Reč ima narodna poslanica Vesna Pešić, posle nje narodni poslanik Mile Ilić.

Poštovani narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, u svojoj diskusiji sam htela da istaknem da niste uspeli da obrazložite zašto je ovaj zakon potreban. Zaista je čudno, kada imamo DS na vlasti, da donosite jedan restriktivan zakon koji zadire u pravo na političko organizovanje, i to restriktivniji zakon nego što su zakoni koje su imali Slobodan Milošević i kralj Milan Obrenović. Zašto donosimo restriktivniji zakon, kada je prvi zakon koji je doneo Slobodan Milošević odličan? Nikakav problem nemamo sa tim.
Naveli ste da vam je problem što imamo šarolikost i raznolikost u Srbiji. Čoveče, zadirete u osnovno pravo građana na udruživanje! Šta vas se tiče? Što imamo više raznolikosti u udruživanju, valjda je to veći pluralizam. Nikakvog prava nemate da se u to mešate.
Prema tome, zaista je velika bruka. Demokratska stranka je, izgleda, imala neke druge namere, kada bude donosila izborni zakon da uvede nove restrikcije, kada je reč o osnovnom pravu građana na udruživanje.
Šta kaže stari zakon? Stari zakon kaže da je dovoljno da se udruži sto ljudi, naročito ljudi na lokalu; prema ovom zakonu je to potpuno onemogućeno, političko delovanje u lokalnoj zajednici. To je osnova nekakvog udruživanja. Ja treba da registrujem ubuduće 5.000 potpisa da bih se u svojoj opštini, Pančevu, Paliluli, Smederevu, udružila sa sto građana da zastupam čistu reku ili čist vazduh i da se za to borim na svojoj opštini.
To sada, po vama, više neće biti moguće. To je, čini mi se, već istakao gospodin Ružić, da je neverovatno da na lokalnom nivou ljudi više neće moći slobodno da se udružuju i da zastupaju neke svoje lokalne interese, a da ne prođu vašu restriktivnu proceduru, koja je u potpunosti ugrozila pravo na udruživanje. Koji problem vi rešavate? Da li se kaže različitost i raznolikost? Šta vama smetaju te stranke? Da li vam smeta tih 500 stranaka?
Da li vam traže neka državna sredstava? Čiji interes tu branite, izuzev neki administrativni interes? Da vam ja kažem, gospodine ministre, najbolje da ono crno stavite na rukave. Jer, o tome da li stranka postoji odlučuju birači, a ne administracija. Imamo pravo da se udružimo, a da li ćemo imati uspeha, koliko će biti stvarna stranka, o tome će da odluče birači.
Hajde što ste doneli ovakav restriktivan zakon, pokazujete, znači, koliko ste čak i arogantni, kako se država meša u sve i svašta, vi tražite od stranaka koje su se faktički udružile i koje postoje 20 godina (recimo, kao vaša DS, ljudi su se udružili pre 20 godina, registrovali su se), vi sad tražite, trla baba lan, kao da mi nemamo druga posla u ovoj krizi, da trčimo, da skupljamo i registrujemo 5.000 potpisa i da plaćamo 50.000 svaki potpis. Da li je to neka budžetska aktivnost koju hoćete ovde da nam nametnete?
Nema nikakve potrebe da stranke koje postoje 20 godina trče da se ponovo registruju, kada su one već registrovane. Ako vam je bio cilj da nešto od tog registra raščistite, za to su postojali vrlo laki metodi, ako ste hteli da vidite da li neko udruženje stvarno postoji ili ne postoji, a ja mislim da se to vas uopšte ne tiče.
Drugo, uveli ste nekakve veoma nerazumljive restrikcije za udruživanje građana. Recimo, moj kolega je postavio pitanje člana 4, gde vi kažete – narušavanje celokupne teritorije Republike Srbije. Niste odgovorili na pitanje šta to znači.
Da li jedna parlamentarna stranka kao što je Srpska radikalna stranka, koja zastupa ujedinjenje i veliku Srbiju, i to uopšte ne krije, ujedinjenje sa Republikom Srpskom i nepostojećom Republikom Srpskom Krajinom, narušava taj teritorijalni integritet? Hoćete li to da zabranjujete? Kada se širi, onda je dobro. Kada se smanjuje, onda nije dobro.
Shvatite, svi ciljevi gde se ne upotrebljavaju nasilna sredstva su dozvoljeni i imam prava da ih zastupam. Onog momenta kada bi radikalna stranka ili bilo koja druga stranka upotrebila nasilna sredstva, onda možete tako nešto da zabranite, a druge političke ciljeve... Moram da vas podsetim, Rugova je bio registrovan za vreme Slobodana Miloševića. Niko mu nije sporio. Po Ustavu, Kosovo nije bilo republika. Ima pravo da zastupa da Kosovo bude republika, ako ne koristi... i tako se on razlikovao, i druge stranke u to vreme su zastupale nenasilno određene političke ciljeve. Slobodan Milošević nije zabranjivao Albancima da zastupaju cilj - Kosovo republika.
Vi pravite ovde nekakve nerazumljive restrikcije, koje možda jesu restrikcije za vas kao državnog činovnika, ali meni kao slobodnom građaninu i članu jedne stranke ne možete zabraniti nikakve ciljeve, niti da nam te ciljeve propisujete.
Niste odgovorili na to pitanje, pa ste ponovo uveli to da stranke mogu da se zabranjuju po tom istom osnovu, iz čega vidim da tek sada pripremate teren za nove restrikcije koje planira, izgleda, DS i ova vladajuća većina, da sa izbornim zakonom, sa nekakvim nebulozama, uvodite dalje restrikcije u naš politički život.
Zakon je potpuno nepotreban. Je l' vi nemate druga, pametnija posla u krizi da radite, nego da preslišavate koliko ima političkih stranaka u Srbiji? Mislim da se to vas uopšte ne tiče.
Mislim da ste napravili neopravdano, tim načinom razmišljanja, da su stranke neke organizacije koje upravljaju životom i smrću. Sami ste u zakonu zabranili direktno vršenje vlasti od strane političkih stranaka. Naravno, već je istaknuto da to nije u skladu sa Ustavom i da je to, praktično, omogućeno strankama. O čemu je reč? Gospodine Markoviću, rekla sam vam da ako je ovoliko država zainteresovana da reguliše rad političkih stranaka, ako se mešate u sve i svašta, pa kažete da stranka mora da se drži Ustava, zakona i programa... Šta se vas tiče da li se drži političkog programa? Da li to interesuje zakon, vaše ministarstvo? Da li treba da nadzirete da li se ja držim političkog programa? Verujte, o tome odlučuju birači. Vas se to ne tiče. Vi samo morate da kažete da je to slobodno i da date nekoliko stavki, kako je do sada bilo, da zakon bude kratak i omogući svakome da se udružuje.
Ovo što vi pokušavate da unapred ograničite političko organizovanje, pa da onda izbornim zakonom još više likvidirate stranke u Srbiji jeste nešto o čemu treba da razmišljamo. Samo ću vam ilustrovati i pokazaću vam da ste dužni, kao ministar, da branite samo javne interese građane u svakoj sferi, pa i u ovoj sferi.
Na šta mislim? Od onog momenta kada je država uvela da određenim strankama omogući finansiranje, vi regulišete tamo gde nemamo nijedan problem. Nikakve probleme ne pravi 500-600 stranaka, ali tamo gde jeste problem vi nećete da regulišete, tamo gde je finansiranje stranaka, tamo gde su političke stranke postale omrznute u narodu, a to je zbog političke korupcije. Kada je reč o finansiranju stranaka, ništa niste uradili, nego rešavate tamo gde nikakvog problema nema.
Rekli ste da manjina ima pravo da se organizuje. Šta imate vi da kažete da li će da radi ovo ili ono, da li će da zastupa svoje manjinske interese? To se vas ne tiče. Kažete da je rad stranke javan. Da li svaki put kada se drži sastanak organa stranke ne može da se zatvori za javnost, za novinare, nego na svakom sastanku stranke moraju da prisustvuju? Možda hoćemo da razvijamo neku kampanjsku strategiju, neku taktiku, i nećemo da bude prisutna javnost. To morate da ostavite kao našu slobodu. Da li sam pristupačna, vas se takođe ne tiče, zato što ću ja biti kažnjena. O tome odlučuju birači, a ne administracija.
Malopre sam zaboravila da vam kažem ono što je za mene veoma važno, a to je – kada smo pre godinu i po dana ovde raspravljali tri sata o tome da li je predsednik političke stranke javna funkcija, vi ste rekli da nije, da je to tajna, da je to privatna funkcija, pa ste dozvolili da predsednik Republike ima i drugu javnu funkciju, a sada kažete da je to strašno važno.
Sve od reči do reči propisujete, a onda dozvoljavate upravo tu mogućnost, da on ima ovu drugu javnu funkciju, jer očigledno je da je, po onome kako ste vi propisali, to super javno i super važno.
Da se vratim na ono pitanje. Vi treba da brinete da li država možda daje pare iz budžeta nekom udruženju, nekoj stranci koja stvarno ne postoji. Nećete tu da uvedete red, nego omogućavate šlepovanje stranaka, pa one stranke koje ne postoje kažu da imaju mandat. Znači, preko šlepovanja može da se plaća. Nijedna stranka koja je u koaliciji, ako nema njenog imena, ako je izašla pod tuđim imenom, nema prava na ta sredstva, ali vi to šlepovanje i dalje omogućavate na štetu građana, da se takve stranke plaćaju iz budžeta, što se vidi u onom članu o preregistraciji.
Niste vodili računa o interesima građana i šta se plaća iz budžeta, jer zaista nema nikakvog smisla da stranka čije ime nije bilo u koaliciji, koja se šlepovala da uđe, posle toga može da se izdvoji i traži pare iz budžeta. Taj problem niste rešili, nego ste, naprotiv, to održali. Zašto vam to treba, ja ne znam.
Samo ću da pokažem građanima kako vi to radite. Prvo ste uveli nekakav nadzor. U građevinskom preduzeću padaju sa onih skela, nemaju nikakvu inspekciju, nema inspekcije rada, a vi ste uveli inspekciju za stranke. Šta vi tražite? Vi ste nadzorni organ stranaka. Jeste li vi sad šef svih stranaka? Šta vi uopšte hoćete? To što vi radite je potpuno apsurdno.
Onda ste uzeli kaznene poene, pa ste kazali – ako vama ne prijavimo da smo osnovali teritorijalnu organizaciju, na primer, u gradu Smederevu, ili raspustili... Odmah moramo vas da obaveštavamo. Da li ste vi kršteni, jeste li vi uopšte normalni? Zašto bih ja vas obaveštavala gde imam teritorijalnu organizaciju, a gde nemam? Da li ste vi shvatili da ste zadrli najdrastičnije u osnovno građansko pravo na organizovanje?
Kažete – stari je zakon. Vi ste nov, ali glup i apsurdan zakon. Miloševićev zakon... prvi put u životu branim Miloševića, sto puta bolji zakon je doneo nego ovaj vaš. Zašto traćimo ovo vreme građana? Da bi doneli nov zakon. Pa, u Engleskoj su sve stari zakoni. Kakve veze ima što je to doneto 1990. godine? To nema ni 20 godina. Ako se ne menja svakih pet godina, vi se uznemirite, pa brže-bolje da donosimo novi zakon.
Mogli ste taj registar da raščistite time što bi od tih stranaka tražili da ponovo daju, ako hoće da zadrže registraciju, da plate 500 evra (ko hoće da plati, nek vam plati), ali ne da tražite od stranke u parlamentu da ide i skuplja potpise, da kažnjavate stranku novčano ako ne stavi ta imena na sajt.
Kakav je to bezobrazluk, da ja vama podmećem svakoga da špijunira te ljude ko je u kojoj stranci, da imate sve njegove podatke?! Ovo je neviđena represija.
Molim vas da ovakav idiotski zakon, koji ste nam dali, povučete. Nijedan normalan čovek koji se zalaže za demokratiju ne bi gubio vreme da zadire u političko pravo na organizovanje ovako kako ste vi zadrli.
Molim vas da nas više ne terate da vam dajemo nove primere o inspekcijama, o novčanim kaznama, o tome da ste vi za nas zaduženi. Izvršna vlast ne može biti za nas i za građanska prava zadužena; vi treba da budete onaj ko treba da služi narodu i da štiti sredstva građana, a ne da kontrolišete stranke na ovakav brutalan način.
Da li je moguće da vi propisujete i kako će da izgleda prijava? Sad svima nama koji postojimo godinama, udružili smo se, kažete kako ćemo mi to da izgledamo. Sada treba da menjamo, LDP piše latinicom, vi nam propisali kako ćemo tu da izgledamo. Da li shvatate da ste ovim zakonom potpuno zadrli u osnovno pravo građana?
Mi nismo dali amandmane, jer bismo morali na svaki član da damo amandman, zato što je ceo zakon potpuno nepotreban. Nema nikakvog razloga da vi, gospodine ministre, pravite red kada je u pitanju sloboda političkog udruživanja. Hvala.

Reč ima ministar Milan Marković, izvolite.

Meni je bilo zadovoljstvo da vas slušam. Nesumnjivo imate izuzetnu energiju i to pokazujete svih ovih godina i ja vam na tome čestitam, ali moram vam reći da niste u pravu. Nažalost, niste u pravu baš ni u čemu što ste rekli, osim možda ono, kako sam shvatio, da ja i nisam mnogo pametan.
Idemo redom, po Ustavu su zabranjena tajna udruženja, rad stranaka je javan. Kad se kaže da je rad stranaka javan, to znači da javnost mora biti obaveštena o onome što stranke rade, na način kako to stranke propišu svojim internim aktima. To ne znači da će neko da vam uđe na predsedništvo stranke, ali pošto kažete da je Miloševićev zakon bio dobar, reći ću vam da je u Miloševićevom zakonu u članu 3. pisalo – rad političke organizacije je javan. To je standard. Prema tome, nadam se da sam tu primedbu uklonio.
Kažete – zašto ovaj zakon. Ne mogu da se složim sa vama da je kod nas sve u redu. Baš mislim da kod nas nije sve u redu kada su u pitanju politički život, političke stranke i izborni procesi. Ne možemo da krenemo u unapređenje našeg života, političkih procesa, izbornih procesa, ukoliko ne krenemo od početka, a to je da uradimo registar političkih stranaka.
Ako sutra kažemo da nema potrebe više maltretirati građane i trošiti ogroman novac i maltretirati pravosuđe skupljanjem 10.000 overenih potpisa za izbornu kampanju, moramo pre toga znati ko ima pravo na tu izbornu kampanju.
Ako kažemo – ima pravo ko god se registruje po ovom zakonu, onda će imati još 650 lista na nekim izborima i praktično ćemo ceo naš izborni proces potpuno devalvirati i napraviti od njega cirkus.
Prema tome, prvo moramo videti ko realno postoji u našem političkom životu, pa kad vidimo da li je to zaista dvadesetak političkih stranaka... Jer, nama se pojavljuje 20 političkih stranaka na izborima. Znate zašto? Zato što je visok cenzus skupljenih potpisa. Da nema tog cenzusa skupljenih potpisa, znam da bi od zadnjih deset registrovanih, svih deset bile na izborima, ljudi su puni elana. Ako vi mislite da je u redu da imamo listu sa 600 i nešto političkih stranaka, pa njih 600 i nešto da pošalju svoje posmatrače u inostranstvo, pa njima da platimo posmatrače u zemlji, pa za njih 600 i nešto da formiramo biračke odbore, verujte da ne može. Ne znam da li ste učestvovali u izborima.
Moramo od nečega krenuti. To od čega krećemo je registar političkih stranaka, koji mora da se uredi. Kada govorimo o redu, mislimo da uredimo registar političkih stranaka, da vidimo ko je realno politički subjekt.
Da bi neko stekao status takvog političkog subjekta, da aktivno učestvuje i da na demokratski način oblikuje političku volju građana, on mora da bude registrovan od političke stranke, a da bi bio registrovan mora da preskoči određeni cenzus. Predvideli smo da je taj cenzus 5.000 overenih potpisa, a videćemo šta će biti sa amandmanom koji se odnosi na 10.000 potpisa. Zato je potreban ovaj zakon.
Pored toga, ovaj zakon je potreban jer definiše niz drugih stvari o kojima su ovde kolege govorile, kao što je pitanje imena, zabune koje izazivaju različita imena, kao što je pitanje preregistracije, kao što je pitanje zastupnika stranke, kao što je niz drugih pitanja, pitanje odlučivanja o zabrani stranke itd.
Govorite o slobodi političkog udruživanja. Sloboda političkog udruživanja u svakoj zemlji, pa i u našoj zemlji, podržana je određenim organičenjima. Nije isto političko udruživanje i udruživanje građana.
Sloboda udruživanja je nešto drugo i pripremili smo zakon koji predviđa apsolutnu slobodu udruživanja. Kada su u pitanju bilo fizička, bilo pravna lica, tri su dovoljna da naprave udruženje. Štaviše, to udruženje ne moraju ni da registruju. To su ovi o kojima vi govorite, da li će da štiti čistu reku, čist vazduh i tome slično na lokalu, formira udruženje građana, neka štiti šta hoće, to mogu da budu i jogi letači, ko hoće, neka formira udruženje građana. To su udruženja građana i tu je potpuna sloboda predložena novim Predlogom zakona o udruženjima, koji ste vi kao politička stranka podržali, pa smo morali da ga povučemo zbog budžeta.
Zatim, kažete kako je to bilo dobro u Miloševićevom zakonu – sto ljudi formira stranku. Ko vam garantuje da niste osnivač dve ili tri stranke? Ko garantuje bilo kome u ovom parlamentu da nije osnivač neke stranke, a da to ni ne zna? Naravno da me je briga. U pitanju je zaštita osnovnih prava i sloboda građana, moje ustavno pravo. Nema niko pravo da upiše moje ime na neki spisak, izvuče iz biračkog spiska i preda i registruje političku stranku.
Znači, u Miloševićevom zakonu čak ne postoji ni sistem provere, niti se traži da potpisi budu overeni. U ovom zakonu se traži da potpisi budu overeni, tako da ne znam zašto vam se toliko sviđa zakon iz 1990. godine.
Vi kažete, zašto mi tražimo da stranka mora da se drži programa. Zato što se na osnovu programa stranke odlučuje o tome da li će njena registracija biti prihvaćena ili neće. Ako je program neke stranke negovanje nacionalsocijalističke ideologije ili fašističke ideologije, mi ga nećemo prihvatiti. Ako neko u svom programu napiše da je za demokratsko, liberalno društvo, slobodu itd., a onda se ne pridržava tog programa, nego počne da se zalaže za ukidanje demokratskog sistema, mi kažemo – on mora da se pridržava, jer da je to odmah rekao, on ne bi bio ni registrovan. Ne razumem kako vi mislite da... Nemojte dobacivati, zato mora da bude program.
Kažete, zašto tražimo da se prijavi promena teritorijalne organizacije. Zato što značajan broj stranaka svoje organe bira po određenim procedurama. Pretpostavljam da i vi imate neku proceduru u vašoj stranci kako birate organe. U našim strankama dolazi do toga da se stranke podele i da onda dođu u Ministarstvo dva čoveka i jedan kaže - upišite mene kao lice ovlašćeno za zastupanje, a ovaj drugi - upišite mene. To mora da reši Ministarstvo. Vidite, da ne verujete, nešto i radi Ministarstvo. Onda mora da reši Ministarstvo.
Da bi Ministarstvo rešavalo takve probleme, u dosadašnjoj praksi se pokazalo da jedna od ključnih stvari jeste da organizacija stranke bude redovno ažurirana i predstavljena. Dakle, da li imamo 180 opštinskih odbra ili imamo 24?
Da li je na skupštini pobedio onaj ko je imao 35 opštinskih odbora kao većinu ili onaj ko je imao 65 kao većinu? To je nešto sa čime se mi susrećemo skoro svaki dan, i za stranke i za udruženja građana. Prenosim koje probleme u praksi imamo prilikom rešavanja sporova unutar političkih stranaka ili unutar udruženja građana koje je pobedilo na nekim izborima.
Zašto je sada ovo važno? Zato što lice ovlašćeno za zastupanje stranke najčešće poseduje ostavke tamo gde su predate ostavke, raspolaže novcem itd.
Znate, nije stranka bilo kakvo udruženje. Ne može tek tako da se dođe sa nekim pečatom, gurne se Ministarstvu i kaže - upišite mene, Milana Markovića, da sam zastupnik Demokratske stranke; ili, recimo, Čedomira Jovanovića, nije moguće ni da on bude zastupnik Demokratske stranke. Da li mislite da je to moguće? Naravno da nije.
Prema tome, Ministarstvo sprovodi određeni dokazni postupak pro et contra i na osnovu toga donosi odluku, a na osnovu te odluke, po toj odluci posle neko može da se žali Vrhovnom sudu i da rešava u upravnom sporu šta i kako dalje.
Kažete, zašto mi nismo rekli - dajte 500 evra, pa ko da 500 evra, za njega računamo da je registrovana politička stranka. Zaista, kada dođete na vlast, tako ne funkcioniše država, tako ne može da funkcioniše država. Ne može da se kaže - sada vi platite taksu 500 evra pa ste registrovani. To je prosto nemoguće, žao mi je.
Što se tiče toga šta je javna funkcija, mi smo raspravljali o tome šta je javna funkcija. Moje obrazloženje tada bilo je vezano za javnopravna ovlašćenja. I dalje smatram da je javni funkcioner onaj ko ima određena javna ovlašćenja i držim se toga. Mislim da je to potpuno tačno i ne vidim tu nikakav problem. Prema tome, i dalje mislim da predsednik političke partije nema javnopravna ovlašćenja u tom smislu, u kom bi to bio sukob interesa sa vršenjem javnih funkcija.
Zaista se divim tome što nakon toliko godina kritikovanja Miloševićevog zakona o političkim partijama, koji smo svi kritikovali govoreći da je napravio od političke scene Srbije to što je napravio, vi sada nakon 20 godina kažete da je to bio jedan sjajan zakon i da ga ne treba menjati. Prosto imamo različit stav. Mislim da ga treba menjati na onaj način kako smo predložili.
Što se tiče primedbe gospođe Đerić, ne mislim da treba sada praviti famu zbog toga što će imena osnivača biti na sajtu. Imena osnivača su prisutna u registrima. To su javni registri i svako ima pravo uvida u njih. Nema država neki specijalan... Mi smo i do sada, i vi kao poslanici, i ja kao ministar i svaki građanin koji prolazi ovde, mogli da vidimo ko su osnivači bilo koje stranke.
Mi se, u principu, svi ponosimo svojim osnivačima, tu nema nikakve dileme. Pitanje osnivača je pitanje tradicije. Verujem da će ljudi želeti u svojoj stranci da budu osnivači stranke, da baš oni budu ti koji će biti upisani za sva vremena da su prilikom registracije bili osnivači stranke.
Nemojte da plašimo bilo koga time. Nema to veze sa tim da država ima uvid. Što kaže gospođa Vesna Pešić, država hoće da ima neki nadzor i uvid, to nema veze. Država i ovako i onako ima uvid, kao i svaki građanin, u to ko je osnivač neke stranke.
Članstvo u stranci je nešto drugo, to su interni akti, i to ne mora da bude javno. Niko ne mora da kaže da li je član neke stranke ili nije, ali osnivač stranke je nešto sasvim drugo i tu nema nikakve dileme.
Većina ovih stvari postoji u pozitivnim propisima. Nema ovde ništa sporno. Stvari koje je gospođa Pešić sada kritikovala su pređene Zakonom o udruženjima, recimo. Tada nije smetalo u Zakonu o udruženjima, a sada u ovom zakonu smeta. Mislim da je ovo čisto politički stav.
Mislim da je potpuna zabluda da je političko organizovanje apsolutno slobodno, ono nije apsolutno slobodno ni u jednoj državi na svetu, svuda podleže određenim ograničenjima. Udruživanje građana je apsolutno slobodno.
Na kraju, pravo je države da zabrani političke stranke. Pravo je države da zabrani udruženje građana. To pravo proizilazi iz dva međunarodna dokumenta koja smo mi ratifikovali: jedan je Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda a drugi dokument je Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, gde se kaže da ostvarivanje udruživanja može biti predmet ograničenja predviđenih zakonom, koja su potrebna u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti, javnog reda i radi zaštite javnog zdravlja i morala i prava i sloboda drugih lica. To je međunarodni standard na koji se mi kao država pozivamo, to smo ratifikovali, to je sada pozitivan propis kod nas.
Jeste. Gospođa Pešić kaže da nije. U redu, u Africi verovatno nije, ali govorim vam šta je u Evropi. Ne razumem uopšte, ustanete i pričate 20 minuta, apsolutno niste pogodili nijednu temu vezanu za ovaj zakon. Prema tome, stvarno nemam nameru više da vam odgovaram.
Ako vi imate problem u vezi s tim ko naplaćuje koliko od države mesečno, da li je problem u Socijaldemokratskoj uniji i LDP ili nije problem, vi to rešite interno, ali nemojte napadati mene, niti ovaj predlog zakona na način na koji ste ga napadali. U krajnjem slučaju, to možete da radite, ali nećete dobiti odgovor. Treba da se zna šta je istina. Ako imate problem, rešite ga među sobom. Ja, istina, imam problem jer ne vidim šta država i poreski obveznici finansiraju mesečno sa 973.000, kada je u pitanju Socijaldemokratska unija. Videćemo posle preregistracije, možda gospodin Korać i pokaže da on zaista ima političku stranku, pa znamo zašto finansiramo milion dinara mesečno. Hvala vam.

Pravo na repliku tražili su Čedomir Jovanović, Vesna Pešić i Zlata Đerić. Kao predstavnik poslaničke grupe, ili vi želite prvo?
Molim vas samo još jedanput da pritisnete prijavu da bih mogla da vam dam reč. Izvolite.

Gospodine ministre, moram da kažem da hoću da vam se izvinim ako je moj ton bio možda malo prenaglašen zato što sam zaista zapanjena, a mogli ste da vidite i da sam bila veoma uzbuđena zato što nisam mogla da verujem šta i zašto se ovo radi.
Sada vam postavljam jedno pitanje – ko je osnivač Demokratske stranke? Ta stranka je osnovana. Da li su osnivači, na primer, Zoran Đinđić, Vladimir Gligorov, Vojislav Koštunica? To je istorijski fakt. Da li vi sada tražite neke nove osnivače već udruženih stranaka? Probala sam da vam objasnim da vi ne razumete šta je pravo na političko udruživanje građana. To je faktička stvar, oni su se već udružili, Demokratska stranka. Vi nemate prava da od njih tražite novi osnivački akt. Zašto novih pet hiljada ljudi, kad se stranka već udružila?
Rekla sam vam, ukoliko imate sumnju da neka udruženja ne postoje, vi ste mogli nekako da raščistite taj registar ako vas toliko nervira, mada taj registar nikakve probleme vama ne pravi. Znači, vi pravite novo osnivanje postojećih stranaka i negirate naše dosadašnje udruživanje, da smo mi udruženi građani koji se bore za određene političke ciljeve. Vi ste ovim zakonom to poništili. Novih pet hiljada osnivača. Mi smo već osnivači svojih stranaka. Zašto vi to sada negirate?
Prvo, ne vidim zašto ste izmislili problem gde problema nema. Samo da vam objasnim nešto, nije došlo do osnovnog prava na udruživanje građana zato što postoji džudo organizacija, zato što postoje sportske organizacije, golubari, ribolovci, ovi ili oni. Do toga je došlo da bi prestali unutrašnji ratovi u društvu, zato što se postavilo pitanje različitih uverenja. Znači, različita uverenja su osnova političkog pluralizma, a ne, što kažete, udruženje građana, ribolovaca ili nekih drugih. Ne, upravo političke partije, političke organizacije. Zato je u modernom društvu došlo do toga da se to prizna. Vi sada to negirate i svodite u nekakvu posebnu atmosferu i poseban domen.
Znači, dovoljno je: političke organizacije. Iz ovoga što ste rekli vidimo da ne možemo više da se organizujemo politički na lokalnom nivou, da ste vi to potpuno ukinuli, da vi nećete dozvoliti više grupe građana, što smo od početka 1990. godine imali, da se građani ad hok udružuju, registruju i izlaze na izbore. Nešto je akutno, udružili su se i izlaze na izbore. Vi sada to zabranjujete. Vi ćete njima da zabranite da izlaze na izbore.
Znači, ukazala sam da nema potrebe da tamo gde nije bilo nikakvog tehničkog problema... Vi sada pričate kako neko dolazi na vaša vrata. Niko ne dolazi na vaša vrata. Ako imate neki problem, što ne radite malo? Radite nešto. Zašto se sada ovde žalite? Da li to vi svakog dana nemate druga posla, nego rešavate stranačka pitanja?
(Predsedavajuća: Tri minuta. Narodna poslanice, vreme za repliku je iskorišćeno.)
Samo da kažem da još uvek niste odgovorili na ono ustavno pitanje – osnov za ukidanje stranke, za onu nejasnu formulaciju oko teritorijalnog integriteta i celokupnosti teritorije. Već treći put to pitanje postavljamo i vi niste odgovorili.
Znači, izvinjavam se zbog tona, ali mislim da su drugi poslanici razumeli moje argumente i da neće glasati za ovakav zakon.

Reč ima ministar Milan Marković. Izvolite.

Gospođo Pešić, drugi poslanici su mogli samo da razumeju da vi uopšte ne pravite razliku između grupe građana i političke stranke. Ne znam više čemu dalja diskusija. Posle 20 godina bavljenja politikom vi ne razlikujete grupu građana i političku stranku? Kaže gospodin Jovanović: "40 godina", ali 20 godina u višestranačkom sistemu i ne razlikujete grupu građana i političku stranku! Sada hoćete da ovde diskutujemo i da oduzimamo vreme svima, a vi ne znate elementarne stvari. Ne mogu sada objašnjavati šta je grupa građana, a šta je politička stranka.
Što se tiče pitanja ustavne odredbe, zabranjeno je nasilno. Ako se ne varam, još 2003. ili 2004. godine sam branio upravo vašu stranku, objašnjavajući da je u pitanju nasilno (kada su neki ljudi napadali vašu stranku zbog vaših političkih stavova) rušenje ustavnog poretka, narušavanje teritorijalnog integriteta itd. To vam je ustavna odredba. Nisam odgovorio, jer sam prosto mislio da ste to slučajno postavili kao pitanje. Ne mogu da verujem da vam to nije jasno. Sad sam vam odgovorio. Ako je moralo i to da vam se odgovori, onda više neću, uzdržaću se od daljeg odgovaranja.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović je tražio repliku.

Tražio sam, gospođo Čomić, repliku zbog toga što vi niste bili spremni da objasnite ministru kako on može da razgovara sa poslanicima u Skupštini. Način na koji se ministar obraća poslanicima koji kritikuju njegov zakon je poražavajući. Zapravo, u jednom takvom odnosu prema Skupštini leži odgovor na suštinsko pitanje: zašto se donosi ovako besmislen zakon?
U ovom trenutku mi raspravljamo o zakonu o političkim strankama bez ikakve potrebe, bez ikakvog razloga, bez ikakvog objašnjenja zašto se to čini, osim ukoliko objašnjenje nije to što ministar mora da nam pokaže kako nešto radi. Taj ministar nam je pre godinu i po dana predložio zakon koji je napravio haos na nivou lokalne samouprave. Sada već piše novi zakon.
Niko tako nije razgovarao sa poslanicima, pri čemu, naravno, postoji veliko opravdanje za revolt poslanika zbog načina na koji smo suočeni sa ovim zakonom. Pun je besmislica. Ministarstvu treba neko da prijavljuje odnos prema lokalnim odborima u Srbiji zbog toga što kod ministra dolaze ljudi sa dva pečata. Stranke koje postoje 20 godina treba da brišu svoje osnivače da bi na internetu izbacile imena novih osnivača. Zašto na internetu moraju da izbace imena novih osnivača?
Ministar nam ovde objašnjava kako je javnopravna funkcija drugačija od funkcije predsednika stranke. Predsednik njegove stranke saslušava ministra. Kada ga pitaju - na osnovu kog prava ti to radiš, on kaže - ne kao predsednik države, nego kao predsednik stranke.
Hajde da vidimo koji je osnov za raspravu u ovom trenutku o ovom zakonu. Sva pitanja koja su postavljena apsolutno su racionalna, razumna. Zašto komplikujemo život? Nama je potrebna sloboda, pre svega sloboda u političkom delovanju. To što postoji 500-600 partija ne može se smatrati kao opravdanje za donošenje ovakvog zakona.
Tražite finansijski izveštaj od stranke, do 15. aprila moraju da ga podnesu, a stranke koje to ne urade moraju da budu brisane iz registra i neke nove mogu da budu osnovane. Na šta liči to poigravanje sa Socijaldemokratskom unijom? Zašto to niste precizirali, nego od svakoga u ovoj zemlji pomalo pravite kriminalca da biste mogli da vadite iz fioke onda kada vam to odgovara? Da li SDU ičim krši zakone u ovoj zemlji? To što je na listi LDP ničim ne čini manje važnom tu stranku od bilo koje stranke koja je bila sa vama u koaliciji. Izvadićete iz svojih polumafijaških novina jednu vest i onda tri dana time šokirate javnost.
Nećemo da glasamo za ovakav zakon, između ostalog i zbog toga što ovaj zakon govori o karakteru trenutne vlasti, koja bi da podredi sebi i svojoj nesposobnosti sve ono što je od nje drugačije. Očekujem od drugih članica vladajuće koalicije da razmisle o ovome.
Postoje neki principi koje moramo da čuvamo. Od 1990. godine stranke u ovoj zemlji se slobodno organizuju. To je jedan od retkih zakona koji nije osporen. Vi ste osporili RIK. U ovoj zemlji je sporno da li je danas sreda ili ne, da li smo pred podnevom ili pred ponoći, ali se u ovoj zemlji poštuju izborni rezultati zahvaljujući, pre svega, radu Republičke izborne komisije. Vi ćete sada da nam izvadite devet ili 11 eksperata koje će Srbija prihvatiti i poštovati njihovu konačnu volju. To nije tačno. Unosite haos u sistem, i to u onom segmentima u kojima njega do sada nije bilo, i bez ikakvog razloga i obrazloženja. Duga je rasprava, moći ćemo o ovome da razgovaramo.