Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog kvoruma, s obzirom na to da elektronski sistem još uvek nije u funkciji, molim službe, u skladu sa članom 86. stav 7, da izbroje prisutne narodne poslanike.
Nakon brojanja ustanovljeno je da je u ovom momentu u sali 129 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika, te da postoje uslovi da Narodna skupština počne rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici narodni poslanici Velimir Ilić, Jelena Travar-Miljević i Suzana Grubješić.
Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača, prisustvuju i Miladin Avramov, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, Aleksandar Vesić, Ljiljana Stanojević i Jelena Cvetković, pomoćnici ministra, zatim, Ivica Radović, državni sekretar i Momčilo Živković, direktor Agencije za životnu sredinu.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ZABRANI RAZVOJA, PROIZVODNjE, SKLADIŠTENjA I UPOTREBE HEMIJSKOG ORUŽJA I O NjEGOVOM UNIŠTAVANjU (zajednički načelni pretres sa 3, 4, 5, 6, 12. i 13. tačkom)
Gospodin Milan Dimitrijević je reklamirao povredu Poslovnika. Gospodine Dimitrijeviću, imate reč.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, član 27. Poslovnika Narodne skupštine.
Dakle, mi smo 10. septembra 2008. godine dobili dopis sekretara Skupštine gospodina Veljka Odalovića o primeni Poslovnika u korišćenju službenih automobila. Posle toga smo dobili drugi dopis u kome se reguliše ta stvar.
Međutim, već duže vremena sam svedok kako se ova odluka ne sprovodi, odnosno kako se ona krši. U delu grada u kome živim danima se službeni automobili Narodne skupštine koriste za dovoženje na posao i odvoženje sekretarica iz vašeg kabineta. Ne samo to, ti službeni automobili koriste se za obavljanje subotnjih pijačnih kupovina potrepština određenih porodica.
Dakle, mi donosimo odluku na Administrativnom odboru o osnivanju fonda, izdvajamo novac za dnevnice solidarnosti da bismo pomogli ugroženim građanima, a na ovakav način se arče državne pare, pare poreskih obveznika. Danas od devet sati sat vremena ne mogu da dobijem odluku Administrativnog odbora i gospodina Veljka Odalovića o načinu korišćenja službenih automobila. Dakle, o ovome javnost Srbije mora da zna, šta se događa sa službenim automobilima, kada se koriste i ko ih koristi.

Prošlo je dva minuta, gospodine Dimitrijeviću, zahvaljujem.
Dobićete odgovor, jer se ne radi o povredi Poslovnika. Povreda Poslovnika se odnosi na povredu procedure u vreme sednice. Niste o tome govorili, pa vas molim, ubuduće kad reklamirate povredu Poslovnika da se to zaista i odnosi na povredu procedure. Inače, dobićete odgovore na sva pitanja.
Gospodin Vladan Batić reklamira povredu Poslovnika.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, član 27.
U jednim dnevnim novinama, gospođo predsednice, danas je osvanula vest da je Skupština Srbije, na čijem ste vi čelu, dostavila spisak poslanika koji nisu uplatili nekakve dnevnice solidarnosti. To je unikum, gospođo predsednice. Očekujem od vas izvinjenje. Prvo, nisam znao da postoje dnevnice solidarnosti. Drugo, to je neki komunistički relikt i recidiv, taj kolektivni humanizam, ta kolektivna solidarnost, stavljanje na stub srama ljudi koji to nisu... Nisam ni bio na blagajni.
Radi vaše informacije, ja godinama, svojom voljom, uplaćujem za jednu nevladinu organizaciju četvrtinu plate, deset vaših smrdljivih dnevnica mesečno plaćam za jednu porodicu. Od nove godine do kraja godine, deset, znači 120 godišnje.
Predlažem da nema više dnevnica u parlamentu. Ako treba da snosimo posledice krize, hajde da ih snosimo i nema nijedne dnevnice, sve dnevnice da se uplaćuju za neku nezbrinutu decu, ali da znamo gde idu te pare. To bi bilo pošteno. Ovo je jeftina demagogija, licemerje i sada se prozivaju ljudi, kao, ja sam se pravdao – nisam bio tu. To je ružno i tužno.
Gospođo predsednice, ceo parlament i velika većina u parlamentu stidi se onoga što je Vlada uradila kada je predložila da ljudi koji imaju plate ili penzije preko 12.000 budu oporezovani sa 6%, kao ovi "bumbari" i bitange na čelu javnih preduzeća, koji imaju deset, dvadeset ili sto puta veće plate. To je bilans socijalno odgovorne vlade. Hajdemo i restoran, odnosno neka bude pet puta skuplja usluga restorana.
(Predsednik: Prošlo je dva minuta. Zahvaljujem.)
Zahvaljujem, ali očekujem vaše izvinjenje.

Gospodine Batiću, nikako se ne mogu izviniti za nešto što nije u mom znanju, da se uopšte i dogodilo. Dakle, ako su službe dale bilo kakvu informaciju koja narušava ugled našeg rada, to je jedno pitanje. Apsolutno ne znam koja je to informacija osvanula u novinama. Steći ću uvid u to.
Kao što znate, odluka Administrativnog odbora jeste vezana za dnevnice i mi možemo postaviti pitanje Administrativnom odboru ako imamo bilo kakvih dilema u vezi sa tim, ali o samoj informaciji apsolutno ne znam ništa i ne mogu u ovom momentu da iskažem bilo kakvo izvinjenje. Gospođa Milica Vojić-Marković reklamira Poslovnik, odnosno ima repliku.
Izvinite, da li ste hteli i vi repliku, odnosno reklamirate Poslovnik, gospodine Jovanoviću? Da, onda vi imate prednost u odnosu na repliku.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da mi moramo učiniti nešto kako bismo prestali sa ovakvom vrstom samoponižavanja jedne institucije za koju smo preuzeli odgovornost ulazeći u nju. Naravno da je zemlja u teškoj situaciji, naravno da ljudi nemaju novca, ali je još vulgarniji, od svega što je do sada rađeno, način na koji mi pokušavamo da vratimo dostojanstvo u ovaj parlament.
Mi možemo da se pozivamo na odluke Administrativnog odbora. Kako možemo da poštujemo odluke Administrativnog odbora koje su nesprovodive? Na šta liči to besmisleno denunciranje i ukazivanje na pojedine poslanike kao na ljude koji su oholi i nezainteresovani za sudbinu građana? Ko je od nas podizao dnevnice? Da ne mislite valjda da mi možemo i treba da budemo toliko jadni da tim dnevnicama mašemo? Nećemo da idemo u "Plesom do snova" za neke ljude i na takav način da zgrćemo svoje političke poene. Dnevnicu ne podižemo, dnevnica ide u humanitarne svrhe. Mnogi to ovde rade i to je naš lični čin.
To potkazivanje poslanika neće vratiti izgubljeno poverenje u ovu instituciju, nego odgovoran rad, ispoljavanje nekog rezultata, a tog rezultata nema.
Opomenite one poslanike koji se poigravaju sa ljudima koji ne mogu u ovoj zemlji normalno da žive, kada nas predstavljaju kao neke koji ovde dolaze samo zbog restorana. Ušli smo u ovu skupštinu da bismo nešto od zemlje napravili, a na da bismo jad u zemlji pravdali na takav način što smo spremni da ga podelimo, a pri tome nemamo dodirnih tačaka sa tim svetom. U pravu je poslanik Batić, za to neko mora da odgovara.
Ne može Administrativni odbor da odlučuje šta ćemo mi da radimo sa svojim dnevnicama. Mi svoje dnevnice trošimo na način o kojem sami odlučujemo, jer su to naše dnevnice. Ili ih ukinite. To može Administrativni odbor da učini. Liberalno-demokratska partija svoje dnevnice usmerava onima kojima želi da pomogne, a mi procenjujemo ko su ti. Ne jedna poslanička grupa odlučila je da pomogne, videli smo, devojčici kojoj je ta pomoć potrebna; sutra će odlučiti da pomogne nekom drugom. Sve je to postalo besmisleno.
(Predsednik: Prošlo je dva minuta. Zahvaljujem.)
Ako želite da vratite dostojanstvo u ovu skupštinu, onda počnite da je poštujete; ne vi lično, mislim da institucije koje vi predvodite moraju to poštovanje da pokažu.

Iako neki postupci mogu uticati na ugled i dostojanstvo Skupštine, podsećam poslanike da se reklamiranje Poslovnika može odnositi samo na povredu procedure u današnjem danu. Molim vas da se fokusiramo, eventualno, na takav način iskazivanja povrede Poslovnika.
Izvolite, gospođo Vojić-Marković. Replika od juče, je li?

Pošto je EPP počeo, samo da kažem da su poslanici DSS uplatili svoje dnevnice za 31. januar. Ne moram da govorim kome i šta, jer smatram da je to lični čin, ali to prosto zbog gospodina Konstantinovića, ako daje službama informacije.
Moja replika se odnosi na ono što je ministar sinoć imao kao završnu reč i odgovorio na nekoliko stvari koje sam ja potencirala. Volela bih, prosto, da završimo tu našu priču. Koristim stenogram. Rekao je: "Mi smo uradili jedno istraživanje javnog mnjenja koje je pokazalo da je stepen, odnosno nivo svesti o važnosti životne sredine građana vrlo porastao", od kada je on ministar.
Ja sam skupljala novinske i medijske članke. Tačno 470 naslova je bilo i većina ih se odnosila... a to je: 400 eko-bombi po Srbiji, onda sve vezano za Loznicu, Šumadija na nogama, "Duga" - ekološka bomba, "Zvezda - Helios", da ne govorim dalje, jer mislim da nemam vremena za toliko.
Dalje, gospodin je izjavio, a odnosi se na ono što sam ja govorila, da dok je on bio predsednik Skupštine nije bilo više ekoloških zakona, odnosno nije bio nijedan ekološki zakon. Nije tačno to da sam ja rekla da su u proceduri bili ekološki zakoni dok je on bio ministar.
U drugom pasusu svog izlaganja on kaže – tada nismo doneli nekoliko zakona. Činjenica je, jesu bili u skupštinskoj proceduri, naravno da su bili u skupštinskoj proceduri. Hemikalije su bile, Zakon o hemijskom oružju je bio 2007. godine, jonizujuće zračenje je bilo tri puta u proceduri, nejonizujuće je bilo četiri puta u proceduri, dakle, i on zna ovo o čemu ja govorim.
Ono na šta prosto moram da reagujem jeste rečenica da je "pitanje reciklaže automobila, po meni, bilo veoma maliciozno". Pitanje nije bilo maliciozno. Pitanje je bilo potpuno jasno formulisano da bismo i javnost i ja i svi drugi koji se bave ovom temom dobili odgovore, jer je u ovim materijalima koje imam... Odnosno, izlazili su materijali u vrlo ozbiljnim medijima, koji kažu: Reciklaža još u izmaglici, Firme za reciklažu dobile licence koje nisu ni tražile, ali ne i proceduru po kojoj bi trebalo da izdaju potvrde građanima za 1.000 evra popusta. Ako nemamo interese da vršimo reciklažu staro za novo, logično da taj posao nećemo prihvatiti, kažu jedni od ovih koje je on naveo da su ispunili zakonske uslove.
Ono što sam htela najviše da komentarišem jeste rečenica koju je ministar izgovorio, koja je po meni skandalozna: "Molim vas, pomozite nam, ukoliko znate nekoga da ispunjava te uslove, a da slučajno nije bio registrovan od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine. Mi ćemo to uraditi veoma brzo, jer smatramo da svako mora da učestvuje u industriji reciklaže."
Gospodine ministre, postoji nešto što se zove institucija javnog konkursa. To je ono što sam i kritikovala. Treba javni konkurs, javi se ko ispunjava uslove, javi se ko je zainteresovan i sve je gotovo. Nemojte, molim vas, da vas poslanici jure po Skupštini da vam kažu i da vam šapnu ime neke firme. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici resornog ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanički klub SPS-JS očekuje, pre svega, da će usvajanje ekoloških zakonskih predloga, o kojima govorimo danas i o kojima ćemo govoriti tokom narednih dana, dovesti do primene jedne oštrije kaznene politike za zagađivače širom Srbije.
Mi zaista želimo da verujemo da će njihovom primenom doći do uspostavljanja pravnog okvira za bolju zaštitu životne sredine, reciklažnu industriju, kao i upravljanje opasnim otpadima, hemikalijama i otrovima.
Evidentno je da će usvajanjem ovih zakonskih predloga biti uređena oblast upravljanja otpadom, a takođe i da će se poboljšati postojeći zakoni o zaštiti životne sredine.
Već je rečeno, zakonski predlozi jesu u skladu sa direktivama EU, ali, čini mi se, ovde nije samo reč o usklađivanju zakona sa propisima EU, ovde se zapravo postavlja pitanja opstanka naše proizvodne industrije.
Prosto, saglasni smo, moramo da izmenimo one krajnje loše, negativne navike i pređemo na nešto čistije tehnologije.
Naravno da želimo da kažemo i to da se u procesu, to je između ostalog i rečeno, pristupanja EU usklađivanje zakonodavstva Srbije u oblasti životne sredine zaista nalazi na jednom visokom mestu. Neke procene koje su se više puta provlačile kroz javnost kažu da se od 20-30% zakonske regulative u procesu pristupanja EU odnosi upravo na sektor životne sredine.
Odnosno, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju planirana su posebna poglavlja posvećena životnoj sredini, energetici, zdravstvenoj zaštiti, a poseban deo se odnosi na životnu sredinu, kvalitet vazduha i klimatske promene.
Ono što se, nažalost, ne može definisati kao pozitivno je to što se, čini mi se, od 2002. godine u Skupštini Srbije uvek nalazi u skupštinskoj proceduri set zakona iz oblasti životne sredine, ali se uvek ostavljaju nekako za kraj, uvek se ostavljaju nekako po strani i veći deo iz seta ovih ekoloških zakona se na kraju povlači iz skupštinske procedure.
Kao prioritetne zakonske predloge u ovom prvom setu ekoloških zakona treba istaći Predlog zakona o upravljanju otpadom i Predlog zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, koji se do sada čak tri puta nalazio pred poslanicima i uvek bio skidan sa dnevnog reda. Želimo da izrazimo nadu da ovoga puta to neće biti slučaj, jer je evidentno potrebno da se uvede red u ovoj oblasti.
Kada je reč o Predlogu zakona o upravljanju otpadom, razlozi za donošenje zakona koji su, između ostalog, navedeni u zakonskom predlogu jesu: uspostavljanje integralnog upravljanja otpadom, od nastanka otpada, preko njegovog sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, do konačnog odlaganja otpada; utvrđivanje savremenih principa, vrste i klasifikacije otpada, planiranje upravljanja otpadom, nadležnosti u upravljanju otpadom, organizacija upravljanja otpadom, izveštavanje o otpadu i baze podataka, kao i finansiranje upravljanja otpadom itd.
Podržavajući ovaj zakonski predlog mi pre svega želimo da podržimo onaj cilj koji se zapravo želi postići, a to je da se obezbede i osiguraju uslovi za smanjenje nastajanja otpada i to, pre svega, kroz razvoj čistijih tehnologija i efikasnijim korišćenjem prirodnih bogatstava, ponovnom upotrebom i reciklažom otpada, izdvajanjem sekundarnih sirovina iz otpada, korišćenjem otpada kao energenata, kao i pravičnim odlaganjem.
Kada je reč o upravljanju otpadom, smatramo da posebnu pažnju treba posvetiti osnivanju regionalnih reciklažnih centara u kojima bi se prerađivao otpad iz više gradova ili opština.
Imajući na umu činjenicu da su opštine neravnomerno razvijene, da neke opštine nemaju ni najosnovnija sredstva za sakupljanje i odvoženje otpada, treba razmišljati u tom pravcu na koji način pomoći lokalnim samoupravama da se što bolje organizuju. Višestruki je značaj ovih regionalnih centara. Najpre, otvoriće se jedan broj novih radnih mesta, a sa druge strane, doprineće se i uštedi energije i očuvanju prirode.
Predlogom zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu su uređeni uslovi koje ambalaža mora da ispunjava za stavljanje u promet, upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom i izveštavanje o ambalaži i ambalažnom otpadu. Dakle, osnovno načelo ovog zakona je podela odgovornosti svih privrednih subjekata u skladu sa principom – zagađivač plaća.
Treba istaći da bi se odredbe ovog zakona primenjivale na ambalažu iz uvoza, ambalažu koja se proizvodi i stavlja u promet u Srbiji i na sav ambalažni otpad, a izuzeti su, kao što je između ostalog navedeno, kontejneri za drumski, železnički, vodni ili vazdušni međunarodni transport.
Ambalaža se može staviti u promet pod uslovom da ispunjava osnovne zahteve koji se odnose na životnu sredinu, bezbednost i zaštitu upakovanog proizvoda, kao i da ne prekoračuje granice vrednosti olova, žive i drugih štetnih komponenti, između ostalog, takođe se navodi u obrazloženju ovog zakonskog predloga.
Ovaj zakon bi, dakle, posebno regulisao skladištenje i odlaganje ambalažnog otpada, dok bi resorno ministarstvo bilo konkretno zaduženo za uspostavljanje i vođenje registra o količinama i vrstama ambalaže i ambalažnog otpada.
Usvajanjem Predloga zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju u potpunosti bi se omogućilo sprovođenje Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju. Sprovođenje Konvencije, kojoj se pristupilo 2000. godine, bilo bi u nadležnosti dva organa.
Pre svega, u delu koji se odnosi na proizvodnju, upotrebu i korišćenje hemijskih supstanci sa liste jedan, dva i tri u vojne svrhe dozvoljene Konvencijom sprovodilo bi Ministarstvo odbrane, a kada se ove supstance koriste, odnosno kada bi se koristile u neke druge svrhe, recimo u poljoprivredne ili medicinske, nadležno je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.
Pored toga, ovim zakonom uređuje se i sprovođenje međunarodne inspekcije i saradnja sa međunarodnim inspektoratom, kao i pitanja u vezi sa obrazovanjem i poslovima nacionalnog tela.
Što se tiče Predloga zakona o hemikalijama, pre svega, mi podržavamo osnovni cilj koji se želi postići donošenjem ovog zakona, a to je uređenje bezbednog stavljanja hemijskih proizvoda na tržište kao prve faze u životnom ciklusu upravljanja hemikalijama, koji je veoma važan aspekt za sve kasnije faze upravljanja.
Takođe, treba istaći da bi se usvajanjem ovog predloga uspostavio jedinstven sistem upravljanja hemikalijama na teritoriji Republike Srbije.
S druge strane, takođe želim da kažem da ukoliko bismo, recimo, usvojili Predlog zakona o biocidnim proizvodima, unapredili bismo još jedan jedinstven sistem na teritoriji Republike Srbije koji se odnosi na stavljanje u promet i korišćenje biocidnih proizvoda.
Ono što je takođe jako važno jeste da će ovaj zakon osigurati visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, sa jedne strane, a sa druge strane, poboljšanje slobodnog prometa ovih proizvoda sa zemljama EU, osiguravajući pri tome, naravno, konkurentnost privrede, a postičući razvoj bezbednijih alternativa.
Takođe, na samom kraju želim da kažem da će poslanici SPS podržati i Predlog zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja, kao i Predlog zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti.
Dakle, reč je o zakonskim predlozima koji su se već više puta našli u skupštinskoj proceduri. Reč je o predlozima u čijoj su izradi učestvovali najeminentniji domaći stručnjaci iz ovih oblasti. Za oba zakonska predloga, što smatramo da je izuzetno važno, sprovedena je javna rasprava.
Predlogom zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja nastoje se urediti načela, uslovi i mere zaštite zdravlja ljudi i životne sredine od štetnog dejstva nejonizujućih zračenja u korišćenju ovih izvora, nadzor nad sprovođenjem, kao i odgovornost, dok Predlog zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti uvodi jedan novi, viši standard u sprovođenju mera zaštite od jonizujućih zračenja, nuklearne i radijacione sigurnosti. Zahvaljujem.