Replika nije predmet povrede Poslovnika, s jedne strane. S druge strane, predsedavajući ima suvereno pravo da oceni da li ima osnova za repliku.

Naravno, predlagač akta u skladu sa članom 93. stav 2, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta dobija reč kad god zatraži. Na njega se ne odnose ograničenja u pogledu trajanja izlaganja i druga ograničenja.

Ima reč gospodin Miloš Radulović u vezi povrede Poslovnika, ali se nije prijavio, tako da mu ne mogu dati reč. Morate da se elektronski prijavite. Tako.

Reklamiram čl. 104. i 113.
Ministar, gospođa Kalanović je, ovde u obrazloženju i u odgovoru na Predlog zakona o Fondu za razvoj, na izlaganja koja su izneli poslanici DSS i drugih opozicionih stranaka, iznela netačan podatak.
U članu 15. Predloga zakona o Fondu za razvoj stoji: "Upravni odbor Fonda ima predsednika i četiri člana".
Ministarka je izjavila da upravni odbor ima šest članova. I podsetiću samo da su članovi upravnog odbora – predsednik upravnog odbora, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj; a članovi upravnog odbora su ministar nadležan za poslove finansija, ministar nadležan za poslove rada i socijalne politike, ministar nadležan za poslove infrastrukture i ministar nadležan za poslove trgovine i usluga.
Mislim da je krajnje nipodaštavanje Parlamenta da predstavnici Vlade ovde dođu, a da nisu upoznati sa materijalom, odnosno sa samim zakonom koji je u proceduri i o kome raspravljaju poslanici Narodne skupštine. Hvala. (Aplauz.)

Gospodine poslaniče, nije bilo povrede Poslovnika. Naime, vi ste povredili Poslovnik time što ste ukazali na povredu u postupanju, o kojem je već govoreno, a u  skladu sa članom 100. stav 2: ''Narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne Skupštine, odnosno predsedavajućeg, na koje je već ukazano.''

Ja vam ovog puta neću izreći opomenu. Inače, ovo je bio razlog za izricanje opomene. Ja ću vas zamoliti da, zaista, ubuduće na ovaj način ne reagujete.

Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, na današnjem dnevnom redu Skupštine Republike Srbije imamo i Predlog zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije. Fond za razvoj Republike Srbije funkcioniše već više od 16 godina i nije bio na najbolji način zakonski uokviren. Dakle, neke ingerencije koje je imao nisu bile predviđene u starom Zakonu koji je donet 1992. godine, a dopunjen je 2005. godine. To je bilo nedovoljno i onda su se odgovarajuće procedure donosile putem uredbi, što nikako nije dobro.
Svakako je dobra stvar da se zakonski uokviri funkcionisanje Fonda za razvoj kao jedne institucije koja se razvija i naročito je potrebno u ovim vremenima, kada imamo svetsku ekonomsku krizu, koja je prisutna i u Srbiji. Dakle, Fond ima taj značaj i potrebno je i zakonski uobličiti njegove aktivnosti.
Ovaj predlog zakon predviđa i objedinjavanje aktivnosti Garancijskog fonda i Fonda za razvoj. Fond za razvoj, dakle, preuzima poslove Garancijskog fonda i to je svakako dobro zbog bolje koordinacije, a dobro je i što će se time postići i ušteda u administraciji. Ja bih istakao nekoliko članova koji su mi bili interesantni kada sam čitao ovaj zakon.
To je član 2. ovog predloga zakona koji kaže – ''Delatnost Fonda zasniva se na sledećim načelima: 1 podsticanje i ravnomerno vrednovanje razvoja, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja; 2) podsticanje poslovanja pravnih lica i preduzetnika u Republici Srbiji; 3) podsticanje konkurentnosti i likvidnosti privrede Republike Srbije; 4) podsticanje zapošljavanja.
Dakle, ja bih podvukao tačku 3) likvidnost i konkurentnost privrede. Mislim da je veoma značajno ..
(Predsednik zvonom upozorava poslanike da ne ometaju govornika.)
… da i sam Fond prepozna oblasti, prepozna prioritete plasiranja sredstava Fonda, jer sredstva koja se izdvajaju iz budžeta Republike Srbije nikada nisu dovoljna i veoma je važno da se pravilno upotrebe. Imamo, dakle, ekonomsku krizu i potrebno je ulagati u nove tehnologije, potrebno je ulagati u inovacije i potrebno je da proizvodi naših kompanija budu jeftiniji da bismo mogli da ih plasiramo i da budu konkurentni sa drugim svetskim kompanijama.
Takođe, važna je energetska efikasnost i mislim da je potrebno ulagati u poboljšanje energetske efikasnosti, tako da treba sigurno podržati te programe sa kojima određene kompanije apliciraju, kao i projekte kompanija koje rade na obnavljanju izvora energije.
Dalje, treba obratiti pažnju na deficitarne delatnosti, pošto imamo veliki spoljnotrgovinski deficit, treba podržati kompanije koje izvoze i sigurno je to jedan od prioriteta. Dakle, nadajmo se da će ubuduće Fond za razvoj obraćati pažnju na ove programe i da će ih podržavati određenim finansijskim tranšama.
Ono što je važno, to je član 20, koji utvrđuje internu i eksternu reviziju, spoljnu i unutrašnju reviziju rada Fonda i izveštaje koji se pišu. Mislim da ovaj fond nema razloga da ne bude transparentan i da nema razloga da bilo koji podatak ne bude dostupan bilo kom građaninu Srbije.
Siguran sam da, iako ima dovoljno informacija na sajtu Fonda, treba to još proširiti, treba sve ono što je moguće objaviti, da to može da se vidi, naročito ako znamo da skoro 100% sredstava Fonda dolazi iz budžeta Republike Srbije i potrebno je da građani znaju gde se novac troši.
Eksterni revizor, izveštaji koji se šalje na Vladu i Vlada dostavlja Skupštini, to je dobar institut i dobar način da ova Skupština i sama izvrši uvid na koji način se troši novac koji plasira Fond i na koji način se taj novac vraća u imovinu Fonda.
U izveštaju za prošlu godinu možemo videti da je ostvaren pozitivan rezultat, da je Fond ostvario dobit od 6% u odnosu na prethodnu godinu i da se aktiva uvećala oko 3,060 milijardi. Može se onda reći da su odgovarajući instrumenti i garancija bili dobri, da se ulagalo u dobre programe i da su se oni na odgovarajući način vratili.
Ono što možda nije najbolje to je što određene opštine nisu imale adekvatnu zastupljenost. Imamo neke opštine ispod jednog procenta, firme iz kompanije iz određenih opština imaju pristup sa manje od jednog procenta i tu treba raditi na tome da se te kompanije informišu i da im pristup Fondu bude omogućen i da na određeni način i sama država, Ministarstvo, agencije pomognu kompanijama iz manjih opština koje nemaju projektne centre za razvoj, da na određeni način pomognu firmama u aplikacijama za ova sredstva.
Poslanici DS će glasati za ovaj zakon o Fondu za razvoj. Ovaj zakon daje jednu zakonsku regulativu koja je potrebna za funkcionisanje Fonda za razvoj.
Osvrnuo bih se na diskusiju kolega iz Nove Srbije, koji me je direktno pomenuo i rekao da kao poslanik vladajuće koalicije ne ćutim oko projekata Nacionalnog investicionog plana i želeo bih da nema razloga, dakle, ta njegova diskusija je bila šlagvort, da vi dodeljujete sredstva u ovoj godini gledajući prethodnu, s obzirom na to da je u mom gradu, dolazim iz Kraljeva, promenjena vlast i to što prethodna vlast nije realizovala 100 miliona iz Nacionalnog investicionog plana koja su bila opredeljena za prethodnu godinu, ne treba da znači da u ovoj godini treba da dobije mnogo manje sredstava. Dakle, ne treba građani da snose krivicu to što prethodna nesposobna vlast nije znala da ta sredstva upotrebi, već su vraćena u budžet Republike Srbije. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Mladen Grujić.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, poštovana gospođo ministre, u principu o ovom zakonu o privrednim komorama rekao sam šta mislim još jutros. Jedna stvar mi samo nije jasna. Bio sam, nažalost, odsutan posle ručka dva sata i sada sam ušao i samo se nešto desilo što nisam u međuvremenu razumeo.
Kolege iz DS se ne slažu sa Predlogom Vlade. To mi je malo promaklo. Bio sam odsutan dva sata, ne znam da li se u političkom životu Srbije nešto u međuvremenu dogodilo?
Ako je to ono što mislim da jeste, to znači da nas je Vlada ovde okupila, platila dnevnice, platila troškove, da biste se ovde svađali pred nama. Znači, ovaj dan je izgubljen.
Vi ste predložili zakon koji izgleda da neće proći u ovoj formi kroz skupštinu i nas ste ovde skupili.
Osnovni građanski red, ono što me je mama učila, jeste da se ne svađamo pred gostima nego da čekamo da gosti odu. Zar niste mogli da se dogovorite na Vladi kao ljudi i da izađete ovde sa jednim konkretnim stavom, jedni drugima čestitate u Skupštini kako ste se dogovorili, jer suprotno ne shvatam koncept pozicije i opozicije. Toliko o ovom zakonu o privrednim komorama. Hvala.(Aplauz.)

Povredu Poslovnika reklamira gospodin Spasojević.

Izvinjavam se, da li mogu, ne bih da govorim o povredi Poslovnika, nego nam je ostalo još malo vremena?
Na kraju želim da istaknem to da poslanici Nove Srbije neće podržati set ovih zakona koji je pred nama. Svedoci smo danas da je izuzetno bilo mučno ovde u skupštinskoj sali. Jasno je da se pre nekoliko dana jedna poslanička grupa iz vladajuće koalicije, takođe, usprotivila protiv ovih zakona, da su dobili jedne druge vladajuće koalicije, odnosno poslaničke grupe, ako ne moraju i neće da glasaju, neka izađu iz Vlade.
Očigledno građani Srbije treba da vide kako funkcioniše vladajuća koalicija. Dakle, istovremeno imamo dva zakona, jedan koji stupa na snagu odmah posle donošenja i jedan zakon koji će stupiti za četiri godine.
Očigledno je da želja predlagača ovog zakona jeste da se napravi jedan dobar lobi preko Fonda za razvoj, a da se onda pod kontrolom drži kompletno i Privredna komora Srbije.
– To je, gospodo poslanici iz vladajuće koalicije, poruka koju građani Srbije treba da znaju.
Na kraju ove moje diskusije želim da se još jedanput osvrnem da je moja poruka gradu iz koga dolazim i trenutno vladajućoj koaliciji u njemu upravo ta da je nedovoljno za Kraljevo 67 miliona iz Nacionalnog investicionog plana. To su izuzetno mala sredstva, gospođo ministre. Grad koji ima 30-40 hiljada raseljenih lica iz svih krajeva one Jugoslavije grca u problemima, stalno su problemi u Kraljevu. Imamo privredu koja ne radi, imamo infrastrukturu koja treba da se hitno obnavlja.
Prema tome, želim da kažem, ko je nesposobna vlast u Kraljevu, to će građani Kraljeva na sledećim izborima proceniti, a sigurno će ceniti ono što je u prethodnom periodu vlada Vojislava Koštunice i resornog ministra Velimira Ilića uradila za Kraljevo. Hvala. (Aplauz.)

Očigledno je da povrede Poslovnika nema. Procedura nije povređena.

Reč ima gospodin Tamaš Tot.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, narodni poslanici, dame i gospodo, danas je na dnevnom redu, između ostalog, i Predlog zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije. Ovim zakonom uređuje se položaj, način finansiranja, poslovi, upravljanje, kontrola rada, nadzor i druga pitanja značajna za rad Fonda za razvoj Republike Srbije.        Delatnost Fonda zasniva se na sledećim načelima: podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja, podsticanje poslovanja pravnih lica i preduzetnika u Republici Srbiji, podsticanje konkurentnosti i likvidnosti privrede Republike Srbije, podsticanje zapošljavanja.
Fond obavlja poslove koji se odnose na odobravanje kredita, izdavanje garancija, kupovinu hartija od vrednosti i druge poslove u ime i za račun Republike Srbije, u skladu sa zakonom. Sredstva za obavljanje poslova Fonda obezbeđena su iz prihoda Fonda, budžeta Republike Srbije i drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Fond je pravni sledbenik Garancijskog Fonda i preuzima prava, obaveze, predmete, sredstva za rad i arhivu, kao i potreban broj zaposlenih iz Garancijskog fonda.
Fond je stara institucija osnovana još 1967. godine i to udruženim sredstvima privrede. Kasnije se više puta transformisao da bi najznačajniju transformaciju doživeo za vreme vlade dr Zorana Đinđića, 2001. godine, kada je prešao sa finansiranja društvene neefikasne privrede na kreditiranje malih i srednjih preduzeća u privatno vlasništvo. Te godine je postavljeno novo rukovodstvo i Fond je u celini doživeo rast.
Danas je Fond finansijska institucija čija je osnovna funkcija kreditiranje privrede u privatnom vlasništvu, koja sama sebe izdržava i iz godine u godinu povećava plasmane. Tome u prilog idu i činjenice da je u 2008. godini privreda Srbije iz kapitala Fonda dobila 12 milijardi dinara, od kojih je oko 30% plasirano privredi Vojvodine sa kamatnim stopama od 3% godišnje, sa rokom vraćanja od šest godina. Fond, iako je državno vlasništvo, preko kreditnih linija stranih banaka plasirao je privredi Srbije dodatnih 65 miliona evra i to po veoma povoljnim kreditima, sa kamatnom stopom od 4% godišnje, sa rokom vraćanja od 7 i 8 godina.
Takođe, Fond obavlja i komisione poslove za Republiku Srbiju i to "Start ap'' krediti, krediti za nerazvijene opštine na području naše Republike pod sličnim uslovima, sa rokom vraćanja do šest godina i kamatnom stopom od svega 1% godišnje.
U periodu od 2001. godine do danas Fond je povećao svoju aktivu za četiri puta i pokazao da državna institucija sa kamatama ispod tržišnih, može da bude rentabilan, o čemu govore sledeći podaci – po završnom računu za 2008. godinu Fond je ostvario dobit od milijardu dinara.
Troškovi Fonda su prosečno 0,2% od plasmana i nju čine: zarade 50 zaposlenih i troškovi poslovanja, sve ukupno za prošlu godinu 35,7 miliona dinara. Zaposleni u Fondu nemaju reprezentaciju, bonuse, biznis-kartice i slično. Svi ovi troškovi se finansiraju iz dela naplaćenih kamata kratkoročnim kreditima. Sve ostale kamate i anuiteti se obračunavaju i ponovo plasiraju u privredi. To znači da Fond veoma efikasno posluje, uz izuzetno niske troškove.
Efikasnost poslovanja može da bude ugrožena zbog 24. i 25. člana ovog zakona, jer će Fond biti opterećen sa novih 34 zaposlenih i dugom Garancijskom fondu od 1,7 milijardi dinara. Dodatna opterećenja su i krediti sa subvencionisanim kamatama kroz program mera Vlade Republike Srbije za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize, a to će umanjiti budžet Fonda za pet milijardi dinara.
Procenat naplate kredita koji su obezbeđeni hipotekama izrazito je visok. Sa stanjem 31.12.2008. godine naplata je čak 90% bez opomena. Naplata kredita za početnike je neverovatnih 70%, što je skoro dva puta veći procenat za takvu vrstu kredita u odnosu na zemlje u okruženju. Kreditima iz kapitala Fonda otvoreno je u prošloj godini oko 8.000 radnih mesta i to: u nerazvijenim opštinama 1.100 i posredstvom kredita za početnike samo u prošloj godini zaposleno 6.700 ljudi.
I u AP Vojvodini postoji Fond za razvoj, koji veoma uspešno i efikasno posluje. Od početka svog poslovanja 2002. godine do danas realizovao je 4.100 kredita, ukupne vrednosti od 15 milijardi dinara. Ti krediti su predviđeni za finansiranje dugoročnog programa u oblasti privrede i poljoprivrede, kao i za kratkoročno finansiranje obrtnih sredstava.
Realizacijom finansiranih dugoročnih projekata omogućeno je povećanje zaposlenih otvaranjem preko 20.000 novih radnih mesta.
Na osnovu gore navedenih podataka jasno se vidi koliko je ova institucija potrebna našoj privredi, naročito u vreme ekonomske krize, jer zahvaljujući ovim kreditima možemo smanjiti nezaposlenost, povećati izvoz i poboljšati životne standarde.
Demokratska stranka će podržati ovaj zakon i apelujem da sve ostale poslaničke grupe shvate značaj i učine isto, jer je danas najveći patriotizam otvaranje novih radnih mesta i očuvanje postojećih. Hvala. (Aplauz)