Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podnela narodna poslanica Vesna Marić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podnela narodna poslanica Elena Božić-Talijan.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podnela narodna poslanica Dušanka Plećević.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podnela narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Todorović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 9, amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 10, amandman je podnela narodna poslanica Lidija Vukićević.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10, amandman je podneo narodni poslanik Jovan Damjanović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10, amandman je podnela narodna poslanica Lidija Dimitrijević.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10, amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10, amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10, amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Vuković.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10, amandman je podneo narodni poslanik Branimir Đokić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10, amandman je podneo Odbor za zaštitu životne sredine.
Predstavnik predlagača je na sednici Odbora za zaštitu životne sredine prihvatio amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 11, amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11, amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11, amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11, amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11, amandman je podnela narodna poslanica Nataša Jovanović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 12, amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 13, amandman je podneo Odbor za zaštitu životne sredine.
Predstavnik predlagača je na sednici Odbora za zaštitu životne sredine prihvatio amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 14, amandman je podnela narodna poslanica Radica Jocić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 14, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 14, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 14, amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 15, amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15, amandman je podnela narodna poslanica Vesna Marić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Ostojić, Kenan Hajdarević i Judita Popović.
Vlada je prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Na ovaj član 16. zajedno smo podneli, kao članovi Poslaničke grupe, amandman koji je prihvaćen od strane Vlade, tako da je obrazloženje samog tog amandmana, očigledno, bilo valjano, tako da se ne bih posebno osvrtala na ovaj amandman. Međutim, želim da iskoristim vreme koje moja poslanička grupa ima za raspravu u pojedinostima o ovom zakonu tako da se osvrnem na neki mnogo prozaičniji problem koji je vezan za set ovih ekoloških zakona.
Naime, Predlog zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti zaista ima zastrašujući naziv i postavlja jedno veliko pitanje, koje bismo mi uputili Vladi – da li Vlada ozbiljno misli i zaista želi da se stara o zaštiti građana od jonizujućeg zračenja i da im obezbedi nuklearnu sigurnost?
Ukoliko je tako, kako je moguće da u jednoj običnoj problematici Vlada zakaže? Ta problematika je vezana za Carsku baru, za jedan specijalni rezervat prirode, Stari Begej i Carska bara, koji se nalazi 17 km od Zrenjanina. O ovom problemu sam već govorila u Skupštini i zatražila sam određena obaveštenja i određene radnje koje je nadležno ministarstvo trebalo da preduzme radi zaštite ovog specijalnog rezervata prirode.
Zašto sam to zatražila? Zato što Carska bara ima dva velika neprijatelja, dve vrste opasnosti ugrožavaju Carsku baru. Ne preti joj opasnost ni od jonizujućeg zračenja, a nema ni neke nuklearne opasnosti, međutim, postoji opasnost od jednog brodogradilišta koje je izgrađeno 100 metara od granice Carske bare, a druga opasnost joj preti od načina upravljanja tim specijalnim rezervatom prirode. To upravljanje je dato uredbama Vlade iz 1994. i 1995. godine, a omogućeno je jednom ribarskom gazdinstvu.
Kada govorimo o specijalnom rezervatu prirode Stari Begej – Carska bara, treba, pre svega, imati u vidu da se radi o jednom ramsarskom području. Radi se o jednom prirodnom bogatstvu, dakle, o jednoj retkosti, što se močvarnog područja tiče, koja se nalazi čak i na spisku UNESKO-a, a pored toga, ono je navedeno i kao IPA područje, od 1989. godine.
Ako pođemo od toga da se radi o značajnom staništu ptica močvarica i od toga da je to područje od izuzetnog značaja za ptice Evrope, onda nam se postavlja jedan izuzetno veliki problem što se upravljanja Carskom barom tiče. Kako može jedno ribarsko gazdinstvo da upravlja takvim jednim bogatstvom kao što je Carska bara? Dakle, kako može da upravlja nečim što je pod zaštitom UNESKO-a, nečim što je u IPA području?
Recimo, lokalna samouprava Zrenjanina, opština Zrenjanin, podnela je 06.07.2007. godine inicijativu za izmenu uredbe Vlade RS o zaštiti Specijalnog rezervata prirode Stari Begej – Carska bara, u delu definisanja starateljstva nad Specijalnim rezervatom prirode. Dakle, ta inicijativa je podneta pre skoro dve godine. Nadležno ministarstvo ništa nije preduzelo, iako je dobilo dobro obrazloženje u toj inicijativi zašto se traži promena staratelja.
Naime, opština Zrenjanin je navela da su pošli od prostornog plana opštine Zrenjanin, sa posebnom namenom Carske bare, od prostornog plana područja posebne namene Stari Begej – Carska bara, od lokalnog ekološkog akcionog plana opštine Zrenjanin i strategije održivog razvoja opštine Zrenjanin. Napominjem da se radi o rezervatu prirode koji se nalazi 17 km od Zrenjanina. Dakle, nalazi se u Zrenjaninskom ataru, a da lokalna samouprava, apsolutno, nema nikakve ingerencije nad tim rezervatom prirode, koji je, kažem, zaista ugrožen i od strane jednog brodogradilišta, koje je, bukvalno, izgrađeno na rubu te Carske bare, a i od upravljanja, koje je očigledno neadekvatno.
Zašto je to upravljanje neadekvatno? Recimo, zato što u okviru Carske bare imate lovno područje, a inače je zabranjeno da se lovi na teritoriji prirodnog rezervata kao što je Carska bara. Zatim, tu se nalaze gasni topovi, koji non-stop su aktivni, iz razloga da bi plašili kormorane, dakle, ptice koje, navodno, uništavaju hranu u tom ribarskom gazdinstvu, tamo gde se proizvodi riba.
To je osnovni razlog zašto ne može jedno ribarsko gazdinstvo da upravlja Carskom barom, jer postoji, očigledno, sukob interesa. Oni su, pre svega, zato tu da proizvode ribu, a nikako da čuvaju rezervat prirode, jer za to nisu kompetentni, za to nemaju uslove, za to nemaju kadrove, a nisu na adekvatan način ni kontrolisani kako to upravljanje vrše.
Opština Zrenjanin je navela šta bi, po njenom mišljenju, trebalo da se uradi da bi se sačuvala Carska bara. Recimo, naveli su uvođenje aktivnih mera zaštite i upravljanja realizacijom projekata očuvanja, sanacije, revitalizacije, izmuljivanja i čišćenja vlažnih livada.
Mi danas imamo situaciju da se to močvarno područje, dakle, ta bara, ne izmuljava na adekvatan način, štaviše, mulj iz ribnjaka se i ubacuje u tu baru. Zatim, navedeno je da se predviđa sprovođenje projekta redukcije invazivnih, alohtonih vrsta, reintrodukcije ugroženih i retkih vrsta riba. To znači da bi se smanjio broj onih štetnih vrsta koje ugrožavaju faunu i floru, koje su zaštićene na području Carske bare.
Zatim, praćenje kvaliteta vode i stanja vodenog ekosistema. To je jako bitno zato što, ukoliko se to ne radi, u tom slučaju može da dovede do isušenja močvare. Zatim, kontinualno sprovođenje monitoringa životne sredine, vode, vazduha, zemljišta, buke, po potrebi, sprovođenje monitoringa populacija najugroženijih zaštićenih biljnih vrsta i vrsta sa spiska za Crvenu knjigu flore Srbije, ažuriranje kartografskog prikaza flore i vegetacije, rešavanje najvažnijih ekoloških problema, kao što su sprečavanje ispuštanja otpadnih voda iz ribnjaka u okviru rezervata, rešavanje problema poremećenog vodnog režima, izmuljivanje sedimenta, zaustavljanje eutrofizacije, sprečavanje krivolova, paljenja trske, seče šume, zamuljavanja korita Starog Begeja, aerodrom ''Ečka'' bi se koristio isključivo za potrebe sportskog i školskog letenja aviona i jedrilica, utvrđivanje optimalnog broja posetilaca rezervata, ostvarivanje saradnje sa nevladinim organizacijama, ostvarivanje saradnje s obrazovnim i naučnim institucijama, izrada projekata kojima će se konkurisati za sredstva u cilju poboljšanja stanja, intenziviranje promotivnog nastupa, izrada Internet prezentacije Carske bare i sl.
Da li je to dovoljno razloga i argumenata da se Ministarstvo bar zamisli nad tim da li ta lokalna samouprava može da preuzme na sebe takvu odgovornost, ili ta odgovornost ostaje opet samo u domenu jednog ribarskog gazdinstva?
Navela bih, recimo, da, u mutnom stanju, ta Carska bara podrazumeva veliki floristički diverzitet, sa oko 500 biljnih vrsta, među kojima je desetak vrsta na listi prirodnih retkosti, pet vrsta je uneto u Crvenu knjigu flore Srbije, a jedna vrsta je stavljena na Crvenu listu Evrope, od fitofauna, sa 250 vrsta, od kojih je 140 gnezdarica.
Kada vam ovako čitam i navodim, to možda deluje sasvim obično i sasvim prozaično, međutim, to je veliko prirodno bogatstvo i Carska bara se nalazi među 10 najlepših i najboljih prostora, što se prirodnih lepota tiče, u Srbiji.
Zašto onda jednu od tih prirodnih lepota uništiti na taj način što ne vodimo dovoljno računa o njoj?
Imam često prilike da govorim o toj nekoj decentralizaciji. Ovo vam je jedan od primera šta se dešava u Srbiji koja je toliko centralizovana država. Dakle, iz centra se upravlja nečim i daje se starateljstvo nad nečim što je od tolikog značaja za ovu državu, a ne vodi se računa i potrebna kontrola da se takvo neko bogatstvo i sačuva, ne samo za sadašnjost, nego i za buduće generacije. Sve dok na taj način doživljavamo upravljanje našom državom i lokalima, dešavaće nam se to da Vlada jednim potezom, jednom uredbom, jedno takvo prirodno bogatstvo stavlja u neadekvatan položaj za njegov opstanak.
Prema tome, kada smo podneli ovaj zahtev, ovu inicijativu Ministarstvu, očekivali smo neki adekvatan odgovor. Odgovor nismo dobili, odnosno dobili smo jedan veoma čudan odgovor od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije, u vidu rešenja o prethodnoj zaštiti područja predviđenih za proširenje granica Specijalnog rezervata prirode Stari Begej - Carska bara. Ovim rešenjem od marta 2008. godine, koje je ponovljeno marta 2009. godine, rezervat Carska bara, što se njenih granica tiče, proširuje i, takođe, daje na upravljanje ribarskom gazdinstvu.
U ovom članu 3, recimo, Rešenja, posebno se ističe da je lov, osim za potrebe održanja zdravstvenog stanja i optimalnog broja divljači, zabranjen, da je zabranjeno da se podižu neka industrijska postrojenja u blizini Carske bare, u granicama tog rezervata, a sve se radi suprotno ovom rešenju.
Dakle, Ministarstvo ne odgovara, Zavod za zaštitu prirode odgovara potpuno neadekvatno i necelishodno.
Opština Zrenjanin i grad Zrenjanin imaju interes da ovo prirodno bogatstvo sačuvaju, imaju interes da ga unaprede u svakom pogledu i ne treba puno da se libi Ministarstvo i da razmišlja šta da radi, s obzirom na to da se značajna sredstva iz budžeta isplaćuju i za održavanje ovog prirodnog bogatstva, a određena sredstva stižu i iz inostranstva, pošto se ovo prirodno bogatstvo nalazi na spisku UNESKO-a. Prema tome, sredstava ima. Zrenjaninska opština, takođe, iz svog budžeta, namerava da finansira održavanje i opstanak ovog prirodnog bogatstva.
Prema tome, mnogo je lakše kontrolisati rad jedne lokalne samouprave, jednog grada, putem odbornika, putem mnogih institucija, nego da se kontroliše jedno privatno preduzeće, sa svojim jakim privatnim obezbeđenjem, koje na svaki način može da spreči da se izvrši neposredni uvid u to kako se radi u Carskoj bari i u kakvom je ona stanju.
Danas drugi put govorim o Carskoj bari. Ukoliko ne bude nikakvog odgovora, naš zahtev je da se promeni upravljanje Carskom barom. Ponoviću zahtev moje lokalne samouprave iz Zrenjanina i ponovo ću insistirati da se donese odluka koja će biti u interesu grada Zrenjanina, opštine Zrenjanin, kao i u interesu svih građana Srbije.

Na član 16, amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 17, amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 18, amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković..
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 19, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Ostojić, Kenan Hajdarević i Judita Popović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 19, amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 19, amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 20. i na član 20, amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 21. i na član 21, amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 22, amandman je podneo narodni poslanik Milan Knežević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 22, amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 22, amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 23, amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 24, amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 25, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 26, amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26, amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26, amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26, amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26, amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26, amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26, amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš
Da li neko želi reč? (Ne)

Samo bih vas molila, gospođo Čomić, da mi kažete koliko je još vremena ostalo za Poslaničku grupu?

Vreme na raspolaganju Poslaničke grupe SRS-a je 17.30 minuta.

Dakle, obrazloženje amandmana na član 26, u kojem SRS traži da se stav 7. ovog člana briše, u smislu je jačanja člana 97. Ustava države Srbije. U ovom kontekstu, bilo bi nam značajno i mi smo tražili pre izvesnog vremena da imamo uvid u podnesak koji je država Srbija podnela Međunarodnom sudu pravde, a tiče se nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, jer smo tu očekivali određeni deo koji će se baviti baš humanitarnom katastrofom nastalom korišćenjem oružja zabranjenog svim postojećim konvencijama, na prvom mestu, biološkog, hemijskog i radioaktivnog. Nažalost, nemamo uvid u podnesak koji je država Srbija podnela Međunarodnom sudu pravde, ali imamo uvid u to šta je Ruska akademija vojnih nauka radila po tom pitanju.
Ono što bi trebalo srpska javnost da zna o razmerama dejstava, uslovno rečeno, o nuklearnoj sigurnosti, a jeste tema i jonizujućeg zračenja, jeste jedan frapantan primer. Poređenja radi, kako kaže prof. Mališev, tokom eksplozije atomske bombe u Hirošimi, 1945. godine, na zemlju je palo svega 740 grama radioaktivnog otpada, što je bilo dovoljno za onesposobljavanje tri pokoljenja. Ljudi su preživeli atomsku tragediju. Prilikom černobilske havarije, izbačeno je 63 kilograma radioaktivnog otpada. Prilikom eksplozije svakog projektila sa jurišnog aviona A10 i svake rakete "tomahavk", izbacuje se radioaktivni otpad s većom radioaktivnošću nego prilikom eksplozije atomske bombe u Hirošimi.
Na teritoriju SRJ, dame i gospodo, bačena je oko 1,5 tona osiromašenog uranijuma 238, a mi do današnjeg dana nemamo zvaničan stav u odnosu na humanitarnu katastrofu koja je nastala tom prilikom i koju će osetiti nekoliko generacija koje dolaze posle nas.
Zaista bi bilo neophodno za srpsku javnost da čujemo pravo stanje životne sredine i zdravlja ljudi. Ne znam da li ste imali prilike da se, nažalost, susretnete, neki od nas jesu, s obolelima od najtežih oboljenja, koja sada već dosežu epidemijske razmere. U ime svih tih ljudi, koji, čak, nemaju uslove za adekvatan medicinski tretman, trebalo bi da konačno pokrenemo upravo ova pitanja koja se pokreću ovakvim setom ekoloških zakona, zato što mi ne možemo čak ni da saniramo posledice takvih dejstava, a ne da održimo adekvatan nivo zaštite životne sredine.
S druge strane, imamo podatak da posle 2000. godine, negde oko 4.000 diplomiranih studenata godišnje napusti zemlju; između 2003. i 2004. godine, u Ameriku je otišlo oko 3.000 naših svršenih studenata, 2005. godine – još 800. Dakle, država gubi po jednom stručnjaku negde između 30.000 i 40.000 evra. Dobar deo naših domaćih stručnjaka je iz oblasti koja bi trebalo i vas, gospodo, da zanimaju.
Mene interesuje kakvo je stanje ljudskih resursa, u smislu nadzora, a predviđenog ovim zakonom, takođe i materijalno-tehničkih pretpostavki za saniranje svega onoga što su posledice NATO agresije u periodu od marta 1999. godine? Hvala.

Na član 26, amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 26, amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 26, amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na naslov iznad člana 27, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 27, amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na naslov iznad člana 28. i na član 28, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Todorović.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 29, amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 29, amandman, s ispravkom, podneo je narodni poslanik Milan Škrbić.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na naslov iznad člana 30, amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 30, amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 30, amandman je podnela narodni poslanik Elena Božić-Talijan.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 30, amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 30, amandman je podnela narodni poslanik Lidija Vukićević.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 30, amandman je podneo narodni poslanik Branimir Đokić.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 30, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 30, amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 30, amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 30, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 30, amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 31, amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 31, amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 31, amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Vuković.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 32, amandman je podneo narodni poslanik Jovan Damjanović.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 33, amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 33, amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 33, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 33, amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 35, amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na naslov iznad člana 36, amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 36, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Ostojić, Kenan Hajdarević i Judita Popović.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 36, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 36, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 36, amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 36, amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 37, amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 38, amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marić.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 38, amandman i amandman s ispravkom, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Dušan Marić i Momir Marković.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 40, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 42, amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 43, amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na naslov iznad člana 44, amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 44, amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 44, amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 46, amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 47, amandman je podnela narodni poslanik Elena Božić-Talijan.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 47, amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Mihajlović.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 47, amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 47, amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? ( Da)
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

U ime Poslaničke grupe NS-a podneo sam amandman, a on glasi: ''Agencija propisuje uslove, kriterijume, mere i definiše sertifikovane metode koje se mogu koristiti za analize nuklearne sigurnosti i bezbednosti stava 1. ovog člana''. Obrazloženje amandmana je – predlagač zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti je, u članu 13, predvideo uslove koje lice mora da ispuni da bi obavljalo radnje obuhvaćene ovim članom. Predloženim amandmanom definišu se potrebni uslovi i u oblasti nuklearne sigurnosti i bezbednosti.
Kao što se vidi, u zakonu o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti postoji niz zabrana, u članu 2, koje moraju da se ispune. Zabranjeno je obavljanje delatnosti s izvorima jonizujućih zračenja i svako istraživanje i delatnost, zabranjen je uvoz na teritoriju Republike Srbije radioaktivnog otpada i isluženog nuklearnog goriva inostranog porekla, zabranjena je ugradnja radioaktivnih gromobrana na teritoriji Republike Srbije, zabranjena je ugradnja jonizujućih detektora dima koji imaju izvor jonizujućih zračenja u gasovitom stanju ili izvor jonizujućih zračenja čiji su produkti raspada u gasovitom stanju.
Dakle, poruka i ono što smo tražili ovim amandmanom jeste da se delokrug Agencije koji postoji u članu 13. ovog zakona proširi i na član 47, gde se jasno definiše šta sve Agencija radi.
U članu 13, pod 1, 2, 3. i 4, predviđeno je šta su uslovi za vršenje merenja sadržaja radionuklida i jasno stoji, kao i u stavu 5. i 6 – da Agencija propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši poslove iz stava 1. ovog člana. Radi se o tome da se u članu 47. prihvate sertifikovane metode, jer se ne vidi razlog, ukoliko u prvom delu ovog zakona Agencija propisuje sve sertifikovane metode, zašto se to ne provlači kroz ceo zakon, nego se parcijalno, samo u jednom delu zakona, govori o tome, a kasnije se sertifikovane metode isključuju.
Mislim da je Vlada trebalo da prihvati ovaj amandman, jer bi se kroz ceo ovaj zakon provlačile sertifikovane metode, što je u interesu građana Srbije i, uopšte, zaštite od svih ovih štetnih delovanja od jonizujućih zračenja. S ministrom Dulićem smo pre nekoliko dana govorili o tome da se u celom tekstu zakona ne provlače sertifikovane metode. Još jedanput kažem, očekujemo da do donošenja ministar, ipak, reaguje na ovo i da podrži da se sertifikovane metode provlače i kroz član 47. i kroz druge članove gde sam podneo amandmane, tj. da se i oni prihvate. Hvala.

 Vlada je predložila da se posle člana 48. doda naslov iznad člana i novi član 48a.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 49, amandman je podneo narodni poslanik Vojin Mladenović.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 49, amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 49, amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 49, amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 49, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Ostojić.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 49, amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 49, amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 49, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 49, amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 49, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 49, amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 49, amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.
Da li neko želi reč? ( Ne)
Na član 49, amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš.
Da li neko želi reč? ( Da)
Reč ima narodna poslanica Marina Raguš.

Ono što je cilj SRS-a u svim predloženim amandmanima, jeste podsećanje i utvrđivanje člana 97. tačke 9. Ustava Republike Srbije o nadležnostima Republike Srbije. Ne bih da trošim vreme na obrazloženje, koje imate ispred sebe. Zapravo, ono što je okosnica mog današnjeg izlaganja, jeste da je većina naših amandmana odbijena zbog nesaglasnosti, ukoliko sam dobro razumela, s postojećim konvencijama. S tim u vezi, trebalo bi razmisliti u kakvoj saglasnosti je, recimo, bilo korišćenje nedozvoljenih sredstava, u kojoj saglasnosti s bilo kojom konvencijom tokom marta 1999. godine.
Međutim, ono o čemu bih sada želela da govorim, koristiću dalje vreme predviđeno za Poslaničku grupu, to su, opet, interesantni podaci o kojima bi trebalo, makar eksperti iz Ministarstva, da porazmisle, a tiču se posledica NATO agresije.
U periodu od 27. oktobra do 5. novembra, eksperti programa UN-a za zaštitu životne sredine i jugoslovenski eksperti obavili su misiju za procenu ugroženosti životne sredine na lokalitetima na jugu Srbije i delom u Crnoj Gori. U ovoj misiji, korišćena je oprema za uzorkovanje vazduha i ono što je tada bila zapanjujuća činjenica jeste da su i nakon dve i po godine detektovane radioaktivne čestice u vazduhu. To znači da se one i dalje prenose na velike daljine, putem vazduha, ugrožavajući pri tom i životnu sredinu i zdravlje stanovništva.
Ono što nas interesuje u ovom delu, a bila je preporuka posle određenih utvrđenih rezultata, povodom izbacivanja jedne i po tone osiromašenog uranijuma na teritoriju Srbije, uglavnom, jeste da se prati zdravstveno stanje svih onih koji su bili izloženi dejstvima zabranjenog oružja na tim lokacijama.
Da li imate takve podatke i da li ste ikada radili, u saradnji, recimo, s Ministarstvom zdravlja, bilo kakvu projekciju i šta činiti po tom pitanju?
Ono na šta bi, takođe, trebalo da se skrene posebna pažnja javnosti, a i svih vas koji ste kvalifikovani i odgovorni da se bavite time, jeste stanje u nekada prestižnom Institutu za nuklearne nauke ''Vinča'', za koje smatramo da je više nego neprihvatljivo, samim tim što je njegova oblast delovanja i te kako važna za život svih nas. Činjenica je da jedino u ovom institutu, vi ćete me ispraviti ukoliko grešim, postoje stručnjaci koji mogu da se bave problemima koji nastaju u slučaju opasnosti vezanih za rad s nuklearnim materijalom.
Upravo zbog toga što je ovaj institut od izuzetnog značaja, srpska javnost bi trebalo da bude upoznata s projektom „Vind“, koji je više nego značajan za sve nas. Nas je o tome obavestio dr Filip Vukajlović, saradnik Instituta u Vinči, dakle, uputio je zvaničan dopis. Mi smo o tome pričali u raspravi u načelu.
Takođe, koristimo priliku da skrenemo pažnju i u raspravi u pojedinostima, jer se Institut u celokupnom setu zakona koji tretiraju i jonizujuće i nejonizujuće zračenje, hemijsko oružje, pojavljuje kao institut kvalifikovan da se bavi ovim problemom.
Ono za šta mislimo da je neprihvatljivo, a čini se da je na insistiranje gospodina Đelića, pogotovo u svetlu finansijske krize s kojom se suočava Srbija, jeste insistiranje da Institut „Vinča“ podigne kredit od 25 miliona dolara za završavanje upravo ovog projekta „Vind“.
O čemu se, zapravo, ovde radi? Ono što se pokušava sakriti od javnosti, a mislimo da je vrlo značajno i s ekonomske, i s finansijske, i zdravstvene tačke gledišta, jeste da je reč o uklanjanju istrošenog reaktorskog goriva i dekomisija, odnosno rasturanje reaktora. To je tema o kojoj se pričalo godinama.
Ne bismo se bavili puno tom temom, ali da javnosti bude jasno, cela procedura, dakle, ono što je Vlada isplanirala u ovom slučaju, jeste da rasturi, odnosno da iseče reaktor, koji predstavlja jedinstvenu mašinu. Njegova vrednost je, prema procenama stručnjaka, negde oko 100 miliona dolara. Tako se dobija dodatni nuklearni otpad, ali o tome malo kasnije.
Samo da podsetim javnost i sve vas, za ovaj reaktor kupljena je sva oprema, a i stručnjaci ističu da on može da se revitalizuje i pusti u pogon, što bi bilo i ekonomski isplativo. Međutim, trenutno nema mogućnosti, zbog ekonomski loše situacije. Samim tim, moram nekoliko puta da ponovim pitanje – na koji način mislite da su ekonomski sprovodivi svi ovi zakoni koje predlažete?
Dakle, rasturanje reaktora, koji pravi dodatni nuklearni otpad, logički stvara još jedan problem, a to je skladištenje nuklearnog otpada.
U raspravi u načelu sam vrlo zabrinula ministra kada sam, samo metafore radi, pokazala mapu, na osnovu izjave gospodina Perića, koji je savetnik u Privrednoj komori Srbije, da postoji nekakvih 13 lokacija na kojima treba da se skladišti nuklearni otpad, a niko ne zna gde, znamo samo da je izuzeta Vojvodina.
Onda smo se pitali o kakvom otpadu je zaista reč, kad je žitnica Srbije izuzeta iz tog skladištenja?
To su, naravno, samo informacije koje mi čujemo na osnovu pisanja medija. Zvanični odgovor ipak nemamo, ali je situacija očigledno, na osnovu, makar, pisanja eksperata koji su saradnici i rade u okviru Instituta „Vinča“, zaprepašćujuća.
Vi bi trebalo da nas ubedite da će ovi zakoni, njihova sprovodivost, ići u korist državljana Srbije, da će biti sprovodivi i ekonomski isplativi i da nema potrebe da brinemo.
Sada pokušavamo, nekoliko dana, vodeći koliko-toliko argumentovanu raspravu, da vidimo da li je to zaista moguće i da li treba da vam verujemo na reč. Primer je Institut „Vinča“.
Dakle, ono što je na, prvom mestu, ekonomski neisplativo, mislimo da nam na dalje staze, u široj budućnosti, ukoliko se zagledamo, ako je to uopšte u Srbiji moguće, zaista preti opasnost da se, na osnovu pokušaja nuklearnog lobija, zatvori rad ovakvog prestižnog instituta.
Tu smo svi, pred očima srpske javnosti, i nadam se da imate spreman odgovor vezan, recimo, za projekat „Vind“, za skladištenje nuklearnog otpada, za izgradnju najvećih hangara na teritoriji Srbije.
Takođe ste ovim zakonskim projektom predvideli i izgradnju prostora za skladištenje nuklearnog otpada za 10 godina. Mi ne znamo gde će to da bude. Vrlo verovatno, nećemo u skorije vreme ni saznati.
S obzirom na to da mi vreme neumitno teče, a pokušavam da što više podataka predstavim srpskoj javnosti, zadržaću se ovaj put, pošto imam još dva amandmana na ovaj predlog zakona, samo na toj činjenicu da se traži da se uništi nešto što je potpuno ekonomski neisplativo i potpuno bespotrebno u ovom momentu, da se za to uništenje reaktora traži kredit od 25 miliona, a da je pri tom već 10 miliona evra potrošeno na projektnu dokumentaciju.
Složićete se da je to ekonomski, da budem pristojna, potpuni promašaj onih koji su vlasni u Vladi Srbije da razmišljaju o Institutu „Vinča“, koji je, verujem da se svi slažemo, jedna od vrlo važnih, ako ne i najznačajnijih institucija kada govorimo o setu ekoloških zakona.
Možda je ovo subjektivno viđenje jednog stručnjaka, ali hajde da vidimo koja su druga viđenja na ovu temu i hajde da vidimo da li zaista postoji realan okvir da se ovi zakoni sprovedu na celoj teritoriji države Srbije i da oni, dalekosežno, znače uvođenje reda, da će onaj ko utiče na rušenje svih normi i standarda vezanih za životnu sredinu platiti odštetu, zato što je prouzrokovao užasne i katastrofalne posledice po zdravlje i život stanovnika. Na prvom mestu, tu mislimo na članice NATO alijanse. Ukoliko nas ubedite da ćete da potegnete pitanje odgovornosti za „Milosrdnog anđela“ i za upotrebu oružja koje je zabranjeno svim konvencijama, onda ćemo svi mi da poverujemo da je ovo u interesu građana države Srbije. Hvala.