Zahvaljujem.
Na člana 8. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, osamdesetih godina otprilike u Beogradu je postojao jedan način zaluđivanja i pljačkanja radoznalih građana. Stanu dva mangupa pored solitera, gledaju gore, nešto dobacuju, radoznali građani se skupe, a čitava ekipa okolo džepari.
Ovaj zakon ima za cilj da nam pokaže da gledamo gore, a Đilas i razni Đilasi zavukli ruke građanima Beograda do lakata, s jedne strane Đilas, s druge Dinkić u Beogradu, uskoro će i u Kragujevcu i u Novom Sadu, jer razlika između tih gradonačelnika je samo što se ne zovu svi Đilas.
Upravo je danas, ovog trenutka, neverovatna pljačka građana Srbije, budžet prazan, 40 milijardi svakog dana nedostaje u trezoru, treba to napuniti i našli ljudi način. Obećali su kada su dolazili da ćemo svi živeti bolje. Kaže - ako nam date vlast, svi ćemo da živimo bolje i svi žive bolje, verujte.
Da se vratim, pošto tri puta pokušavam i nikako da uspem da kažem ono vezano za član 18, vi ste sveštena lica oslobodili odgovornosti, u prvom zakonu je nije bilo, ovde ste stavili, kada mu dođu dva pedera da ne mora da ih venča i da ne mora da odgovara zbog toga.
Šta je sa matičarem? To što piše u Ustavu, da je brak zajednica između muškarca i žene, pa i ovde je za sveštenika takođe u Ustavu bilo. Šta je sa matičarima? Matičar će izgubiti posao kada mu dva homoseksualca dođu i traže da ih venča.
Gospodine ministre, ispravite ovaj deo zakona, zaštite radnike u lokalnim samoupravama. Inače, podneo sam amandman na član 8. koji glasi...

Zahvaljujem, dva minuta.
Na člana 8. amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na člana 8. amandman je podneo poslanik Ognjen Mihajlović.
Molim vas da pratite tok sednice. Pitala sam sasvim jasno da li neko želi reč, niko se nije javio i rekla sam - ne. Narodni poslaniče Dragane Todoroviću, bez dobacivanja.
Uvidom u tok vremena, za vreme sednice dok sam čitala amandman na član 8, vidi se da sam to radila kao i za svaki drugi amandman. To što vi ne želite da učestvujete aktivno u toku sednice je problem koji je vaš, a ne toka sednice.
Uz kršenje Poslovnika, vraćamo se na pročitani amandman, na koji se niko nije javio da želi reč i dajem reč narodnom poslaniku Dejanu Miroviću.

Zahvaljujem. Dame i gospodo, amandman je podnet na član 8. i ponovo se, kao i u drugim amandmanima SRS, insistira na preciznoj i jasnoj definiciji.
U amandmanu podnetom na član 5. smo ukazali koliko je važno da se govor mržnje tačno i jasno definiše. Ukazali smo i koliko je važno da se u tom smislu koriste relevantni međunarodni izvori, kao što je Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope o govoru mržnje iz 1977. godine i takođe smo ukazali koliko je važno da se garantuje i sloboda izražavanja, kao osnovno ljudsko pravo koje štite upravo konvencije koje se pominju u obrazloženju Predloga zakona.
Na primer, član 19. Pakta o građanskim i političkim pravima iz 1966. godine u stavu 1. propisuje da niko ne može biti uznemiravan zbog svog mišljenja. U stavu 2. istog člana se propisuje da svako ima pravo na slobodu izražavanja.
Dame i gospodo, to su osnovna ljudska prava i blago rečeno je neozbiljno kada ministar, koji je upravo nadležan za ljudska prava, predlaže u izjavi za Novosti od 8. oktobra 2008. godine da poslanici vladajuće većine, a ne sud, treba da odlučuju šta je govor mržnje i usput ne pominje osnovno ljudsko pravo, pravo na slobodu izražavanja.
Dakle, ovo su veoma ozbiljne stvari ili oblast za koju postoje brojni međunarodni izvori i zato čak ni probriselska dogma ni ideologija ne može da opravda niti sakriti činjenicu da se radi o neozbiljnim i političkim, a ne pravnim tumačenjima.
Zato ovaj zakon treba povući iz procedure, jer je jasno da se neće tumačiti kako treba i okrenuti se ka važnim temama, kao što su – ekonomska kriza ili slepo ispunjavanje uslova MMF, koji između ostalog dovode do ovog skandala sa računima Infostana. Zahvaljujem.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Mihajlović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Ognjen Mihajlović.

Poštovani građani Srbije, braćo Srbi i sestre Srpkinje, videli ste da je SRS upregla sve svoje snage, sve svoje moći da se odupre ovom zakonu koji, eto, uvodi srpske pedere u zajednicu evropskih pedera. Dakle, prvo je tu došlo do ujedinjenja. Dali smo sve od sebe, ali zakon većine ipak na kraju doneće svoje tirjanske zakone.
Braćo Srbi i sestre Srpkinje, u borbi za odbranu tradicionalnih srpskih vrednosti mi smo objasnili da sve što se radi u Srbiji radi se u nekoliko faza. Objasnili smo da je prva faza bila diskreditacija SPC, da je druga faza donošenja ovog zakona, treća faza ti njihovi brakovi.
Naravno, ovde su visokoumne kolege s moje leve strane to branile na raznorazne načine. Čak smo čuli i to da su ti brakovi normalni i da tu nema nikakvih problema. Naravno, to je klasična demagogija. Koriste se samo onim činjenicama koje njima odgovaraju, a ono što im ne ide u prilog neće izreći. O čemu se radi?
Čak i ti Amerikanci, koji su prvi u svojoj Kaliforniji dozvolili takve brakove, danas potpuno drugačije razmišljaju o toj stvari. Naime, izvršeni su konkretni naučni dokazi su izvedeni, da u tim brakovima deca, koja su naravno usvojena, ne mogu da funkcionišu.
Ta deca postaju apatična, depresivna, jednom rečju potpuno asocijalna i neupotrebljiva u savremenom društvu. To su okrutne činjenice, ali to je samo jedan deo tih činjenica. Naravno ove ostale ne mogu da iznesem, jer uskoro će da istekne mojih dozvoljenih dva minuta.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo poslanik Bojan Mladenović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 9. i na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov. Narodni poslaniče, da li želite reč ili ne? Želite, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici.

Narodni poslanici, upozoravam vas da je dobacivanje zabranjeno članom 104. Poslovnika Narodne skupštine. Narodni poslanik Paja Momčilov je imao vrlo očitih teškoća da dođe do govornice i moram da ga pitam da li ostaje pri želji da dobije reč na koju ima pravo. Upozoravam vas da prestanete sa dobacivanjem, jer je to osnov po članu 106. za izricanje opomena.
Izvolite, poslaniče. Izvinite što ste čekali, ali vaše kolege poslanici prosto krše Poslovnik i moram da se staram o tome da se to ne dešava za vreme kada vi govorite. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, uvidom u salu mogli ste da vidite jasno moju podignutu ruku. Prema tome, imam želju da govorim. Ne znam otkud vam sad ideja da odjedanput ne želim. Morao sam da se izvinim koleginici koju sam očepio. Vi razumete da sam jedan gospodin u godinama, koji mora da upražnjava i lepe manire i da se izvinim koleginici. To je čitava priča, je l' tako? Hajde da se ipak vratimo amandmanu.
Mi smo predložili da se briše član 9. Naslov i sadržina člana 9. smatramo da su ovde apsolutno nepotrebni. Vidite šta smo dobili kao odgovor – amandman, kaže, u suprotnosti je sa svrhom zakona i ograničava zabranu diskriminacije. Kako nešto što ne postoji, znači mi brišemo sadržinu i ništa ne postoji – kako to može biti nula u suprotnosti ili bilo za nešto? Evo mi dobijamo takve besmislene odgovore. To je nastavak besmisla i logičke, stvarno košmarne situacije u kojoj se mi nalazimo kada čitamo vaše odgovore.
No, dobro, započela je bezobzirna i besomučna pljačka u Beogradu. Vidite šta se događa sa Infostanom, pogledajte parkinge i Parking servis kako intenzivno radi. Kod Kliničkog centra ljudi ne mogu da se parkiraju, jer nema dovoljno mesta. Država to nije obezbedila. Bolesnici moraju da dođu, dižu im se kola i država to naplaćuje, a najavljeno je naravno da ćemo imati i poreze na plate.
Građani Srbije, neko je ovde rekao šta je suština naših amandmana i šta je suština zakona. Suština ovog zakona je licemerje, jer gospodo, globalizacija, a vi ste pobornici, Evropejci, globalizacije, donela je sa sobom podelu – na one bogate i one siromašne.