Izvinjavam se što sedim, ali iz više razloga to činim. Prvo, pretpostavljam da se tehnički mnogo bolje čujemo kada se sedi i govori u mikrofon, jer sam prethodne kolege zaista imala problem da čujem pojedinačno svaku reč, a posebno imam problem i vas za tim stolom da čujem i to bi trebalo da se otkloni.
Ono što bih, po osnovu člana 235. Poslovnika o radu Narodne skupštine želela da iskoristim u vremenu predviđenom od pet minuta, naprosto, jedan problem prestiže drugi i čini mi se da je srpsko društvo sve više i više u krizi iz koje bojim se da neće biti lako izaći.
Juče sam pokrenula pitanje vezano za situaciju koja se dešava u glavnom gradu i odnos gradonačelnika Beograda prema Romima, ne želeći da ulazim u kvalifikaciju da li on time krši zakon ili ne, znači, to po strani.
Radi se o odnosu ove manjinske grupe u Dekadi koja bi trebalo da unapredi njihovu poziciju u društvu i da sve nas obaveže na to da se sa posebnom pažnjom odnosimo prema manjinskim grupama u državi Srbiji.
Ono što je za nas kao Poslaničku grupu SRS bilo frapantno, i moram da konstatujem sa zgražavanjem, jeste upravo taj nehumani odnos prema romskoj populaciji koja se našla na određenoj lokaciji.
Dakle, iako je zakon poštovan, ono što nam se čini da jeste to je kršenje osnovnih humanitarnih principa u kontekstu svega onoga što smo mi prethodnih meseci pričali, a ticalo se zabrane diskriminacije u srpskom društvu, mislim da je krajnje neprimereno da gospodin Đilas kaže da te ljude koji nemaju prebivalište u Beogradu treba vratiti u mesta odakle su došli.
On time direktno, takođe, govori o Sporazumu o readmisiji, na osnovu kojeg je izvestan broj Roma vraćen iz zapadnoevropskih demokratija u državu Srbiju, da država Srbija rešava njihove probleme, ali bez ijednog centa pomoći.
Država Srbija je siromašna, ušla je u recesiju, neće imati sredstava da reši najosnovnije životne probleme i mi pred svojim očima u tom demokratskom društvu vidimo takav odnos gospodina Đilasa.
Ono što je zaista pitanje, predlog, sugestija, nadležnom ministarstvu i nadležnim institucijama, koje bi trebalo da se bave ovim problemom, jeste sledeće – mi očekujemo promptno reagovanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Želimo da čujemo šta će po ovom pitanju Ministarstvo da uradi, s obzirom na to da sam gradonačelnik Đilas kaže da, faktički on potvrđuje da nije ispoštovana procedura u smislu pregovora do rešenja situacije u kojoj su se našli Romi, tu na prvom mestu ima žena, ima dece, tu su, takođe, trenutno raseljena lica sa teritorije Kosova i Metohije.
Ono koliko mi saznajemo na osnovu izjave prvog čoveka grada Beograda jeste da on ovim žestoko osuđuje međunarodne organizacije koje su se usprotivile, s pravom i s razlogom, zaista skoro na ivici brutalnog ponašanja, prvog čoveka Beograda, govoreći da na osnovu readmisije Beograd i država Srbija nisu dobili potrebna sredstva za rešavanje ovog problema.
To je, takođe, u kontekstu svega onoga što SRS svih ovih dana pokušava da predstavi srpskoj javnosti jeste, da set svih zakona, potvrđivanje svih konvencija, neće biti moguće sprovesti u praksi zato što naprosto ne postoji finansijska konstrukcija za rešenje svih nagomilanih problema. Mi na osnovu izjave gospodina Đilasa, takođe, saznajemo da nije konsultovan Republički ombudsman, da nisu konsultovane nadležne republičke institucije, da će ovih dana gospodin Đilas tek da se sretne sa predstavnicima OEBS-a i UNHCR-a da priča na ovu temu. To je ono o čemu priča SRS.
Zapanjujuće je da na ovakav način zapravo dokazuje političku diskriminaciju i diskriminaciju po posebnosti ove manjine, kao što je romska manjina, prvi čovek grada Beograda.
Pitanje vezano za sve koji nemaju prebivalište u Beogradu –Beograd će u narednih nekoliko meseci biti stecište svih onih koji neće moći da zarade hleb, kao što je to bilo i ranijih istorijskih perioda – šta bi onda trebalo da se uradi? Da ih vratimo – gde? Tamo gde ne mogu da prežive.
Na kraju, to bi bilo podjednako kao kada bismo se prisećali možda šta je sve prezime Đilas donelo ovom narodu i ovoj državi, pa da kažemo, molim vas, gospodine Đilas, vratite se tamo odakle vaši potiču. Naprosto, to su potpuno neprihvatljive konstatacije.
Umesto da se problem rešava tako što ćete pregovarati sa ljudima, izvinjavam se na prekoračenju vremena, završavam misao, u cilju rešavanja i suzbijanja daljih problema, kao što vidimo, kao spojeni sudovi javili su se i drugi problemi, đonom se krenulo na ljude koji zapravo nemaju mogućnosti da se zaštite. Hvala.
