas živi najmanje 20.000 ljudi koji boluju od te opake bolesti i potrebno je da se ta bolest istakne u prvi plan, i nije loše da se jednim zakonom, kao što je ovaj o zabrani diskriminacije, i hiv pozitivni ljudi i članovi njihove porodice na neki način zaštite.
Nije dovoljno da se zaštite samo po osnovu zabrane diskriminacije po osnovu zdravlja, nego i da se ta sida, kao bolest, kao jedna opšte raširena bolest, koja je u svetu prilično ozbiljno tretirana, istakne u pravi plan.
Prema tome, ponovo ističem da ne sme da se dogodi to da se ovaj zakon fokusira isključivo na jedan segment diskriminacije, a taj jedan segment nažalost u javnosti je poprilično zloupotrebljen, a to je diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije. Istaknuto je da se radi o zakonu koji propagira i koji predviđa brakove homoseksualnih parova. Još jednom kažem, ne radi se o tome. Radi se o zakonu koji je samo okvirno predvideo sve moguće diskriminacije koje mogu nastati.
Prema tome, dobro je da imamo jedan zakon koji predstavlja osnovu za izgradnju tolerantnog društva. Još jednom ponavljam, budite sebični, pa ako ništa drugo, radi sebe glasajte za ovaj zakon.

Zahvaljujem. Gospodin Vladan Batić. Imate još tri minuta. Kasnije?

Na član 5. amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodine Miroviću, izvolite.

Dame i gospodo, amandman je podnet na član 5. Predloga zakona i njegova svrha je da ukaže na važnost tačnog definisanja pravnih pojmova koji se koriste u zakonima. To je posebno važno jer se u članu 5. pominje pojam govora mržnje. Govor mržnje mora biti definisan na način kako je to urađeno u osnovnom međunarodnom izvoru za ovu oblast, a to je Preporuka Komiteta ministara SE iz 1997. godine.
U toj preporuci SE se ističe da svako narušavanje slobode izražavanja mora da bude u skladu sa članom 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima i da ''mora usko da se tumači i da bude regulisano zakonom i formulisano jasnim i preciznim izrazima'' i, naravno, višedecenijskom praksom Evropskog suda za ljudska prava.
Nažalost, dame i gospodo, nijedan od ovih kriterijuma ministar nadležan za ljudska prava nije imao u vidu kada je osmog oktobra 2008. godine, u izjavi za jedan naš dnevni list, izjavio da poslanici vladajuće većine treba da oduzimaju mandate drugim poslanicima, i to po apstraktnim ili političkim kriterijumima, kao da je Skupština pravosudni organ, a ne zakonodavno telo.
Dakle, ta izjava je u suštini bila zalaganje za ukidanje slobode izražavanja i u potpunoj je suprotnosti upravo sa ovim duhom zakona koji danas razmatramo i sa brojnim međunarodnim konvencijama.
Međutim, dame i gospodo, to su već dvostruki standardi koje propagira Brisel i u praksi ih sprovodi upravo u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Miroviću.

Na član 5. amandman je podneo poslanik Ognjen Mihajlović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Izvolite, gospodine Mihajloviću, imate reč.

Odmah da razjasnimo jednu stvar, mi srpski radikali nismo ni blesavi, a nismo ni nepismeni i nismo ni u jednom trenutku pomislili da ovaj zakon ozakonjuje homoseksualne, hajde da upotrebim taj vaš dragi izraz, brakove.
Najmanje se od nas može očekivati da mi širimo ksenofobiju. Ne instruišemo svoje članove, članove SRS da mrze nekoga zato što pripada nekoj drugoj stranci. To je rezervisano za žuto preduzeće, koje ulazi u opštinu Zemun samo pod jednom firmom – ubij, istrebi, izbaci.
To nama nije svojstveno. Poznato je kada je dr Vojislav Šešelj izabran za predsednika opštine Zemun da je u tu opštinu ušlo ukupno devet radikala i da niko nije otpušten. Tako je bilo i u doba dok je Gordana Pop-Lazić predsedavala SO Zemun, dok je bila gradonačelnik, a i za ovo kratko vreme dok je to bio Slavko Jerković.
Dakle, što se tiče tih homoseksualnih brakova, znamo da su oni tek u trećoj fazi. Prva faza je bila dezavuisanje ili bolje rečeno diskreditacija SPC. To smo videli kroz protest episkopu Pahomiju, koji je završio tako što se čovek odbranio, a onda se digla kuka i motika, sve moguće nevladine organizacije koje su skočile na srpsko sudstvo. Niko im nije bio u redu. Trebalo je da ga se strelja, maltene odmah po izlasku iz sudnice.
Takve stvari su se dešavale u Americi. Tamo su neke druge crkve i neki njihovi velikodostojnici suđeni po dve-tri godine, oslobođeni, ali posle toga je usledilo uvođenje ovakvih zakona i ubrzo posle tog i legalizacija tih takvih brakova. Što bi rekao jedan moj drug – Adama i Steve.
Sve što se radi protiv Srbije, radi se u fazama, ne radi se odmah i na juriš. Postepeno, tako vam je bilo i sa jučerašnjim danom. Pre deset godina prvo je bio Rambuje, Račak, pa bombardovanje. Tako vam je i sada.
Prvo napadni i uništi srpski moral, kroz njegov najvažniji stub SPC, zatim izmanipuliši Skupštinu...
(Isključen mikrofon.)