ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 30.04.2009.

16. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

16. dan rada

30.04.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 19:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Marina Raguš

Srpska radikalna stranka
Za gospođu Malović - volela bih samo da mi pokažete mesto u Rezoluciji 1244 koje predviđa Euleks, volela bih da mi pokažete u kom delu predsedničkog saopštenja se pominje Euleks, ali isto tako ću vam obratiti pažnju na sednice Saveta bezbednosti, istupanja šefa diplomatske misije gospodina Čurkina, koji govori da se na teritoriji veštačke, dakle, terorističke tvorevine Kosova i Metohije sprovodi plan Martija Ahtisarija i da Euleks nema legitimitet da bude na teritoriji Kosova i Metohije.
Da li je onda moguće da je Vlada Srbije napravila potpuno nelegalan čin i priznala svojim zaključkom postojanje Euleksa na teritoriji Kosova i Metohije? A nismo čuli ni o čemu ste razgovarali sa gospodinom De Kermabonom. Dakle, samo mi pokažite gde ova dva međunarodna pravna dokumenta predviđaju, a posebno predsedničko saopštenje, da se na teritoriji Kosova i Metohije uspostavi Euleks, u kom takođe učestvuje, recimo, Hrvatska. Ukoliko to ne pokažete, onda je Vlada zapravo uradila potpuno nelegalan i nelegitimni čin svojim zaključkom.
A ja se takođe opet nadovezujem na zaključke ruske diplomatske misije u okviru Saveta bezbednosti, a onda to dalje znači da smo mi pod okupacijom i da vi ne sprovodite ono što su vaše ingerencije. Zapravo, tu treba da sedi vlada u senci, ona prava vlada koja donosi odluke, koja ne uništava srpske nacionalne interese.
Takođe, još jedno pitanje – recite mi, gospođo Malović, kako Ministarstvo pravde reaguje, recimo, u situaciji kada izvršna vlast na ovom delu teritorije Srbije koja nije sporna, recimo u gradu Beogradu, preuzme na sebe sudske ingerencije.
Treće pitanje – kako Ministarstvo pravde reaguje u situaciji kada izvršna vlast potpuno ignoriše presude Vrhovnog suda Srbije?
Što se tiče Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, gospodine Đeliću, vi ste nama rekli sve ono što mi znamo, ali nam niste odgovorili na pitanje kome će ići u korist u naredne dve-tri godine Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i jednostrana primena Trgovinskog sporazuma.
Zašto vam ovo govorim? Ja najčešće kažem izvor i pozivam se uglavnom na državne izvore. Dakle, guverner Narodne banke gospodin Jelašić izjavio je 1. januara 2009. godine po pitanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju: Zna se koliko će biti manji prihod zbog sprovođenja SSP-a, međutim treba da se proveri efekat toga što smo mi do sada imali na papiru, efekat uticaja nestabilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu, efekat toga što je jedan deo fabrika odlučio da stane sa proizvodnjom, a to znači manju zaradu i manje prihode u budžetu. Sve to kad se sabere, mnogo je bolje da se pravovremeno sučelimo sa realnošću, nego da se to konstantno odlaže, pa kad se, eventualno, setimo, bude prekasno. Ako se vidi za par meseci sa stanovišta prihoda i rashoda da taj budžet neće moći sa tom putanjom da izdrži kraj godine, da se što pre sučelimo sa realnošću i vidimo koje su to dodatne mere koje se, eventualno, moraju doneti što pre, to bolje.
On, takođe, javnosti upućuje vrlo jasnu poruku. Kada je reč o političarima, on javnost moli da ne slušaju političare, jer oni su pre mesec i po-dva objašnjavali da će nas kriza preleteti i kad kod nas stigne izgubiti jačinu, težinu i tako dalje. Međutim, oni sada pričaju nešto sasvim suprotno. Imali smo, takođe, zvanične izjave da bi gubitak od jednostrane primene Trgovinskog sporazuma trebalo, po tadašnjem kursu, da iznosi negde oko 267 miliona evra.
Sledeći set pitanja odnosiće se konkretno na obične ljude, građane Srbije koji neće moći da podnesu ovaj teret krize. Ali, s obzirom da mi vreme (Predsednik: Gospođo Raguš, to bi bilo za drugi krug pitanja, ako stignemo, ali očigledno nećemo stići.) ističe, privešću kraju ovaj set pitanja. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Srđan Miković

Za evropsku Srbiju
Dame i gospodo, žao mi je što zbog odredaba Poslovnika nisam bio u prilici da ranije postavim pitanje, nego tek nakon dva i po sata. Ali, takve su odredbe Poslovnika i, evo, posle pola sedam sam u prilici da govorim o problemu koji traži hitno rešavanje.
Postaviću pitanje koje se tiče rada najvećeg izvoznika u Srbiji, kompanije "Petrohemija", koja je 80% u vlasništvu države. Radi se o kompaniji koja, zahvaljujući kvalitetu svojih proizvoda, uspešno izvozi na tržište zapadne Evrope, u Nemačku, Švajcarsku, Italiju i druge zemlje.
Radi se o kompaniji koja zapošljava 2.350 radnika, a upravo od rada "Petrohemije" zavisi i čitav niz drugih radnika koji koriste proizvode "Petrohemije". Radi se o kompaniji čijim se radom obezbeđuje naplata poreza u visini od 23 miliona evra godišnje. Radi se o kompaniji koja je preživela sankcije, koja je preživela bombardovanje, koja je preživela druge rizike.
Bez obzira što znam da postoji ozbiljan napor i predstavnika države u rukovodstvu NIS-a da se obezbedi dovoljna količina primarnog benzina koji je neposredno potreban za kontinuitet rada "Petrohemije", radi se o trenutnim količinama od oko pet hiljada tona, interventno, ali isto tako radi se o potrebi da se obezbedi kontinuitet rada i u narednom periodu je potrebno obezbediti adekvatnu tekuću likvidnost.
Moje pitanje je usmereno prema Vladi Republike Srbije, a činjenica je da ovog trenutka ovde ima čak 15 ministara od 23, znači praktično je dve trećine Vlade Republike Srbije ovde u ovoj sali.
Znam da ste verovatno razmatrali dobrim delom i ove probleme, ali me interesuje, kao poslanika iz Pančeva, koje sve mere preduzima Vlada Republike Srbije i pogotovo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, pa i ostala ministarstva, da se spreči eventualni ekološki rizik ukoliko dođe do obustavljanja proizvodnje u "Petrohemiji". Svako zaustavljanje i pokretanje takve procesne industrije nosi ne samo ogromne materijalne štete, nego, pre svega, ekološke rizike.
(Predsednik: Gospodine Mikoviću, pokušajte da privedete kraju i postavite konkretno pitanje.)
U tom smislu, postavljam pitanje – šta se preduzima da se obezbedi tekuća likvidnost, da se pomogne "Petrohemiji", da se spreče ekološki rizici i da se obezbedi kontinuitet rada, jer od toga zavisi rad i Rafinerije i ostalih firmi?
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Da li neko od ministara želi da da odgovor? Gospodine Cvetkoviću, izvolite.

Mirko Cvetković

"Petrohemija" jeste sve ovo što ste rekli. Ona je, isto tako, velika fabrika koja zapošljava veliki broj ljudi, od koje živi veliki broj porodica. Pitanje je ovde da li ona ima problema sa tekućom likvidnošću ili ima problema sa nemogućnošću da proizvede proizvod koji može da naplati više nego što je u njega uloženo.
Problem sa "Petrohemijom" nastao je, verovatno, u ranijem periodu i došao je u fokus, bar kod mene u kabinetu, pre jedno mesec dana, kada su nastali problemi sa isporukom sirovog benzina, kao posledica činjenice da "Petrohemija" nije bila u mogućnosti da ga plati. Dakle, ne radi se ovde ni o čemu drugom, nego prosto treba platiti input.
Imajući to u vidu, organizovao sam kod mene u kabinetu sastanak, razgovarao sam sa potpredsednikom zaduženim za ekonomiju i tražio da nađemo neku strategiju šta da radimo.
Prvo, da li ona može da živi bez subvencija; ako ne može, kolike su te subvencije i koliko dugo to može da traje. Posebno se postavilo pitanje, zato što osim tekuće likvidnosti imamo i akumulirane obaveze, pri čemu država sama za sebe, hajde da kažemo, može da izađe u susret, ali se sada pojavljuje snabdevač koji je u većinskom privatnom vlasništvu i koji više neće tolerisati da isporučuje proizvode a da za to ne bude plaćen.
Imajući navedeno u vidu, mi smo razmotrili neke tri-četiri strategije. Tom prilikom je spomenuto da, po svoj prilici, mada ja to ne mogu da tvrdim, postoji mnogo više zaposlenih nego što je potrebno. Takođe, ali isto tako ne tvrdim, izgleda da su prosečne plate znatno iznad prosečnih plata u privredi. Ostalo je nejasno koliko je sredstava potrebno mesečno dati "Petrohemiji" da bi mogla da, ovo što vi kažete, pokrije tekuću likvidnost, da nabavi sirovu naftu, ali ne i da plati ostale troškove.
U tom datom trenutku smo iznašli mogućnosti pre nedelju-dve dana i uplatili im oko milion dolara. To je trajalo ovih 10-15 dana. Juče sam dobio ponovo pismo od njih, koje se dramatično upućuje na više adresa, gde se kaže kako su oni sada opet u istoj situaciji, spominje se ekološka katastrofa itd.
Danas sam zvao potpredsednika za ekonomiju, da ga pitam dokle su stigli sa našim razmatranjima i da vidimo da li uopšte imamo mogućnosti da dodatnim subvencijama tu firmu održavamo u životu i, prosto, šta da uradimo. On je rekao da je otprilike pri kraju sa svojim kalkulacijama da se vidi kolike su mesečne potrebe, da one po svoj prilici prevazilaze tih milion dolara (možda su i znatno veće, multiplicirano veće) i da ćemo u zavisnosti od rezultata doći do toga šta je ono što treba da se učini. Rekao je da je pri kraju i da ćemo odmah nakon praznika videti šta je i kako je.
Mislim da, kada se radi o tome što država inkasira od njih poreze itd., da o tim poreskim obavezama koje nije plaćala u ranijem periodu možemo da razgovaramo. Međutim, moramo napraviti jedan projekat na osnovu koga će taj, jedan od najvećih naših izvoznika moći da to uradi na efikasan način i da od tog izvoza imamo i neku korist, a ne da značajna sredstva, koja nažalost nemamo, ulažemo u tekuću proizvodnju.
Dakle, što se tiče ekonomskog dela i ulaganja dodatnih para, ostalo je da posle praznika vidimo šta kažu obračuni, a što se tiče ekologije i drugih detalja, dajem reč ministru Duliću. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Izvolite, gospodine Duliću.

Oliver Dulić

Dame i gospodo narodni poslanici, ova tema je bila važna i bila je u fokusu nekoliko ministarstava u proteklih nekoliko dana. Mislim da je gospodin premijer dao jedan sveobuhvatan odgovor vezan za ekonomske teme.
Ono što je važno za pitanje životne sredine, naravno da bi svako zaustavljanje „Petrohemije“ dovelo do ekološkog akcidenta koji bi bio prilično velikih razmera i mi smo, svakako, upozoravali na tu mogućnost. U ovom trenutku mogu da kažem da, upravo zbog ove intervencije od strane države i nabavljanja 5.000 tona primarnog benzina, kao i finansijske pomoći koja će predstavljati avansnu uplatu narednih količina primarnog benzina, proces se nastavlja.
Takođe moram da kažem da se postavlja pitanje na koji način uopšte može da dođe do prestanka rada „Petrohemije“, zbog toga što je to jedan uvezani procesni sistem gde ne mogu da zamislim, barem sa ekološkog stanovišta, da Rafinerija nafte nastavi rad ukoliko „Petrohemija“ ne radi.
To je jedno od pitanja koje ćemo u budućnosti, mi kao Ministarstvo životne sredine postavljati, jer je „Petrohemija“ jedan od segmenata sistema koji predstavlja, zahvaljujući legalizacionom bazenu i velikim investicijama koje smo imali u proteklih nekoliko godina, da se koncentracija benzena iznad Pančeva smanji na one vrednosti koje su ispod dozvoljenih granica.
Pored ovog ekonomskog aspekta i ekološko pitanje je veoma važno, rekao bih čak i dominantno, i to će svakako biti jedna od mogućnosti, da se u budućnosti, kada se bude razgovaralo sa ruskom stranom, odnosno sa većinskim vlasnikom Rafinerije i NIS-a, razgovara i postavi pitanje na koje se zaista traži odgovor – na koji način Rafinerija može da nastavi proizvodnju ukoliko se zaustavi jedan važan proces, a to je prerada otpadnih voda i zaustavljanje rasta koncentracije benzena u vazduhu, odnosno zaustavi rad „Petrohemije“.
Siguran sam da ćemo zajedničkim snagama uspeti ovaj problem da rešimo. Siguran sam da svako razume da je zaustavljanje rada „Petrohemije“ u ovom trenutku i ekonomski i ekološki i te kako loše, i da je upravo to dobar argument da se nađe dugoročno rešenje tog problema. Danas smo proveravali i nastavak daljih investicija što se tiče natkrovljavanja egalizacionog bazena, one se nastavljaju i upravo ta investicija je dovela do toga da u proteklih nekoliko meseci koncentracija benzena i drugih nedozvoljenih supstanci u vazduhu u Pančevu bude u granicama normale. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Aleksandra Janković. Izvolite.

Aleksandra Janković

Nova Srbija
Nekako sam navikla da budem u odloženom prenosu.
Moje pitanje je vrlo konkretno i odnosi se na to zašto niko nije razmišljao, pa i ovaj vrli predsednik DS, predsednik Srbije, faktički premijer i faktički predsednik Narodne skupštine, o smanjivanju broja ministara, doministara i dodoministara, jer vas, gospodo, ukupno ima 300 komada. Ako je već razmišljao o tome da očas posla promeni Ustav i da 250 poslanika svede na 150, zašto se nije razmišljalo o ovome?
Sledeće pitanje se odnosi na to koliko ima državnih službenika u pojedinim ministarstvima i na osnovu čega su oni primani, kada bi po Zakonu o državnim službenicima trebalo da postoji stalni sastav zaposlenih profesionalaca koji su, pre svega, stručnjaci, a ne postavljenici po političkoj milosti.
E sad, da nije reč o političkoj milosti, već često i o nepotizmu, svedoči sledeći slučaj. Zbog značaja teme rodne ravnopravnosti formiran je Sektor za rodnu ravnopravnost i za pomoćnika postavljena Natalija Mićunović, koja je završila 1984. godine u Sarajevu filozofiju, književnost i matematiku, da bi od 1985. do 1996. godine bila na usavršavanju, gde bi drugo, nego u Americi, gde je i doktorirala političku filozofiju i predavala matematičku logiku. Član je DS od osnivanja, što i nije čudno jer iver ne pada daleko od klade, budući da je reč o kćerki prof. dr Dragoljuba Mićunovića. Na mesto pomoćnika ministra dolazi nakon rada u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.
Novim Zakonom o ministarstvima u sastavu Ministarstva rada i socijalne politike 2008. godine sektor prerasta u Upravu za rodnu ravnopravnost, a dr Natalija Mićunović postaje direktor Uprave, što joj donosi veću platu od one koju, po Zakonu o platama, ima pomoćnik ministra. Obim poslova se, doduše, nije povećao, broj zaposlenih je ostao isti, čine ga četiri službenice sa visokom stručnom spremom i jedna administrativna radnica, nameštenik.
No, tu je još četvoro ljudi za koje se ne zna da li ih Ministarstvo plaća po ugovoru, ili su, navodno, na projektima. Izvesno je da je jedno od njih Mirjana Marjanović, kuma Natalije Mićunović, i za nju se zna da je Ministarstvo plaća po ugovoru od 2007. godine.
Vesna Jarić, završila japanski u Italiji (interesantno), predstavljena je kao članica tima potpredsednika Vlade gospodina Đelića za strategiju za smanjenje siromaštva. Ko je plaća, ne zna se, ali se zato zna da je ćerka Nadežde Radović-Ćetković, novinarke lista „Danas“, koja je ušla u feminističke krugove nakon uspešne karijere u CK.
Ova gospođica, inače ispred Uprave, u toku 2008. godine obrazlaže rad Uprave Odboru za ravnopravnost polova, a u kom svojstvu - e, to nemamo pojma.
Niti je službenica (Predsednik: Prošlo je tri minuta.) Uprave, niti može imati... (Predsednik: Možete da konkretizujete pitanje ili da privedete kraju?)
Pitanje je – kako je bilo moguće da 28. februara u Beogradu na skupu posvećenom rodnoj ravnopravnosti, odnosno stanju šest republika (između ostalog, dve od njih su definisane kao Republika Srbija i republika Kosovo), gospođa Natalija Mićunović i Vesna Jarić u ime Ministarstva rada i tima za integraciju u EU uopšte učestvuju? Da li to znači da je Vlada, koja daje časnu Titovu pionirsku reč da Kosovo nikada neće priznati kao nezavisno, praktično pustila najviše predstavnice Vlade da one to učine prisustvom na ovom skupu?
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem na pitanjima. Da li neko od ministara želi reč? Da, gospodin Rasim Ljajić. Izvolite, gospodine ministre.