Narodni poslanik Zoran Ostojić ima pravo na repliku u trajanju od tri minuta. Izvolite.

Gospodine Dinkiću, ne morate da budete lični. Nisam vas kritikovao radi kritike, mada vi zaista, kako da kažem, privlačite u tom pravcu. Trudio sam se da budem konkretan. Uopšte nisam nijedanput pomenuo Kopaonik. Nadam se da je lapsus, a ne manir, pričam o Mokroj Gori, a vi meni pričate o Kopaoniku. Niste pomenuli Mokru Goru. Vi niste pomenuli Mokru Goru, a ja nisam pomenuo Kopaonik.

Narodni poslaniče, repliku ste dobili zato što pažljivo slušam izlaganja i narodnih poslanika i predstavnika predlagača, pa vas molim da to radimo svi. Dakle, Kopaonik kao turistička destinacija jeste pomenut u vašem izlaganju, pa vas molim da primerite svoju repliku i molim bez dobacivanja narodnim poslanicima. Molim vas da svoju repliku, na koju ste dobili pravo zbog pominjanja vas u izlaganju predstavnika predlagača, primerite onome zbog čega ste repliku dobili. Osnov za dobijanje replike je tumačenje vašeg izlaganja od strane predstavnika predlagača i jedno pogrešno tumačenje ne bi smelo da izazove drugo pogrešno tumačenje.
Objašnjenje je usmeravanje narodnih poslanika na čitanje odredaba Poslovnika Narodne skupštine i ne znači oduzimanje vremena koje je na raspolaganju narodnom poslaniku za repliku, tako da od ovog trenutka imate još dva minuta i deset sekundi. Izvolite.

Strategiju razvoja turizma Republike Srbije nije pisao gospodin Petković, nego je to radila konsultantska kuća "Horvat konsalting" iz Zagreba, i ona je to radila i za Hrvatsku, i za Bosnu, i za Crnu Goru i za Albaniju. Nisam je hvalio, jer je nisam proučavao. Neko mi kaže da je "copy, paste" iz Hrvatske, ali mi je to sumnjivo, s obzirom na to da Hrvatska ima more.
U svakom slučaju, zakon i strategija se razilaze. Ako je gospodin Petković pisao i jedno i drugo, onda se ne bi razilazili. Ili se razilaze u nekim stvarima zbog interesa koje ovaj zakon treba... To je bila suština mog izlaganja, niste mi odgovorili.
Jesmo, mi smo za EU, i za NATO i za EU, i to delima, a ne rečima. Gde se u ovom zakonu uopšte pominju evropske integracije? Samo kada se pominju IPA fondovi. Kažete da ćemo dobiti milion evra iz pristupnih fondova ako osnujemo nacionalnu turističku korporaciju, za koju ste predvideli takođe milion evra, sto miliona dinara. Je l' tako? Je l' to važi i danas? Hoće li i sledeće nedelje, kada dobijemo rebalans budžeta, da bude tih sto miliona dinara ili ćemo ostati i bez toga i bez onih milion dinara?
Nije, gospodine Dinkiću, bar što se nas tiče, EU samo u parama, nego je i u vrednostima. Ovde možda ima nekih para, ali centralizacija znači da će malo ljudi kontrolisati te pare, i to je bila primedba na etatizam i na duh ovog zakona, a vrednosti, nažalost, nema. Na kraju krajeva, ne može država da bude preduzetnik koji će praviti žičaru i hotel, država treba da napravi put, a privatni kapital napraviće hotel kada ima puta i kada država da koncesiju privatnom kapitalu da napravi žičaru.

Reč je zbog povrede Poslovnika tražila narodna poslanica Nataša Mićić i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1. Molim vas samo da se prijavite u elektronski sistem, da biste mogli dobiti reč.

Gospođo Čomić, vi ste povredili član 103. Poslovnika Narodne skupštine, koji određuje da možete prekinuti govornika u izlaganju samo ukoliko se on ne drži teme dnevnog reda. To je jasno naznačeno, pogledajte. Vi ste prekinuli gospodina Zorana Ostojića ulazeći u to da li on govori istinito ili ne. Kada bi se tako primenjivao Poslovnik kako vi mislite, vi biste morali da budete stručnjak za sve oblasti i morali biste da prekinete gospodina Dinkića i da ga pitate zašto ništa nije progovorio o parku prirode Mokra Gora, na pitanje narodnog poslanika.
Prema tome, povredili ste Poslovnik, član 103. Ne morate da mi objašnjavate, tražim da se Skupština izjasni, zato što ćemo da gubimo vreme pošto ćete da pričate pet minuta. Znači, predsednik Skupštine ili onaj ko ga menja ne ulazi u istinitost onoga što narodni poslanici govore. Sami narodni poslanici snose za to odgovornost.

 Narodna poslanice, bez obzira na to što vi imate ili nemate želju da dam objašnjenje, dužna sam, na osnovu člana 100, da vam dam objašnjenje da nije prekršen član 103. U vašem izlaganju, koje je trebalo da posluži da se istakne povreda Poslovnika, sadržano je obrazloženje - ne drži se teme.
Narodni poslanik Zoran Ostojić dobio je pravo na repliku. Pravo na repliku je diskreciono pravo predsedavajućeg da procenjuje da li ima osnova da narodni poslanik koji to traži dobije pravo na repliku.
Ako se traži pravo na repliku na osnovu onoga što je narodni poslanik procenio da je pogrešno protumačeno ili nedovoljno objašnjeno u odgovoru ili u izlaganju predstavnika predlagača, onda postoji obaveza da se sluša šta je pre toga rečeno.
Nema potrebe da predsedavajući bude stručnjak za sve oblasti, ali ima potrebe da narodni poslanici slušaju jedni druge i da slušaju sami sebe. Ako narodni poslanik traži pravo i dobije pravo da replikom odgovori i da replikom obrazloži istinitost sopstvenog izlaganja, onda ima obavezu da pazi šta govori da bi se držao teme.
U prethodnom izlaganju narodnog poslanika Zorana Ostojića, u pravu i u vremenu koje je imao od 20 minuta…
(Narodna poslanica Nataša Mićić, sa mesta: Nemojte nam, molim vas, još i prepričavati. Stvarno gubimo vreme.)
… samo sam ga pažljivo slušala i to je obaveza svih nas. Nisam ga prekidala, bez obzira na to da li lično smatram da je izlaganje tačno, netačno, izgovoreno tečno ili kakvim stilom. Ali, kada traži repliku i kada repliku dobije, onda moramo da pazimo šta govorimo, tako da nema povrede Poslovnika, a Skupština će se u danu za glasanje izjasniti.
Povreda Poslovnika, za koju nisam izrekla upozorenje, jeste dobacivanje narodnih poslanika, odnosno narodne poslanice Judite Popović i narodne poslanice Nataše Mićić. Dobacivanje je zabranjeno odredbama Poslovnika, ali nije izrečeno upozorenje zato što smatram da je to potpuno prirodno u ovakvim raspravama i da je dobro za skupštinske rasprave i dobacivanje, kada je duhovito.
Narodna poslanica Judita Popović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, javljam se u smislu člana 31. Poslovnika i pozivam se na moje pravo kao potpredsednika Skupštine. Dakle, u tom smislu sam i sugerisala predsedavajućem na današnjem zasedanju šta treba da radi, odnosno kako treba da vodi postupak, odnosno današnju raspravu.
Očigledno je da je tu bilo nekih problema oko objektivnosti vođenja postupka, s obzirom na to da predsedavajuća ulazi u suštinu replike. Dakle, Poslovnik predsedavajućem Skupštine ne daje pravo da ulazi u suštinu da li neko izlaže pravilno ili ne izlaže pravilno, kakve stavove ima i da li se ona konkretno slaže sa tim stavovima.
Predsedavajuća je danas, konkretno u ovom slučaju, postupala kao zastupnik, kao punomoćnik gospodina ministra, stavljajući se direktno na njegovu stranu i prozivajući narodnog poslanika Zorana Ostojića da se ne drži teme, odnosno da ima neke probleme oko shvatanja izlaganja gospodina ministra.
Shvatam da je gospodin ministar iz koalicije na vlasti zajedno sa predsedavajućom, tako da verovatno imaju iste stavove i o ovoj temi, kao i o mnogim drugim, međutim, to predsedavajućem ne daje za pravo da bilo koga od poslanika, onoga ko se ne slaže sa izlaganjem gospodina ministra, opominje i prekida u izlaganju, time mu onemogućavajući i koncentraciju prilikom tog izlaganja. Dakle, radi se samo o tome da svako ima pravo da za skupštinskom govornicom izlaže svoje stavove, da kaže šta misli o konkretnoj temi, o konkretnom zakonu…
(Predsedavajuća: Dva minuta. Isteklo je vreme za izricanje povrede Poslovnika.)
… s obzirom na to da sam se pozvala na član 31, kao potpredsednik Skupštine, smatram da imam pravo, ukoliko se ne vodi kako treba…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, povreda Poslovnika je regulisana članovima Poslovnika Narodne skupštine.)
Radi se o tome da sam se pozvala na član 31…

Pozivanje na član 100, kada se želi dobiti reč da se govori o povredi Poslovnika, jeste pozivanje na član 100. To je pravo jednako za svakog narodnog poslanika, za potpredsednike Narodne skupštine, za predsednike poslaničkih grupa ili ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa. Član 31. nije povređen ni u jednom svom stavu. Predsedavajući je u obavezi i jedini sme da prekida svakog govornika Narodne skupštine, ako smatra da onim što izlaže postupa suprotno odredbama Poslovnika Narodne skupštine.
Činjenica da sam spomenula da ste dobacivali, a da niste upozoreni, izrečena je sa mojim ličnim stavom, pošto sam za to pitana, da su to događaji koji su dobri za skupštine, ako se rade u skladu sa Poslovnikom, i u skladu sa odredbama koje nas obavezuju na međusobno ponašanje.
Replika se traži, a predsedavajući ima diskreciono pravo da repliku da, zbog toga što nešto nije dobro protumačeno ili je pogrešno protumačeno ili je došlo do izricanja nekih uvreda. Da se ministar i potpredsednik Vlade usudio da uvredi narodne poslanike, dobio bi opomenu. Može da proba bilo koji ministar dok predsedavam, pa da vidi da je to tačno. Jednako tako, ne može ni narodni poslanik da tvrdi da nije rečeno ono što je rečeno.
U danu za glasanje možemo da se izjasnimo, ako želite, i o ovoj povredi Poslovnika Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Milutin Jeličić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, želim nešto reći u vezi sa zakonima o turizmu i o spoljnoj trgovini.
Turizam je jedna od najznačajnijih privrednih grana kojoj moramo posvetiti više pažnje i ulagati više novčanih sredstava, kako to čine mnoge zemlje u okruženju, mnoge razvijene zemlje Evrope i zemlje u razvoju.
U nekim zemljama u okruženju turizam je prva ili druga grana privrede, gde bruto društveni proizvod učestvuje u nacionalnoj ekonomiji sa 20 i 25%, kao što su Grčka, Austrija, Španija, Italija, Hrvatska, Crna Gora. Bugarska od turizma dobija nekih petnaestak procenata, toliko učestvuje u bruto društvenom proizvodu.
Sada ću vam reći nešto o deviznom prilivu od turizma. U Srbiji je 2008. godine bilo 944.000.000 dolara, odnosno 9% više u odnosu na 2007. godinu kada je devizni priliv iznosio 865.000.000 dolara. Devizni odliv u 2008. godini iznosio je 1.254.000.000 dolara, odnosno 20% više u odnosu na 2007. godinu kada je odliv bio 1.041.000.000. Deficit priliva i odliva u turizmu iznosi 310.000.000. Treba napomenuti da u deviznom prilivu i odlivu učestvuje i tzv. vanpansionska potrošnja. Ovo su podaci iz NBS.
Učešće turizma u srpskom društvenom proizvodu je svega 4,7%, što govori da smo mi nerazvijena turistička zemlja. Zato ova vlada i resorna ministarstva, ministarstvo turizma, treba više da ulažu.
Mislim da smo jedina zemlja u Evropi koja nema posebno ministarstvo turizma, a trebalo bi da imamo, s obzirom na značaj turizma kao privredne grane. Kod nas je ministarstvo trgovine i turizma, znači, jednim delom pripada trgovini, jednim delom Ministarstvu ekonomije, zatim, posebno Ministarstvo sporta... Kada bi se napravilo dobro ministarstvo turizma, s obzirom na značaj naše zemlje, imamo potencijale, bez obzira na to što nemamo more, može, uz razvoj poljoprivrede, turizam da nam bude na drugom mestu, kao što je slučaj u Austriji. Na prvom mestu je industrija, na drugom mestu turizam, a na trećem mestu poljoprivreda. Na dobrom putu u razvoju turizma je i Mađarska, koja nema more. Pored poljoprivrede, turizam je značajna grana privrede, koja poboljšava nacionalnu ekonomiju.
Sada ću vam reći kako stoje zemlje u Evropi i svetu, sa koliko procenata turizam, kao grana privrede, učestvuje u nacionalnim ekonomijama u bruto društvenim proizvodima. Na prvom mestu je Francuska. U Francuskoj je turizam na trećem mestu, ali je ona najposećenija od strane stranih turista. Tu zemlju poseti 81.900.000 turista, a učešće turizma u bruto društvenom proizvodu je 11%. Španija je na drugom mestu u svetu i Evropi. Broj stranih turista je 59,2 miliona ili 20% bruto društvenog proizvoda otpada na turizam. Zatim, na trećem mestu su SAD, koje poseti 56 miliona, Kinu 54 miliona. Italija je na petom mestu po broju stranih gostiju i učešće turizma u bruto društvenom proizvodu je 13%.
Na dvanaestom mestu je Austrija, koja nema more, a poseti je 21.000.000 stranih turista, a učešće od turizma u nacionalnom bruto proizvodu Austrije iznosi 25%. Grčka je na šesnaestom mestu sa 20% učešća turizma u bruto društvenom proizvodu, sa 16.000.000 turista. Hrvatsku poseti devet miliona turista, a učešće u bruto društvenom proizvodu od turizma je 25,5%. Susedna Bugarska je na 39. mestu; nju poseti 5,2 miliona turista, učešće turizma u bugarskom bruto društvenom proizvodu iznosi 15%. Nas poseti oko 1.400.000 stranih turista i, rekao sam, bruto društveni proizvod od turizma je 4,7.
Što se tiče razvijenosti turizma u našoj zemlji, maločas je ministar napomenuo značajne turističke destinacije. Kod nas je uglavnom razvijen banjski i planinski turizam, a velike su perspektive za razvoj seoskog, lovnog, ribolovnog, rečnog, sportskog, verskog turizma. Tu mislim na srednjevekovne gradove i na mnogobrojne manastire koje treba iskoristiti u svrhu turizma; uz malo ulaganja države tu se može obezbediti značajan devizni priliv u našoj zemlji.
Što se tiče posećenosti domaćih turista, najposećenije naše destinacije u januaru ove godine su Kopaonik, odakle dolazim ja, iz opštine Brus, sa 155.880 domaćih turista, a Zlatibor je na drugom mestu sa 70.729, Beograd je na trećem mestu sa 47.000, zatim Vrnjačka Banja 47.000 i nešto, Divčibare 31.000, Tara 29.000, Niška Banja 29.000, Sokobanja, Banja Koviljača itd. Podatke o poseti stranih turista ministar je maločas rekao, da je najposećeniji Beograd, pa posle ide Kopaonik, Novi Sad, Zlatibor, Niš itd.
Šta je bitno napomenuti što se tiče razvoja turizma u našoj zemlji i koji su to problemi na koje se najčešće žale domaći i strani turisti, a na kojima moramo puno toga da uradimo? Ti problemi na koje se žale domaći i strani turisti su uglavnom infrastrukturni, turistička i druga signalizacija, zastarelost hotelskih kapaciteta i smeštaja, čistoća i komunalni problemi u turističkim centrima, zatim transport od turističkih destinacija (udaljenost od Aerodroma Beograd do Kopaonika je nekih 300 kilometara). Na to se najviše žale strani turisti.
Pošto smo kod aerodroma, postavio bih pitanje Vladi, ovde nema resornog ministra – zašto ne radi aerodrom u Nišu punim kapacitetom, nego služi kao neko privremeno rešenje? Taj aerodrom može da pokrije pola centralne Srbije, južno i jugoistočno, udaljenost centra Kopaonika je svega 120 km od niškog aerodroma. Sigurno bi broj stranih turista bio mnogo veći kada bi taj aerodrom radio.
Najveći problem srpskog turizma je kratak period zadržavanja turista, jer im ugostiteljsko-turistički objekti ne pružaju sve udobnosti i potpunu zabavu. Kod nas u Srbiji svaki osmi hotel ima bazen za kupanje, a svaki deseti ima sportske terene i sadržaje, dok svaki šesti ima neke konferencijske sadržaje.
Država mora na tom polju i resorna ministarstva ... Nažalost, opet kažem da ministarstvo turizma treba da dobije mnogo veći značaj nego što ima sada, jer je podeljeno u nekoliko resornih ministarstava. Zbog toga su nam ovako loši rezultati a učešće deviznog priliva od turizma u našoj ekonomiji vrlo malo.
Usled svih ovih problema i zbog toga što je ovo ministarstvo turizma iscepano i iseckano u više resornih ministarstava, Nova Srbija i poslanici Nove Srbije neće glasati za ovaj zakon dok se ovo jednom ne uredi onako kako treba. Pored poljoprivrede, turizam zaslužuje da bude druga grana privrede u našoj zemlji. Hvala.