U prošlom izlaganju ministri su meni odgovarali, ali nisam dobio priliku da dam neke napomene, primedbe, kažem svoje mišljenje. Neću postaviti nova pitanja.
Gospodine Markoviću, nisam rekao da su ti vaši zakoni većinski, da vi hoćete da promenite, rekao sam: „to vodi“.
Gospodine Milosavljeviću, ne brani se Strategija time što se nabrajaju ugledni ljudi koji su nju radili, zato što eksperti rade za pare. Eksperti rade za pare, a pišu ono što naruči onaj ko plaća. Ja ne znam ko je to platio. To je verovatno bila javna nabavka, pa oglas, pa su se baš ti eksperti javili, pa su dobili, a neki drugi nisu dobili.
Kad smo već kod toga da eksperti rade za pare, evo gospodin Marković može da vam kaže, oni koji pišu izborne zakone napišu da je direktan izbor gradonačelnika najviši evropski standard, pa onda posle godinu dana kažu da je izbor gradonačelnika i Skupštine takođe najviši standard. Znači, ko daje pare taj određuje šta će biti evropski standard.
Ali, kad smo kod javnih nabavki, gospodine Cvetkoviću, izbegavate ovo pitanje oko PDV-a na naplaćenu realizaciju, odnosno da li ste pravili neke bilanse, samo da vas podsetim. Sad sam se setio, mnogo puta je gospodin Maraš sa ove govornice pitao imate li vi odgovor na pitanje zašto novac iz javnih preduzeća ide u nekakve minorne novine, mislim da se zovu "Pravda" (ili "krivda", ne sećam se).
Tamo se reklamiraju javna preduzeća na nivou Republike Srbije koja kontroliše savetnik predsednika vaše stranke. Pošto ne postoje ekonomski razlozi, jer su mali tiraži tih novina, onda mora da postoje politički, a pošto ta novina ne propagira politiku evropskih integracija, nego suprotno od onoga što ste vi na rečima – onda je to jedna situacija, kako da kažem, gde smo vas pitali, pitali i pitali ali, gospođo Đukić-Dejanović, odgovor nismo dobili.
Kad smo kod tih evropskih integracija, ja nisam rekao da sam srećan što u Rusiji nema više od četiri konzulata. Ne znam ni da li ih ima četiri ili tri, ali znam da u Americi nema, u Rusiji pretpostavljam da nema, jer se konzulati otvaraju da bi zadovoljili potrebe državljana Srbije, a ne potrebe nečijih drugih državljana, jer konzulate plaćaju državljani Srbije.
I baš je sa pravog mesta stigla primedba o Rusiji, da se izjasnite da biste želeli možda vi da imate 40 konzulata tamo. Ali, to neko treba da plati. Ako mislite da ste nesrećni što Srbija nije ruska gubernija, eto vam prilike, posle sledećih izbora, da napravite vladu koja će je od Srbije napraviti. Ako dobijete većinu, a uveren sam da nećete.
Za kraj, gospodine Mrkonjiću, to vaše – ura, hop, ja neću dati da neko ode u stečaj... Znate, postoji zakon u ovoj zemlji, postoje pravila. Vi me nekako, kada vas slušam, podsećate na ona vremena – obnova, izgradnja, ajde radi se, kuvana rakija, idemo dalje, je l' može pre roka... To se završilo izborima 24. septembra 2000. godine, a ne moram da vas podsećam kako.
Zato ja mislim da je bolje da vi smislite kako ćete putarima omogućiti, ako već nema para... Mi iz LDP stalno nešto predlažemo, ali vi poslušate malo od toga i mnogo kasno. Možete možda da im za te pare što država duguje date državne obveznice, pa oni da eskontuju u bankama. Možda je to put, ja ne znam šta.
Ponavljam pitanje još jednom – šta bi sa dobitkom NIS-a od prethodnih godina, koji Rusi pretvoriše u gubitak?
Kako da vam kažem, gospodine Mrkonjiću? Kad vas gledam sve, osećam blago zadovoljstvo. Tri-četiri puta mi danas prođe kroz glavu - vi ste vrlo interesantna Vlada, a zamišljam vas iz SPS, zajedno sa gospodinom Ugljaninom i Rasimom Ljajićem, kako jurcate po Srbiji i tražite Dražin grob. Mislim da to vi treba da vodite, zato što ste ipak stručnjak za kopanje. Hvala.
(Tomislav Nikolić, s mesta: Valjda sam ja stručnjak za kopanje.) (Smeh u sali.)
