Na član 86, amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 86, amandman, s ispravkom, podneo je narodni poslanik Nikola Savić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 88, amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Miladinović.

Da li neko želi reč? (Da)

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, poštovani ministre i poštovani građani Srbije, podnela sam amandman na član 88, koji glasi - propisi za izvršenje ovog zakona doneće se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
S obzirom na to da je Predlog zakona u Narodnu skupštinu dostavljen s velikim zakašnjenjem i da se očekuje izglasavanje posle rasprave o amandmanima, ne postoji nijedan razlog zbog čega bi se propisi za izvršenje ovog zakona doneli za dve godine, jer već postoje propisi koji su doneti za sprovođenje zakona koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Sam zakon propisuje, u članu 88. stav 2, da se primenjuju propisi za sprovođenje zakona koji je bio na snazi do stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti s odredbama ovog zakona. Samim tim, postoji deo propisa koji će nastaviti da se primenjuje stupanjem na snagu ovog zakona, a kojeg će i stari propisi, uz ispravke i dodatke, moći da iskoriste za donošenje novih, čime je olakšano, odnosno delimično skraćeno vreme za donošenje novih propisa.
Velika novina u odnosu na stari zakon jeste formiranje Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i za nuklearnu sigurnost, koja treba da donosi podzakonske propise za sprovođenje ovog zakona.
Oblast zaštite od zračenja se neprekidno razvijala u svetu. U većini zemalja postoje nacionalni instituti ili agencije za zaštitu od zračenja, koji imaju eksperte iz različitih oblasti. Postoji više značajnih međunarodnih istitucija koje se bave ovom oblašću: Međunarodna komisija za radiološku zaštitu, Međunarodna agencija za atomsku energiju, Naučni komitet UN-a za efekte atomskog zračenja i Svetska zdravstvena organizacija.
(Predsednik: Vreme. Hoćete li da koristite vreme i dalje?)
Završiću. One su postavile savremeni koncept zaštite od zračenja, koji je prihvaćen i u našoj zemlji.
Kod nas se ovim problemom bave Institut "Vinča", Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu, VMA, Vojnotehnički institut. To znači da nam zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti nije neka nepoznata oblast koju treba regulisati dve godine.
Ovim zakonom rešeni su veliki problemi, kao što su nadležnost većeg broja ministarstava, usklađenost zakona i realne situacije i formiranje Agencije.
Zato ne postoji nikakav osnov za dvogodišnje donošenje propisa, ukoliko se u Agenciji postave nezavisne, stručne osobe, koje će profesionalno i efikasno raditi svoj posao. Hvala.

Vlada je predložila da se posle člana 88. doda novi naslov iznad člana i novi član 88a.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 89, amandman je podneo narodni poslanik Milan Knežević.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da komentarišem amandman na član 89, hteo bih da prokomentarišem da je dobro što je Vlada usvojila amandman na član 22 …

Gospodine Kneževiću, izvinite, samo trenutak, da obavestim vas i poslanike da od ovog momenta nismo u direktnom prenosu, ali će odloženi prenos biti tokom večeri. Izvolite, nastavite.

Hteo bih da prokomentarišem da je dobro što je Vlada usvojila amandman na član 22, koji sam podneo ispred Poslaničkog kluba Napred Srbijo.
Usvajanjem ovog amandmana, kvalitativno bolje je, stručno-metodološki, određen položaj Agencije, a odnosi se na oblast koja određuje kriterijume i uslove za pravna lica kojima se poverava dopunsko obučavanje i osposobljavanje profesionalno izloženih lica i lica odgovornih za sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja.
Nadam se da će Vlada i ovaj amandman na član 89. da usvoji, a član 89. glasi – zahtevi koji su podneti do dana stupanja na snagu ovog zakona rešavaće se po propisima koji su bili na snazi u vreme kada je zahtev podnet.
Amandman predviđa da se dodaju nove reči – osim zahteva iz člana 2. st. od 1. do 5, na koje će se primenjivati odredbe ovog zakona od njegovog stupanja na snagu. U članu 2, u st. 1. do 5. su sve zabrane koje su predviđene za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost. Iako se podnošenje zahteva po sada važećem zakonu može odnositi na taj stručni-tehnološki ili pravni aspekt, smatramo da je, zbog mogućih zloupotreba i važnosti zabrana predviđenih u članu 2. ovog zakona, potrebno da se oni rešavaju po novom zakonu i kad on stupi na snagu. Hvala.

Zahvaljujem prof. Kneževiću.

Na član 90, amandman je podneo narodni poslanik Stefan Zankov.

Da li neko želi reč?

Gospodine Obradoviću, izvolite.

Samo sam hteo da ukažem na odredbe Poslovnika 147, 148. i 149, zato što, zbog javnosti u radu, ne čitate, to ste uveli danas kao praksu, kako su se izjasnili odbori, kako se izjasnila Vlada. To je vrlo interesantno, zato što imamo dva slučaja da je Vlada predložila amandman i da je Vlada odbila amandman koji je sama predložila, tako imamo u košuljici. Onda treba da nam date pravu košuljicu. Hvala.

Zahvaljujem. Tu nema povrede Poslovnika.

Tehnička je greška. Naravno da Vlada nije odbila svoj amandman, radi se o tehničkoj grešci.

Izvolite, gospodine Zankov.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom na član 90. tražimo da se skrati rok u kome su pravna lica i preduzetnici dužni da usklade svoje poslovanje s odredbama ovog zakona, sa tri godine, kako je predvideo predlagač u osnovnom tekstu, na dve godine. Smatramo da je to dovoljan period, ne samo dovoljan, već maksimalno moguć period koji treba da propiše zakonodavac, jer se radi o vrlo delikatnoj oblasti, o jonizujućem zračenju i o nuklearnoj sigurnosti.
Upravo ovaj rok, odnosno period koji je dat u članu 90. Predloga zakona, u okviru prelaznih odredaba, treba da potvrdi ozbiljnost i nameru predlagača da stvori uslove za povećanje efikasnosti zaštite od ove vrste zračenja, a da ne ostane sve iz prethodnih članova zakona mrtvo slovo na papiru i da se posle tri godine sve to zaboravi i konstatuje, kao nebrojano puta do sada, da mora i taj rok da se produži, što se mnogo puta dogodilo i u ovoj oblasti.
Navešću vam jedan primer. Važećim zakonom o zaštiti od jonizujućeg zračenja propisano je da se izvori jonizujućeg zračenja iz radioaktivnih gromobrana moraju ukloniti u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Uklanjanje izvora jonizujućeg zračenja iz radioaktivnih gromobrana može izvršiti samo pravno lice ovlašćeno za poslove prikupljanja i odlaganja radioaktivnog otpadnog materijala itd., kako je već u pozitivno-pravnim propisima predviđeno.
Sada je, po Predlogu ovog zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti, korisnicima radioaktivnih gromobrana ostavljen novi rok od pet godina da uklone svoje izvore.
To je ono o čemu sam govorio i zbog čega tražim kraći rok u članu 90. Predloga zakona. Reći ćete da je to zbog činjenice što ne postoji, možda, Agencija za zaštitu od zračenja. O Agenciji su govorile moje kolege, ali će vas vreme demantovati, kao i kod drugih agencija kojima duplirate državne organe, organizacije, inspekcije itd. Tvrdim da je problem u volji, rešenosti i sposobnosti vlasti da ovo sve sprovede u praksi.
Vaše obrazloženje da se amandman ne prihvata zbog roka za donošenje propisa iz člana 88. Predloga zakona, na koji smo, takođe, podneli amandman, pokazuje da nedostaje prethodno navedeno, pa tek onda novac i da postoje, možda, još neki drugi problemi da se ovo reši. Zbog toga vas pozivam da prihvatite ova dva amandmana, na čl. 88. i 90, jer se radi o zdravlju ljudi, prvo onih koji su profesionalno izloženi jonizujućem zračenju, pa, na kraju krajeva, i svih ostalih građana. Hvala.