Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.)
Ako ne, zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama i Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 22 - 25. tačke dnvnog reda – PREDLOZI ZAKONA O SPOLjNOTRGOVINSKOM POSLOVANjU; STANDARDIZACIJI; TEHNIČKIM ZAHTEVIMA ZA PROIZVODE I OCENjIVANjU USAGLAŠENOSTI; I TURIZMU
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 22, 23, 24. i 25, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, ako to već nisu učinile, za raspravu u zajedničkom pretresu po tačkama 22, 23, 24. i 25.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković Poslaničku grupu PUPS, narodni poslanik Milutin Jeličić Poslaničku grupu NS; narodni poslanik Zoran Kasalović Poslaničku grupu SPS-JS, narodni poslanik Mićo Rogović Poslaničku grupu Napred Srbijo, narodni poslanik Arsen Đurić Poslaničku grupu DSS, narodni poslanik Milan Đokić Poslaničku grupu G17 plus, narodna poslanica Marina Raguš Poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, Predlogu zakona o standardizaciji, Predlogu zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti i Predlogu zakona o turizmu.
Pošto je Narodna skupština obaveštena da su ovlašćeni predlagači, odnosno predlagači u ime Vlade Republike Srbije za ove tačke dnevnog reda Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, i Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo, molim potpredsednika Vlade da uđe u salu Narodne skupštine i pitam da li gospodin Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, želi reč, pošto je po Poslovniku ovo trenutak kada možete da se obratite? (Da.)
Molim vas da pritisnete na poslaničkoj jedinici ispred vas taster za prijavu za reč, da bih mogla da vam dam reč, gospodine Dinkiću. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, imam zadovoljstvo da obrazložim predloge četiri zakona koji su važni i za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ali su i sami po sebi značajni za oblasti koje regulišu.
Pre nego što krenem sa obrazlaganjem ova četiri zakona, a to su Predlog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, Predlog zakona o standardizaciji, Predlog zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti i Predlog zakona o turizmu, želeo bih da kažem zašto je članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji važno za Srbiju.
Najpre, članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji je bitno zbog ulaska u EU. Ne možete biti član EU ako prethodno niste postali član Svetske trgovinske organizacije. Osim toga, članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji omogućava preferencijalni ulazak na tržište 153 zemlje, uz tretman najpovlašćenijih nacija, odnosno uz odgovarajuće preferencijale u spoljnoj trgovini.
Takođe, obezbeđuje stabilnost uslova privređivanja u zemlji, koji se ne mogu naknadno menjati sa promenom političkih stranaka na vlasti, odnosno kada se jednom postane član Svetske trgovinske organizacije uspostavlja se stabilnost, predvidivost u donošenju odgovarajućih zakonskih akata i u ekonomskom razvoju.
Takođe, član Svetske trgovinske organizacije uživa zaštitu od nelegalnih ekonomskih mera drugih zemalja, odnosno postoji poseban sistem rešavanja sporova u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. I konačno, kada ste u Svetskoj trgovinskoj organizaciji automatski vam skače investicioni rejting zemlje i strani investitori vas posmatraju kao stabilniju zemlju.
Srbija je krenula u pregovore sa Svetskom trgovinskom organizacijom 15. februara 2005. godine. Održano je do sada šest multilateralnih pregovora. Što se tiče multilateralnih pregovora, taj kolosek je sada već pri kraju.
Nakon usvajanja odgovarajućih zakona, a čak 54 propisa u Srbiji treba da se prilagode standardima Svetske trgovinske organizacije, istovremeno i EU, gde su standardi istovetni da biste postali član... Kada se svi ovi zakoni usvoje, najveći broj je njih inače trenutno u Skupštini Srbije, Vlada ih je usvojila, onda se ubrzavaju bilateralni pregovori. U Svetskoj trgovinskoj organizaciji pregovara se na dva koloseka: multilateralnom i bilateralnom. Za multilateralne pregovore, već sam rekao, najvažnije je uskladiti zakona sa zakonodavstvom EU i standardima Svetske trgovinske organizacije, a što se tiče bilateralnih pregovora, uvek neka zemlja ima neke svoje predloge, zahteve u spoljnoj trgovini i onda se u pregovorima dolazi do rešenja koja su kompromisna i povoljna za sve zemlje.
Srbija je do sada završila pregovore sa Švajcarskom i Norveškom. Naravno, završili smo i pregovore sa EU, s obzirom na to da smo potpisali Sporazum o pridruživanju EU, ali ostali su i pregovori sa drugim zemljama van EU, kao što su Japan, Ukrajina, SAD i Brazil. U ove pregovore se ide paralelno sa multilateralnim pregovorima.Dakle, želeo sam samo ukratko da kažem kako se odvija proces pregovora sa Svetskom trgovinskom organizacijom.
Ukoliko svi zakoni koji su predloženi u Skupštini budu usvojeni tokom ove godine, realno je očekivati da Srbija može da postane član Svetske trgovinske organizacije u prvoj polovini sledeće godine. Nažalost, imali smo jedan set izbornih ciklusa, tako da neki zakoni koji su ranije pripremljeni nisu dolazi u Skupštinu, odnosno Skupština ih nije usvajala i u tom smislu se rok za učlanjenje Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju stalno pomerao. Međutim, verujem da će ova skupština raditi efikasno, da će Vlada takođe raditi efikasno, slati zakone u Skupštinu i da ćemo sve ove zakone usvojiti tokom ove godine.
Napominjem još jednom, u pitanju su 54 zakona. Najveći broj se već sada nalazi u skupštinskoj proceduri, a na ovoj sednici je osam zakona koje ja izlažem, tu su i zakoni koje je ministar Dulić izložio, iz oblasti zaštite životne sredine.
Što se tiče konkretnih zakona, najpre zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti – vidite i sami da ima jedan rogobatan naziv, međutim, ovaj zakon je ključan za uspostavljanje tzv. unutrašnjeg tržišta po standardima EU. Ovaj zakon zapravo daje tehničke propise za svaki pojedinačni proizvod koji neka država proizvodi i proizvodi moraju biti tehnički usaglašeni sa normama Svetske trgovinske organizacije i EU da bi mogli nesmetano da se izvoze, odnosno prometuju u tim zemljama. Dakle, razlozi za donošenje ovog zakona jesu usaglašavanje sa pravilima Sporazuma o tehničkim preprekama u trgovini Svetske trgovinske organizacije, kao i usaglašavanje sa tehničkim zakonodavstvom EU.
Trenutno imamo važeći Zakon o tehničkim zahtevima još iz doba bivše državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji je donet 2005. godine, međutim, nije primenjiv u pravnom sistemu Srbije, a ima i nekih drugih suštinskih manjkavosti.
Šta je predmet ovog zakona? Najpre, propisivanje tehničkih zahteva za proizvode, donošenje tehničkih propisa, ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa propisanim tehničkim zahtevima, obaveza isporučioca proizvoda i vlasnika proizvoda u upotrebi, važenje inostranih isprava o usaglašenosti i znakova usaglašenosti, obaveštavanje o tehničkim propisima i postupcima u ocenjivanju usaglašenosti i vršenje nadzora nad sprovođenjem ovog zakona.
Ovaj zakon se primenjuje na sve proizvode, osim na proizvode za koje su tehnički zahtevi uređeni posebnim zakonima i propisima koji su doneti na bazi tih posebnih zakona.
Šta je to zapravo tehnički propis? Tehnički propis je svaki propis kojim se za pojedinačni proizvod, odnosno grupe proizvoda uređuje najmanje jedan od sledećih elemenata: postupci u ocenjivanju usaglašenosti, tehnički zahtevi, zahtevi za bezbednost proizvoda, redovni i vanredni pregledi proizvoda, isprave koje prate proizvod, znak i način označavanja proizvoda, zahtevi koje mora da ispuni telo za ocenjivanje usaglašenosti, zahtevi u pogledu pakovanja i obeležavanja.
Drugim rečima, to su propisi kojima regulišete sve što je vezano za život bilo kog proizvoda iz ma koje oblasti, u ma kojoj zemlji koja želi da bude član EU. Zbog čega se donose tehnički propisi? Osnovni razlog je zaštita bezbednosti, života i zdravlja ljudi, jer tehnički propis je taj koji garantuje kvalitet proizvoda, garantuje da je on bezbedan za život i zdravlje ljudi, ali tehnički propisi se donose i radi zaštite životinje i biljaka, zaštite životne sredine, zaštite potrošača i drugih korisnika, zaštite imovine.
Što se tiče postupka ocenjivanja usaglašenosti, prema ovom zakonu taj postupak sprovodi proizvođač, imenovana tela za ocenjivanje usaglašenosti. To su razne laboratorije, sertifikaciona tela, kontrolne organizacije i organi državne uprave koji su određeni zakonom.
Opšta obaveza proizvođača koja proizilazi iz ovog zakona jeste da se proizvod stavlja na tržište, odnosno isporučuje se na tržištu samo ako je usaglašen sa ovim propisanim tehničkim zakonima i ako je to usaglašavanje izvršeno na zakonit način.
Postoji i inspekcijski nadzor kojim se vrši kontrola da li su proizvodi proizvedeni u skladu sa zakonskim tehničkim propisima. Inspekcijski nadzor vrše nadležna ministarstva preko inspektora, u zavisnosti od vrste proizvoda i delatnosti koje svako ministarstvo obavlja.
Ovaj zakon stupa na snagu osam dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" i nakon njega imamo pravni osnov za podzakonske akte, tehničke propise koje će donositi ne samo Ministarstvo ekonomije već i druga nadležna ministarstva.
Suštinski, nama predstoji period za transponovanje evropskih direktiva i donošenja nacionalnih tehničkih propisa. Moram da kažem da se očekuje donošenje hiljadu sektorskih direktiva za različite proizvode, koje će raditi ministarstva, za sve moguće proizvode, od mašina, niskonaponske opreme, elektromagnetne kompatibilnosti, za liftove, ličnu zaštitnu opremu, merne instrumente, drvo, tekstil, obuću, bukvalno za sve proizvode.
Ovo je nešto za šta ljudi u Ministarstvu smatraju da je dosadna materija, ali bez ovoga ne može da se proizvodi i živi, jer bez tehničkih propisa nijedan proizvod ne može da pređe granicu, da se izveze u EU. Zbog toga je ovaj zakon mnogo važniji nego što po svojoj formi izgleda i mnogo posla zahteva, posebno u procesu primene direktiva. Suštinski, Srbija postaje članica EU kada zadovolji mnoge standarde EU, ali ovo je osnovni preduslov – tehnički propisi za svaki pojedinačni proizvod iz svih oblasti. Zato taj proces uopšte nije kratak.
Drugi zakon je Predlog zakona o standardizaciji. Reći ću vam nešto što je i mene iznenadilo – za razliku od bivše Jugoslavije, gde su standardi bili obavezni a tehnički propisi dobrovoljni, zakonodavstvo EU je potpuno obrnuto. Drugim rečima, standardi nisu obavezni, a tehnički propisi su ono što je obavezno.
Ovaj zakon o standardizaciji se prilagođava pravilima Svetske trgovinske organizacije i EU, pri čemu se uvodi neobaveznost standarda, odnosno može se doneti neki standard, ali to više nije zakonska obaveza. Ovo stupa na snagu već sredinom ove godine. Od sredine ove godine standardi na kakve smo navikli do sada, po našem Zakonu o standardizaciji, više neće biti obaveza privrednih subjekata, ali tehnički propisi hoće.
Ovaj zakon uređuje i ciljeve standardizacije, kako se vrši delatnost nacionalnog tela za standardizaciju (to je institut za standardizaciju) i definiše na koga se sve primenjuje.
Takođe, ova rešenja zakona omogućavaju: nastavak preuzimanja međunarodnih i evropskih standarda u sistem srpskih standarda; zainteresovanim stranama za standardizaciju da učestvuju u kreiranju politike standardizacije i radu instituta za standardizaciju; bolje informisanje u oblasti standardizacije, kao i prodaju međunarodnih, evropskih i standarda drugih razvijenih zemalja. Ovo su neke osnove zakona o standardizaciji.
Treći u nizu zakona je zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju. I kod njega se vrši usklađivanje sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, ali ću pre nego što iznesem osnovne novine u ovom zakonu u odnosu na prethodne da vas obavestim o nekim poslednjim kretanjima u oblasti spoljne trgovine u Srbiji, usled posledica globalne krize i mera Vlade koje smo preduzeli radi njihovog rešavanja.
Kao što znate, jedna od posledica manjeg kreditiranja na globalnom svetskom nivou jeste da je i tražnja za proizvodima pala, pa tako i tražnja za proizvodima iz Srbije. Srbija je u prva dva meseca ove godine ostvarila 27% niži izvoz u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz bio za oko 30% niži. Otprilike je nivo spoljnotrgovinske robne razmene u prva dva meseca na nivou iz 2007. godine. Definitivno ćemo imati znatno niži izvoz, ali još više uvoz, u ovoj godini u odnosu na prethodnu. Verovatno će se nova ravnoteža naći na nivou koji je ostvaren 2007. godine. Iako je izvoz 27% manji, zbog većeg pada uvoza spoljnotrgovinski deficit se, rekao bih, prinudno smanjio za 30%.
Koje mere smo preduzeli do sada i koje mere ćemo preduzeti da se u ovako teškim uslovima podstakne izvoz? Prvo, to su finansijske mere, drugo, to su ugovori o slobodnoj trgovini koje smo zaključili sa nekim zemljama van EU.
Što se tiče finansijskih mera, Vlada je lansirala program finansiranja izvoznika, 162.000.000.000 dinara je stimulativni paket Vlade za ovu namenu. Od toga je do sada realizovano 20.000.000.000 dinara u prvih mesec i po dana, tako da je naša procena da će 162.000.000.000 dinara biti dovoljno do kraja godine.
Juče smo imali sastanak sa najvećim izvoznicima Srbije, sa najvećim bankama, odnosno najaktivnijim bankama u ovom trenutku na srpskom tržištu. Došli smo do zaključka da treba duplirati iznos kredita koji se odobravaju izvoznicima i da postoji prostor da se od maja meseca snizi kamatna stopa na bankarske kredite. Zašto postoji taj prostor? Iz dva razloga: prvo, pala je referentna kamatna stopa Evropske centralne banke, snizile su se federalne rezerve, snizila je i britanska centralna banka. Sada je ta referentna kamatna stopa između 1,25 i 1,5% na godišnjem nivou. To je najniži, istorijski nivo kamatnih stopa.
Kod nas, međutim, ta kamatna stopa do sada nije pala. Zaista je krajnje vreme da se ona obori. Očekujem da će jedna za drugom banke do maja meseca obarati tu kamatu. Realno je očekivati da kamatna stopa, koja danas iznosi za kredite za likvidnost od 5,5%, bude 4% od narednog meseca.
Takođe, uvešće se dinarski krediti, s obzirom na to da je centralna banka Srbije snizila referentnu dinarsku kamatnu stopu i očekujemo da u narednom periodu dalje pada kamatna stopa NBS. U tom smislu, jako je važno da se onima koji izvoze, koji imaju izvozne ugovore obezbede duplo veća sredstva od onih na koja su do sada mogli da računaju.
Što se tiče zakonskih propisa, osim ovog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, mislim da je jako važno što je Vlada nastavila sa zaključivanjem ugovora o slobodnoj trgovini, jer naša strategija je sledeća – ne znamo kada će EU biti spremna da primi Srbiju u svoje članstvo, imajući u vidu da je sada suočena sa sopstvenim problemima usled globalne finansijske krize. Međutim, strategija Srbije treba da bude da, sebe radi, uvede evropske standarde, radi građana Srbije, a da istovremeno sklopi ugovore o bescarinskom izvozu sa što većim brojem zemalja. Srbija je trenutno jedina zemlja u Evropi koja istovremeno ima ugovor o slobodnoj trgovini sa EU i zemljama bivše Jugoslavije, odnosno Ceftom, uključujući i neke druge zemlje kao što su Moldavija i Albanija.
Zaključili smo i potpisali ugovor o slobodnoj trgovini sa Belorusijom pre dve nedelje, koji se odmah primenjuje. Takođe smo pregovarali o ugovoru o slobodnoj trgovini sa Turskom; on je asimetričan, primenjivaće se po sadašnjem dogovoru sa Vladom Turske od 1. januara sledeće godine. Međutim, inicijativa srpske vlade je da počne primena odmah nakon potpisivanja (planiramo da se potpiše do sredine ove godine) zato što on omogućava odmah bescarinski izvoz srpske robe na tursko tržište, dok će uvoz iz Turske ka Srbiji biti postepeno liberalizovan u narednih šest godina. Potpuna liberalizacija biće ostvarena 2016. godine sa naše strane ka Turskoj, a oni nama daju bescarinski izvoz odmah. Taj sporazum liči na SSP sa EU, odnosno mehanizam je isti: imamo odmah bescarinski izvoz, a mi snižavamo postepeno carinske stope, pri čemu ostaju više carinske stope za one osetljive proizvode koje Srbija želi da zaštiti.
Takođe, u maju mesecu ćemo imati mešoviti komitet i krećemo u pregovore o slobodnoj trgovini sa Iranom. Iran je veliko tržište, kao što je i Turska. Zapravo želimo da, kao što je Kipar svojevremeno bio platforma za bankarstvo, pre nego što je postao član EU, da Srbija bude platforma za proizvodnju po nižim troškovima radi izvoza na treća tržišta, jer nijedna druga zemlja u Evropi ni sada nema ovoliko zaključenih ugovora o slobodnoj trgovini. Mi ovo ne radimo samo radi srpskih proizvođača, kojima svakako ovim omogućavamo veći izvoz na strana tržišta, već na ovaj način želimo da privučemo i mnogo više stranih investitora koji bi proizvodili ne samo za potrebe srpskog tržišta, nego pre svega za izvoz. To je jedini način da Srbija na srednji rok značajno poveća svoj izvoz.
Naravno, ne možemo biti zadovoljni nivoom izvoza iz Srbije. Kada smo lansirali paket mera Vlade za subvencionisanje potrošačkih kredita videli smo da je svega oko deset miliona evra tih potrošačkih kredita realizovano, najviše za "punto", a mnogo manje za neke druge proizvode.
Moramo pomoći da naša privreda bude efikasnija i da ima kvalitetniju robu koja može da se koristi i na domaćem tržištu i da se izvozi.
Što se tiče samog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, osnovne izmene su preciznije definisanje pojedinih kategorija koje su preuzete iz Svetske trgovinske organizacije radi nastavka procesa pristupanja. Takođe se uvode i neke nove procedure, a to je automatsko izdavanje uvoznih dozvola.
Takođe, izvršena je racionalizacija teksta i usaglašavanje zakona sa novim carinskim i deviznim zakonom.
Osim toga, ovaj zakon je dopunjen i time što se stvara pravni osnov za formiranje Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza. Ona i danas postoji, dakle, to neće biti osnivanje novog tela, ali trenutno je to služba Vlade. Kao nezavisna agencija SIEPA će imati daleko veći obuhvat delovanja i mogućnost da pomogne kako našim izvoznicima, tako i stranim investitorima u Srbiji.
Četvrti, poslednji zakon koji želim da vam predstavim jeste Predlog zakona o turizmu. Turizam je dugo bio zapostavljena oblast. Moram da vam kažem da je 2004. godine Srbija imala svega 300.000.000 dolara prihoda od turizma. Prošle godine Srbija je ostvarila blizu milijardu dolara prihoda od turizma. Mislim da je to dobar napredak za ovih nekoliko godina. Zašto? Zato što Srbija, kao što znate, nema more, međutim, milijardu dolara napraviti u zemlji sa osam miliona stanovnika, gde svest o razvoju turizma još uvek nije dovoljno razvijena, jeste dobar pomak, kojim ne možemo i nećemo biti zadovoljni.
Rast prihoda od turizma prošle godine iznosio je 9% u odnosu na prethodnu godinu. Srbija je prošle godine ostvarila ukupno 7.334.000 noćenja, od čega je 1.398.000 bilo inostranih turista. Prosečna dužina boravka turista u Srbiji je relativno kratka i iznosi samo 3,24 dana. Dakle, prosečan turista, uključujući i domaće i strane, boravi svega 3,2 dana u nekom mestu, što je nešto što bi trebalo da se u narednom periodu popravi.
Što se tiče turista iz inostranstva, najviše ih je iz bivših jugoslovenskih republika, a onda iz Italije i Nemačke, po 40.000. Već sam rekao, ukupno smo prošle godine imali 646.000 turista iz inostranstva, koji su imali 1.398.000 noćenja.
Koje su destinacije koje posećuju strani turisti? Ubedljivo je na prvom mestu Beograd. Beograd ima najveće prihode od turizma i to je jedno veliko pitanje za sve ostale. Uvreženo mišljenje da prirodne lepote, gostoprimstvo znače i mogućnost većih prihoda od turizma potpuno je pogrešno. Veći prihodi od turizma se ostvaruju samo ukoliko se mnogo radi.
Dakle, prirodna lepota bez dobre organizacije, bez dobrog marketinga, bez dobrog rada ništa ne znači u turizmu. To je pokazalo naše iskustvo.
Navešću vam primer. Beograd je prošle godine imao 672.000 stranih turista. Na drugom mestu je Vrnjačka Banja – 122.000 stranih turista, verovatno su to uglavnom ljudi iz bivših jugoslovenskih republika. Na trećem mestu je Zlatibor sa 103.854, na četvrtom Novi Sad sa 100.209 stranih turista i na petom Kopaonik – 90.499, verovatno su i to većinom bili turisti iz bivših jugoslovenskih republika. Međutim, vidite i sami da Beograd ima skoro sedam puta više stranih turista od ma koje turističke destinacije u Srbiji. Ubedljivo najveći generator prihoda u Srbiji je trenutno grad Beograd, što znači da ni izbliza nisu iskorišćeni potencijali drugih mesta.
Ako pogledate rezultate po banjama, imate samo četiri banje koje mogu da se pohvale u Srbiji većim brojem gostiju: na prvom mestu Vrnjačka Banja sa 122.000 gostiju, na drugom mestu Sokobanja sa 66.000 gostiju, na trećem Niška Banja – 26.000 i na četvrtom Banja Koviljača – 22.400 gostiju. Svi ostali imaju prilično manji broj gostiju u odnosu na ove banje.
Moram da priznam da se te stvari neće brzo promeniti ukoliko se ne promeni i svest u našem društvu. Kod nas se banje posmatraju kao mesto rezervisano za odmor samo penzionera, za rehabilitaciju bolesnih. Uopšte se ne gleda mogućnost atrakcije ljudi, da dolaze u banje zbog rekreativnog turizma.
Kada se predlaže omogućavanje partnerstva privatnog i javnog sektora, gde bi privatni investitori investirali u modernizaciju tih banja, u izgradnju bazena modernog oblika, hotela koji su moderni, i na neki način odvajanje zdravstvenog turizma od rekreativnog, onda vi nailazite u našem društvu na otpore. Buni se PIO fond, bune se razne organizacije i onda imate stajanje. Kažem vam, banje na bazi prirodnih izvora i lepote ne mogu više od ovoga što imaju sada. Bez ozbiljnih investicija u modernizaciju banja, banje će tavoriti i ne mogu se približiti drugima.
Naravno, zadatak je mog ministarstva i Vlade da neke stereotipe u ovoj oblasti promeni. Nadam se da ćemo uskoro imati makar prvu banju koja će iskoristiti investicije i izgledati modernije, jer teško je objasniti ljudima da nije dovoljno da samo imate prirodni izvor i da imate lepu prirodu. To zaista jeste preduslov, ali nije dovoljno da se postignu veći rezultati. Ako Srbija želi da napreduje brže u razvoju turizma, ovaj zakon može pomoći, ali ljudi na terenu su ti koji zajedno sa Vladom moraju da pomognu da se neka od ovih rešenja koja zakon nudi u praksi i realizuju.
Što se tiče samih odredaba zakona, on u svom predmetu obuhvata planiranje i razvoj turizma, turističke organizacije za promociju turizma, detaljno reguliše rad turističkih agencija, ugostiteljske delatnosti, nautičke delatnosti, drugih usluga u turizmu; takođe, reguliše pitanje taksi, naknada i penala u turizmu i uvodi registar turističkih organizacija.
Novina ovog zakona, za razliku od prethodnog, jeste što ima jedan jasan pojmovnik svih važnih kategorija u turizmu.
Važna stvar u ovom zakonu jeste da on predviđa planiranje i razvoj turizma. Ukoliko se ne planira u turizmu, ukoliko se baziramo na prirodnim lepotama, nema velikih prihoda. Dakle, samo sa integralnim planiranjem, realizacijom strategije razvoja turizma, izradom master planova koji se onda u praksi realizuju može se doći do boljih rezultata i većih prihoda od turizma.
Novina u ovom zakonu jeste i strategijski master plan, koji predstavlja polaznu osnovu za izradu prostornih i urbanističkih planova u prioritetnim turističkim destinacijama i turističkom prostoru. Naravno da svako misli za svoju sredinu da je ona najatraktivnija u pogledu turizma, međutim, Ministarstvo ekonomije je angažovalo u prethodnim godinama konsultante iz najrazvijenijih turističkih zemalja i oni su otprilike ocenili da u Srbiji ima deset turističkih destinacija gde mogu ozbiljnije da se ostvare prihodi od turizma.
Naravno, ne želim da sve to nabrojim, možda i ne znam napamet. Osim Beograda i Novog Sada koji imaju veliku šansu u tzv. „siti brejk“ turizmu, koji uglavnom i koriste do sada, u planinskom turizmu šansu imaju Kopaonik, Zlatibor, Stara planina, Tara, Golija, Beljanica, odnosno Kučevske planine u istočnoj Srbiji. To su destinacije koje su objektivno određene kao neke koje mogu više da donesu. Međutim, potencijali su i u Dunavu, kako u gornjem, tako i donjem Podunavlju. Naše Ministarstvo je uradilo oba master plana, a od efikasnosti lokalnih samouprava zavisiće brzina realizacije. Što se tiče drugih, u Vojvodini je najatraktivniji Palić, a zatim Fruška gora, uz gornje Podunavlje. Dakle, to su tri destinacije u samoj Vojvodini.
Naravno, na lokalu postoje određene destinacije, međutim, nacionalni prioritet će biti ove o kojima sam govorio i za šta je Vlada već napravila master planove. Zato je važno planiranje razvoja turizma.
Što se tiče poslova koji su od posebnog značaja za razvoj turizma, definisani su ti poslovi i propisano ovlašćenje za osnivanje nacionalne turističke korporacije, kao institucije koja bi trebalo da sprovodi u delo master planove koji su urađeni. To je rešenje koje smo preuzeli od nekih drugih zemalja koje su imale uspeha u razvoju turizma i povećanju deviznih prihoda od turizma.
Takođe, ovaj zakon reguliše rad turističkih organizacija za promociju turizma. Postoji Turistička organizacija Srbije, AP Vojvodine, kao i turističke organizacije lokalnih jedinica, lokalnih samouprava. Međutim, novina je da smo smanjili broj članova Upravnog odbora Turističke organizacije Srbije i to je nešto što se radi u cilju racionalizacije.
Što se tiče registracije turista, to više neće raditi Ministarstvo ekonomije, odnosno sektor za turizam, već će to raditi Agencija za privredne registre, s obzirom na to da ima daleko bolju bazu podataka i može efikasnije da obavi te poslove.
Ovaj zakon definiše dve vrste turističkih agencija: one koje organizuju putovanja, kao i posrednike u prodaji turističkih putovanja. Šta su to organizatori? Organizatori su oni koji osmišljavaju aranžman, a posrednici su oni koji ga prodaju. Trenutno, po sadašnjem zakonu, u Srbiji postoji veliki broj agencija koje se bave turizmom, 700 turističkih agencija.
Potpuno je jasno da neke od njih ne obavljaju taj posao na kvalitetan način. Zbog toga je zakon predvideo davanje licenci za turističke agencije, koje se izdaju na period od tri godine. Licencu zapravo izdaje institucija koja vodi evidenciju, to je registar turizma.
Takođe, uvodi se obaveza da svaka agencija mora da ima osiguranje od odgovornosti. Šta to znači? Ukoliko neka turistička grupa bude ostavljena u nekoj stranoj zemlji ili na ma kom mestu zbog nekog, ma kog propusta, onda osiguravajuća kuća snosi troškove povratka te grupe iz inostranstva, kupovinu autobusa, neka noćenja koja nisu bila predviđena. Sada je uvedena obaveza osiguranja, kako bi turisti bili zaštićeni od nekih neprijatnih situacija i taj trošak osiguranja pada na leđa turističke agencije.
Znači, osiguranje se vrši unapred, najpre ga plaća osiguravajuće društvo, ali na kraju se to naplaćuje od same turističke agencije.
Što se tiče drugih odredaba, imaćemo priliku da razgovaramo o njima tokom rasprave.
Želeo bih još da istaknem da zakon podrazumeva tri vrste različitih naknada. Boravišna taksa ostaje kao osnovna naknada, koja je 80% prihod lokalne samouprave i koju plaćaju sami turisti, međutim, novina je da je proširen krug lica koja su oslobođena od plaćanja boravišne takse i, takođe, da lokalna samouprava može svojom odlukom da proširi krug lica koja oslobađa od plaćanja ove naknade i da naplatu, pored davalaca smeštaja, vrše i pravna lica preko kojih se pružaju usluge smeštaja (to je u slučaju kada su fizička lica ona koja su davaoci smeštaja).
Uvodi se jedna novina, to je turistička naknada. Dakle, do sada su samo turisti plaćali boravišnu taksu, a sada se uvodi i turistička naknada. Nju plaćaju hotelijeri, ugostitelji i svi oni koji imaju neki biznis u turističkoj destinaciji koja je u okviru zaštićenog prirodnog ili kulturnog dobra od izuzetnog značaja, što znači da kada su u pitanju Lepenski vir, Gamzigrad, Zlatibor i neke druge destinacije neće samo turisti biti ti koji plaćaju boravišnu taksu, već će i vlasnici hotela, vlasnici restorana, oni koji organizuju zabavni život plaćati turističku naknadu.
Četrdeset posto sredstava ostvarenih od turističke naknade privrednog subjekta, dakle ovih preduzeća, ide onome ko upravlja zaštićenim prirodnim ili kulturnim dobrom, što znači, u slučaju Sirogojna, Sirogojnu ide 40%, etno-parku, 40% ostaje lokalnoj samoupravi, a 20% budžetu Srbije. Dakle, u slučaju zaštićenih prirodnih ili kulturnih destinacija onaj ko upravlja tom destinacijom dobija 40% od onoga što se plaća, 40% lokalna samouprava, 20% Republika.
Još jedna novina se uvodi – Vlada će posebnim aktom, na osnovu ovog zakona, utvrditi zone, lokacije i kategorije objekta u mestima za odmor i turističkim mestima u prioritetnim turističkim destinacijama. Naime, mi smo svedoci da danas na nekim vrlo atraktivnim mestima postoje ruine od hotela koje sadašnji vlasnici nemaju nameru da renoviraju, da podignu kategoriju, i da su zauzeli suštinski neka mesta; često su neki od tih hotela kupljeni po relativno niskim cenama. Mi ovim zakonom uvodimo mogućnost plaćanja penala u vrednosti od dva miliona evra za svakog vlasnika hotela koji se nalazi na destinaciji koja je atraktivna ukoliko ga u roku od dve godine ne kategorizuje u skladu sa odgovarajućim podzakonskim aktom.
Šta to konkretno znači? Ukoliko hotel „Jugoslavija“ ostane bilbord, znači, nije hotel, još naredne dve godine, moraće da plaćaju svake godine po dva miliona evra, dok im ne padne na pamet da krenu da ga renoviraju. Ako hotel „Lepenski vir“, takođe na jednoj izuzetnoj lokaciji u donjem Podunavlju, ostane u ovom stanju, bez renoviranja, moraće da plati dva miliona. To je renta. Naša ideja nije da to naplatimo. Naša ideja je da podstaknemo vlasnike hotela da ulože novac i da renoviraju hotel, ako mogu, a ako ne mogu da ga prodaju i da to uradi onaj ko može.
Drugim rečima, neće se dozvoliti da na ovim nacionalnim, prioritetnim lokacijama budu objekti koji ne odgovaraju kvalitetu turističke usluge koja treba da se pruži na takvim lokacijama. Zbog toga se uvodi penal od dva miliona evra, ali rok za prilagođavanje je dve godine. Za dve godine dovoljno je vremena za sadašnje vlasnike ili da prodaju hotele onima koji mogu da investiraju ili da sami investiraju i modernizuju ih i dobiju odgovarajuću kategoriju.
Naravno, neće se na Đerdapu tražiti hotel sa pet zvezdica, ali treba da bude hotel daleko veće kategorije - sa četiri zvezdice, dok će na nekim drugim lokacijama koje su turistički atraktivne morati da se dostigne odgovarajući standard. Srbija nema dovoljno dobrih hotela i zbog toga ne možemo očekivati veće prihode od turizma, ukoliko i na ovaj način na podstaknemo modernizaciju hotela.
Naravno, ovaj zakon značajno pooštrava i proceduru kategorizacije hotela i sankcije koje se sprovode ukoliko se ne vrši kategorizacija na propisani način.
Dame i gospodo, želim da kažem da su od vas narodnih poslanika stizali i neki vrlo dobri i korisni amandmani. Što se tiče zakona o turizmu, mi smo prihvatili osam amandmana različitih poslaničkih grupa, DS, DSS, SNS i SPS, dakle svih onih za koje smo smatrali da su kvalitetni. Prihvaćeni su na Vladi i biće ugrađeni u ovaj zakon.
Poslanici su predložili čitavu novu glavu koja reguliše lovni turizam, koju smo mi sa zadovoljstvom prihvatili, jer smo propustili da to regulišemo ovim zakonom.
Što se tiče drugih zakona, takođe nismo vodili računa od čije poslaničke grupe dolazi amandman, nego da li je sa aspekta Ministarstva kvalitetan i prihvatljiv.
U nadi da ćemo imati dobru diskusiju, zahvaljujem se na pažnji i nadam se da ćemo usvojiti ove zakone kada dođe red za glasanje. Hvala.

Pre nego što, na osnovu člana 142. stav 2, pitam da li žele reč drugi koji po proceduri imaju pravo, obaveštavam Narodnu skupštinu da je narodni poslanik Zoran Ostojić ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe LDP.
Da li želi reč izvestilac Zakonodavnog odbora narodni poslanik Vlatko Ratković? Ne.
Da li želi reč izvestilac Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom narodni poslanik Miloš Jevtić? Ne.
Da li izvestilac Odbora za nauku i tehnološki razvoj narodni poslanik Pavel Marčok, zamenik predsednika Odbora, želi reč? Da.
Reč ima narodni poslanik Pavel Marčok. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani potpredsedniče Vlade, uvažene kolege poslanici, Odbor za nauku i tehnološki razvoj razmotrio je dva od predloženih zakona, zakon o standardizaciji i zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti.
Treba reći da ovaj zakon o standardizaciji konačno definiše nacionalno telo za standardizaciju, definiše donošenje i objavljivanje srpskih standarda, primenu srpskih standarda. Treba reći da odredbe dosadašnjeg Zakona o standardizaciji, kao i prethodnih zakona iz oblasti standardizacije, pored aktivnosti koje se odnose na donošenje standarda, obuhvataju i poglavlja koja se odnose na tehničke propise, utvrđivanje tehničke usaglašenosti, akreditaciju, sertifikaciju, ispitivanje proizvoda, kontrolu usaglašenosti, tehnički nadzor, deklarisanje, označavanje i pakovanje proizvoda, inspekcijski nadzor i dr.
Znači, ovim zakonom se konačno definiše posebna oblast. Do sada je za obavljanje navedenih aktivnosti za ovu oblast bilo nadležno više organa, a ovim zakonom je konačno definisano jedno jedino telo koje će se baviti ovom oblašću.
Takođe, odredbama važećeg Zakona o standardizaciji prvi put je ustanovljena organizacija za standardizaciju Srbije i Crne Gore, osnovana kao samostalna neprofitna organizacija van sistema državne uprave. S obzirom na to da je neposredno posle donošenja Uredbe o osnivanju Instituta za standardizaciju SCG prestala da postoji državna zajednica SCG, nije došlo do obrazovanja organa Instituta za standardizaciju SCG i njegovog upisa u registar. Uredbom o položaju pojedinih institucija bivše SCG i službi Saveta ministara Institut za standardizaciju SCG konačno je promenio naziv u Institut za standardizaciju Srbije.
Osnivanje Instituta za standardizaciju Srbije izvršeno je prema opšteprihvaćenim principima na kojima su organizovana nacionalna tela za standardizaciju u zemljama EU. Osnovni cilj transformacije nacionalnog tela za standardizaciju od organa državne uprave do ustanove jeste da se stvore mogućnosti da Institut u narednom periodu, kada ispuni ostale postavljene uslove, stekne status punopravnog člana u evropskim organizacijama za standardizaciju, što je jedan od preduslova za priključenje Republike Srbije EU. Iz istih razloga, identičnu ili vrlo sličnu rekonfiguraciju svojih nacionalnih organizacija za standardizaciju morale su da izvrše i ostale zemlje u našem okruženju.
Imajući u vidu novonastalu situaciju posle prestanka postojanja državne zajednice, kao i potrebe ispunjavanja zahteva za članstvo Republike Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i EU, pokazalo se kao neophodno da Republika Srbija, kao samostalna i suverena država, donese svoj zakon o standardizaciji. Prema tome, potrebe Republike Srbije za donošenjem ovog zakona su usklađivanje sa pravnim sistemom Republike Srbije i unapređenje uloge standardizacije u osavremenjavanju tehničkog zakonodavstva Republike Srbije.
Takođe, postoji potreba usaglašavanja s pravilima Sporazuma o tehničkim preprekama trgovinske organizacije i usaglašavanja uloge standardizacije u zakonodavstvu RS sa ulogom koju standardizacija ima u zakonodavstvu EU.
Takođe, treba naglasiti nove odredbe kojima se ovaj zakon razlikuje od prethodnog, a to je da ovaj zakon preciznije uređuje odnos prema granskoj standardizaciji, kao što je železnički, avio, rečni saobraćaj, odbrana i slično; takođe, pravni položaj i organizaciju Instituta, gde se uvode neki novi organi i nova tela, i prvenstvenu upotrebu međunarodnih standarda, kao osnovu za izradu srpskih standarda.
Takođe, novina je postupak donošenja srpskih standarda i proglašenja da su doneti. Jedna od novina je dobrovoljna primena standarda, što je do sada bilo obavezno. Znači, svi standardi su bili obavezni, a ovaj zakon određuje dobrovoljnost u tim standardima, a tehnički propisi će se baviti odredbama koje su obavezne. Ovaj zakon preciznije uređuje i ocenjivanje usaglašenosti proizvoda, procesa i usluga sa standardima.
Rešenja ovog zakona omogućavaju nastavak preuzimanja međunarodnih i evropskih standarda u sistem srpskih standarda. Može se reći da se samo tokom sprovođenja SSP očekuje preuzimanje 80% evropskih standarda, kao izričita obaveza Republike Srbije.
Takođe, omogućava stranama zainteresovanim za standardizaciju da učestvuju u kreiranju standardizacije i u radu Instituta sa standardizaciju. Ovaj zakon omogućava informisanje u oblasti standardizacije, kao i prodaju međunarodnih, evropskih i standarda drugih razvijenih zemalja.
Ovaj zakon uređuje načela i ciljeve standardizacije Republike Srbije, organizovanje i delatnost nacionalnog tela za standardizaciju, donošenje, objavljivanje i primenu srpskih standarda i srodnih dokumenata. Zakon se primenjuje na sve standarde i srodne dokumente koje donosi i objavljuje nacionalno telo za standardizaciju u Republici Srbiji, kao i na međunarodne standarde i srodne dokumente priznatih međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju.
Ovim zakonom su propisana načela standardizacije, a to su: pravo na dobrovoljno učešće svih zainteresovanih strana prilikom donošenja srpskih standarda, konsenzus zainteresovanih strana, sprečavanje prevladavanja pojedinačnih interesa nad zajedničkim interesom zainteresovanih strana.
Sledeće načelo je preglednost postupka standardizacije i dostupnost javnosti srpskih standarda; zatim, međusobna usklađenost srpskih standarda; uzimanje u obzir stanja razvijenosti tehnike i pravila međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju i relevantnih međunarodnih ugovora.
Jedno od načela je i jednak tretman inostranih proizvoda i usluga i istih ili sličnih domaćih proizvoda ili usluga, u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima čiji je potpisnik Republika Srbija.
Ciljevi standardizacije su: unapređivanje zaštite života, zdravlja i bezbednosti ljudi, životinja i biljaka i zaštite životne sredine; poboljšanje kvaliteta proizvoda, procesa i usluga; utvrđivanje njihove namene; njihova tipizacija, kompatibilnost i zamenljivost; obezbeđivanje jedinstvene tehničke osnove; razvoj i unapređivanje proizvodnje i prometa proizvoda, izvođenja radova, odnosno vršenja usluga kroz razvoj međunarodno usklađenih standarda radi efikasnog korišćenja rada, materijala i energije. Još jedan cilj je unapređenje međunarodne trgovine i sprečavanje ili otklanjanje nepotrebnih tehničkih prepreka.
Na kraju, treba reći da ovaj zakon ne iziskuje nikakva dodatna sredstava iz budžeta Republike Srbije. Imajući u vidu da je Republika Srbija ratifikovala SSP, za prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju neophodno je ispuniti obaveze koje iz toga proizilaze, pre svega u delu koji se odnosi na dobrovoljnu primenu standarda i prestanak važenja odredaba pravilnika, odnosno rešenja o jugoslovenskim standardima, koji su doneti do dana stupanja na snagu Zakona o standardizaciji, a koje propisuju obaveznost jugoslovenskih standarda.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje vam je kao izvestiocu na raspolaganju je iskorišćeno.)
Završavam. Takođe, ovaj zakon predstavlja materijalno-pravni osnov za preuzimanje međunarodnih i evropskih standarda kao preduslova za transponovanje EU zakonodavstva, kao i rešenje problema vezanog za standarde sa obaveznim primenama, na čemu insistira Svetska trgovinska organizacija.

Zahvaljujem. Da li izvestilac Odbora za trgovinu i turizam narodni poslanik Milan Đokić, predsednik Odbora, želi reč? Ne.
Da li želi reč narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje, narodni poslanik Zoran Šami i narodni poslanik Srboljub Živanović, na sednici Odbora za nauku i tehnološki razvoj povodom razmatranja Predloga zakona o standardizaciji i Predloga zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti? Ne.
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Prijavom se za reč javio narodni poslanik Zoran Kasalović. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvaženi zameniče predsednik Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, usvajanje i primena odredaba Predloga zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, Predloga zakona o standardizaciji i Predloga zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti, koje su i vremenski usklađene, kao i Predloga zakona o turizmu, predstavljaće bitan preduslov za što brže pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a o značaju članstva u STO smo čuli u uvodnom izlaganju gospodina potpredsednika Vlade. Takođe, daće značajan doprinos harmonizaciji našeg zakonodavstava u ovoj oblasti sa zakonodavstvom EU kroz preuzimanje međunarodnih i evropskih standarda. Što je najbitnije, taj proces nije sam sebi cilj, već ujedno predstavlja osnov za realan napredak za ove veoma značajne oblasti za Republiku Srbiju.
Predlogom zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju predlažu se pojedina rešenja kojima se preciznije definišu određeni termini i procedure. Pre svega, stvaraju se zakonske pretpostavke da Vlada Republike Srbije svojim aktivnostima u godinama pred nama i znatno povoljnijim ekonomsko-razvojnim ambijentom značajno doprinese poboljšanju izvoza i prilivu preko potrebnih stranih ulaganja u Republiku Srbiju, jer se Predlogom zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju u članu 42. daje ovlašćenje Vladi Republike Srbije da, u cilju promocije izvoza i stranih ulaganja u Republici Srbiji, osnuje agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza, sa ciljem obavljanja stručnih poslova: ukazivanje na komparativne prednosti Republike Srbije u osnovnim ciljnim sektorima; pružanje stručne pomoći privrednim subjektima u razvoju njihovih izvoznih mogućnosti; predlaganje mera i aktivnosti za unapređenje imidža i brendiranja Republike Srbije; predstavljanje poslovnih mogućnosti; pružanje pomoći stranim ulagačima i dr.
Sadašnji trenutak, sa izraženim elementima krize, svakako na najbolji način razotkriva određeni broj agencija u raznim oblastima koje nisu našle svoje utemeljenje i čije postojanje hitno treba preispitati, ali Poslanički klub SPS-JS smatra da to nije razlog i opravdanje za eventualni zaključak da agenciju u ovom trenutku nije potrebno podržati. Naprotiv, za oblast promocije izvoza i stranih ulaganja zbog njihovog značaja treba podržati agenciju odgovarajuće organizacione i kadrovske strukture. U tom slučaju, uvereni smo da je moguće obezbediti poboljšanje izvoznih potencijala, bolji priliv investicija u Republiku Srbiju i na taj način otvaranje preko potrebnih novih radnih mesta.
Važeća rešenja, u smislu definisanja spoljnotrgovinskog poslovanja, zasnivaju se na tzv. teritorijalnom principu. Zbog čega? Zbog svoje prirode pojedine usluge koje su pružane na teritoriji Republike Srbije nisu mogle da dobiju odgovarajući tretman.
S tim u vezi, u članu 1. stav 2. pristupa se izmeni definicije spoljnotrgovinskog poslovanja i propisuje da se takvom vrstom poslovanja smatra spoljnotrgovinski promet roba i usluga i obavljanje privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji. Na taj način se prevazilazi ova nepreciznost.
Mogućnost uvođenja automatskih dozvola i procedura za njihovo izdavanje nije predviđena sadašnjim rešenjima, pa je članom 21. propisana mogućnost izdavanja dozvole, isprave za uvoz ili izvoz ili tranzit pojedine robe, automatski, na zahtev podnosioca, u slučajevima kada je uz zahtev za njeno izdavanje podneta propisana dokumentacija. To je značajna novina.
Predloženim rešenjima u članovima 12 – 16. prevazilazi se neprecizna formulacija koja je upućivala na nekakve mere ograničenja trgovine. Reč je o merama koje se donose na osnovu ovog zakona, a dozvoljene su samo u slučajevima kada je to neophodno za postizanje ciljeva predviđenih ovim zakonom i izričito propisano zakonom. Stepen, obim i trajanje mera srazmerni su njihovoj svrsi, što je propisano članom 12. Predloga zakona.
Uz odredbe člana 13. stav 1, kojima se predviđa da mera koja se uvodi u skladu sa ovim zakonom ne sme da ima za cilj ili posledicu narušavanje slobode trgovine i konkurentnosti učesnika u određenom spoljnotrgovinskom poslu, dodatno se utvrđuje opredeljenje predlagača u tom smislu.
Naravno da svaka ozbiljna država u svetu sa posebnom pažnjom prati tokove u trgovini i teži da eventualne poremećaje uoči i preduzme određene zaštitne mere u cilju njihovog otklanjanja. Ova materija regulisana je članovima 29 – 39. Predloga zakona. U njima je obezbeđen pravni osnov za sprovođenje antidampinških, kompenzatornih, mera zaštite od prekomernog uvoza i mera za zaštitu ravnoteže platnog bilansa. Procedura za primenu istih regulisana je podzakonskim aktima za svaku meru pojedinačno.
Mere uvodi Vlada Republike Srbije, na predlog ministarstva, i po okončanju postupka ispitivanja koje sprovodi ministarstvo, u slučajevima nedvosmislenog utvrđivanja kumulativnih uslova za njihovo uvođenje predviđenih za svaku meru ponaosob u članovima 31, 33, 34. i 35. Predloga zakona.
Predložena rešenja su racionalna, obezbeđuju efikasno otklanjanje eventualnih poremećaja u trgovini i u skladu su sa relevantnim sporazumima Svetske trgovinske organizacije.
Što se tiče odredaba Predloga zakona o standardizaciji, moglo bi se reći da one možda i ne odstupaju značajnije od dosadašnjih rešenja u važećem zakonu, ali ipak smatram da je neophodno spomenuti nekoliko bitnih, dobrih novina kao što su, pre svega, mogućnost da Vlada Republike svojom odlukom (predviđeno u članu 6. Predloga zakona) osnuje institut za standardizaciju Srbije kao nacionalno telo za standardizaciju, pri čemu je sada institut ustanova (dakle, ne više organ državne uprave), što su iskustva iz drugih zemalja u regionu sa istim strateškim ciljevima.
To će stvoriti pretpostavke da institut u narednom periodu dobije status punopravnog člana u evropskim organizacijama za standardizaciju.
Zatim, kao osnova za donošenje srpskih standarda koriste se, po pravilu, međunarodni standardi i srodni dokumenti, čime se daje prednost međunarodnim standardima u odnosu na regionalne standarde kao osnovi za donošenje nacionalnih standarda.
Srpski standardi i srodni dokumenti se označavaju skraćenicom koja počinje oznakom SRPS, u skladu sa pravilima instituta, a prema odredbi u članu 16. stav 1. Predloga zakona srpski standardi se sada objavljuju u štampanom, ali i u elektronskom obliku.
Kao što je već rečeno, predloženo je rešenje u članu 17. gde je primena srpskih standarda i srodnih dokumenata dobrovoljna, a samo je izuzetno obavezna primena u slučaju kada se tehnički propis ekskluzivno poziva na srpski standard.
Naravno da dosadašnja regulativa iz oblasti Predloga zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti utvrđena na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora nije adekvatna za ostvarivanje ciljeva Republike Srbije i sigurno je da će se predloženim odredbama novog zakona obezbediti uređivanje tržišta, što je jedan od osnovnih uslova pristupanja EU, na način da se na tržište Republike Srbije u promet stavljaju samo proizvodi koji su usaglašeni sa jasno i precizno propisanim tehničkim zahtevima.
To će obezbediti zadovoljavajući nivo zaštite života i zdravlja ljudi, zaštitu životne sredine, životinja i biljaka, kao i imovine, i zbog toga ga, bez ambicije da se u načelnoj raspravi bavim detaljnijim obrazlaganjem predloženih odredaba, smatram neophodnim i dobrim.
Predlog zakona o turizmu po treći put ulazi u skupštinsku proceduru, sa predlozima rešenja koja su predmet rasprave u stručnoj javnosti već izvesno vreme, što je svakako proizvelo da ovaj predlog zakona, uz određena preuzeta važeća rešenja koja su se pokazala u praksi kao dobra, predloži i nekoliko novih rešenja, uvažavajući činjenicu da turizam ne poznaje granice, da je neophodno koristiti iskustva nama konkurentnih zemalja, ali i zadržati prepoznatljivost i autentičnost bogatstva novih oblika turističke ponude Republike Srbije.
Samo uvažavanjem takvog koncepta moguće je značajne turističke potencijale Republike Srbije u potpunosti staviti u funkciju ekonomskog razvoja, pogotovo u novonastalim uslovima krize i pripreme za znatno povoljnije uslove razvoja turizma u budućnosti.
Kao jedno od načela za uređenje odnosa u oblasti turizma istaknut je partnerski odnos privatnog i javnog sektora i civilnog društva kod planiranja, oblikovanja i plasmana turističkog proizvoda na tržištu, u članu 2. stav 1. tačka 6). Ali, kada je reč o državi i njenoj ulozi, smatram da je neophodno naglasiti da izražene isključive preduzetničke ambicije države u ovom trenutku možda i ne bi dale najbolje rezultate, a da bi država kroz stvaranje dobrog pravnog okvira i stvaranje ambijenta i preduslova, kroz izgradnju i razvijanje moderne infrastrukture ili opšte bezbednosti, na primer, podigla nivo atraktivnosti za investiranje u turističku ponudu Republike Srbije i na taj način bi je učinila atraktivnijom i poželjnijom turističkom destinacijom. Smatram da bi država takvim svojim aktivnostima u ovim okolnostima dala najveći i najbolji podsticaj razvoju turizma Republike Srbije.
Registar turizma vodi Agencija za privredne registre, što je propisano članom 111. Ta materija se izmešta iz ministarstva, usled čega će se evidentno obezbediti brži i efikasniji postupak registracije, jer se sada i u članu 42. Predloga zakona propisuje, na primer, da se turistička agencija registruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i ovim zakonom.
Predlogom zakona preciznije se definišu odredbe koje se tiču uslova za kvalitetnije pružanje usluga, kao i obezbeđivanje veće zaštite korisnika turističkih usluga. Tako, kada je reč o turističkim agencijama, potrebno je reći da su nešto jasnije precizirani uslovi poslovanja, jer se propisuje posebno organizovani poslovni prostor koji zadovoljava tehničke uslove (član 49. stav 1), kao i potrebna kvalifikovana kadrovska struktura, odnosno najmanje jedno zaposleno lice sa punim radnim vremenom u sedištu, i to kod organizatora putovanja sa višom stručnom spremom, a kod posrednika sa srednjom stručnom spremom, uz skraćenje trajne licence na tri godine, što je u skladu sa evropskim tendencijama.
Značajna i interesantna novost je da se ponovo predlaže obaveznost agencije da angažuje turističkog pratioca. Na taj način će se izbeći situacije o kojima često slušamo, pogotovo u špicevima sezone, da o turistima brinu samo vozači, što im svakako nije posao, ili neko drugo nestručno lice. Uz uvođenje polise osiguranja od odgovornosti iz delatnosti, čime se na mnogo bolji način obezbeđuje šteta koja se prouzrokuje putniku neispunjenjem obaveza, odnosno neobezbeđivanjem nužnog smeštaja, ishrane ili povratka putnika, što je predviđeno članom 53. Predloga zakona, apsolutno se predupređuju neželjene i neprijatne situacije i istovremeno obezbeđuju korisnici usluga.
Procedura za proglašenje turističkog prostora uređena je članovima od 14. do 16. Bitno je reći da je sastavni deo predloga za proglašenje studija opravdanosti i izveštaj o izvršenom javnom uvidu, čime se ostvaruje mogućnost da se o predlogu izjasni lokalna samouprava na čijoj teritoriji se nalazi turistički prostor.
Treba dalje istaći da je u članu 99. Predloga zakona značajno proširen krug lica koja su oslobođena od plaćanja boravišne takse, uz odredbu u stavu 4. istog člana da lokalna samouprava može svojom odlukom da proširi krug lica oslobođenih od plaćanja ove naknade, pre svega za učenike i bolesna lica, što će svakako stimulativno delovati na ciljne grupacije. Ali, smatram da ovu odredbu treba da prati i pojačana aktivnost inspekcije na terenu i rad u skladu sa zakonom, u cilju suzbijanja i primene kaznenih mera za neprijavljene i sve one koji svoju delatnost ne obavljaju u skladu sa zakonom, čime bi se svakako obezbedio zadovoljavajući priliv prihoda od boravišne takse budžetima lokalnih samouprava. Potrebno je istaći i uvođenje obaveze plaćanja penala za korišćenje prioritetne turističke destinacije koju će plaćati vlasnici i korisnici ugostiteljskih objekata za smeštaj neodgovarajuće namene, čiji će prihod biti prihod budžeta Republike Srbije i iznosiće, kao što smo čuli, dva miliona evra.
Ovaj predlog zakona ima ambiciju da odstrani određene deklarativne norme koje nisu našle svoje uporište u praksi i proizvele određene efekte, poput, na primer, kongresnog turizma ili, u Predlogu zakona u proceduri, lovnog turizma. Ideja je potpuno korektna, ali isključivanje lovno-turističke delatnosti iz Predloga zakona svakako nije imalo uporište iz više razloga, te želim da kažem da je Poslanički klub SPS-JS, prihvatajući inicijativu i predloge više zainteresovanih subjekata, stručne javnosti, ljudi iz sveta lova, predložio i podržao amandmane kojima se u članu 1. Predloga zakona uređuje i lovno-turistička delatnost, a posle člana 87. predviđa novo poglavlje VII Lovno-turistička oblast, koja se reguliše novim članovima od 87a do 87đ, uz predviđene kaznene odredbe za neprimenjivanje odredaba koje regulišu ovu oblast.
Mogućnosti i potencijali lovišta Srbije su dokazani, a svima su nam bliska vremena kada su naša lovišta bila jedna od najatraktivnijih u Evropi. U Srbiji egzistira oko 100.000 lovaca i oko 1.000 pratećih raspoloživih objekata, a samo Autonomna pokrajina Vojvodina raspolaže sa 2.152.635 hektara lovnih površina i sa 91 ustanovljenim lovištem.
Ali, lovni turizam je posebno osetljiva grana i svaki propust je ogroman rizik da se poremeti ravnoteža i time nanese daleko veća šteta od koristi. Zato samo stručno i organizovano gazdovanje raspoloživim resursom može obezbediti značajnije prihode, pre svega od pratećih usluga, kako pansionskih, tako i vanpansionskih, te da se i u ovom sektoru stvore uslove za nova radna mesta.
Izražavam zadovoljstvo što su predstavnici predlagača imali razumevanja za argumentaciju, kao i većina članova Odbora za trgovinu i turizam, te su ovi amandmani Poslaničkog kluba SPS-JS postali sastavni deo Predloga zakona o turizmu.
Uvažavajući navedenu argumentaciju predloženih zakonskih rešenja poslanici SPS-JS podržaće u načelu ovaj set predloga zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, koleginice poslanice i kolege poslanici, poslednje vreme došlo, gospodine Dinkiću – predstavnik SPS-a kaže da država ne treba da se bavi preduzetništvom i u turizmu, vama. I mi se slažemo se da država ne treba, i to je naša glavna primedba na ovaj zakon – osnivanje nacionalne turističke korporacije, jer zaista mislimo da država mora da izađe iz biznisa, a posebno iz turizma.
Znamo da je proteklih godina država pravila i skijališta u vašoj režiji, znamo koliko je to donelo novih turista i prihoda. U svakom slučaju, mislimo da nije održana javna rasprava kakva je trebalo da bude održana povodom ovog zakona.
Možda ste razgovarali sa udruženjem turističkih agencija, ali više od sto turističkih organizacija nije konsultovano za vreme izrade ovoga zakona.
Mislimo da se usvajanjem ovog zakona odstupa od Strategije razvoja turizma. Ta strategija razvoja je plaćena skupo i nije tako loša, bez obzira na to ko je radio, ali mislimo da u njoj ima dobrih stvari, između ostalog i zadržavanje, odnosno osnivanje turističkih regija.
Ovim zakonom ukidate turističke regije i organizacije. Mislimo da to nije dobro, da to rešenje nije u skladu sa evropskom praksom.
Između ostalog, ima još nekih stvari kojima se odstupa od Strategije razvoja turizma Republike Srbije. U obrazloženju ovog zakona navedeni su neki od razloga za njegovo donošenje, ali u tom obrazloženju nedostaje ono što je najvažnije – šta Srbija želi da učini u oblasti turizma, kakva turistička destinacija Srbija treba da postane, da li treba da postanemo, recimo, kao Rumunija iz osamdesetih godina, gde je sve jeftino, od pića, žena i ostale zabave, ili nešto mnogo više?
Vaše obrazloženje, odnosno onog ko je pisao, puno je poštapalica i paušalnih tvrdnji, umesto odgovora na ova suštinska pitanja, kakav je odnos javnog i privatnog sektora itd.
Tu piše da sa sadašnjih 87.000 smeštajnih kapaciteta u zastarelim objektima Srbija ne postiže ni približne poslovne rezultate kao što su oni koje ostvaruju konkurentske zemlje. Zbog zatvorenosti tržišta kasnio je proces restrukturiranja i privatizacije, nije bilo značajnih ulaganja iz zemlje i inostranstva, tako da je izostao razvoj novih oblika turističke ponude.
Mislimo da nedostaje analiza vlasničke strukture pomenutih objekata i 87.000 smeštajnih kapaciteta, jer nije moguće da su svi u zastarelom stanju, postoje u ovoj zemlji i objekti i kapaciteti koji su se gradili i razvijali poslednjih devet godina, i to su uglavnom radili privatni investitori i preduzetnici.
Drugo, nije tačno da je samo zatvorenost tržišta razlog što je naša turistička ponuda i infrastruktura neadekvatna. Već devet godina se ne može reći da postoji zatvorenost tržišta, a već pet godina Vlada, pre svega vi i vaša stranka u njoj, ostvaruje koncept razvoja turizma koje sprovodi sada to vaše ministarstvo koje se zove Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Nedeljama se pojavljujete ovde sa nekakvim reformskim predlozima, u kojima je promena uglavnom u tome što se svi potencijali ove zemlje, ili oni za koje ste vi nadležni, sa otvorenog tržišta i privatne inicijative prebacuju i guraju pod isključivu nadležnost ili kontrolu države i tog vašeg ministarstva.
Tako je kada je u pitanju zakon o privrednoj komori; nažalost, tako je kada je u pitanju i ovaj zakon.
Nekako je stvarno zanimljivo da se vi, koje ljudi doživljavaju kao stranku liberalnih uverenja, naročito u ekonomskom smislu, stalno zalažete za jedan koncept koji se zvao etatistički model, svemoguću državu, ne samo u turizmu, gde je vaša nadležnost, nego recimo i u zdravstvu, jer vaš kolega donosi uredbe i propise koji apsolutno idu protiv privatnog sektora i u korist državnog.
Mislimo da nas sve ovo što radite, pa i ovaj predlog zakona, vodi ka nekakvoj vrsti planske privrede i mislimo da to nije dobro.
Kažete da je mala produktivnost u turizmu. Jeste, baš zato, da ste malo analizirali morali biste priznati – mala je zbog toga što se država mešala i zato što je država bila glavni preduzetnik ranije. Zato je mala produktivnost. Sada ćemo povećati produktivnost tako što ćemo pojačati državni intervencionizam u ovoj oblasti. Mi mislimo da je to kontraproduktivno i apsolutno pogrešno.
Šta Srbija uopšte želi od turizma? Često u svom izlaganju govorite o konkurentskim zemljama. Koje su to zemlje? Na jednom mestu koristite primer Grčke, Tunisa, Egipta, kao opravdanje da se država pojavljuje kao glavni igrač na turističkom tržištu. Ali, te zemlje su apsolutno u svakom smislu drugačije od Srbije. One su turističke po definiciji, ne treba da postanu turističke. To im omogućavaju prirodni resursi, more, istorijske okolnosti, nasleđe, tako da ne mislimo da je to uporedivo kada kažete da Grčka ima nacionalnu korporaciju za turizam, to nikakve veze nema sa ovim što hoćemo ovde da uradimo.
Nažalost, često vaši zakoni otvaraju pitanje šta se njima hoće, tako da ima špekulacija, bilo je špekulacija oko komore, neko kaže, ne mi, čak i iz vaše vladajuće većine, da je u pitanju da neke komore koje imaju imovinu na dobrim mestima u gradovima odu u stečaj, pa da se ta imovina otuđi. Idući tom logikom i ja sam počeo da razmišljam šta se krije u ovom zakonu, gde je ta kvaka kada je u pitanju imovina, jer mora da je ima.
Mi se energično protivimo ovlašćenju Vlade da proglašava područja zaštićene prirode odnosno turističke prostore, zaštićene turističke prostore, kao što su nacionalni parkovi ili parkovi zaštićene prirode. Mislimo da to mora da se radi zakonom. Vi ovde kažete u zakonu da će akta o proglašenju turističkog prostora i dalje donositi Vlada.
Propisano je da tim proglašenim turističkim prostorom upravlja privredno društvo koje je osnovano za obavljanje delatnosti u oblasti turizma, i to od strane javnog preduzeća, odnosno Republike Srbije, autonomne pokrajine, opštine, grada ili grada Beograda, u kome je kapital tog osnivača većinski.
Ali, ovim zakonom dozvoljavate upravljanje tim proglašenim turističkim prostorom. Kažete da se upravljanje tim prostorom može poveriti drugom pravnom licu, koje se određuje po sprovedenom postupku javnog oglašavanja ili prikupljanjem ponuda, a na koji se shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke. To znači da kao što ste vi, ne vi, nego Vlada u kojoj ste bili, proglasili park prirode Mokra Gora i dali na upravljanje javnom preduzeću i imenovali za direktora gospodina Kusturicu, tako sutra, po ovom zakonu, možete neki sličan park da poverite na upravljanje firmi koja pripada meni i Vesni Pešić. To daje mogućnost.
Šta dalje kaže u zakonu? Vesna Pešić i ja upravljamo Starom planinom, vi ste nam dali. Prvo ste proglasili, pa ste dali nama da upravljamo. Piše ovako – u korist upravljača (to smo sada Vesna Pešić i ja) turističkim prostorom ovim zakonom je ustanovljeno i pravo preče kupovine zemljišta, šume ili druge nepokretnosti u okviru turističkog prostora.
Znam da nas dvoje nećemo doći u priliku da upravljamo turističkim prostorom, pa i da koristimo pravo preče kupovine, ali sam siguran da neko hoće.
To je jedna od mina i zamki ovog zakona, gde možete da kažete da je to privatno - javno partnerstvo. Zalažemo se za privatno - javno partnerstvo, ali privatno - javno partnerstvo u zemlji u kojoj ne postoji ovolika korupcija, u kojoj su regulisane javne nabavke, u kojoj po svemu drugom može da se govori o tome, to je u redu. Ovde, u Srbiji, ovakvoj, koju vodi vaša vlada i prethodne, bojim se da je ovo prilično opasno, posebno ako dodamo ceo segment zakona o lovnom turizmu, gde se predviđaju lovačke brvnare, lovačke kuće, pa čak i lovačke vile.
Bojim se da se na neki način time ulazi na mala vrata u pravo gradnje na imovini koja je apsolutno generacijama prirodno dobro ove zemlje, koje treba da ostavimo i našoj deci. Znamo da se u nekim drugim zemljama takvi prostori često regulišu od strane onih koji žele da grade, imaju novac, odnosno stvaraju se uslovi za gradnju šumskim požarima. Čini mi se da će ovde biti to sa nekakvim lovačkim kućama, kolibama i vilama, uz upravljanje privatnih firmi javnim dobrom.
Loše je iskustvo kada jedan čovek upravlja nečim što se zove park prirode. Analizirajte koliko je para Mokra Gora dobila, Emir Kusturica od Železnice, od Nacionalnog investicionog plana i pogledajte kakvi su efekti toga.
Nismo protiv toga. Mokra Gora je postojala i pre nego što je gospodin Kusturica poželeo da upravlja time, a Vlada Vojislava Koštunica i vaša mu to dala. Činjenica je da ste tom uredbom Vlade njemu, ne meni i Vesni Pešić, nego nekom drugom, dali pravo da ograničava tuđu privatnu imovinu. To je kršenje Ustava i to je moguće samo po zakonu.
Od skoro 11.000 hektara tog parka prirode kojim upravlja gospodin Kusturica 6.500 hektara je privatna imovina. On tim ljudima zabranjuje apsolutno sve.
To mu je dato kao ovlašćenje kada ste formirali javno preduzeće i odredili ga za direktora. Tamo ima i urbanistička ovlašćenja, policijska ovlašćenja, mora da se pita gde se loži vatra, da se pita kada se kaptira potok, određuje režim parkiranja, čak ima i naoružane ljude!
Mislim da to nije baš pravni primer privatno - javnog partnerstva. Mislim da su tu ulaganja mnogo veća nego što je korist, posebno kada imamo uvidu da je idući u susret ovom vašem zakonu gospodin Kusturica napravio privatnu firmu, pa na kraju možemo da kažemo da su ulaganja javna, a profiti privatni i sve to, uslovno rečeno, na državnoj zemlji.
Znate da on tamo ima i vozni park. Normalno, lakše je i jeftinije na tim vozilima imati crnogorske tablice. Neće da plaća odnošenje smeća iz nacionalnog parka, odnosno parka prirode, opštini Užice, nego je u tom parku prirode napravio prirodnu deponiju kako bi uštedeo novac i ne bi plaćao. Za uzvrat je, kao rezultat prošle godine, taj park prirode, njegov, naš, vaš, pošto je to javno preduzeće, bar delimično, opštini Užice uplatio 300.000 dinara za godinu dana od turističke takse, izvinjavam se, 220.000, ispravlja me Nataša, a samo hotel "Omorika" 4,5 miliona dinara. To je jedan primer kako funkcioniše kada se nacionalno bogatstvo poveri na upravljanje nekome ko nismo Vesna Pešić i ja. Mislim da ovaj zakon u načelu ne može dobiti našu podršku zato što ima mnogo stvari koje nam se ne dopadaju, između ostalog, iznad svega, pre svega, taj etatizam i formiranje nacionalne korporacije.
Zaista moramo da prenesemo poruku Turističke organizacije regije zapadna Srbija, koja je nezadovoljna ukidanjem turističkih regija i turističkih organizacija. Vaš državni sekretar je na Odboru rekao da to nije tačno i da je dozvoljeno osnivanje, da nije zabranjeno. Međutim, u obrazloženju zakona jasno piše da se regije ukidaju, turističke organizacije regija. To što se ne pominju znači da se ukidaju.
Mislimo da je to nešto što nije u skladu sa nečim što se zove evropska praksa, jer, na kraju krajeva, znamo da se u EU, kojoj želimo da se pridružimo, insistira upravo na decentralizaciji i regionalnom povezivanju. Evropska unija prepoznaje regije kao oblik organizovanja u mnogim projektima. U obrazloženju Predloga zakona nigde ne stoji razlog zašto se ukida turistička regija. Verovatno zbog toga što bi bilo teško navesti neko logično obrazloženje, jer 1. decembra 2008. godine u Užicu je održana javna rasprava u vezi sa Predlogom zakona i vi ste rekli da je Predlogom zakona, pričam o Predlogu zakona o regionalnom razvoju, predviđeno da u Srbiji postoji sedam evroregiona i da Užice treba da bude centar Zapadne Srbije.
Najznačajnije funkcije evroregiona, tada ste rekli, biće saradnja sa drugim regionima u Evropi i konkurisanje za sredstva iz IPA fondova. Nekako mi izgleda da ukidanje regija i turističke organizacije regije znači da bi bilo bolje da se ipak iz vašeg ministarstva kontroliše konkurisanje za sredstva iz IPA fondova, nego da to neko iz zapadne Srbije, jugoistočne Srbije ili Šumadije radi, pa da štrpne nešto što već može da se kontroliše na nivou ministarstva.
Pomenuli ste kako ćete smanjiti broj članova Upravnog odbora u Turističkoj organizaciji Srbije, kao mere štednje, ali niste pomenuli da ste osnovali Dunavski centar za kompetenciju u svom ministarstvu, gde ćete zaposliti i strance, sve na teret poreskih obveznika Srbije. U vašem odgovoru bih voleo da čujem zašto ne može da postoji turistička regija zapadna Srbija, koja objedinjuje deset opština zapadne Srbije, a u vašem ministarstvu može da postoji Dunavski centar za kompetenciju.
Još jedna nelogičnost na kraju ovog zakona jeste što predviđate da se finansiranje lokalnih turističkih organizacija, opštinskih turističkih organizacija za promociju turizma obezbeđuje iz prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti i iz drugih sopstvenih prihoda (kojih, svi znamo, nema), donacijama, prilozima domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica. Da li će ih biti? Sumnjamo da će ih biti, posebno u lokalu. Pod tri predviđate – u suštini, to je namera zakona – sredstva budžeta Republike Srbije.
Sredstvima budžeta Republike Srbije hoćete da finansirate lokalne turističke organizacije. Mislimo da to nije normalno. Do sad su se, logično je, finansirale iz lokalne samouprave, odnosno sredstvima lokalne samouprave, kojoj ostaje 80% turističkih taksi.
Ovo je još jedan dokaz tog etatizma koji ovaj zakon donosi i koji svakako neće od Srbije napraviti poželjnu turističku zemlju, niti povećati produktivnost srpskog turizma, nego upravo suprotno, doći će do kontrole…
(Predsedavajuća: Dvadeset minuta, narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno.)
… sektora na način na koji to Vlada radi, a to je svakako sve pre nego liberalno i napredno. Hvala.

Reč ima potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja gospodin Mlađan Dinkić. Molim vas da date prijavu.

Hvala. Zaista cenim svaku objektivnu kritiku, bez obzira na to od koga dolazi, da li je to pripadnik neke političke stranke, da li je to stručnjak, da li je to običan građanin. Ako je kritika objektivna, uvek je rado prihvatam. Zaista, kada neko kritikuje samo kritike radi, onda je to nešto što je karakteristika određenih ljudi, a ovo što je gospodin Ostojić govorio jesu kritike kritike radi.
Primera radi, tačno je da je Strategija razvoja turizma, koju ste i sami pohvalili, urađena dobro. Pitali ste se zašto neke odredbe iz Strategije turizma koje su bile tu nisu sad u novom zakonu i pohvalili ste neimenovanog autora Strategije turizma. Taj neimenovani autor Strategije turizma jeste Goran Petković, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, koji je napisao i ovaj novi zakon.
Očito da je u praksi, pošto je strategiju pisao kao profesor Ekonomskog fakulteta, video da neke stvari nisu baš takve.
Što se tiče turističke organizacije regije, u praksi se pokazalo da je samo zapadna Srbija uspela da napravi funkcionalnu turističku organizaciju regije. Jedna poslanička grupa, u ovom slučaju SNS, podnela je amandman i tražila da se vrati i ta odredba. Goran Petković me je savetovao da, iako se to do sada nije pokazalo funkcionalno, osim u zapadnoj Srbiji, ipak treba da ostavimo tu mogućnost, tako da smo amandman prihvatili.
Moje pitanje je, gospodine Ostojiću – zašto vi niste podneli takav amandman, ukoliko zaista smatrate da treba da postoji takva regija? Taj amandman jeste prihvaćen, mada upozoravamo da se do sada to nije funkcionalno pokazalo i da niko drugi osim zapadne Srbije to nije iskoristio. Ali, ne želimo da one koji su bili napredniji sad sprečavamo da imaju svoju organizaciju. Možda će i drugi regioni sutra da ih osnivaju.
Druga stvar, kritikovali ste etatizam, odnosno osnivanje nacionalne korporacije za razvoj turizma. Gospodine Ostojiću, pretpostavljam da se zalažete za ulazak Srbije u EU. Ako je to tako, mogu da vam kažem nekoliko stvari. Neke su formalne, neke su suštinske. Od formalnih stvari možda je za vas relevantno to da će ova korporacija povući milion evra iz IPA fondova EU, s obzirom na to da predstavlja jedan od prioritetnih projekata za finansiranje iz IPA fondova u 2009. godini. Čeka se samo usvajanje ovog zakona da bi ta sredstva bila povučena.
Ukoliko Evropska unija, za koju se i ja zalažem, pretpostavljam i vi, podržava formiranje ovakve institucije kao jednog oblika efikasnijeg organizovanja turizma, onda to možete nazvati etatizmom. Činjenica jeste da u našim glavama možda postoji konfuzija oko toga šta je uloga države, šta je uloga tržišta, ali pokazalo se da niti uloga države može biti trajno definisana kao uloga koja zavisi od perioda vremena, niti uloga tržišta može biti definisana knjiški, trajno, i to zavisi od vremena. Videli ste i sami šta je tržište napravilo u finansijskom sektoru u zemljama koje nisu regulisale to tržište, kao što je to bila Amerika.
Isto tako, vidite i sami, pomenuli ste, doduše potpuno opravdano, da su Egipat i Grčka same po sebi turističke zemlje i da verovatno vi mislite da je njima ta korporacija koju oni imaju, kao što mi želimo da napravimo, nije dovoljno pomogla, već bi oni imali takve prihode i da nisu imali korporaciju. Međutim, želim da vas uverim da je Sirija bila apsolutni autsajder u turizmu. Nakon osnivanja ove korporacije i mešanja države u proboj turizma, Sirija je sada postala ozbiljna turistička zemlja.
Ima i drugih primera. Mi svakako nismo zemlja koja se može po potencijalima za turizam porediti niti sa Egiptom, niti sa Grčkom, niti sa Kiprom, ali upravo zbog toga što nemamo te prirodne potencijale na onaj način na koji imaju velike turističke destinacije država neke procese mora da pogura.
Što se tiče uloge korporacije, ona zapravo treba da uvede model projektnog finansiranja i upravljanja turističkim destinacijama. To ne može nijedno ministarstvo. To Vlada ne može. To moraju da rade ljudi koji su stručni za ovu oblast. Kada pominjete da li država treba da se meša ili ne i u kojoj meri, samo je pitanje mere. Zakon ovde predviđa partnerstvo javnog i privatnog sektora i potpuno je sigurno, ukoliko država u nekim potencijalnim turističkim regijama ne bi gradila infrastrukturu, nema šanse da tu dođu hotelijeri, nema šanse da neko napravi restorane. Navešću vam makar dva primera za to. Jedan primer, koji ste vi pominjali, jeste Stara planina. Stara planina godinama stoji ovakva kakva je bila do pre par godina. Da država nije krenula da gradi put, da država nije izgradila prvu žičaru, Stara planina bi za vek vekova ostala takva. Nikakva privatna inicijativa ne bi pomogla. Odliv stanovništva bi se nastavio. Ljudi tamo više ne bi živeli. Tamo žive ljudi koji imaju zaista visok prosek godina, iz prostog razloga što su mladi napuštali čitavo područje istočne Srbije.
Međutim, kad ste napravili master plan, kad ste krenuli da ulažete u infrastrukturu, napravili prvu žičaru, automatski se rađa ideja za izgradnju hotela, restorana, biće proizvodnje hrane za te turiste i jedna turistička regija polako počinje da se oblikuje.
Da li je to moglo i da li može da se učini bez države? Ne može. Država mora u takvim situacijama da povuče ozbiljne prve korake.
Isto važi i za različite destinacije koje se godinama opisuju od strane zaljubljenika u turizam kao naša velika šansa, kao što su arheološka nalazišta, kao što su različita kulturna dobra poput Romulijane, Lepenskog vira, Viminacijuma. Bez ulaganja države u to i bez većeg marketinga ova nalazišta i ovi spomenici sigurno bi ostali kakvi su bili prethodnih vekova. Dakle, država ima važnu ulogu u razvoju turizma i ova korporacija treba da se bavi samo prioritetnim turističkim destinacijama – već sam napomenuo, njih nema više od desetak u celoj Srbiji – dok lokalne organizacije treba da pomognu razvoju svojih lokalnih turističkih potencijala.
Što se tiče vaše konstatacije da smo ulagali novac u prethodnom periodu na Kopaoniku, mogu da vam kažem da sam ponosan na to, jer da Kopaonik nije doživeo revitalizaciju infrastrukture, nikada ne bi imao ovoliki broj turista koliko ima sada, niti bi imao bilo kakav potencijal, jer su u poslednjih pet godina turisti odlazili na planine u inostranstvu.
Šteta je što je Kopaonik, maltene, jedini u ovom trenutku i zato je naš cilj da imamo više Kopaonika u narednom periodu. Svaka od tih investicija se više nego isplatila. Ove godine je zabeležen maksimalan broj turista na Kopaoniku od kada se vrše evidencije. Svi oni koji idu na Kopaonik znaju šta je bio Kopaonik pre pet godina i znaju šta je danas.
Kada govorimo o brojkama, od kada je gospodin Petković preuzeo resor turizma u okviru Ministarstva ekonomije, kao državni sekretar, odnosno od kad sam postao ministar ekonomije, to je bio 15. maj 2007. godine, zatekli smo prihode od inostranih turista u visini od 430.000.000 dolara. Ovim mešanjem države doprineli smo da se ti prihodi povećaju na 944.000.000 dolara za samo dve godine. Dakle, od 2006. do 2008. godine više su nego duplirani devizni prihodi od turizma u Srbiji. Ako je iko verovao da će Srbija imati preko milijardu dolara prihoda, jer pre samo nekoliko godina, 2005. godine, to je bilo oko trista i nešto miliona... Verovatno niko nije očekivao da Srbija bez mora može da ima toliko. Kažem vam da u narednih pet godina mi to možemo i da dupliramo, ovih milijardu dolara, ali ne tako što ćemo prepustiti inicijativu privatnom sektoru, jer se bez infrastrukture neki potencijalni turistički objekti i destinacije neće nikad razviti.
Još dve stvari. Što se tiče Privredne komore, nije tema ovog zakona, tu me čudi pristup. Predložili smo dobrovoljno članstvo u privrednim komorama, da ne moraju privrednici da plaćaju obaveznu participaciju, nego da traže svoj interes. Ako im je udruženje privrednika, komora, dobra, oni će plaćati interes. Zašto ma koga terati da plaća članarinu komorama? Potpuno je obrnuti pristup. Ovde se zalažemo, u ovom slučaju, za dobrovoljnost, da država izađe iz tog sistema i da se privrednici motivišu da budu članovi komora kroz pružanje usluga od strane ljudi koji su zaposleni u tim komorama.
Nikada ne možete nikoga naterati da nešto radi tako što mu namećete da plaća da bi neko zastupao neke interese. Kada su privrednici u pitanju, ne može se podstaći komora da ima bolju upravu, da bolje zastupa interese, ukoliko članstvo nije dobrovoljno.
Konačno, postavili ste pitanje, verovatno zbog nedostatka informacija, zašto je formiran taj Dunavski centar za kompetenciju. Formiran je na inicijativu nemačke vlade, koja nam je dala milion i po evra donacije, kako bi taj novac plasirali za razvoj turizma u donjem Podunavlju. Takav centar postoji u Ulmu, oni su nam preporučili; dakle, to nije neka nova institucija, to je mehanizam za korišćenje donacije nemačke vlade, članice EU, radi podsticanja turizma donjeg Podunavlja, jer je želja i Nemačke a i Srbije da sa srpske strane bude centar turizma u donjem Podunavlju. Znate i sami da smo korisnici celog tog područja Rumunija, Bugarska i mi. Mi želimo da uradimo nešto više sa tim.
Dakle, stvari nisu crno-bele. Principijelno, filozofski, možemo se zalagati za to da država ne treba da se meša u neke stvari, ali ima stvari u koje mora da se meša. Teorijski, država se meša svuda tamo gde postoje deficiti tržišta. To ste učili i vi na fakultetu, to sam učio i ja, to je pravilo. Tamo gde tržište nije u stanju da da nešto što daje dobre efekte, tu država mora da se umeša, u nekim vremenima više, u nekima manje. Nikada te stvari nisu zakucane i fiksne. U ovim vremenima globalne finansijske krize država mora da preuzima još veću odgovornost jer se tržište pokazalo kao defektno, odnosno kao neefikasno. Sutra će to verovatno biti u manjoj meri. Ljudi ne treba da robuju formi, već da gledaju suštinu. Hvala.