Zahvaljujem.
Gospodin Todorović, povreda Poslovnika.
Pre nego što vam dam reč, samo da podsetim da su poslanici u obavezi, u skladu sa Poslovnikom, da kad napuste salu, ponesu sa sobom i kartice, kao i da pozovem službe da dođu da pokupe kartice ako eventualno takvih ima a da poslanici nisu u sali.
Takođe bih htela da podsetim sve poslanike na član 231:
"Narodni poslanik koji se nalazi na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije dužan je da prilikom utvrđivanja kvoruma, kao u toku rada sednice, bude prisutan na sednici Narodne skupštine.
Narodnom poslaniku iz stava 1. ovog člana, koji neopravdano odsustvuje prilikom utvrđivanja kvoruma ili u toku rada na sednici Narodne skupštine, oduzeće se status poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije".
Molim da nam ova dva podsećanja budu svima u svesti.
Molim službu da dođe da uzme kartice onih poslanika koji nisu ovde. Gospodin Todorović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija i građani Srbije imaju prilike da vide kako se ponašaju Demokratska stranka i njeni koalicioni partneri. Imali su prilike to da vide od 2001. godine, i to se nastavlja i dan-danas. Glasali ste iz Soluna, glasali ste iz Bodruma i, ono što je posebno važno, kad god dođete u problem, vi taj problem rešavate tako što kršite zakon.
Posebno je interesantno da vi ne prezate ni da pred očima celokupne srpske javnosti brutalno kršite Poslovnik.
To se pokazalo na sednici kada ste bez kvoruma, zahvaljujući tome što poslanici ostavljaju svoje poslaničke legitimacije u ovim poslaničkim jedinicama, omogućili da prođe glasanje i time prekršili Poslovnik. Šta tek radite kad vas Srbija ne gleda? To se najbolje pokazalo u procesu privatizacije, kada ste kompletno opljačkali Srbiju. Malo je bilo što su juče, za vreme glasanja, poslanici vladajuće većine kršili Poslovnik, nego to radite i danas.
Iskoristio sam mogućnost i slikao poslaničku jedinicu gde je bila kartica, a nije bilo poslanika. To pokazuje pravo lice Demokratske stranke i njenih koalicionih partnera. To je problem sa kojim se Srbija suočila i taj problem može da se reši jedino na novim izborima, da građani shvate da imaju problem sa ljudima koji ne prezaju da učine sve ono što je njima korisno u datom momentu.
Da li se krši Poslovnik, da li se krši Ustav, zakon (Predsednik: Prošlo je dva minuta, gospodine Todoroviću.), to vas uopšte ne interesuje. Siguran sam da će adekvatna odluka biti doneta na izborima…

Zahvaljujem. Nema, naravno, povrede Poslovnika. Niste reklamirali nijedan član. ''Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg, ukoliko smatra da ono nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi''. Dakle, niste se pridržavali stava 1. člana 100. Uočila sam primedbu koju ste izneli i pozvala službe da urade svoj posao.
Da li predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa žele reč? Molim vas, prijavite se.
Gospodin Slobodan Maraš ima reč. Gospodine Maraš, da li ste se javili po Poslovniku? (Da.) Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, ukazujem na povredu Poslovnika, član 104 - dostojanstvo Skupštine.
Gospođo predsednice, apsolutno je neodgovorno i neozbiljno da nam pretite članom 231, odnosno da tražite od nas, kao opozicije, da vam obezbeđujemo kvorum. To je krajnje neozbiljno i neodgovorno. Juče i prekjuče je cela Srbija mogla da vidi kako to izgleda. Bez obzira na ozbiljnost i kvalitet predsednika Administrativnog odbora i gospodina Ristića, koji su pokušali svojim izjavama da opravdaju ono što ne može da se opravda, da prebace odgovornost na poslanika koji je pokušao, iz svoje nemoći, da ukaže na povrede Poslovnika, koji je snimio šta se dešava u ovoj skupštinskoj sali, a i građani su mogli u TV prenosu da vide da poslanici ustaju, šetaju, a da se glasanje odvija stalno sa istim brojem, odnosno 127 kada je poslanica SRS ubacivala kartice.
Krajnje je neozbiljno da od nas očekujete da mi vama obezbeđujemo kvorum. Vi ste jutros dali pauzu pod izgovorom da je jedan odbor u toku, pa ne mogu da dođu poslanici. Ne možete da se skupite, a i bolje je da se ne skupite, jer način na koji radimo zaista vređa dostojanstvo ove skupštine.
Moram da vas podsetim, samo još jedan sekund, gospodo iz DS, dve godine ste bojkotovali parlament u onoj zgradi, a primali ste platu. Poslednji ste u ovoj sali koji možete nekome da držite predavanje.

Gospođa Jasmina Milošević ima reč.
Molim vas, molim za red. Gospodine Todoroviću, molim vas, budite tiši, nemojte ometati.
Reč ima najpre gospođa Jasmina Milošević, a zatim gospodin Zoran Ostojić.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovani ministri, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da se neophodnost donošenja novog zakona o bezbednosti u saobraćaju ne ogleda samo u tome što nam je prethodni zakon iz prethodnog veka.
Taj stari zakon nije bio loš, ali je u tih 20 i kusur godina došlo do velikih promena u tehničkom i tehnološkom smislu, uopšte što se tiče samog saobraćaja. Najpre, vozila su se promenila, kao i njihove performanse. To je, opet, prouzrokovalo i promenu ponašanja vozača i uopšte ponašanja svih učesnika u saobraćaju. Zatim, imamo pojavu mobilnih telefona, imamo rolere koje nismo imali, skejtove, dži-pi-es, da ne spominjem ostale muzičke uređaje koji su se u međuvremenu pojavili.
Sve ovo je uputilo na to da je vreme da se uradi i da dođe na red jedan nov zakon za bezbednost u saobraćaju, kome je, svakako, prevashodno, osnovni cilj smanjenje broja saobraćajnih nezgoda koje imamo. Smisao odgovornosti učesnika u saobraćaju nekada i danas nije promenjen, suštinski gledano. Međutim, danas imamo momenat kada se vozači često lako oslone na dobro i kvalitetno vozilo ili na svoje iskustvo.
Želim na još jednu stvar da skrenem pažnju kolegama koji trenutno pričaju, možda im nije interesantno što se tiče bezbednosti. U ovom domu smo doneli zaista puno zakona. Nije svaki građanin obavezan da zna sve te zakone, ali ovde imamo zakon koji se tiče svakog od nas. Svi smo učesnici u saobraćaju, da li kao vozači, ili kao pešaci, ili suvozači. Zato smatram da je ovo jedan od zakona koji u velikom delu treba da bude poznat najvećem delu našeg stanovništva.
Želim još da naglasim da znam da su na ovom zakonu radili ljudi koji su eksponenti struke, predstavnici svih nadležnih ministarstava koja su bitna, i prosvete i zdravlja i infrastrukture i trgovine i unutrašnjih poslova, tako da sam sigurana da je pred nama dobar predlog zakona.
Šta suštinski znači bezbednost u saobraćaju i šta predstavlja? Inženjerski gledano, sistem bezbednosti u saobraćaju ima svoje podsisteme, koje čine čovek, vozilo i put. Sam čovek, kao učesnik u saobraćaju, prisiljen je da tokom svoje vožnje stalno donosi odluke od manjeg ili većeg značaja po samo odvijanje saobraćaja.
Vozila, kao sredstvo prevoza sa različitim vozno-dinamičkim karakteristikama, predstavljaju drugu komponentu bezbednosti i čovek direktno upravlja ovim sredstvom. I naravno, put i okolina, kao prostor na kome se saobraćaj odvija i koji diktira stanja i uslove pod kojima čovek mora da postupa.
Uspešan je i dobar onaj sistem saobraćajne bezbednosti u kome su u potpunoj harmoniji ova tri podsistema, a u situaciji disharmoničnosti nastaju posledice koje su vrlo pogubne po ljudske živote.
Saobraćajne nezgode predstavljaju ogroman i teško merljiv gubitak za društvo. Da ne bih sad čitala statistiku, ona kaže da je uzrok za najveći broj nezgoda, gotovo 80% stradalih, ljudski faktor. Onih 20% se tiče vozila ili trenutne promene stanja na putevima. Neka materijalna šteta godišnje je preko 900 miliona evra, a ona nemerljiva šteta se ogleda u ljudskim životima.
Pošto znam da je bilo zamerki vezano za ovaj zakon da nisu dovoljno definisane odgovornosti, zapravo već članom 1. imamo tačno izdefinisano koja je čija odgovornost, gde se vidi odgovornost i putara, na koje je skretana pažnja, po pitanju same bezbednosti saobraćaja.
Osnovni cilj ovog zakona svakako je smanjenje broja nezgoda na putevima. Da bi se ovo postiglo, jasno smo članovima 8. i 9, delom i 11, izdefinisali Telo za koordinaciju i Agenciju za bezbednost saobraćaja i to da ćemo najzad imati jednu konstantnu strategiju, koja će se, bez obzira na to ko je ministar i ko je u ministarstvu, nadograđivati godinama. Ovom strategijom, kao krajnji cilj, želi se postići svest odgovornosti u saobraćaju, bez obzira da li smo pešaci, vozači ili suvozači.
Ono što je novo, što dovodimo u red ovim novim zakonom, jeste definisano i članom 28, koji jasno upućuje na zabranu korišćenja mobilnih telefona, koji su takođe veliki uzročnici nezgoda i dekoncentracije samih vozača. Ovo je jedan od poteza koji će odstraniti sve loše navike koje imamo u saobraćaju.
Želim da pohvalim, jer prvi put ovim zakonom definišemo inteligentne transportne sisteme, što gospoda ne znaju, a možda bi saznali nešto kada bi me malo bolje poslušali. Naime, inteligentni transportni sistemi predstavljaju tzv. pametne saobraćajne znake, znake sa poverljivim sadržajem, kojima se upravlja iz odgovarajućeg centra i satelitski se navodi, odnosno menjaju se… (Žagor u sali.) Zamolila bih predsednicu, zaista sam dekoncentrisana…
(Predsednik: Gospodo poslanici, zamolila bih vas da budete tiši. Ometate gospođu Milošević, ne može da govori.)
Dakle, inteligentni transportni sistemi, kao nešto čega već uveliko ima u razvijenim državama, nadam se da će ih biti i kod nas, ovim zakonom su spomenuti.
Jedino, mogu da kažem, možda smo mogli da uvedemo kao obavezu u većim gradovima, možda kao što je kod nas u Beogradu u Ulici kneza Miloša i Bulevaru, ipak su to frekventne saobraćajnice, da bi ipak možda bilo obavezno da imaju neki vid, shodno mogućnostima u tom trenutku.
Što se tiče ovog zakona, još da pohvalim da su jasno definisane kategorije vozača, što se najzad moralo, jer ne postoji zapravo univerzalna saobraćajna dozvola koja dozvoljava da vozite sve od kamiona do aviona. To je zaista dobro.
Epohalna novina se odnosi na kaznene poene i kažnjavanje, naročito tzv. nasilničke vožnje. Što se tiče tih kaznenih poena, o tome bi građani trebalo malo podrobnije da se raspitaju, da ne bi paušalno ocenjivali da će moći biti kažnjavan svako za svašta, što, naravno, nije tačno.
Dobro je što se ovom kaznenom politikom udvostručuju kazne ljudima koji u prisustvu maloletnog deteta čine prekršaje. Više puta smo bili očevici da ljudi, držeći malo dete za ruku, pretrčavaju ulicu ili voze dete u krilu na prednjem sedištu ili zajedno za volanom na Brankovom mostu i drugim saobraćajnicama. Moramo da budemo svesni da je naša nesavesnost u saobraćaju pogubna ne samo po nas, već i po ostale učesnike u saobraćaju.
Želim da dotaknem i rešenja koja ste dali, naročito kaznena, a tiču se stacionarnog saobraćaja, jer je naša mentalitetska navika da parkiramo vozilo upravo tamo gde smo krenuli, bez obzira na to da li je tu dozvoljeno ili nije dozvoljeno parkiranje.
Stacionarni saobraćaj je poznat po tome da ukoliko čovek ne parkira vozilo gde je namenjeno, bude izuzetno traumatičan i agresivan, ne samo po sam saobraćaj i njegovu frekventnost, po njegovu protočnost, brzinu i bezbednost, već je izuzetno traumatičan po pešake. Decu učimo da prelaze ulicu gde je pešački prelaz, a često se ne može ni videti od parkiranih vozila.
Stoga je jako dobro što je ovim zakonom pooštrena ta kaznena politika, kojom će se i nesavesnost u saobraćaju koja se ogleda u tom pogledu na adekvatan način kazniti.
Za kraj, želim samo još da ponovim – svi smo učesnici u saobraćaju. Naša savest i savesno ophođenje čuva ne samo nas, već i druge ljude i druge živote.
Još jednom želim da pohvalim predlog ovog zakona u ime SPS-JS. Želim da kažem da će naša poslanička grupa, iz razloga što nam je ovaj zakon neophodan, što je dobar, što čuva i nas i kompletno sve naše građane, u Danu za glasanje glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Milošević.
Gospodin Nebojša Ranđelović, po Poslovniku, zatim gospodin Maraš, po Poslovniku. Izvolite najpre vi, gospodine Ranđeloviću.

Prvo bih postavio pitanje – kako da se poslanik javi po Poslovniku? Koristio sam ono uputstvo koje smo dobili, javio sam se po Poslovniku pre nego što je gospođa Milošević dobila reč, a nisam dobio reč. Izgleda da u ovom parlamentu i dalje mora da se nastavi taktika mahanja Poslovnikom i dizanja graje da bi se dobila reč po Poslovniku. Očigledno ovo uputstvo ne funkcioniše.
Ukazao bih na povredu čl. 27. i 101. stav 3, a osvrnuo bih se na zlonamerno i paušalno tumačenje člana 231. Naime, prisustvo u Skupštini i davanje kvoruma nisu iste i podudarne kategorije. Svako ko se susretao sa teorijom političkog sistema, ko je imao iole dodira sa pravnom naukom, zna da u ustavnom pravu stoji nekakvo drugačije objašnjenje. Meni je jako žao što ste javnom krađom doneli takav Ustav koji je u suprotnosti sam sa sobom, a onda niste imali sluha za ono što zamera opozicija, pa ste doneli Poslovnik koji je u suprotnosti sa takvim nakaradnim Ustavom.
Žao mi je što su i Ustav i Poslovnik sredstvo da se ovaj parlament svede na najniži mogući nivo i da služi kao izgovor za loše stanje u državi. Jako mi je žao što su poslanici vladajuće koalicije svoje mandate stavili u službu nečega što ne služi na čast nijednom parlamentu na svetu. Nekada sam svoje javljanje završavao sa "hvala na pažnji", sada ću završiti sa "sram vas bilo".

Nema povrede procedure.
Gospodin Slobodan Maraš.

Član 103. stav 3. i član 27. Gospođo predsednice, za vreme mog govora je iz redova poslaničke grupe DS stiglo uvredljivih reči, galame itd. Podsetiću vas da za vreme govora narodnih poslanika i drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način itd. dok ugrožava slobodu govora. Mogu da prihvatim da to niste čuli, pošto sam video da pažljivo slušate, ali imate svoje saradnike koji su mogli da čuju tako nešto.
Gospođo predsednice, ukoliko sam rekao nešto što nije tačno, molim one koji su mi dobacivali da kažu šta je to što nije tačno – da li je u pitanju vremenski period od dve godine, godinu i po dana, okej. Gospodin Marko Đurišić klima glavom. Nadam se da će mi odgovoriti sa istim dostojanstvom kao i ja njemu.
Još samo jednu stvar sam hteo da kažem. Stvar je u tome što nismo mi protiv vas, nego protiv ovih glupih zakona, koje besomučno donosite i onda tražite od nas da vam dajemo kvorum. Izvinite molim vas, vi ste preuzeli odgovornost u ovoj državi, vi vodite Vladu, vi obezbedite kvorum, nemojte od nas to da tražite. Gospodin Ranđelović, profesor i doktor pravnih nauka, vam je malopre objasnio razliku.
Gospodo iz DSS-a, nije potrebno da aplaudirate kad ja govorim, jer vi ste se služili istim stvarima kao i DS, organizovali ste glasanje, odnosno referendum za Ustav dva dana i besomučno pokrali, zajedno. Tako da nema potrebe da aplaudirate, iste stvari ste radili kao i oni.