Hvala na pitanju, ali hepatitis A, B i C su tri različite bolesti zapaljenja jetre koje nastaju delovanjem virusa. Hepatitis A je bolest prljavih ruku i u terapiji se, praktično, ne koristi lek koji je pomenuo gospodin.
Što se tiče hepatitisa B i C, interferon alfa je lek koji je na raspolaganju kao prva linija lečenja. Kod polovine pacijenata ima odgovora, a kod druge polovine, kad ga ne bude, postoje vrlo precizno regulisani kriterijumi kada se za C hepatitis koristi ovaj skuplji interferon.
Znači, mora da postoji biopsija i histološka analiza, interpretacija nalaza na jednom mestu i onda komisija donosi odluku o lečenju tog bolesnika kod koga nije došlo do razvoja fibroze. Ako bi se 250.000 građana lečilo nekritički tako što se, recimo, ovaj lek da svakom, ako je taj broj, mada, i kada je manji broj, ako ne bi bilo ovakve restrikcije, onda bi sav novac koji postoji godišnje u zdravstvenom osiguranju bio potrošen za jednu jedinu bolest.
Što se B hepatitisa tiče, Srbija od 2004. godine ima obaveznu vakcinaciju protiv B hepatitisa za svaku novorođenu bebu i u adolescentnom uzrastu od 12 godine.
Plan je, stručno i politički podržan, da za 12 godina od početka, znači do 2016. godine, praktično nove generacije nemaju problema sa B hepatitisom, što je važno zbog toga što jedna trećina obolelih ima rizik da dobije rak jetre u daljem toku.
Dakle, bilo bi dobro, naravno, da se indikacije za korišćenje skupljih lekova, i ovog i nekih drugih, šire mnogo brže i mnogo više. Kada budemo bili ekonomski snažniji i kada Fond zdravstvenog osiguranja bude imao više novca, onda će moći i ta pravila da budu manje restriktivna.
