Gospođo predsednice, gospodo i dame ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pokrenuću jedno pitanje iz oblasti penziono-invalidskog osiguranja.
Priličan broj Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe u višegodišnjem periodu ne može da ostvaruje penziju ako su u određenom periodu radili na području Kosova. Interesantno je da zainteresovane stranke koje podnose kompletne zahteve za sticanje prava na penziju ne dobijaju pisane odgovore o razlozima prolongiranja donošenja rešenja o penzionisanju, ali im se usmeno saopštava da Republički fond za PIO ne raspolaže originalnom dokumentacijom iz oblasti PIO za teritoriju Kosova.
Verovatno najdrastičniji slučaj je sa Šabanom Kelmendijem, koji kao raseljeno lice živi u Novom Pazaru, ima ličnu kartu broj 181511, izdatu od MUP u Novom Pazaru, koji je koristio starosnu penziju od 8.1.1993. godine, a nakon ratnih događaja je u oktobru 1999. godine podneo zahtev za uspostavljanje isplate penzije Republičkom fondu za PIO i penzija mu je na osnovu ovog zahteva isplaćivana u toku 2000. godine. Međutim, isplata penzije mu je prekinuta u toku te godine, da bi obustava isplate penzije bila ozvaničena rešenjem Republičkog fonda za PIO zaposlenih od 8.11.2004. godine, sa obrazloženjem da Republički fond ne raspolaže dokumentacijom o ostvarivanju prava na penziju, s obzirom da se originalna dokumentacija nalazi na Kosovu.
Na podnetu tužbu Šabana Kelmendija Okružni sud u Novom Pazaru, u ponovljenom postupku, donosi presudu kojom se poništava rešenje Republičkog fonda za PIO zaposlenih. U pomenutoj presudi sud ističe da je tužilac nesporno stekao to pravo pravosnažnim rešenjem Republičkog fonda PIO, koji je bio važeći u vreme kada je izdato, te je tuženi organ, u ovom slučaju Republički fond za PIO, pogrešno obustavio isplatu penzije tužiocu.
Međutim, na zahtev Republičkog fonda Vrhovni sud je doneo presudu kojom se ukida presuda Okružnog suda u Novom Pazaru, i to samo iz formalnih, a ne suštinskih razloga. Razlog je taj da nije bilo prava na ponovljeni postupak. Nije uopšte dat odgovor na pitanje da li čovek koji je radio 35 i kusur godina i stekao penziju…
(Predsednik: Gospodine Halimi, govorite duže od tri minuta, pa bih vas zamolila da privedete pitanje kraju.) Pošto imam i drugo pitanje, koristim vreme... (Predsednik: Svejedno, imate pravo na ukupno tri minuta.)
Znači, u ovom slučaju je osnovno pitanje – šta će da uradi ministar Ljajić da se prekine ova diskriminatorna praksa i da se, ne samo gospodinu Kelmendiju, nego i svim zaposlenima koji ispunjavaju zakonske uslove za penziju, ne prave ove trenutne prepreke, koje su nezakonite? (Predsednik: Zahvaljujem.)
Drugo pitanje…
