Zahvaljujem. Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, pažljivo sam slušao izlaganja juče i danas.
Moram da priznam da sam danas nešto manje srećan nego juče. Naravno, prirodno je pravo gospodina ministra da brani zakon, ali nekako sam suviše sumnjičav kada se to radi previše gorljivo. Naime, višak strasti po pravilu znači manjak argumenata. Možda sa malo manje strasti možemo da pričamo o ovom zakonu.
Nisam se zato javio, želeo bih samo da podsetim na dve stvari. Jedno je činjenica da ovo nije baš... ne slažem se sa gospođom Čomić da je ovo tehnički zakon, naprotiv. On se, doduše, formalno donosi kao i svi drugi zakoni, ali spada u kategoriju zakona koje valja doneti sa što većim konsenzusom. Takav će biti i zakon o finansiranju političkih stranaka, takav će biti, eventualno, i neki noviji izborni zakon. U zemljama krhke demokratije (nažalost, bojim se da mi još uvek tragamo za demokratijom i da tu moramo raditi još dosta vremena) ovakve vrste zakona valja donositi sa što širim konsenzusom. Može se, naravno, zakon izglasati sa 128 glasova skupštinske većine. Izglasavali smo već takve zakone, manje ili više važne. Ovde je bitno da se postigne što veći konsenzus. Svako iole mudar će ovo da razume.
Drugo, video sam da su razne političke stranke predlagale da umesto 5.000 potpisa bude 10.000 potpisa. I moja stranka je to predložila, ali moja stranka to nije predložila nezavisno od drugih rešenja. Nama je ideja bila sledeća: 10.000 potpisa, a onda imamo otvorena vrata za sve izbore, od predsedničkih, parlamentarnih, pokrajinskih, lokalnih. Dakle, stranka koja je registrovana sa 10.000 potpisa mora da dobije otvorena vrata i ne mora da skuplja svaki put, za svake lokalne izbore ispočetka potpise. To je bila naša ideja. Ako nema tog rešenja, onda ne treba ni 5.000, neka bude 500.
Tačno je da su tu potrebne određene izmene izbornog zakona u tom pravcu.
Ako u ovom zakonu damo instruktivnu normu da je pravo političke stranke da učestvuje na izborima ako je registrovana, bez ikakvih dodatnih uslova, onda će ta instruktivna norma morati da natera onog ko bude jednog dana donosio izborni zakon, to neće morati da bude ova vladajuća većina, može neka druga, da mora onda takvu formulaciju da donese i unese i u takav zakon.
Naravno, ovom prilikom neću dalje ulaziti u obrazlaganje naših amandmana, kao ni u diskusiju o amandmanima drugih poslaničkih grupa.
Iz diskusije sam shvatio da tu ima krajnje suvislih amandmana. Molim vladajuću većinu, molim Vladu da vrlo ozbiljno razmotri amandmane poslanika i da, tako da kažem, ne bude uskogruda u odbijanju ili prihvatanju tih amandmana. Zahvaljujem.
