Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo da danas u Parlamentu raspravljamo o zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
Ovaj zakon će omogućiti da osobe sa invaliditetom suštinski poprave svoj život. Kada razmišljam o osobama sa invaliditetom ne mogu a da se ne setim reči jednog mog prijatelja koji zbog prirode posla vrlo često putuju po evropskim zemljama. Nedavno se vratio iz Austrije i kaže mi da je prosto neverovatno koliko tamo ima osoba sa invaliditetom. Dakle, mogao je da ih sretne svuda, i u autobusu i u pozorištu i u bioskopu, na svim mestima.
Prosto je evidentno da takve osobe vode jedan aktivan društveni život, a kaže da ih kod nas u Srbiji ima jako malo. Verujem da to misle mnogi građani iz prostog razloga što nemaju kontakt sa ovim osobama ili nemaju sličan problem.
Dakle, ovakvi društveni uslovi stvaraju privid da kod nas ima jako malo osoba sa invaliditetom, iz prostog razloga što ne postoje uslovi za normalan život ovih osoba.
Kod nas se briga države uglavnom svodi na neka socijalna davanja prema ovakvim osobama, što je dobro iz prostog razloga što su uglavnom osobe sa invaliditetom osobe koje su i materijalno ugrožene, ali smatram da jedini pravi način da se pokaže briga prema osobama sa invaliditetom upravo i jeste donošenje ovog zakona koji će suštinski popraviti život ovih osoba i koji će im omogućiti jedno od osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na rad.
Pomenuću samo nekoliko novina koje su predviđene u ovom zakonu. Prva novina odnosi se na procenu radne sposobnosti osoba sa invaliditetom, što mislim da je veoma važno, jer po trenutno važećim propisima uglavnom se utvrđivalo kolika je njihova radna nesposobnost, dakle, stepen invaliditeta i vrlo se često dešavalo da je, na primer, slepo lice invalid 100 posto i automatski se izvodi zaključak da je takva osoba potpuno radno nesposobna, što ne mora da bude tačno. Prema tome, utvrđivanjem, odnosno procenom radne sposobnosti utvrdiće se šta ove osobe mogu da rade i zapravo imaće priliku da pokažu koliko u stvari mogu da budu društveno korisne.
S druge strane, procenom radne sposobnosti lica koja, po trenutno važećim propisima, nisu imala regulisan svoj status, a to su, na primer, osobe koje boluju od multipleks skleroze, paraplegije, kvadriplegije, moći će, takođe, da se primenjuju odredbe ovog zakona i na ove osobe, iako do sada nije bio utvrđen njihov status.
Zakon predviđa i posebne oblike radnog angažovanja osoba sa invaliditetom kroz preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju ili neka druga preduzeća socijalnog karaktera, što, takođe, mislim da je veoma važno, ali ono što je najvažnije to je da se prvi put utvrđuje obaveza poslodavca da zaposli osobe sa invaliditetom, na 20 zaposlenih kod jednog poslodavca dolazi jedna osoba sa invaliditetom.
S druge strane, ukoliko poslodavac nije u mogućnosti da ispuni ovu zakonsku obavezu, može da finansira plate osoba sa invaliditetom koje su radno angažovane u ovim preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju.
Dakle, ovaj zakon je dobar. Kao što sam pomenula, suštinski će promeniti život osoba sa invaliditetom u Srbiji, zbog toga će Demokratska stranka glasati za ovaj zakon. (Aplauz.)
