Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sednicu.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU (zajednički načelni pretres sa 8, 9, 10, 11. i 14. tačkom)
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da se vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta, a saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, ako to već nisu učinile.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: Za evropsku Srbiju - prof. dr Dragoljub Mićunović, Poslaničku grupu SRS - narodni poslanik Marina Raguš, Poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica - narodni poslanik Milica Vojić-Marković, Poslaničku grupu SPS-JS - narodni poslanik Miletić Mihajlović, Poslaničku grupu Nova Srbija - narodni poslanik Zlata Đerić i Poslaničku grupu PUPS - narodni poslanik Siniša Stamenković.
Saglasno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, Predlogu zakona o zaštiti vazduha, Predlogu zakona o zaštiti prirode, Predlogu zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.
Dozvolite da vas obavestim da sam pozvala da ovoj sednici prisustvuju: gospodin Miladin Avramov, državni sekretar, Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra, Ljiljana Stanojević, pomoćnik ministra takođe, kao i Jelena Cvetković. Takođe će biti prisutni i: Ivica Radović, državni sekretar, gospođa Danica Baćanović, pomoćnik ministra, i Radislav Momirov, pomoćnik ministra takođe. Pozvala sam da sednici prisustvuje i Momčilo Živković, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
Htela bih samo da kažem da je naknadno stiglo obaveštenje da je ovlašćeni predstavnik po ovom zakonu dr Zoran Mašić za Poslaničku grupu Napred Srbijo.
Da li predstavnik predlagača dr Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine ministre.

Zahvaljujem se. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi prijatelji, nastavljamo dalje.
Osnovni razlog za izmene i dopune Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu jeste preciznije uređenje uloge različitih aktera u ovom postupku. Preciznije definisanje određenih odredaba postojećeg zakona omogućiće nadležnim organima efikasniji rad i donošenje pravovremenih odluka.
(Predsednik: Gospodine ministre, ne čuju vas najbolje. Hoćete li malo da podignete mikrofone? Zahvaljujem.)
Ja ne mogu da ih podignem. (Popravlja mikrofone.) Je li sada u redu? (Jeste.)
To će svakako rezultirati i osetnim skraćenjem perioda za dobijanje saglasnosti na studiju procene uticaja na životnu sredinu. Izmenama zakona daje se mogućnost za skraćenje vremenskog roka trajanja procedure sa postojećih i neopravdano dugih 270 dana na planiranih 108 dana, izuzimajući žalbeni rok za koji se predviđa postupanje po Zakonu o upravnom postupku.
Važan cilj izmene Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu je preciziranje veze sa propisima iz domena urbanizma i građevine. Predloženim izmenama se takođe daje mogućnost nadležnom organu da kroz rešenje o oslobađanju od izrade studije o proceni uticaja odredi minimalne mere zaštite životne sredine. Ovim bi se izbegla mogućnost da se zbog dve do tri mere zaštite životne sredine nalaže izrada procene, odnosno studije procene uticaja i na taj način povećavaju troškovi postupka i produži vremenski rok do konačnog završetka procedure.
Procena je da će donošenje ovog zakona znatno olakšati i ubrzati realizaciju velikog broja privrednih projekata, uz obezbeđivanje visokog nivoa pravne sigurnosti svih učesnika u procesu. Time će se pomoći privredi Srbije da bude atraktivnija za investicije, a našim preduzećima će se olakšati da budu konkurentnija na međunarodnom tržištu.
Cilj ovog zakona jeste da se izbegne mogućnost zloupotrebe instituta procene uticaja na životnu sredinu od strane naše administracije i mogućnost da administracija arbitrarno određuje neophodnost procene uticaja na životnu sredinu u slučajevima kada za to ne postoji nijedan opravdani i valjani razlog.
Svrha donošenja zakona o zaštiti vazduha je uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja kvalitetom vazduha na teritoriji Republike Srbije.
Ovim zakonom se, pre svega, predviđaju mere za zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha, koje imaju za cilj da se spreče ili maksimalno smanje štetne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
Zakon o zaštiti vazduha je još jedan od zakona koji su pripremljeni u postupku usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. U ovom trenutku u EU postoji preko 30 propisa, pre svega direktiva, kojima se uređuje zaštita vazduha. Potpuna usklađenost ove oblasti sa pravnom tekovinom EU postići će se nakon donošenja ovog zakona i usvajanja podzakonskih akata predviđenih Predlogom zakona o zaštiti vazduha.
U cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha uspostavlja se jedinstven sistem praćenja i kontrole nivoa zagađenja vazduha i održavanja baze podataka o kvalitetu vazduha. Precizno su utvrđene nadležnosti za uspostavljanje državnih i lokalnih mreža, kao i uslovi pod kojima se može vršiti monitoring.
Zakon uspostavlja novi koncept upravljanja kvalitetom vazduha u okviru zona i aglomeracija, koje se utvrđuju aktom Vlade, na osnovu podataka o kvalitetu vazduha. Utvrđuju se kategorije kvaliteta vazduha prema nivou zagađenosti, a za zone i aglomeracije u kojima je vazduh treće kategorije obavezno se donose planovi kvaliteta vazduha. Cilj tih planova je da se kvalitet vazduha unapredi i postignu ciljne vrednosti utvrđene uredbom o zahtevima kvaliteta vazduha.
Propisane mere za poboljšanje kvaliteta vazduha obuhvataju: propisivanje graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija iz stacionarnih i iz pokretnih izvora zagađivanja, propisivanje dozvoljenih količina pojedinih zagađujućih materija u određenim proizvodima, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, postepeno smanjivanje upotrebe supstanci koje oštećuju ozonski omotač, kao i utvrđivanje odgovornosti za nesprovođenje mera.
Predlogom zakona se predviđa i donošenje strategije zaštite vazduha, kao osnovnog dokumenta, sa šestogodišnjim periodom važenja, za utvrđivanje zahteva kvaliteta vazduha, kratkoročnih akcionih planova i programa za smanjenje emisije zagađujućih materija u vazduhu.
Zakonom o zaštiti životne sredine predviđeno je donošenje posebnog zakona kojim će se urediti zaštita, unapređivanje i korišćenje prirode i njene biološke i predeone raznovrsnosti. Tu zakonsku obavezu mi ispunjavamo danas predstavljajući vam Predlog zakona o zaštiti prirode.
Zaštita prirode je jedna od osnovnih oblasti u zaštiti životne sredine. Potreba za očuvanjem i zaštitom ekološkog nasleđa, koja često ne poznaje granice, obavezuje sve države da svojim normativnim, planskim i drugim merama očuvaju biološku raznovrsnost Evrope.
Stalno pogoršavanje stanja prirodnih staništa i pretnje izvesnim vrstama divlje flore i faune je među ključnim pitanjima politike EU u oblasti životne sredine. Procenjuje se da je danas u Evropi ozbiljno ugroženo, ili se nalazi na ivici izumiranja, oko hiljadu biljnih vrsta i više od 150 različitih vrsta ptica.
Prema broju vrsta u odnosu na veličinu teritorije biodiverzitet Srbije je među najvećim u Evropi. Pored endemita Balkana, u flori Srbije su prisutne i subendemične vrste. Raznovrsnost faune je takođe izrazito visoka u poređenju sa stanjem u Evropi. Primera radi, registrovano je oko 110 vrsta riba. Od sedam endemičnih vrsta dunavskog basena, na teritoriji Srbije živi pet vrsta. Ukupan broj sisara, ptica gnezdarica, gmizavaca i vodozemaca čini oko 43,3% ukupnog broja svih ovih životinjskih grupa u Evropi. Ovakvo stanje biodiverziteta Srbije uslovljava donošenje zakona kojim se reguliše njegova zaštita, očuvanje i korišćenje.
Ovim zakonom se predviđa utvrđivanje i procena stanja u prirodi i predelu, zaštita prirodnih dobara, uspostavljanje sistema praćenja prirodnih vrednosti i zaštićenih prirodnih dobara, zaštita prirode i predela u prostornim planovima i projektnoj dokumentaciji, donošenje programa upravljanja prirodnim resursima, kao i razvijanje svesti o potrebi zaštite prirode u procesu vaspitanja i obrazovanja.
Posebno želim da naglasim da su predložena rešenja usklađena sa obavezama koje proizilaze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite biodiverziteta, i to: Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, Konvencije o međunarodnoj trgovini i ugroženim vrstama divlje flore i faune, Konvencije o zaštiti kulturne i prirodne baštine, Konvencije o močvarama koje su od međunarodnog značaja, Konvencije o zaštiti migratornih vrsta, Konvencije o zaštiti evropske divlje flore i faune, Karpatske konvencije, kao i sa direktivama EU o zaštiti prirode.
Dame i gospodo narodni poslanici, donošenjem zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini napravićemo još jedan veliki korak ka usklađivanju sistema zaštite životne sredine u Srbiji sa standardima EU. Ovim predlogom zakona utvrđuju se mere za sprečavanje i smanjenje štetnih efekata buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Predviđena je izrada odgovarajućih podzakonskih akata kojima se utvrđuju granične vrednosti buke u životnoj sredini, akustičko zoniranje prostora, određivanje stepena ometanja bukom, metoda ocenjivanja indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini na zdravlje ljudi, kao i metode merenja buke. Posebna novina u Predlogu zakona je izrada strateških karata buke na nivou Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, kao i izrada akcionih planova u skladu sa propisima EU, čija je svrha da odrede mere za smanjenje izloženosti buci u životnoj sredini.
Posebno želim da naglasim da uvođenje mehanizma koji će obezbediti da javnost ima pristup informacijama o nivou buke kojoj smo izloženi svakako predstavlja jedan veliki iskorak u učestvovanju javnosti u kreiranju politike zaštite životne sredine.
Što se Predloga zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda tiče, on se predlaže imajući u vidu to da važeći Zakon o ribarstvu ne obezbeđuje kontrolu u sistemu korišćenja ribljeg fonda kao prirodnog resursa. Takođe, neprimenjivanje načela efikasnosti održivog korišćenja obnovljivih prirodnih resursa, neadekvatno planiranje korišćenja ribljeg fonda i odsustvo kontrole i praćenja stope ribolova dovodi u opasnost obnovljivost ribljeg fonda kao prirodnog resursa prilaženjem granici održivog korišćenja, a to dovodi u pitanje i održivost ribolova kao delatnosti.
Takođe, kada govorimo o ribljem fondu, mora se imati na umu da je reč o najugroženijoj grupi životinja na planeti.
Stručne procene ukupnog broja učesnika u ribolovu pokazuju da oko 300.000 građana Srbije danas svojim aktivnostima direktno utiče na riblji fond kroz privredni i rekreativni ribolov, kao i kroz sportske aktivnosti na ribolovnim vodama. Broj izdatih dozvola za ribolov u 2008. godini je iznosio samo oko 100.000, što je rezultat neadekvatne zakonske regulative u ovoj oblasti i odsustva jasne spremnosti države za promociju ovog vida rekreativne aktivnosti. Nasuprot tome, država je u obavezi da štiti i unapredi biodiverzitet svojih voda.
Takođe, ulaganjem u zaštitu održivog korišćenja ribljeg fonda u vodama Republike Srbije stvaraju se uslovi za razvoj eko-turizma, kao najprosperitetnije grane turizma u 21. veku.
Na kraju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine je podnet Narodnoj skupštini na razmatranje imajući u vidu nekoliko veoma konkretnih ciljeva: otklanjanje nedostataka uočenih tokom primene važećeg Zakona o zaštiti životne sredine, dalje usaglašavanje sa propisima EU i implementacije novih direktiva EU koje su u međuvremenu donesene, obezbeđivanje ekonomskih instrumenata, odnosno sredstava za zaštitu životne sredine koji se zasnivaju na načelu "zagađivač plaća" i raspodelu sredstava po ovom načelu i, svakako, jedan od najvažnijih instrumenata nove ekološke politike – pooštravanje kaznene politike.
Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine želimo da potpunije ostvarujemo osnovna načela na kojima se zasniva ovaj zakon, među kojima ću pomenuti samo nekoliko: načelo prevencije i predostrožnosti, načelo očuvanja prirodnih vrednosti, načelo održivog razvoja, načelo "zagađivač plaća" i "korisnik plaća", ali i oslanjanje na podsticajne mere, uz potpuniju primenu načela informisanja i učešća javnosti.
Posebno napominjem da se izmenom ovog zakona vrši usaglašavanje našeg pravnog sistema sa većim brojem direktiva, uredbi i preporuka EU, među kojima ću naročito pomenuti direktivu koja se odnosi na kontrolu velikih industrijskih udesa koji uključuju opasne materije. Usaglašavanjem sa ovom direktivom stvoriće se uslovi za izgradnju sistema i uspostavljanje bolje saradnje i koordinacije među učesnicima u sistemu upravljanja rizikom, a tehnološka disciplina u privredi će se podići na viši nivo.
Poseban naglasak u Predlogu zakona je stavljen na sprovođenje preventivnih mera, u cilju sprečavanja nastanka hemijskih udesa, odnosno smanjenja njihovih posledica na ljude i životnu sredinu. Predlogom zakona je predviđeno donošenje nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara i nacionalnog programa zaštite životne sredine, koje, kao strateška dokumenta u oblasti zaštite životne, sredine donosi Vlada Republike Srbije.
Predlogom zakona se uvodi kategorija područja od posebnog državnog interesa u oblasti zaštite životne sredine. Vlada propisuje kriterijume i određuje područja od posebnog državnog interesa u oblasti zaštite životne sredine, kao i visinu i način plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine u ovim područjima.
Utvrđena je i nova pripadnost prihoda Republike i jedinica lokalne samouprave. Cilj ove odredbe je da brojne opštine koje se graniče sa opštinama na čijoj se teritoriji nalaze zagađivači, obveznici plaćanja, koje sada trpe posledice aktivnosti zagađivača, a ne ostvaruju nikakve prihode po tom osnovu, imaju prava na određen deo naknade za zagađivanje. Uvodi se i pripadnost prihoda autonomne pokrajine u skladu sa zakonom, u cilju ulaganja sredstava preko fonda za region ugrožen radom zagađivača.
Zakon postavlja i osnov za uvođenje podsticajnih mera za zaštitu životne sredine. To podrazumeva i utvrđivanje obaveza autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave da otvore budžetske fondove za zaštitu životne sredine, kao i načina finansiranja tih fondova i korišćenje njihovih sredstava. Predviđa se i obaveza autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave da utvrdi program korišćenja sredstava budžetskog fonda, na koji saglasnost daje ministarstvo nadležno za poslove životne sredine. Utvrđena je i obaveza autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave da dostave izveštaj o korišćenju sredstava ostvarenih po osnovu tih naknada.
Bez obzira na izraženo nezadovoljstvo pojedinaca ovakvim aktima, ovaj zakon obezbeđuje neophodan nivo centralizacije u upravljanju novcem koji će se koristiti za zaštitu životne sredine zbog velikog broja problema sa kojima smo se u prošlosti suočavali kroz mehanizme finansiranja zaštite životne sredine od strane onih koji su prethodno životnu sredinu ugrozili.
U vezi sa ovim zakonom želim da kažem da je politika Ministarstva da nove podsticajne mere moraju biti praćene odgovarajućim sankcijama za one koji krše naše propise.
Moram da primetim da podaci o procesuiranim prijavama Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine pokazuju da pravosudni organi za prekršajne prijave i prijave za privredi prestup u vezi sa kršenjem propisa u oblasti životne sredine izriču najniže moguće kazne. Do sada, najviša kazna za privredni prestup od tri miliona dinara nije nijednom izrečena.
Iz tog razloga je, uz saglasnost Ministarstva pravde, predloženo povećanje najnižih kazni. Predlogom zakona se neke novčane kazne povećavaju i do 15 puta, a uvodi se i mogućnost izricanja kazne u visini dvadesetostrukog iznosa učinjene štete za privredni prestup.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja vas pozivam da uzmete učešća u naporima Ministarstva životne sredine da popravimo situaciju u ovim oblastima. Mi smo, kao i za ove prethodne zakone, u potpunosti otvoreni da razgovaramo o vašim amandmanima. Mislim da ste podneli veliki broj veoma korisnih amandmana i da ih u toku rasprave u pojedinostima i prihvatimo, obogaćujući i osnažujući ovaj zakon da bude mnogo primenljiviji i mnogo bolji nego što je predloženo od strane Ministarstva. Želim da vas na kraju ovog izlaganja pozovem da glasate za ove zakone. Zahvaljujem se.

 Zahvaljujem, gospodine ministre. Da li izvestilac Odbora za  zaštitu životne sredine narodni poslanik Čedomir Jovanović želi reč? Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću u najkraćem da opišem aktivnosti našeg odbora koje su pratile predložene zakone, da iznesem neki svoj utisak u ime samog odbora i da na takav način usmerimo ovu raspravu u onom pravcu u kojem bi ona morala da se kreće ukoliko zaista želimo da, s obzirom na vreme koje nam je ostavljeno, napravimo značajan prodor u našem društvu u oblasti zaštite životne sredine.
Još jedanput, kao predsednik Odbora, javno izražavam nezadovoljstvo zbog ovog vremena koje je odvojeno za ovako važno pitanje. Mi ćemo, praktično, u okviru vremena koje je po Poslovniku predviđeno za raspravu o jednom zakonu raspravljati o setu od šest zakona, vrlo obimnih. Neki od njih se prvi put usvajaju, oni su svakako potrebni. Unose se velike promene.
Ono što je veoma važno, ovo je tema u kojoj nijedna vlada, bez obzira na to da li mislimo na ovu postojeću ili na neke buduće, ne može biti efikasna ukoliko nema društvenu podršku. Gde ćemo pronaći tu društvenu podršku ukoliko nismo pronašli vreme za promovisanje ovako važnih pitanja, na koja zajedno moramo ponuditi odgovore?
Mislim da je dobro što smo u okviru Odbora imali više vremena za raspravu o ovim pitanjima. Iz takve privilegije proizilazi zaključak našeg odbora koji ove zakone opisuje kao zakone koji su potrebni našem društvu, kao zakone koji se moraju poboljšati amandmanima koji su predloženi. Tu posebno mislim na izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine.
Ministar Dulić je govorio i o ovom zakonu. Mislim da nije predvideo činjenicu da postoji veliko razmimoilaženje između koncepta na kojem insistira Vlada i koncepta na kojem insistiraju lokalne samouprave, odnosno opštine u Srbiji. O tome moramo govoriti tokom same diskusije. Nadam se da ćemo u okviru Odbora pronaći adekvatno rešenje i na takav način izaći u susret, pre svega, potrebama naših opština, jer ne mislimo da se ovaj zakon može efikasno primeniti ukoliko se bude zavisilo od jednog ministarstva i od jedne vlade.
U svakom slučaju, poslanice i poslanici treba da razumeju činjenicu da su ovi zakoni korak napred u procesu usaglašavanja našeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima, sa preporukama UN, sa direktivama EU. Mislim da zbog toga zaslužuju podršku, s tim što ostaje dosta prostora za međusobno usaglašavanje oko nekih veoma bitnih pitanja, a u setu ovih zakona o kojima sada raspravljamo ona se, pre svega, vezuju za izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine, kojima se menja uspostavljeno pravilo o distribuciji, odnosno redistribuciji sredstava koja se ostvaruju kroz naknade ostvarene zbog zagađenja životne sredine ili od sredstava do kojih se dolazi kroz definisanje procedure zaštite i unapređenja životne sredine.
Taj zakon stupa na snagu osam dana po objavljivanju u "Službenom glasniku", a budžeti opština su usvojeni. U tim budžetima su planirana sredstva koja im se uskraćuju usvajanjem ovog zakona. Mislim da o tome možemo razgovarati tokom same diskusije, ali mi smo na Odboru pokušali da postignemo kompromis i dobili smo uveravanje Ministarstva da će tako nešto biti moguće. Inicijative sa kojima smo se suočili su inicijative koje nisu poticale samo od pojedinačnih lokalnih samouprava, već od Stalne konferencije gradova i opština, što nas dodatno obavezuje na jedan odgovoran pristup definisanju konačnog rešenja.
Hvala predstavnicima Ministarstva koji su nam pomogli u radu. Pred nama je veliki posao.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Da li izvestilac Odbora za evropske integracije narodni poslanik Laslo Varga, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora želi reč, gospodin Vlatko Ratković? (Ne.)
Narodni poslanici Vitomir Plužarević, Radiša Ilić, Radica Jocić, Milan Dimitrijević, Milica Vojić-Marković i Saša Maksimović izdvojili su mišljenje na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, povodom razmatranja predloga zakona po tačkama 7, 8, 9, 10, 11. i 14. dnevnog reda.
Da li neko od njih želi reč? Reč želi gospođa Milica Vojić-Marković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice. Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, na Odboru za zaštitu životne sredine izdvojila sam mišljenje jer sam smatrala da šest ovako važnih zakona, od kojih su zaista mnogi sistemski, a radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, Predlogu zakona o zaštiti vazduha, Predlogu zakona o zaštiti prirode, Predlogu zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, zaslužuju više pažnje i javnosti, a i nas ovde u sali od tri minuta i 20 sekundi, koliko svako od nas ko je ovlašćeni predstavnik i ima tu privilegiju da ima 20 minuta da izlaže o ovim zakonima može da dobije da govori o jednom zakonu. Dakle, za tri minuta treba da govorim o zakonu o vazduhu, a zaista mislim da svako od nas može da govori o tome jako mnogo, ne tri minuta, svakako.
S druge strane, zakon o zaštiti od buke je nešto sa čime se suočavamo u realnom životu; građani najčešće, kada traže našu pomoć, traže pomoć u nekim realnim stvarima. Buka je jedna od njih. Mi sada o tome govorimo tri minuta i 20 sekundi, a oni ljudi koji se budu pojavili ovde da govore samo o tome zakonu moći će da kažu možda nešto malo više.
Dakle, naša glavna zamerka, i kao poslaničke grupe i moja lično, jeste izuzetno kratko vreme za tako važne zakone. Jedva smo dočekali sednicu na kojoj se može govoriti o ovim temama, jer ovo su zakoni koji treba da oblikuju budućnost isto koliko i drugi zakoni iz drugih oblasti, a njima se posvećuje dužna i nužna pažnja, jer možemo da govorimo pojedinačno o zakonima. Ovde se dešava nešto što su deca govorila – nikad se ne sabiraju babe i žabe. Mi smo u parlamentu dozvolili da onaj ko je sastavljao dnevni red sabere babe i žabe i dobije ovaj konglomerat, koji se na ovakav način može naći samo u parlamentu Srbije. U svim parlamentima u svetu raspravlja se o ovim zakonima i te kako dugo, pojedinačno, i svako od poslanika ima pravo da kaže šta misli.
Dakle, ovo je moja glavna primedba i molim vas da ubuduće raspravu o zakonima iz oblasti zaštite prirode ne objedinjavate na ovakav način.
Dalje, ponavljam ono što sam juče rekla kao svoju zamerku, promena stava o ekologiji može da se dogodi samo onda kada se iz ovog parlamenta bude videla slika da se o ovim zakonima raspravlja, da ljudi shvate da ovo o čemu govorimo i juče, i danas i u ponedeljak nije nešto što je samo nekakva pravna materija koja se ni u čemu ne tiče njihovih realnih života, osiromašenih i mučnih, nego nešto što se tiče njihovog zdravlja, zdravlja njihove dece, zdravlja njihove sredine. Rekla sam juče koliko je važno da o tome govori parlament.
U prilog tome ja ću da vam pokažem, recimo, to je samo posledica onog što smo govorili juče – dobila sam četiri pisma, različita, u kojima se ljudi žale da su inspekcije došle, ustanovile da postoji problem i više se nikada nisu pojavile. Znate li koliko je važno da imamo građane koji će govoriti o ovim problemima i koji će sarađivati sa parlamentom? Očigledno vas to ne interesuje. Hajde da skembamo te zakone, hajde da ih spakujemo u jednu vreću, da je promrmljamo i da o njoj govorimo tri minuta i da se sklonimo odavde.
Nekome je možda zaista dosadno kada govorimo o ovim zakonima. Ima nas ovde u parlamentu kojima nije dosadno, jer smatramo da je svaki zakon vrlo važan da o njemu govorimo. Kao neko ko se celog života zalaže za oblast ekologije, smatram da je ponižavajuće za sve one u ovoj zemlji koji o toj oblasti brinu i hoće da žive u zdravoj sredini, da je ostave svojoj deci zdravu, da na ovaj način u parlamentu Srbije govorimo o tome. Još jedna stvar koja je i te kako važna... Ima dosta zamerki na ove zakone koji su pred nama i zaista ne znam kako bih govorila zajedno o svim tim zakonima. Poslanička grupa DSS je napravila dosta amandmana na sve ove zakone i o tome ćemo govoriti u pojedinačnoj raspravi. Ono što je zaista karakteristično za sve jeste da je predlagač zakona zapravo oduzeo sredstva lokalnim sredinama, lokalnim samoupravama, koje su na taj način dovedene u poziciju da više nemaju sredstava odakle bi mogle da brinu o zaštiti životne sredine, neke male, mikrolokalne, sve se preliva u jedan fond...
(Predsednik: Isteklo vam je vreme, gospođo Vojić-Marković.)
Samo da završim rečenicu. Toliko o decentralizaciji, kojom mašete kada govorite kako ste proevropski orijentisani, a kada u praksi treba da je primenite – ništa od toga. Još jedan prilog tome koliko je važno to što na taj način govorimo jesu hiljade pisama, čak i konferencije gradova, da im pomognemo u tome. Hvala.

Reč ima gospodin Saša Maksimović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, osvrnuću se na dva od šest zakona koji su spojeni u ovoj raspravi, isključivo zbog vremena koje imam na raspolaganju, a verujem da će ostale zakone obrazložiti moje kolege iz SNS u svojim izlaganjima.
Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine sam izdvojio mišljenje o zakonima iz oblasti ekologije iz više razloga i to su neki od razloga zbog kojih SNS, odnosno Poslanička grupa Napred Srbijo Tomislava Nikolića ipak ne može glasati, i pored dobre volje i želje da se uvede zakonska regulativa u ovoj oblasti, za zakone u ovakvom obliku.
Svesni smo da je veliki deo zakona koji su neophodni za pristupanje EU iz oblasti zaštite životne sredine, ali je neprihvatljivo osnivanje tolikog broja agencija. To ima za posledicu povećanje broja zaposlenih u državnoj administraciji i opteretiće budžet Republike Srbije, bez obzira na to što vi pričate da nije tako.
Srpska napredna stranka će potencirati smanjenje broja ministarstava, smanjenje broja agencija, a ne njihovo osnivanje, jer za održavanje ovolike administracije, sa planiranim povećanjem kroz novoosnovane agencije, nemate načina za finansiranje iz budžeta, izuzev kroz dalje povećanje nameta građanima.
U predloženim zakonskim rešenjima postoje i veoma dobre osnove, koje bi trebalo da krase savremena evropska ekološka rešenja, ali postoje i loša rešenja, kakve su već pomenute agencije, kao i rešenje u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine kojim se sredstva od ekoloških taksi prilivaju u većem odnosu sa lokalnih samouprava na republički budžet. Dakle, od decentralizacije ništa, nisu bitni građani, niti lokalne samouprave, bitno je isključivo vaše punjenje budžeta da biste mogli da namirite sve te agencije.
Na to smo podneli veliki broj amandmana; između ostalog, i ja sam podneo amandman baš na zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, na tačku koja se odnosi na ovo, ali o tom potom.
Postoje tu i drugi problemi, koji nisu zasnovani toliko na predloženim zakonima koliko na nepoštovanju ili selektivnom poštovanju postojećih zakona od strane Demokratske stranke. Jedan od najočiglednijih primera selektivnosti primene zakona i kaznene politike je svakako zagađenje reke Tise od 31. 8. 2007. godine, a i nešto pre toga, bilo je toga u više navrata, u delu toka od Sente do Novog Bečeja od strane Fabrike šećera "TE-TO" iz Sente, čiji su rukovodioci iz Demokratske stranke. Brzom reakcijom tadašnjeg Ministarstva za zaštitu životne sredine država je izdvojila, odnosno Ministarstvo za zaštitu životne sredine je izdvojilo dva miliona dinara za poribljavanje reke Tise, a sve u cilju, iako to nije bila njihova nadležnost, sleganja prašine.
Osvrnuću se ukratko, zbog vremena, i na zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda i iz niza očajnih rešenja izdvojiću ona najlošija. U članu 4. se ponovo forsira razlika između AP Vojvodine i Republike Srbije, čime se u zakonu koji ne može imati političku pozadinu integrišu politička rešenja i politika pojedinaca.
Dalje, član 41, koji definiše ispit koji sportski ribolovci moraju da polažu, kaže u stavu 2: "Lica mlađa od 16 godina, odnosno starija od 65 godina, kao i lica sa položenim ispitom za ribara ili ribočuvara, stiču pravo na dozvolu za rekreativni ribolov bez polaganja ispita za ribolovca."
Osnovno pitanje je – kako treba uopšte da izgleda taj ispit za ribolovce? Pitaćete ljude koji se 30 godina bave sportskim ribolovom kako izgleda koja riba i verovatno kako se navlači glista na udicu, pošto ne znam šta bi drugo trebalo.
Ono što mi smeta u ovom zakonu, to je kako ćete ljude koji imaju 63 ili 64 godine života i poslednjih 50 godina pecaju naterati da polažu taj besmisleni ispit da bi vam dokazali da posle 50 godina pecanja znaju da pecaju.
Konačno, najbesmisleniji član ovog zakona je član 44. u čijem stavu 1. piše: "Ribolovac je dužan da vodi evidenciju o ulovu". I, stav 3: "Korisnik ne može izdati dozvolu za tekuću godinu ribolovcu koji nije dostavio evidenciju ulova za prethodnu godinu." Pre svega, ti ribolovci se time bave radi rekreacije, a ne da bi bili administrativni radnici Ministarstva.
(Predsednik: Vreme.)
Pošto nemam više vremena, ukratko ću samo izneti podatke koje sam skinuo sa sajta udruženja sportskih ribolovaca Vojvodine. Dakle, ovako, čisti podaci: godišnja prodaja dozvola za sportski ribolov je 30.000, broj mogućih izlazaka na vodu je 365 dana, realna procena proseka je 50 dana ribolova, broj ribljih vrsta u našim ribolovnim vodama je 43, realno pet vrsta riba dnevno, broj ulovljenih komada je znak pitanja, realna procena deset riba dnevno, podatak o težini svake ulovljene ribe; kada sve to pomnožite, dobijete cifru od 750.000.000 informacija koje Ministarstvo ili neko mora da obradi, a to jednostavno ne može bez povećanja državne administracije. Na kraju krajeva, ne možete podatke ni proveriti.
Iz tih razloga nisam mogao da glasam za predložene zakone, ali vi imate način da poboljšate zakone tako što ćete prihvatiti amandmane Poslaničke grupe Napred Srbijo - Tomislav Nikolić. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Maksimoviću. Reč ima gospodin Milan Dimitrijević, izvolite.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, izdvojio sam mišljenje povodom ovog seta zakona, ali ću svoju diskusiju ograničiti na zakon o buci. Na dva primera ću pokazati kako se nedovoljno ljudi koji se bave ovakvim ozbiljnim zakonima posvećuju pravilno napisanom zakonu, odnosno da su pojedine odredbe tih zakona potpune besmislice.
Pre toga svakako želim da ukažem na stvar koja je ovde već pomenuta od strane predsednika Odbora za zaštitu životne sredine i drugih kolega poslanika, a to je vreme koje je nedovoljno da bi se o ovakvim zakonima na jedan valjan način raspravljalo i razgovaralo u parlamentu Republike Srbije. To je ozbiljan problem. Ne može biti u jednoj tački dnevnog reda šest zakona, a da se o svakom zakonu govori dva ili tri minuta, to je apsurd. Ne možete reći ništa za ta dva ili tri minuta o zakonu. Da ne govorim o amandmanima, gde je vreme ograničeno na dva minuta.
Pošto sam rekao da ću govoriti o zakonu o buci, pročitaću dva člana iz ovog zakona, pa ćete videti koliko je to, praktično, jedna besmislica. Dakle, član 18. Član 18. govori o tome da su organizatori javnih skupova, zabavnih i sportskih priredbi i drugih aktivnosti na otvorenom i u zatvorenom prostoru dužni da u prijavi za održavanje javnih skupova i aktivnosti dostave podatke o merama zaštite od buke ukoliko upotreba zvučnih i drugih uređaja može prekoračiti propisane granične vrednosti.
Dakle, sada uzmite primer jednog stadiona i jedne fudbalske utakmice. Kako ćete vi ograničiti da neko upotrebljava zvučne navijačke rekvizite? Kako ćete mu reći da duva u trubu sa pola usta, sa pola snage, ili da uopšte ne duva, da kada negoduje zbog odluke sudije to govori upola glasa ili punim glasom? Ko će da proceni tu količinu buke?
I, taj nivo buke određuje jedinica lokalne samouprave. Šta ako, recimo, opština Savski venac, na čijoj su teritoriji dva stadiona, Zvezde i Partizana, propiše jedan nivo buke koji je maksimalno dozvoljen, a, recimo, na stadionu OFK Beograda na Karaburmi opština Palilula propiše drugo? Kako je uopšte moguće takve stvari regulisati i kako je moguće da uopšte jedan ovakav stav bude napisan u ovakvom zakonu?
Druga stvar je to što predviđate da jedinice lokalne samouprave, što se tiče ovog zakona, finansiraju određene aktivnosti što se tiče ažuriranja podataka, ocenjivanja nivoa i kvaliteta buke. Pitanje za vas, gospodine ministre: je l' vi znate u kakvom se položaju nalaze jedinice lokalne samouprave? Je l' vi znate koliko transfernih sredstava u ovom trenutku jedinice lokalne samouprave dobijaju? Kako mislite da im natovarite još tu obavezu da formiraju stručne službe, da zapošljavaju nove ljude, a sredstva su takva koliko im vi, odnosno Vlada Republike Srbije odredi?
Šta ćemo sa činjenicom što ova vlada ima 27 ministarstava, što ima preko 200 državnih sekretara, pomoćnika ministara? Ko zna koliko ima državnih agencija? Vi mislite da je ova vlada jeftina? Pa ćete natovariti i obavezu jedinicama lokalne samouprave da se oni sami snalaze?
U stvari, vi šaljete potpuno jednu suprotnu poruku. Vi hoćete, u stvari, da se ovaj zakon uopšte ne primenjuje. To je svrha ovako napisanog zakona. Dakle, svako ko se bavi pisanjem zakona mora povesti računa o jednoj stvari, a to je – da li je zakon primenljiv ili nije. U ovakvim okolnostima u kakvim se mi danas nalazimo ovakva vrsta zakona je potpuno neprimenljiva. Zahvaljujem se.