Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naslov iznad člana 7. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospođo Dimitrijević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 7. Predloga zakona o zabrani diskriminacije odnosi se na posrednu diskriminaciju i glasi: "Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica zbog njegovog, odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem, koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna".
Amandmanom koji sam podnela predložila sam brisanje naslova iznad člana 7 – Posredna diskriminacija. Vlada je odlučila da ovaj amandman ne prihvati.
Imamo jedan primer diskriminatorskog ponašanja u odnosu na grupu lica, a to su učesnici rata 1999. godine na Kosovu i Metohiji, pripadnici nekadašnje Treće armijske oblasti.
Juče se navršilo 10 godina od početka NATO agresije. Bivši borci iz Jablaničkog okruga i dan-danas nisu uspeli da ostvare svoje pravo na iznos ratne dnevnice koji je isplaćen drugim borcima.
Nakon mnogih neuspešnih pregovora sa predstavnicima Vlade i štrajkova, i u sedištu Jablaničkog okruga, i ovde u Beogradu, borci su bili prinuđeni da tužbama sudu ostvaruju pravo na isplatu dnevnica.
Ono o čemu ova država nije razmišljala jeste to šta će biti ako nekadašnji pripadnici Treće armijske oblasti tuže Republiku Srbiju za diskriminatorsko postupanje u odnosu na njih, koliko će to Srbiju koštati? Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 7. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodine Iliću, imate reč.

Amandman koji sam podneo na član 7. Predloga zakona o zabrani diskriminacije glasi: "U članu 7. posle reči ''zakonitim ciljem'' stavlja se tačka i ostatak teksta se briše".
U ovom članu 7. mogu da vidim odgovor koji sam pre dva dana tražio od ministra, ali ministar nije odgovorio.
Pitao sam da li postoji i opravdano pravljenje razlike i nejednako postupanje u odnosu na lica ili grupe o kojima je ovde bilo govora.
Upravo u ovom članu 7. govori se o vidu diskriminacije za čije sprovođenje predlagač traži zakonsku sigurnost, a sve to opravdava zakonitim ciljem, kako je doslovce napisano u stavu 1. ovog člana.
Tako kada ova država odluči da otima fabrike, da otpušta radnike, da zakida penzionerima, da evo sada Đilas pljačka milion građana Beograda i tako ih diskriminiše, uvek to može da odbrani opravdanim zakonitim ciljem.
Mogu i radnici, proizvođači duvana, mleka i maline, rudari i radnici u tekstilnoj industriji itd. da traže svoja prava, ali oni su opravdano diskriminisani zbog navodnog interesa države Srbije, a to je put u Evropu zbog ovog nakaradnog zakona koji ćemo, nažalost, usvojiti. Svoja prava će tražiti na sudu, a kada ih dobiju, biće to za koju deceniju, neki neće ni biti u životu, imovina će tada biti rasturena, opljačkana i razdeljena.
Nadležni organi će, poštovanjem prava prividno zasnovanog na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, prepustiti vremenu da se diskriminatorski obračuna sa obespravljenima. Pogledajmo samo koliko se dugo godina radnici iz pojedinih preduzeća u Srbiji bore da povrate svoju imovinu.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo poslanik Vladan Jeremić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo poslanik Dragan Živkov.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Izvolite, gospodine Živkov.

Dame i gospodo narodni poslanici,  podneo sam amandman na član 7. koji glasi – reč "ličnog" briše se.
Obzirom da smo dobili isto obrazloženje i za ovaj amandman, kao i prethodni, da ne menja suštinu, da je u suprotnosti sa suštinom zakona koju sada treba da analiziramo, šta je Vlada mislila da je suština zakona, obzirom da je zakon u širokom delu, sada možemo razmatrati koliko je suština zakona interesantna po određenim članovima tog zakona.
Obzirom da je jedan ugledni karikaturista, koji je predstavio zemlje EU svojim karikaturama, pa je naše susedne zemlje, kao što su Rumunija i Bugarska, koje pripadaju EU, predstavio kao septičku jamu, tj. WC, mi iz Srbije možemo samo zamisliti, ako uđemo u EU, kakva bi mi oznaka tog karikaturiste bili, a EU i razmišlja o tome.
Suština ovog zakona je da se sistematski uništi porodica, što može da se iz ovih članova zakona vidi, s obzirom da su i mediji u Srbiji uključeni u kompletno sistematsko uništavanje porodice, jednog bića koje je veoma bitna ćelija jednog društva, pa možemo da se podsetimo, verovatno gledate sada "Trenutak istine", "Velikog brata", "48 sati svadba", "Plesom do snova", to su sve medijske kampanje uništavanja porodice i države, jednog bića, ćelije društva, koje je veoma bitno, a to je porodica.

Zahvaljujem. Prošlo je dva minuta.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodine Jojiću, izvolite.

Gospodine ministre, bilo bi jako korisno i bilo bi od prioriteta da se donose novi zakoni, i to zakoni koji su od interesa za naše građane. Od momenta kada su poslanici SRS pokrenuli, pre svega postavljali pitanja vezana za agrar i mafiju u agraru, dobio sam, mogu vam reći, a u kancelariji mi ostalo još, preko 100 pisama. Ovo su životni problemi što interesuju građane, što znači da se građani interesuju za one dobre zakone, pre svega zakon o poljoprivredi, oduzimanje zemljišta od profitera i lopova.
Pre svega, šta je potrebno? Potrebno je u prvom redu da se donese poseban novi zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu, da se raskinu ugovori sa mafijašima i da se zemljište isparceliše i da seljacima da mogu da koriste koliko ko može – 10, 20, 30, 40 ili 50 hektara.
Samo u opštini Kovin imate na hiljade hektara koje su mafijaši zauzeli, ali ne plaćaju državi ni žutu banku. Moram da ponovim, imam gore na stotine pisama, gde se u poslednjih mesec-dva građani javljaju. Ovo je od interesa za naše građane. Obratite pažnju na ovo, nemojte na onaj zakon koji se odnosi na pedere. Nemojte, to je nazadno. Nemojte to, brukate se.

Zahvaljujem. Prošlo je dva minuta.

Na član 7. amandman je podneo poslanik Branimir Đokić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodine Kragoviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o zabrani diskriminacije podneo sam amandman ispred SRS tako da u članu 7. reči "aktom, radnjom ili propuštanjem, koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije" brišu se, tako da bi član 7. u predloženom zakonu trebalo da glasi: "Posredna  diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica zbog njegovog ličnog svojstva stavlja u nepovoljniji položaj, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna".
Ova posredna diskriminacija je, kroz Predlog zakona o budžetu, primenjena upravo na Srbe, na onu najugroženiju populaciju koja je u državi Srbiji, a to su Srbi sa KiM i poljoprivrednici ili naši seljaci, tako što ste budžetska sredstva za KiM smanjili za jednu trećinu, isto kao što ste i sredstva za poljoprivredu smanjili za jednu trećinu i mislili ste da ste tako završili posao, da onima kojima najviše treba i najviše ukinete.
Međutim, ovo "žuto preduzeće", ova vlast koja nije sposobna da realizuje budžet i da napuni budžetsku kasu, sada kreće, normalno, ne samo po onima koji su, jadnici, ostali na KiM i našem seljaku da zakidaju, nego počinju da traže sredstva upravo od ovih koji su na asfaltu tj. u Beogradu i počinje reketiranje dva miliona građana u Beogradu, a verovatno će taj primer uslediti i u ostalim opštinama, jer prazna kasa mora da se napuni i moraju oni kabineti, koji su tri ili četiri puta i više uvećani u odnosu na prethodnu godinu, kroz budžetska sredstva da se napune ...