Malopre sam dotakao kroz onaj član 2. stav 2. pitanje ovih poznatih 7%. Međutim, nije samo tih 7% problem i to govorimo sve vreme, govorimo o jednoj neozbiljnoj, ali potpuno neozbiljnoj Vladi, odnosno neozbiljnom odnosu Vlade prema autonomiji Vojvodine. Moram da ponovim, statut Vojvodine se izgubio na putu od one zgrade do ove zgrade.
Zakon o prenosu nadležnosti, iako s vremena na vreme čujemo različite komentare onih koji su u radnoj grupi, nikako da stigne pred poslanike. Vi ste danas proverili, a duboko sam ubeđen da vi verujete da će se to desiti u toku maja. Garantujem da se to neće desiti u toku maja. Znači, taj zakon ćemo još da čekamo.
Ponavljam, iako smanjujete sredstva Vojvodini, iako nije ispunjena ustavna obaveza, nije u tome suština. Suština je u tome da obesmišljavate autonomiju, kao što se mesecima ovde obesmišljava Skupštinu, kao što obesmišljavate svaki aspekt ovog društva – tako obesmišljavate i autonomiju Vojvodine.
Molim vas, nađite načina da odgovorite, ne onako kako ste odgovorili gospodinu Pastoru. Bili smo svi članovi Odbora, pretpostavljam i svi novinari, zbunjeni odgovorom koji ste mu dali. Očito je samo gospodin Pastor shvatio da treba nastaviti, na najlepši mogući način rečeno, dogovore oko toga da li će biti ispunjeno tih 7%.
Na samom Odboru rekao sam – možda je rešenje, ne mora ništa da piše, neka gospodin Cvetković i gospodin Pajtić, kao što su kada je u pitanju budžet za 2009. godinu seli, popili kafu i dogovorili se da 90% mimo Zakona o privatizaciji od prodaje NIS-a slije u pokrajinski budžet, tako sada neka sednu, nađu rešenje i neka nas obaveste, kao i prošli put, putem saopštenja preko medija.
Znam da ste u nezahvalnoj situaciji. Verujte mi, mnogo bih više voleo da ste, zajedno s nama iz opozicije i s nama iz LDP-a, bili spremni i vi kao Vlada i vi kao ministarka finansija da podelite odgovornost, i kada je u pitanju i prošli budžet, i kada je u pitanju prethodni rebalans budžeta i kada je u pitanju ovaj rebalans budžeta.
Nažalost, sve obesmišljavate. To sam vam rekao i onaj dan kada ste ovde govorili kada je bila rasprava u načelu. Građani su, osim pukih cifara, očekivali malo i nade – malo, ne mogu da kažem saosećanja, ali malo svetla, da će nakon svega ovoga, nakon ovog rebalansa, pa možda za godinu dana, dve godine, za tri, smo svi spremni da se odreknemo, svi u ovoj sali su spremni da se odreknu i verovatno svi u društvu su spremni da se odreknu, ali da znaju šta je to šta nas čeka.
Mi ne vidimo, a verujem ni građani ne vide, siguran sam da ne vide šta nas to čeka. Nama treba odgovorna vlada koja će dati put kojim treba da idemo. Vi se ovde vadite u obrazloženju na – svetsku ekonomsku krizu. Znam, to je politički opravdano, ali nema veze sa realnošću.
Ovo je pre svega, ovaj rebalans, posledica preduvanog budžeta za 2009. godinu i prethodnog rebalansa, onog linearnog povećanja penzija od 10%, kada niste vodili računa o najugroženijim penzionerima, ali ste imali tu obavezu. To smo vam rekao i onaj dan.
Gospođo ministarka, 11. maj je odavno prošao – smanjite Vladu, budite prvi primer, pravi primer kako se štedi. Očekujem, nadam se u toku dana, neki odgovor. Hvala.