Hvala lepo. Zahvaljujem gospodinu Markićeviću na pitanju. Kao što znate, sinoć i noćas je Svetska zdravstvena organizacija upozorila zemlje članice da se nalazimo u fazi pet opasnosti od izbijanja pandemije. Radi se o virusu gripa koji je mutiran i promenjen i sa kojim se ljudska vrsta prvi put susreće.
Faza pet znači da je došlo do prenošenja sa bolesnog na zdravog čoveka, ne samo u jednoj zemlji, Meksiku, nego i u drugoj zemlji u istom regionu, u SAD. To je kriterijum po klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije koji nas dovodi zaista u stanje opasnosti od pandemije.
Pandemija bi bila šesta faza, koja znači da u kratkom vremenu oboli veliki broj ljudi širom planete, što bi bila ozbiljna opasnost. Epidemiološki gledano, ta opasnost je sada bliža nego ikada ranije.
Što se tiče trenutnog stanja, na današnji dan, u evropskim zemljama, Austrija ima jedan potvrđen slučaj bolesti, Nemačka tri, Španija 10, Velika Britanija pet, ukupno 19. Od drugih zemalja, 19 je potvrđenih slučajeva bolesti u Kanadi, dva u Kostariki, dva u Izraelu, 26 u Meksiku (sa sedam smrtnih ishoda), 14 u Novom Zelandu, jedan u Peruu, a 91 osoba u Americi (sa jednim smrtnim ishodom), ukupno 155.
Mi smo krajem 2005. godine na Vladi Srbije doneli nacionalni plan za postupanje pre i u toku eventualne pandemije i na osnovu tog plana je u stalnom zasedanju posebna radna grupa koja se bavi ovim problemom.
Tokom 2006. i 2007. godine uloženo je oko dva miliona evra u opremanje infektivnih klinika, izolatora i infektoloških odeljenja u opštim bolnicama. Kupljeni su, između ostalog, automobili za epidemiološke ekipe zavoda. Napravljena je mreža da je moguće elektronsko komuniciranje između zavoda. Kupljene su zalihe antibiotika u robnim rezervama i infuzione tečnosti. Kupljen je donji nivo rezervi antivirusnog leka (u tom trenutku je bio samo jedan proizvođač), preporuka za minimalnu količinu je bila ukupno 1% opšte populacije. U ovom trenutku 85% te zalihe ima rok do 2011. godine, a 15% ima rok do novembra 2009. godine.
Mi smo, posle prvih podataka prošlog vikenda, praktično počeli da se ponašamo, kao zdravstveni sistem i kao država, čini mi se, korak unapred. Sinoć je, dakle, proglašena peta faza i Margaret Čen je pozvala vlade zemalja članica da primene pandemijske planove. Mi ga primenjujemo već nekoliko dana. Pojačan je sanitarni nadzor na granici, odštampani su lifleti, obaveštenja pri odlasku i dolasku u zemlju.
Danas je u 11.00 časova u Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu primljena gospođa stara 71 godinu sa kliničkom sumnjom. To je prvi slučaj sumnje na meksički grip. Do kraja današnjeg dana, do večeras, u Nacionalnoj laboratoriji na Torlaku će biti postavljena preliminarna dijagnoza potvrđivanja ili isključivanja. U daljoj proceduri konačna potvrda će biti moguća u jednoj od devet referentnih laboratorija Svetske zdravstvene organizacije, za nas je najbliža u Londonu.
Mi ćemo posle rebalansa budžeta koji ste sinoć izglasali biti u situaciji da zalihu lekova povećamo trostruko. O tome smo već vodili razgovore. Lek ne rešava problem sam. Pokušao bih plastično da vam kažem koliko je ozbiljna situacija kada se desi pandemija, sada imamo pretnju. Ako bi sve štediše otišle u banku i zatražile štedni ulog u istom danu, u istom trenutku, ta banka bi bankrotirala. Ako oboli 20% populacije jednog društva i ima potrebu u jednom trenutku za zdravstvenim sistemom, onda je taj sistem u ozbiljnom problemu.
Dakle, mi se kao društvo i država ne samo pripremamo, nego ozbiljno postupamo. Proteklih godinu dana je bilo praktičnog uvežbavanja ovih procedura, a danas je Vlada usvojila sastav Koordinacionog tela (koji čini 13 ministara, a rukovodi ministar zdravlja), čiji zadatak je obezbeđivanje najvišeg nivoa podrške za tekuće i potencijalne intervencije, aktiviranje procedure za sticanje dodatnih resursa, razmeštanje operativnih timova, obezbeđivanje saradnje među ministarstvima, razmena informacija i koordinacija sa susednim zemljama, kao i identifikovanje potrebe za međunarodnu pomoć.
Izvinjavam se što ovako dugo odgovaram, ali moram da kažem da je danas Komisija Svetske zdravstvene organizacije obavestila ministra zdravlja da je Institut Torlak dobio sertifikat za čuvanje i distribuciju vakcina, koji je jedan od šest dodeljenih sertifikata u poslednje tri godine od 60 aplikacija, što je važno, i da je dodeljena donacija od 1.200.000 dolara za podršku ubrzavanju procedure osposobljavanja Torlaka, koji će u poslednjem kvartalu ove godine početi probnu proizvodnju, jer se tada instalira oprema do septembra, da bi sledeće godine bio u situaciji, nadam se, da bude jedan od respektabilnih proizvođača.
Što se tiče putovanja, s obzirom da je bilo različitih komentara, postoji jedan međunarodnopravni dokument koji se zove Međunarodna zdravstvena regulacija, usvojen 2005. godine, koji kaže da zemlje članice nemaju pravo da uvode restrikcije za promet ljudi i roba i, ako ih uvedu duže od 24 sata, to mora da bude naučno zasnovano i opravdano pred organima UN.
Dakle, ovo je globalni problem i mi moramo da budemo deo globalnih napora, a da radimo što više lokalno. Ja mogu samo da vam kažem, u ime i Koordinacionog tela, i Ministarstva zdravlja i Vlade, da ćete, kao poslanici, biti obaveštavani krajnje detaljno, kao uostalom i građani.

Zahvaljujem ministru Milosavljeviću.
Želim da vas obavestim da su sekretara Narodne skupštine obavestili da su sprečeni da prisustvuju ovoj sednici sledeći članovi Vlade: gospodin Jovan Krkobabić, ministar Petar Škundrić, ministar Bogoljub Šijaković, ministar Vuk Jeremić, ministar Dragan Šutanovac, ministar Saša Dragin, ministarka Snežana Samardžić-Marković, ministar Goran Bogdanović i ministarka Jasna Matić.
Narodni poslanik Miroslav Markićević želi da da komentar. Izvolite, gospodine Markićeviću.

Gospodine predsedniče Vlade, zaista sam zaboravio da to učinim na početku pa želim sada da kažem da je za svaku pohvalu što ste vi i vaš kabinet u ovolikom broju došli ovde da uvažite narodne poslanike i građane Srbije. To što sam rekao da bi vaš kabinet trebalo da ima manje ministara je iz najbolje namere, dobronamerno, da bi taj kabinet bio efikasniji i da ne bi doživljavao ucene kao što je, recimo, ovih dana doživljavao od jedne poslaničke grupe iz Vojvodine.
Skrećem pažnju i vama i svim ministrima da se ne živi loše samo u Vojvodini. Živi se loše pogotovo na jugu Srbije, u zapadnoj Srbiji i u Šumadiji. I ko je dao pravo da neko učestvuje u razgovorima o nekih dodatnih šest i po milijardi, koje mi ovih dana u rebalansu budžeta nismo ni videli? Odakle sada taj novac? Da li je istina da će taj novac biti plasiran u Vojvodinu, pogotovu u opštine sa većinskim mađarskim življem? Verujem da bi ostatak Srbije, pogotovu oni iz nerazvijenih krajeva, sa juga Srbije, iz centralne Srbije, iz zapadne Srbije i Šumadije, voleli da čuju odgovor na ovo pitanje.
Ono drugo pitanje, možda malo šaljivo, nisam postavio slučajno. Posebno mi je drago što niko od vas neće učestvovati u toj Paradi ponosa, ali moram da vas podsetim da je državni sekretar u Ministarstvu za manjinska i ljudska prava kod ministra Čiplića, gospodin Karadžić, to javno rekao na medijima u direktnoj emisiji. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Zoran Ostojić.

Takođe izražavam zadovoljstvo ovolikim prisustvom članova Vlade i gospodina premijera. Ali, gospodine Cvetkoviću, ako je to akt uvažavanja ove skupštine, onda je ova poluprazna sala nekakav pokazatelj šta Skupština misli o izvršnoj vlasti koja već mesecima vodi kampanju protiv ove skupštine. Uključio se tu i predsednik vaše stranke gospodin Tadić, predlogom za smanjenje broja poslanika.
A mi iz LDP smo, sećate se, gospođo Dragutinović, govorili još u decembru - smanjite broj ministarstava, zato što je to simbolički pokazatelj da država štedi. No, vi ste rekli da je to politička mera. Možda jeste, ali se političkim merama ne mogu otkloniti posledice krize, niti zemlja izvući iz recesije. Novac je novac i njega ljudi neće imati, bez obzira da li će neko sutra da mu gurne temu o promeni Ustava ili pronalaženju Dražinog groba. Pare su u pitanju i neće ljudi imati više para sve i da imamo novi ustav. A mi ga želimo, svakako, jer smo bili protiv ovoga.
No, u kontekstu onih mera koje ste predložili, koje su usvojene juče, želim da postavim pitanje – kada će, gospodine Cvetkoviću, biti donet antimonopolski zakon? Monopoli u ovoj državi su stvar koja smanjuje životni standard.
Vi znate, i sto puta je rečeno, da su cene hrane i druge robe ovde više nego u inostranstvu, čak su domaći proizvodi jeftiniji u Crnoj Gori, lekovi Hemofarma su u Crnoj Gori jeftiniji pet do sedam puta, da ne govorim o drugim stvarima.
Ovo govorim posebno u svetlu činjenice da je nadležni ministar Milosavljević izradio jednu studiju o trgovini i razvoju trgovine u kojoj se od 800 strana monopoli pominju samo na pola strane, pa mi nekako izgleda da je to odnos vaše vlade prema monopolima. Ovo govorim u kontekstu mera koje predlažete, a koje faktički idu na račun onih velikih, koji su uzeli robu od dobavljača, prodali, pare ko zna gde potrošili, možda u Ljubljani, dobavljačima nisu platili i dobavljači sada imaju problem. Ti dobavljači - to je proizvodnja, a samo realni sektor može da izvuče ovu zemlju iz krize.
Mi mislimo da je bolje sačuvati 20 firmi koje proizvode nego jednu koja trguje, jer i u jednima i u drugima radi isti broj ljudi. S tim u vezi imam jedno pitanje za gospodina Markovića.
Ako ste već počeli parcijalne promene političkog sistema, i to ne konsenzusom, nego voljom većine (tako kažete; većina će ovde usvojiti šta god vi predložite, a vidim da i predsednik vaše stranke stoji iza toga), zašto u paketu ne predložite zakon o finansiranju stranaka?
Jer, ovo čemu prisustvujemo, ova farsa sa spiskovima firmi koje kao navodno finansiraju neke velike stranke, onda povika na tajkune, koji su svakako aktivni u kampanji, ali ne u redovnom finansiranju stranke, nekako nam se čini da služi za odvlačenje pažnje od onog pravog izvora za finansiranje stranaka, a to su javna preduzeća, a zna se ko upravlja javnim preduzećima. Hvala.

 Zahvaljujem. Ko želi da odgovori? Izvolite, gospodine ministre Milosavljeviću.       

Zahvaljujem. Uvaženi gospodine narodni poslaniče, hvala na ovom pitanju vezanim za zakon o zaštiti konkurencije, a hvala vam i što ste pročitali Strategiju razvoja trgovine Srbije, dokument na kome smo radili više godina. Poslednjih nekoliko meseci taj dokument je finalizovan i predstavlja osnov po kome ćemo sprovoditi i mere i politike da bi trgovina Srbije bila jedan od motora ekonomskog razvoja Srbije i priključivanja Srbije evropskim integracijama. Tačno je, Strategija ima gotovo 800 strana, čitali ste, ali možda ne najpreciznije, pošto se ne na pola strane, nego u više delova Strategije pominju mere antimonopolske politike, što direktno, što indirektno, ali ono što je suština vašeg pitanja, evo, odgovoriću vam.
Vlada Republike Srbije je, na predlog Ministarstva trgovine i usluga, pre nešto više od dva meseca usvojila Predlog nacrta zakona o zaštiti konkurencije. Informisan sam da bi na prvoj sledećoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije trebalo da zakon bude na dnevnom redu, zajedno sa još dva zakona iz delokruga rada Ministarstva trgovine i usluga - to su zakon o elektronskoj trgovini i zakon o opštoj bezbednosti proizvoda. Tačno je da je tzv. antimonopolski, odnosno zakon o zaštiti konkurencije jedan od najvažnijih zakona za ukupno funkcionisanje privrede Srbije, za konkurentnost naše ekonomije, za atraktivnost naše zemlje za privlačenje investicija, i to ne samo u sektor trgovine i sektor usluga, nego i u realni sektor ekonomije. Upravo iz tih razloga smo se odlučili da ne radimo izmene i dopune aktuelnog zakona koji je donet 2005. godine, nego da izradimo novi zakon, koji će uvažiti, pre svega, najviše evropske standarde u oblasti zaštite konkurencije, ali i domaću realnost.
Ono što smo kroz više od tri meseca javne debate i diskusije dobili, to je veliki broj konkretnih sugestija, i od strane privrednika, i od strane naučne i stručne javnosti, i velikog broja preduzeća, naravno i poslanika koji su imali prilike da se upoznaju sa zakonom i želju da daju svoje mišljenje o zakonu. Očekujem da ćemo imati korektnu raspravu i tokom sednice parlamenta na kojoj će taj zakon biti raspravljan, naravno sa željom, ukoliko stigne još neka dobra inicijativa kako da se zakon poboljša, da je usvojimo i ugradimo, i dobijemo ne samo novi zakon, nego trajan, održiv i primenljiv zakon.
Upravo su ključni ciljevi kojima smo vođeni kada smo radili ovaj zakon bili da Komisiju za zaštitu konkurencije, kao regulatorno telo koje treba da se bavi pitanjem očuvanja konkurencije i tržišnih sloboda u našoj zemlji, ojačamo, da je učinimo operativnom, da joj damo mogućnost da direktno sankcioniše povrede konkurencije.
Isto tako smo određene izmene u odnosu na sadašnji zakon napravili sa ciljem da se, pre svega, trgovinski sudovi, najpozvanije sudske institucije za oblast privrede i ekonomije, uključe kao nadležni za ova pitanja i verujem da ćemo nedoumice, probleme i rekao bih neoperativnost u prethodnom periodu koji se vezuju za sprovođenje Zakona o zaštiti konkurencije i rad Komisije za zaštitu konkurencije otkloniti novim zakonom.
Mi ovim zakonom u potpunosti ispunjavamo evropske standarde. To je jedan od zakona koji se očekuje. To je zakon, pored zakona o državnoj pomoći, koji je jedan od uslova u ovoj fazi pridruživanja da bismo dobili pozitivnu ocenu u domenu ekonomije i izgradnje slobodnog tržišta.
Ubeđen sam da će taj zakon u naredne dve-tri nedelje biti na dnevnom redu Skupštine, da će biti usvojen i da će primena zakona doneti, pre svega, boljitak na tom polju, ali isto tako i da će omogućiti da se u okviru Komisije za zaštitu konkurencije nađu najstručniji i najkompetentniji ljudi, naravno i specijalisti za određene segmente kako bi rad Komisije bio što kvalitetniji.
Ono što je još jedna novina u odnosu na postojeći zakon je da će članovi Komisije za zaštitu konkurencije biti birani putem javnog konkursa. To je ono što se tiče zakona.
Što se tiče komentara ili pitanja, kako god, vezanog za cene i troškove života u Srbiji, ima cena proizvoda koje su niže u Srbiji u odnosu na okruženje, ima i onih cena koje su više u odnosu na zemlje u okruženju, ali isto tako, iz brojnih razgovora sa kompanijama, proizvođačima koji imaju svoje politike cena, upravo na to pitanje zašto prodaju proizvode u Crnog Gori, na primer, po nižim cenama u odnosu na cene u Srbiji, ili u Republici Srpskoj, ili u nekoj drugoj zemlji u okruženju, odgovor je da je to deo njihove poslovne politike, da se oni u određenim periodima godine bore za tržište, bore se sa jačom konkurencijom, da su i poreska i carinska opterećenja u zemljama za pojedine proizvode drugačija, da postoji u nekim zemljama u okruženju drugačiji vid protekcionizma određenih proizvoda i da je naprosto to tako u svim zemljama.
Ali, ono što mogu da vam kažem kao ministar trgovine, koji je delom i odgovoran za… (Predsednik: Gospodine ministre, uobičajen odgovor je pet minuta.) Zahvaljujem. (Predsednik: Privedite kraju.) Prekinuo sam.

Odnosno, poslovnički. Evo, poslanici mi pomažu, sugerišu da kažem da je to poslovničko pravilo, a ne samo uobičajena praksa.
Gospodin Milan Marković ima reč. Izvolite.
Hoćete li da saslušate prvo ministra? (Da.)
Izvolite, gospodine Markoviću.

Mislim da ni u ovoj sali ni u našoj javnosti nema dileme da je potrebna reforma našeg političkog sistema. Ključ, kičma te reforme su, pre svega, izborni zakoni. To je ono što zanima i javnost, ali mislim da treba da zanima, naravno, i političke stranke. Kao svaka reforma, i ova reforma ima svoj početak, svoje trajanje i neki svoj prirodni završetak.
U okviru reforme koju mi u Vladi planiramo predviđeno je usvajanje većeg broja zakona. Prvo zakon o političkim strankama, zatim zakon o biračkom spisku, zakon o državnoj izbornoj komisiji, zakon o izboru odbornika, zakon o izboru narodnih poslanika, zakon o izboru predsednika Republike i, naravno, bez ikakve sumnje i dileme, novi zakon o finansiranju političkih stranaka. Dakle, reforma je sveobuhvatna i mi smo namerni da tu reformu izvršimo u toku trajanja mandata ove vlade.
Što se tiče širine konsenzusa, nažalost, nismo ga imali čak ni za usvajanje Ustava, tako da je teško očekivati konsenzus na ovakvim pitanjima, kada generalno opozicija ima stav da Vlada treba da obezbedi većinu za svaki novi zakon. Po mom mišljenju je to potpuno legitimno, opozicija ima pravo na takav stav, tako da mi nećemo ni pokušavati ni insistirati da dobijemo tako širok konsenzus.
Ali, kao što znate, bio sam i u vašoj stranci, bio sam i u DSS-u, razgovarao sam sa predstavnicima svih opozicionih stranaka, jer smatram da svaka stranka treba da bude upoznata sa elementima reforme koju planiramo kao Vlada.

Zahvaljujem. Gospodin Ostojić ima komentar. Izvolite.