Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, slušajući diskusije u toku proteklih nekoliko dana, mislim da bismo mogli od celokupne te diskusije da izvučemo tri konkretna i bitna pitanja na koja bi trebalo da se osvrnemo, i to u vezi značaja ovog zakona.
Kao prvo pitanje bih označila činjenicu da se radi o jednom okvirnom zakonu. Radi se o zakonu koji stvara pravni ambijent u kojem se država obavezuje da bude jednaka, odnosno njeni organi da jednako postupaju prema svima. Kada mislim - prema svima, to znači baš prema svima, dakle i prema onima koji su drugačiji, prema onima koji su često u manjini.
Drugo, htela bih posebno da podvučem činjenicu da se ovim zakonom u stvari pojavljuje nova institucija, a to je poverenik, i ujedno se predviđaju i ozbiljne sankcije u slučaju da se izvrši neka diskriminacija. Prvi put mi zaista možemo da primenjujemo i zakon koji, pored toga što zabranjuje netoleranciju, zabranjuje diskriminaciju, ujedno predviđa i konkretne posledice ukoliko se postupi protivno toj zabrani.
Treće pitanje koje bih htela da istaknem, radi se o potpuno pogrešnom tumačenju jednog segmenta ovog zakona. Često smo čuli za ovom govornicom prilično ksenofobične izjave. Čuli smo nešto o brakovima ljudi istoga pola, navodno ovaj zakon promoviše homoseksualne brakove.
Odgovorno mogu da vam istaknem za ovom govornicom, kao i svi do sada, da iako sam čitala zakon od prvog do poslednjeg člana, nisam videla nijednu odredbu koja predviđa nešto u tom smislu.
Kao što vrlo dobro znate, vi koji sedite ovde, poslanici, u Ustavu je zakon tačno definisan što se braka tiče. Ustav predviđa da je brak zaključen između muškarca i žene. Porodični zakon takođe predviđa tu činjenicu da brak zaključuju, zvanično zaključuju, muškarac i žena pred državnim organom, dakle pred matičarem.
Ovaj zakon ne uvodi homoseksualne brakove i to bi bilo dobro da razumeju svi ljudi koji slušaju diskusiju o zakonu o zabrani diskriminacije. Zašto je nama potreban ovaj zakon? Zato što na taj način mi stvaramo društvenu klimu za toleranciju. Tolerancija je ovoj državi potrebna upravo iz tog razloga, jer u proteklih 20 godina imali smo prilike za jako puno ksenofobija, jako puno straha od drugačijeg, a sada je potrebno da se stvori društvena klima koja će da promeni taj odnos prema manjinama. Snaga jednog društva se iskazuje upravo u njegovom odnosu prema manjinama. Dakle, treba da većina poštuje tu manjinu, da je ne ugrožava, da bude tolerantna. Mi smo, nažalost, jedno ekonomski, politički i moralno propalo društvo.
Prema tome, vreme je da krenemo ispočetka, vreme je da krenemo da gradimo neku toleranciju. Gledajući ovako sve vas što tu sedite, mogu vam reći da svako od vas, a i ja takođe, u jednom trenutku naših života, možemo postati žrtva diskriminacije.
Možete da birate koji ćete razlog za diskriminaciju eventualno da istrpite možda jednog dana, ali u svakom slučaju, svako od vas može biti žrtva diskriminacije. Ne samo vi, nego svaki građanin naše države, zato što svako u jednom trenutku može postati manjina i može nekome da zasmeta, većini da zasmeta, zato što je manjina, da li zato što mu je nos duži, da li zato što je stariji, da li zato što je bolesniji, da li zato što ima neka druga lična svojstva koja mogu na neki način da izazovu netolerantnu reakciju. Prema tome, predlažem vam da vi u danu za glasanje budete sebični, ako ništa drugo, pa iz tih sebičnih razloga da glasate za ovaj zakon za borbu protiv diskriminacije.
Što se naših amandmana tiče, dva amandmana LDP su prihvaćena. Na taj način je ovaj zakon dobio na kvalitetu. Međutim, dva amandmana LDP nisu prihvaćena. Jedan se odnosi na pružanje garancije od strane države za nepristrasnost države prema verskim zajednicama. To je ono što je predviđeno članom 18, koji je ad hok i na brzinu i promenjen, nakon što je povučen iz procedure prvobitni zakonski predlog.
Tim amandmanom smo hteli da poboljšamo taj član kako on sada glasi, da omogućimo neku vrstu garancije da će država, što se verskih zajednica tiče, biti u potpunosti nepristrasna, jer član, ovako kako je označen i kreiran, baš tu nepristrasnost ne garantuje.
Drugi naš amandman odnosi se na član 27, s tim da smo mi predložili da se, što se zabrane zdravstvene diskriminacije tiče, ujedno istakne i činjenica da se zabranjuje diskriminacije posebno hiv pozitivnih lica i članova njihove porodice, a to iz razloga jer u Srbiji danas živi najmanje 20.000 ljudi koji boluju od te opake bolesti i potrebno je da se ta bolest istakne u prvi plan, i nije loše da se jednim zakonom, kao što je ovaj o zabrani diskriminacije, i hiv pozitivni ljudi i članovi njihove porodice na neki način zaštite.
Nije dovoljno da se zaštite samo po osnovu zabrane diskriminacije po osnovu zdravlja, nego i da se ta sida, kao bolest, kao jedna opšte raširena bolest, koja je u svetu prilično ozbiljno tretirana, istakne u pravi plan.
Prema tome, ponovo ističem da ne sme da se dogodi to da se ovaj zakon fokusira isključivo na jedan segment diskriminacije, a taj jedan segment nažalost u javnosti je poprilično zloupotrebljen, a to je diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije. Istaknuto je da se radi o zakonu koji propagira i koji predviđa brakove homoseksualnih parova. Još jednom kažem, ne radi se o tome. Radi se o zakonu koji je samo okvirno predvideo sve moguće diskriminacije koje mogu nastati.
Prema tome, dobro je da imamo jedan zakon koji predstavlja osnovu za izgradnju tolerantnog društva. Još jednom ponavljam, budite sebični, pa ako ništa drugo, radi sebe glasajte za ovaj zakon.