Zahvaljujem, gospodine Peleviću.
Reč ima gospodin Nikola Lazić.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, koristiću nekoliko minuta koji su na raspolaganju poslaničkoj grupi DSS kako bih rekao par reči vezanih za ovaj amandman i generalno za odgovore koje je Vlada davala u odnosu na amandmane koje su podnosili svi narodni poslanici.
Odgovori su prilično šturi, dosta birokratski i većina njih se ogleda u jednoj kratkoj rečenici koja otprilike kaže da predloženi amandman nije u skladu sa Predlogom zakona ili u duhu zakona. Mislim da upravo tu leži problem. Ili Vlada nije želela ozbiljno da se bavi onim što su predloženi amandmani, a zaista ima kvalitetnih, ili je prosto, s druge strane, Vlada imala nameru da odbije sve te amandmane i pošalje poruku da je ovaj predlog zakona sam po sebi najbolji mogući i da ga nije potrebno menjati.
Mislim da se time čini jedna stvar koja zaista nije potrebna ovom društvu, a to je da ova vlada umesto da bude medijator predstavlja jednu vrstu faktora podele u ovom društvu.
Naime, s obzirom da zadatak ovakvog zakona treba da bude harmonizacija sveukupnih odnosa u društvu i otklanjanje određene vrste neravnopravnosti, to implicira da je u formulaciji ovakvog zakona trebalo da je bio uključen najširi krug svih društvenih činilaca. Dakle, to podrazumeva političke partije, kulturne i naučne institucije, crkvene organizacije, nevladine organizacije itd.
Čini mi se da je Vlada igrala dosta pasivnu ulogu kada je u pitanju organizovanje javnih rasprava i da je na jedan selektivan način dostavljala prednacrt i nacrt zakona na javnu raspravu. Zbog toga čini mi se da je bitno sa ove govornice reći da niko ne može imati monopol na zaštitu ljudskih prava, već je to civilizacijsko pravo svih društvenih segmenata. Ovako površan pristup i jeste uslovio očigledne nedostatke u ovom predlogu zakona.
Naime, neke odredbe su zaista nedovoljno usaglašene sa ustavnim odredbama, kao i sa određenim zakonima koji štite i jemče slobode građana. U pojedinim delovima zakon je restriktivan i sužava slobode garantovane Ustavom i međunarodnim konvencijama, kao što su sloboda govora, sloboda misli, sloboda savesti. S druge strane, neke odredbe su na sumnjiv način postavljene i u odnosu na načelo veroispovesti, kao i na pojedine odredbe Zakona o crkvama i verskim zajednicama.
Bojim se da pisac ovog zakona nije uspeo da razluči jednu veoma bitnu stvar, a to je razlika između zaštite od diskriminacije i promovisanje određenih oblika ponašanja, odnosno postavljanje takvih oblika ponašanja kao socijalno poželjnih. Dakle, favorizuju se određene slobode koje imaju diskutabilno uporište u kulturi, tradiciji i socijalnoj sferi. Sve to je uzrok zašto je zakon izazvao nedoumice i nerazumevanja.
Zakon prilikom promocije određenih novih vrednosti ne može i ne sme da ruši neke stare vrednosti, kao da one ne postoje i da nikad nisu postojale u našem društvu. Ne treba zbog toga ni da čudi reakcija crkava i verskih zajednica.
Na zahtev crkava i verskih zajednica da se ovaj zakon povuče iz procedure i da bude izmenjen i dorađen Vlada je reagovala prilično nervozno, sa nerazumevanjem, čak od strane pojedinih ministara i sa blagim žigosanjem crkve.
Dakle, retorika je ličila na stare predrasude iz vremena kada je crkva bila u potpunosti isključena iz društva.
Samo da podsetim da Zakon o crkvama i verskim zajednicama upravo kaže da će država sarađivati sa crkvama kada su na dnevnom redu pitanja od opšteg dobra.
Na kraju bih želeo da se osvrnem na pitanje uvođenja poverenika za zaštitu od diskriminacije. To zaista usložnjava i poskupljuje administraciju, iako je ministar govorio o tome da će biti neke preraspodele u okviru postojeće državne administracije, ali postoji još jedan problematičan segment, a to je da se predviđa da poverenik počne da radi tek 2010. godine.
S obzirom da ova vlada kaže da kao država pretendujemo da dođemo na belu šengensku listu 2009. godine, a u isto vreme da je ovaj zakon uslov za dolazak na belu šengensku listu, postavlja se pitanje da li zapravo taj zakon i njegova primena jeste uslov za ukidanje viza ili nije, i da li će se to desiti tokom 2009. godine?
DSS je i u ovom smislu ponudila amandman i predlaže da taj posao obavlja Zaštitnik građana, koji ima i kapacitet i infrastrukturu da preuzme ovaj posao, a on bi to mogao da učini odmah, pošto već postoji ta institucija.
Čini mi se da ovako postavljene nadležnosti poverenika mogu da zaliče na komesara za političku korektnost, a mislim da to nama u ovom društvu nije potrebno, jer nam dalje podele nisu neophodne već jedna vrsta jedinstva, posebno kada su u pitanju ovakvih zakoni koji treba da harmonizuju odnose u celom društvu. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Sulejman Spaho.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Sulejman Spaho.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospođo Slavice, da li ste se čuli sinoć ili u toku dana sa visokim komesarom Olijem Renom? Znate zbog čega?
Sinoć sam razgovarao s njim u vezi mog amandmana. Objasnio sam mu da za dva minuta ne mogu ništa da kažem, da dokažem da moj amandman treba da se prihvati da bi s mojim amandmanom mogli da uđete u Evropu. Rekao je da će vas zvati.
Čovek se oduševio mojim amandmanom i rekao je – narediću im da prihvate, Spaho, vaš amandman da bi ušli u Evropu. Sa ovim amandmanom, gospodin Ren je rekao, da ćete već sutra, ne za 10 godina, ako ga prihvatite ući u Evropu.
Amandman je strašan moj, verujte, samo ga niste gledali, niste ga pogledali. Verujte, oduševio se kada sam mu reko. Ako prihvatite, gospodine ministre, ovaj amandman, ući ćete u Evropu, ali bez pedera i lezbejki.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? Naravno, ovde nije bilo obrazlaganja amandmana.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, zamolio bih gospođu Nadu Kolundžiju da pročita sledeće zakone kada je u pitanju diskriminacija i da više kao nepravnik ne obmanjuje građane Srbije.
Gospođo Kolundžija, vi obmanjujete javnost. Pre svega, Ustavom Republike Srbije od člana 18. do člana 81. zagarantovana su prava građana i nacionalnih manjina, zagarantovana su sva ona politička i građanska prava.
Osim ovog zakona koji predlažete, koji nema blage veze, besmislica je ovo, postoje Krivični zakonik u čl. 128, 129. i 384, zatim u Zakonu o radu, Zakonu o zdravstvenom osiguranju i zaštiti, Zakonu o visokom obrazovanju, Zakonu o javnom informisanju, Zakonu o radio-difuziji, Zakonu o slobodnom pristupu ...
Gospođo Kolundžija, slušajte ovo, trebaće vam ovo jer niste pravnik kada tumačite zakon. Neka izađu vaši pravnici, imate stručne ljude, neka izađu i neka tumače ovde. Nije tačno da u našim propisima nema zagarantovane zabrane diskriminacije.
Sledeći zakoni: Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o nasleđivanju, Zakon o porodičnim odnosima, Zakon o parničnom postupku.
Šta hoćete, da prepisujete iz nekih pravilnika kojekakvih džudža sa zapada i kriminalaca, da nam pište vi ovde određene zakone, a imate 20 zakona? Nemojte ovo, bre.
Građani Srbije nisu više dužni da trpe ovakvu diktaturu. Ovo je laž, ovo je obmana. Imate pravnike, neka izađu ovde.

Zahvaljujem, isteklo je dva minuta. Molim vas, hoćete se udaljiti sa govornice, isteklo je dva minuta, da vam ne bih izrekla opomenu.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Dragan Aćimović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Aćimović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o zabrani diskriminacije ispred poslaničke grupe SRS.
U članu 3. stav 3. reči "zabranjeno" zamenjuju se rečima "nije dozvoljeno".
Ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije glasi: "Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupa lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima".
Ovim mojim amandmanom, kao i svim amandmanima SRS, ima se cilj da se ovaj zakonski projekat poboljša, mada generalno ovaj zakon nije trebalo ni pisati, jer ga nemaju ni stare evropske civilizacije, pre svega Nemačka, Austrija, Francuska, Grčka itd.
Pošto je ovo u Holandiji zaživelo, da li je bio cilj da se dodvorite Holandiji i Briselu, kako bi Holanđani promenili svoje stavove i dozvolili ulazak u EU?
Jasno nam je da se u Evropu žuri, ali nikako da se stigne. Ako ste već želeli da se solidarišete sa nekim evropskim zemljama, nije trebalo preko ovih nenormalnih zakona. Ovim zakonskim projektom stvorićete veliku rupu koju će bolesni umovi svakodnevno zloupotrebljivo prikazivati na ulicama, trgovima, u parkovima, u školama i svim drugim javnim mestima. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodo poslanici, ometate govornike da se čuju.
Molim gospodina Krasića da ne komentariše sa mesta, jer to remeti mogućnost slušanja.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Slobodan Vuković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Slobodan Vuković.
Gospodine Krasiću, upozoravam vas da ću morati da izreknem meru jer sve vreme komentarišete.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. podneo sam amandman na član 3. ovog već u narodnu poznatog predloga zakona kao pederskog zakona.
Zašto pederskog? Upravo zbog toga što je sada svima jasno da će samo ta klasa, izdvojena iz ostalog korpusa srpskog naroda, doživeti procvat ovakvom sadržinom zakona. Na druge odredbe ukazujem, a to je da se amandmanom predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije, koja glasi: "Pred Ustavom i zakonom su svi jednaki". Pa su nabrojani u toj odredbi svi oni drugi principi koje mi treba danas da branimo ovim predlogom zakona.
Sada vas pitam: ako je to tačno, zašto postoji politička diskriminacija na opštini Palilula u odnosu na SRS, gde već pet puta pokušavamo da vratimo naše mandate? Imamo sve uredne papire. Opština Palilula to ignoriše, a podržava je DS, aktuelni ministar za lokalnu samoupravu, čija je to matična opština.
Gde je tu onda diskriminacija po pitanju imovnog stanja u odnosu na građane koji sad treba da plate račune za 10 godina unazad i da li je to ono vaše obećanje od 2000. godine o pristizanju šest milijardi dolara ili evra, šta je već bilo, za dobrobit ovog naroda? Gde je tu onda zaštita onog segmenta o imovnom stanju, takođe, gde je javna tajna da imovno boljestojeći građani ...