Na član 9, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Miroslav Petković.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici, DSS je podneo amandman na član 9, ali pre toga želim da kažem da Narodna skupština nije pekara. Mi ovde ne pravimo kifle i perece, već donosimo zakone.

Ne radimo ovaj posao zato da bi predsednica Narodne skupštine izašla pred kamere i rekla da smo doneli 50, 100 ili 150 zakona, već, ukoliko razmatramo neki zakonski predlog, trudimo se, valjda, da on izgleda što bolje i da bude primenljiv u praksi.

Upravo smo intervenisali na ovaj član zakona u tom pravcu, da bi on mogao da donese određene rezultate, koji bi odmah počeli da deluju. Naravno da znamo da ovu oblast i potrebe osoba s invaliditetom regulišu, praktično, tri ministarstva, ali, s obzirom na to da su ministri iz različitih stranaka, da iz medija često stičemo utisak da oni međusobno ne razgovaraju, ne komuniciraju, predložili smo da obavezu donošenja akta o pravima, troškovima, načinu i čitavom postupku zapošljavanja osoba s invaliditetom obavlja jedno ministarstvo, u konsultaciji s nadležnim ministarstvima za ovu oblast.

Nije mi jasno zašto ovaj amandman nije prihvaćen, jer, verujte mi, imam invalida u porodici. Dobro znam koliko je teško da dođe do njihove integracije u društvu, da se zaposle i da se osećaju, makar malo, ravnopravni i jednaki sa većinskom populacijom u zemlji Srbiji.

Želim još jednom da istaknem dobar primer, to je grad Čačak, koji je jednom ozbiljnom i promišljenom odlukom lokalne samouprave, u saradnji s nadležnim institucijama, odvojio određena sredstva u budžetu i aktivno se bavi politikom zapošljavanja osoba s invaliditetom.

Pored toga što smo, već pre nekoliko godina, uklonili sve barijere za invalide, postavljanjem rampi i na pešačkim prelazima, i u svim značajnim institucijama odvojili značajna sredstva za njihovu integraciju, mislim da će jedno ministarstvo, u konsultaciji i dogovoru s nadležnim ministarstvima mnogo bolje obavljati ovaj posao, jer ako budemo čekali da tri ministra sednu da se dogovore, bojim se da će potrajati donošenje ovog akta i da će ovaj zakon biti još jedan u nizu neprimenljivih zakona koje je donela ova skupština.

Na član 9, amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 9, amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 9, amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 11, amandman je podnela narodna poslanica Radica Jocić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 11, amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 11, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 11, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 11, amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 11, amandman je podnela narodna poslanica Vesna Marić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 11, amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 12, amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 13, amandman je podnela narodna poslanica Aleksandra Janković.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Moj amandman se odnosi na to da se u članu 13, posle stava 2, dodaje stav 3, koji glasi – propisani uslovi, kriterijumi i standardi za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije osoba s invaliditetom redovno se objavljuju u pisanim i elektronskim sredstvima informisanja.

Naime, osobe s invaliditetom treba redovno obaveštavati o svim merama koje se preduzimaju da bi se oni rehabilitovali. Sredstva informisanja, koja su dostupna, treba da kontinuirano prenose informacije o propisanim uslovima, kriterijumima i standardima za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije. Na ovaj način bi celokupno društvo bilo obavešteno o koracima koji se preduzimaju da naši sugrađani koji imaju ovaj problem mogu ravnopravno da se društveno afirmišu. Na ovaj način bi se, takođe, stvorila pozitivnija atmosfera prema profesionalnoj rehabilitaciji osoba s invaliditetom.

Osobe s invaliditetom čine najveću i najugroženiju manjinu na svetu, tako da oko 10% svetskog stanovništva živi s invaliditetom. To je preko 650 miliona osoba širom sveta, a ako se tome dodaju članovi njihovih proširenih porodica, dolazimo do zaprepašćujuće brojke od dve milijarde ljudi koji svakog dana žive s invaliditetom. Nažalost, za većinu osoba s invaliditetom u čitavom svetu, prodavnice, javni objekti i saobraćaj, pa čak i informacije, uglavnom su izvan domašaja.

Kontinuirano bavljenje pitanjima informisanja osoba s invaliditetom o kriterijumima i standardima za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, a ne nekakav kampanjski tretman, ko obično, na ivici političke zloupotrebe, neophodan je kako za informisanje samih korisnika, tako i za informisanje cele populacije.

Vrlo je važno da i osobe koje nemaju invaliditet razviju senzibilitet i dobiju informacije, jer svako će u jednom trenutku svog života, verovatno, iskusiti invaliditet, usled bolesti, udesa ili starenja.

(Predsedavajuća: Dva minuta.)

Samo još jednu rečenicu. Mi poslanici smo dobili ovu publikaciju koja bi trebalo da nam pruži osnovne informacije o ostvarivanju prava osoba s invaliditetom. Ne bi bilo loše da u nekom od pisanih ili elektronskih medija budu prezentovani bar delovi ove publikacije.

Na član 13, amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 13, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 13, amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 13, amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 13, amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 13, amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 13, amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 13, amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Mihajlović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 14, amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 15, amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 15, amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 15, amandman je podnela narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević .

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 19, amandman je podnela narodna poslanica Ljiljana Miladinović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 19, amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 21, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo, SNS-a, podneo sam amandman na član 21. Predloga zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba s invaliditetom.

U članu 21, stav 1, koji se ovim amandmanom ukida, naveli ste: „Nezaposlena osoba sa invaliditetom za vreme trajanja rehabilitacije ne zasniva radni odnos“.

Ovakva formulacija je suvišna, opterećuje tekst zakona, najblaže rečeno, nema smisla i kosi se s nedavno usvojenim Zakonom o zabrani diskriminacije. Čitav zakon ima nameru da zaštiti prava osoba s invaliditetom, a ovaj stav, koji je ovim amandmanom predložen za brisanje, upravo je suprotan duhu zakona, time što onemogućava zasnivanje radnog odnosa za vreme rehabilitacije.

Ni urođeni, ni stečeni invaliditet nije željeni izbor pojedinca, već produkt dugogodišnjeg rada u teškim uslovima, radi zadržavanja posla i rešavanja osnovnih egzistencionalnih problema.

Predlagač zakona je već u članu 12. naveo da pod profesionalnom rehabilitacijom osoba s invaliditetom podrazumeva organizovanje i sprovođenje programa mera i aktivnosti u cilju osposobljavanja za odgovarajući posao i jasno je da se radi o sticanju određenih sposobnosti koje će osobama s invaliditetom olakšati pronalaženje posla i promenu postojećeg radnog mesta.

Zadržavanje stava 1. u članu 21. dodatno omalovažava i diskriminiše osobe s invaliditetom, kojima i u toku trajanja rehabilitacije treba dati mogućnost za sticanje radnog odnosa, što bi rezultiralo poboljšanjem njihovih životnih uslova, i zato predlažem da ovaj amandman prihvatite. Hvala vam.

Na član 21, amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Ispred Poslaničke grupe NS-a podnela sam amandman na član 21. Predloga zakona o profesionalnoj rehabilitaciji za zapošljavanje osoba s invaliditetom, gde se u stavu 2. tačka 2), cifra "20%" zamenjuje cifrom "40%".

Obrazloženje je da naknada za osobu s invaliditetom u visini 20% od minimalne zarade nije dovoljna i svakako je treba uvećati.

Minimalna zarada u celokupnom iznosu, kakav se danas predviđa zakonom, nije dovoljna da zadovolji osnovne potrebe, a 20% nije ni adekvatna pomoć osobi s invaliditetom koja je prihvatila novi program i ušla u program profesionalne rehabilitacije.

Uvećanje koje podrazumeva 40% od minimalne zarade bi donekle bila pomoć koja bi osobi s invaliditetom mogla istinski biti stimulacija da se opredeli za uključivanje u program mera i aktivnosti, pre svega, ako imamo u vidu da ovaj zakon donosimo da bismo promenili svest novih poslodavaca, a znamo koliko je to teško i s kakvim se problemima suočavamo i kod zdravih zaposlenih ljudi prilikom svakodnevnog otpuštanja. Želimo da ovim zakonom verujemo u savest i buđenje savesti kod poslodavaca i kod celokupne populacije, svih građana Srbije prema ovoj grupi ljudi.

Cilj ovog zakona jeste angažovanje svih društvenih resursa, pa i ekonomskih, da se osobama s invaliditetom pomogne u njihovom uključivanju u život, pre svega, pravom na rad i uključivanje u radni odnos. Osećanje sigurnosti, osećanje korisnosti sebi i svojoj društvenoj zajednici bitno pomaže u tome.

Ovo je osetljiv zakon i posle njegovog predloga, koji smo imali i koji smo se trudili svi u svim poslaničkim klubovima da kvalitetno popravimo, što se pokazuje i brojem i sadržajem amandmana, smatram da će vrlo brzo ovaj zakon morati da doživi nove promene u praksi, ali ga treba što pre početi primenjivati.

Ono što nije dobro, to je da se tim zakonom ne bavi ozbiljnije, što sam već u svom načelnom izlaganju rekla, pre svega, Ministarstvo rada i socijalne politike, jer ne smatram da je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja u potpunosti kompetentno da odgovori ovakvom zadatku. Više mi to izgleda kao neki marketinški trik nego na stvarno bavljenje ovim najosetljivijim problemom našeg radno zaposlenog stanovništva.

Na član 21, amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 22, amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 23, amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 28, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Jovan Palalić.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman, u stvari, ukazuje na drugu grupu primedaba koje je Poslanička grupa DSS-a iznela na Predlog ovog zakona. Zaista je neverovatno da u jednoj ideji, koja je dobra, da se formira budžetski fond koji će se baviti problemima osoba s invaliditetom ne učestvuju predstavnici osoba s invaliditetom.  Prosto, kad se izanaliziraju svi zakoni o kojima smo raspravljali ovih dana, kada su u pitanju razne institucije koje su bile predmet rasprave ovog parlamenta, od Fonda za razvoj, Nacionalne službe, evo, sada vidimo i ovog budžetskog fonda, sve je polako gurano isključivo u nadležnost Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, pa i upravljanje budžetskim fondom.

Kao što smo juče kritikovali funkcionisanje Nacionalne službe, da oni koji su zainteresovani da se politika zapošljavanja sprovodi kvalitetno i efikasno ne učestvuju i neće imati priliku da učestvuju u formiranju te politike kroz organe Nacionalne službe, sada postavljamo pitanje – zašto nije dat prostor onima koji su najviše zainteresovani za primenu ovog zakona, osobama s invaliditetom, da učestvuju u upravljanju budžetskim fondom, u trošenju sredstava, pogotovo za profesionalnu rehabilitaciju koja treba da bude ključ ovog zakona?

Prosto je neverovatno kolika se koncentracija moći formira u jednom ministarstvu, a da drugi zainteresovani subjekti u ovako važnom procesu, kao što je proces profesionalne rehabilitacije osoba s invaliditetom, koji su najzainteresovaniji da vide kako će sredstava biti usmeravana kada su u pitanju njihova prava i obaveze, ne učestvuju.

Molim Vladu Republike Srbije da ozbiljno razmotri ovaj amandman, da da mogućnost predstavnicima osoba s invaliditetom da učestvuju u upravljanju budžetskim fondom. Nikakav to problem neće biti za samo ministarstvo, koje iovako ima previše nadležnosti i previše obaveza. Hvala vam.