Zahvaljujem se. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi prijatelji, nastavljamo dalje.
Osnovni razlog za izmene i dopune Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu jeste preciznije uređenje uloge različitih aktera u ovom postupku. Preciznije definisanje određenih odredaba postojećeg zakona omogućiće nadležnim organima efikasniji rad i donošenje pravovremenih odluka.
(Predsednik: Gospodine ministre, ne čuju vas najbolje. Hoćete li malo da podignete mikrofone? Zahvaljujem.)
Ja ne mogu da ih podignem. (Popravlja mikrofone.) Je li sada u redu? (Jeste.)
To će svakako rezultirati i osetnim skraćenjem perioda za dobijanje saglasnosti na studiju procene uticaja na životnu sredinu. Izmenama zakona daje se mogućnost za skraćenje vremenskog roka trajanja procedure sa postojećih i neopravdano dugih 270 dana na planiranih 108 dana, izuzimajući žalbeni rok za koji se predviđa postupanje po Zakonu o upravnom postupku.
Važan cilj izmene Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu je preciziranje veze sa propisima iz domena urbanizma i građevine. Predloženim izmenama se takođe daje mogućnost nadležnom organu da kroz rešenje o oslobađanju od izrade studije o proceni uticaja odredi minimalne mere zaštite životne sredine. Ovim bi se izbegla mogućnost da se zbog dve do tri mere zaštite životne sredine nalaže izrada procene, odnosno studije procene uticaja i na taj način povećavaju troškovi postupka i produži vremenski rok do konačnog završetka procedure.
Procena je da će donošenje ovog zakona znatno olakšati i ubrzati realizaciju velikog broja privrednih projekata, uz obezbeđivanje visokog nivoa pravne sigurnosti svih učesnika u procesu. Time će se pomoći privredi Srbije da bude atraktivnija za investicije, a našim preduzećima će se olakšati da budu konkurentnija na međunarodnom tržištu.
Cilj ovog zakona jeste da se izbegne mogućnost zloupotrebe instituta procene uticaja na životnu sredinu od strane naše administracije i mogućnost da administracija arbitrarno određuje neophodnost procene uticaja na životnu sredinu u slučajevima kada za to ne postoji nijedan opravdani i valjani razlog.
Svrha donošenja zakona o zaštiti vazduha je uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja kvalitetom vazduha na teritoriji Republike Srbije.
Ovim zakonom se, pre svega, predviđaju mere za zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha, koje imaju za cilj da se spreče ili maksimalno smanje štetne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
Zakon o zaštiti vazduha je još jedan od zakona koji su pripremljeni u postupku usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. U ovom trenutku u EU postoji preko 30 propisa, pre svega direktiva, kojima se uređuje zaštita vazduha. Potpuna usklađenost ove oblasti sa pravnom tekovinom EU postići će se nakon donošenja ovog zakona i usvajanja podzakonskih akata predviđenih Predlogom zakona o zaštiti vazduha.
U cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha uspostavlja se jedinstven sistem praćenja i kontrole nivoa zagađenja vazduha i održavanja baze podataka o kvalitetu vazduha. Precizno su utvrđene nadležnosti za uspostavljanje državnih i lokalnih mreža, kao i uslovi pod kojima se može vršiti monitoring.
Zakon uspostavlja novi koncept upravljanja kvalitetom vazduha u okviru zona i aglomeracija, koje se utvrđuju aktom Vlade, na osnovu podataka o kvalitetu vazduha. Utvrđuju se kategorije kvaliteta vazduha prema nivou zagađenosti, a za zone i aglomeracije u kojima je vazduh treće kategorije obavezno se donose planovi kvaliteta vazduha. Cilj tih planova je da se kvalitet vazduha unapredi i postignu ciljne vrednosti utvrđene uredbom o zahtevima kvaliteta vazduha.
Propisane mere za poboljšanje kvaliteta vazduha obuhvataju: propisivanje graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija iz stacionarnih i iz pokretnih izvora zagađivanja, propisivanje dozvoljenih količina pojedinih zagađujućih materija u određenim proizvodima, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, postepeno smanjivanje upotrebe supstanci koje oštećuju ozonski omotač, kao i utvrđivanje odgovornosti za nesprovođenje mera.
Predlogom zakona se predviđa i donošenje strategije zaštite vazduha, kao osnovnog dokumenta, sa šestogodišnjim periodom važenja, za utvrđivanje zahteva kvaliteta vazduha, kratkoročnih akcionih planova i programa za smanjenje emisije zagađujućih materija u vazduhu.
Zakonom o zaštiti životne sredine predviđeno je donošenje posebnog zakona kojim će se urediti zaštita, unapređivanje i korišćenje prirode i njene biološke i predeone raznovrsnosti. Tu zakonsku obavezu mi ispunjavamo danas predstavljajući vam Predlog zakona o zaštiti prirode.
Zaštita prirode je jedna od osnovnih oblasti u zaštiti životne sredine. Potreba za očuvanjem i zaštitom ekološkog nasleđa, koja često ne poznaje granice, obavezuje sve države da svojim normativnim, planskim i drugim merama očuvaju biološku raznovrsnost Evrope.
Stalno pogoršavanje stanja prirodnih staništa i pretnje izvesnim vrstama divlje flore i faune je među ključnim pitanjima politike EU u oblasti životne sredine. Procenjuje se da je danas u Evropi ozbiljno ugroženo, ili se nalazi na ivici izumiranja, oko hiljadu biljnih vrsta i više od 150 različitih vrsta ptica.
Prema broju vrsta u odnosu na veličinu teritorije biodiverzitet Srbije je među najvećim u Evropi. Pored endemita Balkana, u flori Srbije su prisutne i subendemične vrste. Raznovrsnost faune je takođe izrazito visoka u poređenju sa stanjem u Evropi. Primera radi, registrovano je oko 110 vrsta riba. Od sedam endemičnih vrsta dunavskog basena, na teritoriji Srbije živi pet vrsta. Ukupan broj sisara, ptica gnezdarica, gmizavaca i vodozemaca čini oko 43,3% ukupnog broja svih ovih životinjskih grupa u Evropi. Ovakvo stanje biodiverziteta Srbije uslovljava donošenje zakona kojim se reguliše njegova zaštita, očuvanje i korišćenje.
Ovim zakonom se predviđa utvrđivanje i procena stanja u prirodi i predelu, zaštita prirodnih dobara, uspostavljanje sistema praćenja prirodnih vrednosti i zaštićenih prirodnih dobara, zaštita prirode i predela u prostornim planovima i projektnoj dokumentaciji, donošenje programa upravljanja prirodnim resursima, kao i razvijanje svesti o potrebi zaštite prirode u procesu vaspitanja i obrazovanja.
Posebno želim da naglasim da su predložena rešenja usklađena sa obavezama koje proizilaze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite biodiverziteta, i to: Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, Konvencije o međunarodnoj trgovini i ugroženim vrstama divlje flore i faune, Konvencije o zaštiti kulturne i prirodne baštine, Konvencije o močvarama koje su od međunarodnog značaja, Konvencije o zaštiti migratornih vrsta, Konvencije o zaštiti evropske divlje flore i faune, Karpatske konvencije, kao i sa direktivama EU o zaštiti prirode.
Dame i gospodo narodni poslanici, donošenjem zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini napravićemo još jedan veliki korak ka usklađivanju sistema zaštite životne sredine u Srbiji sa standardima EU. Ovim predlogom zakona utvrđuju se mere za sprečavanje i smanjenje štetnih efekata buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Predviđena je izrada odgovarajućih podzakonskih akata kojima se utvrđuju granične vrednosti buke u životnoj sredini, akustičko zoniranje prostora, određivanje stepena ometanja bukom, metoda ocenjivanja indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini na zdravlje ljudi, kao i metode merenja buke. Posebna novina u Predlogu zakona je izrada strateških karata buke na nivou Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, kao i izrada akcionih planova u skladu sa propisima EU, čija je svrha da odrede mere za smanjenje izloženosti buci u životnoj sredini.
Posebno želim da naglasim da uvođenje mehanizma koji će obezbediti da javnost ima pristup informacijama o nivou buke kojoj smo izloženi svakako predstavlja jedan veliki iskorak u učestvovanju javnosti u kreiranju politike zaštite životne sredine.
Što se Predloga zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda tiče, on se predlaže imajući u vidu to da važeći Zakon o ribarstvu ne obezbeđuje kontrolu u sistemu korišćenja ribljeg fonda kao prirodnog resursa. Takođe, neprimenjivanje načela efikasnosti održivog korišćenja obnovljivih prirodnih resursa, neadekvatno planiranje korišćenja ribljeg fonda i odsustvo kontrole i praćenja stope ribolova dovodi u opasnost obnovljivost ribljeg fonda kao prirodnog resursa prilaženjem granici održivog korišćenja, a to dovodi u pitanje i održivost ribolova kao delatnosti.
Takođe, kada govorimo o ribljem fondu, mora se imati na umu da je reč o najugroženijoj grupi životinja na planeti.
Stručne procene ukupnog broja učesnika u ribolovu pokazuju da oko 300.000 građana Srbije danas svojim aktivnostima direktno utiče na riblji fond kroz privredni i rekreativni ribolov, kao i kroz sportske aktivnosti na ribolovnim vodama. Broj izdatih dozvola za ribolov u 2008. godini je iznosio samo oko 100.000, što je rezultat neadekvatne zakonske regulative u ovoj oblasti i odsustva jasne spremnosti države za promociju ovog vida rekreativne aktivnosti. Nasuprot tome, država je u obavezi da štiti i unapredi biodiverzitet svojih voda.
Takođe, ulaganjem u zaštitu održivog korišćenja ribljeg fonda u vodama Republike Srbije stvaraju se uslovi za razvoj eko-turizma, kao najprosperitetnije grane turizma u 21. veku.
Na kraju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine je podnet Narodnoj skupštini na razmatranje imajući u vidu nekoliko veoma konkretnih ciljeva: otklanjanje nedostataka uočenih tokom primene važećeg Zakona o zaštiti životne sredine, dalje usaglašavanje sa propisima EU i implementacije novih direktiva EU koje su u međuvremenu donesene, obezbeđivanje ekonomskih instrumenata, odnosno sredstava za zaštitu životne sredine koji se zasnivaju na načelu "zagađivač plaća" i raspodelu sredstava po ovom načelu i, svakako, jedan od najvažnijih instrumenata nove ekološke politike – pooštravanje kaznene politike.
Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine želimo da potpunije ostvarujemo osnovna načela na kojima se zasniva ovaj zakon, među kojima ću pomenuti samo nekoliko: načelo prevencije i predostrožnosti, načelo očuvanja prirodnih vrednosti, načelo održivog razvoja, načelo "zagađivač plaća" i "korisnik plaća", ali i oslanjanje na podsticajne mere, uz potpuniju primenu načela informisanja i učešća javnosti.
Posebno napominjem da se izmenom ovog zakona vrši usaglašavanje našeg pravnog sistema sa većim brojem direktiva, uredbi i preporuka EU, među kojima ću naročito pomenuti direktivu koja se odnosi na kontrolu velikih industrijskih udesa koji uključuju opasne materije. Usaglašavanjem sa ovom direktivom stvoriće se uslovi za izgradnju sistema i uspostavljanje bolje saradnje i koordinacije među učesnicima u sistemu upravljanja rizikom, a tehnološka disciplina u privredi će se podići na viši nivo.
Poseban naglasak u Predlogu zakona je stavljen na sprovođenje preventivnih mera, u cilju sprečavanja nastanka hemijskih udesa, odnosno smanjenja njihovih posledica na ljude i životnu sredinu. Predlogom zakona je predviđeno donošenje nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara i nacionalnog programa zaštite životne sredine, koje, kao strateška dokumenta u oblasti zaštite životne, sredine donosi Vlada Republike Srbije.
Predlogom zakona se uvodi kategorija područja od posebnog državnog interesa u oblasti zaštite životne sredine. Vlada propisuje kriterijume i određuje područja od posebnog državnog interesa u oblasti zaštite životne sredine, kao i visinu i način plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine u ovim područjima.
Utvrđena je i nova pripadnost prihoda Republike i jedinica lokalne samouprave. Cilj ove odredbe je da brojne opštine koje se graniče sa opštinama na čijoj se teritoriji nalaze zagađivači, obveznici plaćanja, koje sada trpe posledice aktivnosti zagađivača, a ne ostvaruju nikakve prihode po tom osnovu, imaju prava na određen deo naknade za zagađivanje. Uvodi se i pripadnost prihoda autonomne pokrajine u skladu sa zakonom, u cilju ulaganja sredstava preko fonda za region ugrožen radom zagađivača.
Zakon postavlja i osnov za uvođenje podsticajnih mera za zaštitu životne sredine. To podrazumeva i utvrđivanje obaveza autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave da otvore budžetske fondove za zaštitu životne sredine, kao i načina finansiranja tih fondova i korišćenje njihovih sredstava. Predviđa se i obaveza autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave da utvrdi program korišćenja sredstava budžetskog fonda, na koji saglasnost daje ministarstvo nadležno za poslove životne sredine. Utvrđena je i obaveza autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave da dostave izveštaj o korišćenju sredstava ostvarenih po osnovu tih naknada.
Bez obzira na izraženo nezadovoljstvo pojedinaca ovakvim aktima, ovaj zakon obezbeđuje neophodan nivo centralizacije u upravljanju novcem koji će se koristiti za zaštitu životne sredine zbog velikog broja problema sa kojima smo se u prošlosti suočavali kroz mehanizme finansiranja zaštite životne sredine od strane onih koji su prethodno životnu sredinu ugrozili.
U vezi sa ovim zakonom želim da kažem da je politika Ministarstva da nove podsticajne mere moraju biti praćene odgovarajućim sankcijama za one koji krše naše propise.
Moram da primetim da podaci o procesuiranim prijavama Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine pokazuju da pravosudni organi za prekršajne prijave i prijave za privredi prestup u vezi sa kršenjem propisa u oblasti životne sredine izriču najniže moguće kazne. Do sada, najviša kazna za privredni prestup od tri miliona dinara nije nijednom izrečena.
Iz tog razloga je, uz saglasnost Ministarstva pravde, predloženo povećanje najnižih kazni. Predlogom zakona se neke novčane kazne povećavaju i do 15 puta, a uvodi se i mogućnost izricanja kazne u visini dvadesetostrukog iznosa učinjene štete za privredni prestup.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja vas pozivam da uzmete učešća u naporima Ministarstva životne sredine da popravimo situaciju u ovim oblastima. Mi smo, kao i za ove prethodne zakone, u potpunosti otvoreni da razgovaramo o vašim amandmanima. Mislim da ste podneli veliki broj veoma korisnih amandmana i da ih u toku rasprave u pojedinostima i prihvatimo, obogaćujući i osnažujući ovaj zakon da bude mnogo primenljiviji i mnogo bolji nego što je predloženo od strane Ministarstva. Želim da vas na kraju ovog izlaganja pozovem da glasate za ove zakone. Zahvaljujem se.