Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Milutin Mrkonjić. Izvolite.

Imam čast da svim poslanicama, damama, i svim poslanicima kažem da je za mene izuzetna i velika čast da o ovom zakonu na ovakav način raspravljate. Naravno, ne sumnjam da tome doprinose i trojica ministara koji sede ovde u parlamentu - gospodin Todorović, gospodin Zoran Šami i gospodin Velimir Ilić. Ali, kvalitet vaših diskusija je takav da stvarno nemam šta da vam kažem.
Malopre sam pitao ljude koji su radili zajedno sa mnom i sa Dačićem koliko amandmana smo do sada pregledali i verovatno usvojili. Rečeno mi je 85 od 250. Koliko ćemo još kroz rad Odbora? Rečeno mi je 30 od Šamijevih 60. Prema tome, stvarno mogu da zahvalim svima vama na tome što ste zajedno sa nama napravili ovaj zakon. Ali, moram da prokomentarišem nekoliko stvari, kako ne bi ostalo nedorečeno.
Prvo, za gospodina Stevanovića. Nikakva politička konotacija vezana za Radikalnu stranku nije postojala ovde. Kod Dačića i kod mene sigurno. Nemojte uopšte o tome da razmišljate. Rekli ste da je neko prebacio na SRS... Nema govora. Ako meni verujete. Inače, vaša diskusija je bila izuzetno konstruktivna i ono što sam malopre rekao, pre svega se na to odnosi.
Dakle, molim vas (gospodine Markoviću, saslušajte ipak), tu nema nikakve politike. Jednoglasno smo svi bili za to da se nastavi posao iz prethodnog perioda i da se zakon, ovakav kakav jeste, stavi pred Skupštinu, a da ga vi sada dopunite. Ubeđen sam da će to tako i biti. Vaše primedbe su, primedbe SRS-a, uglavnom inkorporirane. Ja sad ne znam koliko, komisija zna, verovatno sa velikim procentom, znaćete kada budemo zakon izneli na Odbor.
Drugo pitanje, kod gospodina Velje Ilića. Mogao bih sada da pričam o koridorima i tako dalje, ali neću. Sve ono što je ministarstvo radilo pre mog dolaska na čelo ministarstva, nastavljeno je da radi. Danas na Vladi u 13.00 časova treba da usvojimo program Direkcije za puteve, uvećan za 30%. Dakle, uložićemo nešto više para i u godini teške krize u održavanje naših puteva.
Velja je rekao jedan podatak (izvinjavam se što tako sa Veljom razgovaram, on se neće ljutiti), tačno je. Ja nisam čovek koji mnogo govori o Evropi, ali standardi Evrope su takvi da u našu putnu privredu, van izgradnje novih autoputeva, mi moramo svake godine uložiti po milijardu i po evra da bismo ih održavali. Vi znate da je to danas praktično nemoguće. Otuda ja, gospodine Stefanoviću, kao ministar saobraćaja danas, nosim odgovornost za svaku žrtvu na našim putevima. Evo, to vam hrabro kažem. Svaka nesreća koja se desi, bez obzira šta je uzrok (a vi znate da su uzroci višestruki), mene pogađa i uvek me povuče da odem na to mesto gde se desila tragedija.
Jedan od uslova, o tome je Velja najviše govorio, bezbednosti saobraćaja jeste i poboljšanje saobraćajne infrastrukture. Ne bih komentarisao sada, pošto se tu slažem sa Veljom, šta i koji prioriteti itd., ali ako je tamo negde u hodnicima, neka zna da je Vlada donela odluku i danas ćemo usvojiti program da se izgrade glavni projekti, i do Čačka, i da se nastavi put ka našem moru, odnosno crnogorskom moru, i da će taj projekat krenuti ovih dana. Prema tome, i to ćemo završiti.
Što se tiče komentara profesora Šamija, mislim da profesor samo u jednoj stvari nije u pravu. Nikada nijednom od ljudi koji su radili, a ja sa njima radim sedam meseci, nije bila u prvom planu represija, nikada. Samo preventiva. To se odnosi i na primedbe gospođe Vesne Pešić. Svi vaši profesori, gospodine Šami, učestvovali su u radu. A vi znate kakvi su profesori. To su sjajni ljudi. Svako ima ideju koju bi hteo da sprovede do kraja, i to je nemoguće. Mi smo napravili jedan presek, sve njih konsultujući...
Gospođi Vesni odmah odgovaram na pitanje, imamo neke podatke. Prošle godine je samo u oblasti ovih pojaseva u Beogradu bilo 237.000 kazni. Imamo te podatke. Imamo i neke druge relevantne podatke, komisija će vama i poslanicima to staviti na raspolaganje. Ali, teška stvar je kada jedan zakon, lepo ste rekli, 30 godina živi i kada onda treba u njega ugraditi sve i, naravno, postojeće teškoće vezane za infrastrukturu. Prema tome, represija ni u jednom momentu nije bila u prvom planu.
Što se tiče gospodina Ranđelovića, ne bih komentarisao, a i nema ga ovde, on je sasvim u pravu, takođe se odnosi na represiju. Što se tiče primedbi gospodina Markićevića, tačno je, debeo sam i ne vezujem pojas, priznajem. Naježim se kada policajac iskoči ispred tebe, pa te zaustavi na licu mesta. Naravno, policija i treba da služi tu da bude prevencija.
Što se tiče tih eliminatora radara, svuda u Evropi, gospođo Pešić, oni postoje u zakonu i ne mogu da se koriste. Ne može da se koristi sredstvo koje ometa radar. Čak ni u Hrvatskoj, a da ne pričam dalje. To su ti elementi koje smo ugradili u naš zakon. Ne znam da li ste vi govorili o tome ili gospodin Markićević. Više vas je govorilo o tome.
Kada govorite o direktoratima, naravno da smo to prepisali iz evropskih zakona. Ministri moraju da odgovaraju za ono što se dešava u oblasti saobraćaja i to nije nikakav novi direktorat ili nova agencija. Agencija je takođe rezultat evropskih integracija. Agencija mora da kanališe sve ono što ne radi ministarstvo. Ako hoćemo da rasteretimo ili da razvlastimo MUP, moramo napraviti agenciju da bi agencija tu vrstu posla radila bez pretenzija da se policija meša (odmah da kažem javno) u škole za obuku vozača, bez pretenzija da milicioneri odlučuju koji vozač zna da vozi ili ne - to će i dalje raditi škole, kao i profesori Saobraćajnog fakulteta.
Evo, pokušao sam, i da vam se zahvalim, stvarno sam zapanjen i samo zbog toga da ne kažete ministar ne zna ništa, rekao sam ovo. Molim vas, Stefanoviću... (Vjerica Radeta, s mesta: Stevanoviću.) Dugo nisam bio u Skupštini, gospođo Radeta, zaboravio sam imena. Nema nikakve veze Dačićev stav prema Radikalnoj stranci, verujte mi, nimalo.
Molim vas, rekao sam otprilike četvrtina ili trećina, negde oko 80 amandmana će biti, već je danas prihvaćeno… Ja boje ne razlikujem, za mene su svi poslanici isti.
I odgovaram gospodinu Milivojeviću – sutra ćemo otići na Rašicu, kod Jasike, to je onaj most koji se rušio tu, i videćemo šta ćemo s njim. Hvala najlepše.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović, a neka se pripremi Đorđe Milićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, što se tiče zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, moram reći da ni dosadašnji zakon nije bio toliko loš, ali je bila loša njegova primena, zbog slabog sprovođenja ali i zbog korupcije koja vlada između vozača i lica koja vrše kontrolu.
Novi predlog zakona će ovu sliku još više pogoršati. Povećanje kazni i ovlašćenja policije bez efikasne kontrole samo će dati krila korupciji. Vozač kome preti oduzimanje dozvole i ponovno polaganje više neće podmićivati policajca sa 10 evra, nego sada sa 300. Jer, ako ima 15 kaznenih poena i preti mu oduzimanje dozvole i sve to što dalje sledi kao mera kaznene politike, verujem da će doći u iskušenje da policajcu ponudi 300 evra, a ovaj će biti u još većem iskušenju, da to prihvati, iz prostog razloga što mu je tolika i mesečna plata.
Evidentna je nedovoljna edukovanost vozača, ali bogami i pripadnika policije, koji moraju da shvate da oni nisu lovci na vozače, koji rade na normu, već su tu da omoguće nesmetano odvijanje saobraćaja.
Kao poslanik poslaničke grupe Napred Srbijo, smatram da je potpuno u redu da Srbija ima savremeni evropski zakon, prilagođen zakonskoj regulativi EU, ali će efekat biti minimalan ukoliko ne bude primenjivan kako treba.
Sporni članovi zakona su i oni koji se tiču smanjenja brzine. Svim vozačima je poznata ona fraza "neprilagođena brzina", koja bi se mogla okarakterisati kao univerzalno okrivljavanje vozača, primenjiva u svim situacijama. Nažalost, čini mi se da ovaj ceo zakon svu krivicu prebacuje na vozače iako, realno, krivica nije uvek isključivo i jedino samo vozača. Ima tu, naravno, krivice i države, da ne krećem od mesnih zajednica, sa obeležavanjem saobraćajne signalizacije itd.
Takođe, mislim da je pogrešno mišljenje ministra policije da je ovo najsavremenije evropsko zakonsko rešenje, pogotovo ako je osnova ovog zakona smanjenje brzine. U tom slučaju, najbolje je da postavimo ograničenje brzine od 20 km na sat, pa ćemo postaviti takve standarde koje nikad niko neće moći da stigne, najverovatnije što to i nije cilj nijednog zakona i nijedne države.
Nažalost, Srbija na putu za EU radi sve naopako. Savremene zemlje prilagođavaju svoju putnu infrastrukturu zakonima, jedino Srbija prilagođava svoj zakon svojim putevima, bolje rečeno rupama na putu ili neadekvatnoj, lošoj ili nikakvoj saobraćajnoj signalizaciji.
Ono što me konkretno brine u samom zakonu, iako nisam Beograđanin, Novobečejac sam, veoma me brine što će se desiti u Beogradu, a tiče se člana 243. Predloga zakona, posebno taj stav 5, koji glasi: "Izuzetno od stava 1, 2. i 3. ovog člana, vozač autobusa, trolejbusa i tramvaja u javnom gradskom prevozu putnika sme upravljati vozilom najduže osam sati, uz uslov da na polaznim stajalištima ima prekid vožnje od najmanje pet minuta''.
Prvo, vozači Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu nema šanse da stoje pet minuta na jednoj stanici zbog gužve koju će stvoriti, kako zbog putnika, tako i zbog ostalih učesnika u saobraćaju. Hteo sam ovo pitanje da uputim gospodinu ministru policije, ali nadam se da ćete i vi moći da mi odgovorite. Da li ste vi, gospodine ministre, pokušali da vozite bilo šta osam sati neprekidno u Beogradu, bilo kakvo vozilo, ili da vas bar službeni vozač vozi osam sati kroz Beograd? Zamislite kakva je to situacija, pa još tako svaki dan. Jednostavno, vozači gradskog prevoza će postati tempirane bombe i to ne svojom krivicom, već krivicom Vlade i ovog zakona.
Čitajući dalje ovaj zakon, stičem utisak da je pisan u cilju punjenja republičkog budžeta, i to od drakonskih novčanih kazni, sve do besmislenih 17 kategorija za motorna vozila. Ovih 17 kategorija nije ništa drugo do čupanja novca iz džepova građana i njihovo bespotrebno maltretiranje.
U dosadašnjem zakonu je vozač sa položenim ispitom za B kategoriju mogao da upravlja i biciklom sa motorom, motokultivatorom, traktorom i radnim mašinama, dok su novim predlogom zakona sve ovo nove kategorije, koje će građani morati da plate svaku ponaosob i da, naravno, idu na obuku i polaganje za svaku pojedinačnu kategoriju.
Besmisleno je, bar po meni, da vozač sa položenom B kategorijom može da upravlja vozilom, automobilom od pet i po hiljada kubnih santimetara, koji razvija brzinu od nekih 320-330 km na sat, a da istovremeno nema pravo da upravlja najobičnijim biciklom sa motorom koji ima 49 kubika i razvija brzinu 35-40 km na sat.
Kako bih drugačije ovo mogao protumačiti? Osnovna razlika u saobraćaju, tu ćete se složiti sa mnom, u tome je što taj vozač bicikla sa motorom ili mopeda mora da pruži ruku kada skreće, ukoliko nema odgovarajuću saobraćajnu signalizaciju. Inače su sva pravila saobraćaja ista i za vozače B kategorije i za vozače PSP-a, kako se to sada zove. Kako drugačije okarakterisati ovu podelu nego pljačkom građana?
Zamerka koju moram da uputim zakonodavcu se odnosi i na probne vozačke dozvole, tj. na član 182. stav 4, koji se tiče konkretno te institucije probne dozvole.
Kako ja vidim, uvodite policijski čas za vozače sa probnom vozačkom dozvolom. Zabrana se odnosi na upravljanje motornim vozilom od 23 sata do pet sati ujutru. Da ne ulazimo u to da li je i koliko ova odredba zakona protivustavna i diskriminišuća i koliko nema veze sa slikom bezbednosti u saobraćaju.
Pretpostavljam da je pisac zakona imao na umu mlade vozače od 18 godina i aktivan noćni život koji uključuje i konzumaciju alkohola, jer objektivno ne vidim drugi razlog zbog čega biste uveli nekom ovakvo ograničenje.
Ono što mi se nikako ne sviđa je što je zakonodavac dao sebi za pravo da oceni sve mlade vozače kao potencijalne prestupnike i smatrao da im treba preventivno ukinuti bogom dano i Ustavom dano pravo na slobodno kretanje i život, bez obzira da li je pešice ili je automobilom.
Da uzmemo hipotetičku situaciju, gospodine ministre. Šta će se desiti ako mlad vozač koji nije mlad po godinama, recimo ima 32 godine, uslovno rečeno nije mlad, i do sada nije imao potrebu da polaže, sada je osnovao porodicu, dobio decu, stekli su se uslovi da je neophodno da ima vozilo zbog svoje porodice, znate kako to izgleda kada imate malu decu, dešava se da noću morate decu odvesti, ne daj bože, daleko bilo, kod lekara i on sad, pored svoje probne dozvole, iako je normalan, zreo čovek sa 32 godine, mora da budi komšiju ili da juri taksi, ako je sa sela nema taksi, moraće da budi komšiju, da bi mogao da preveze svoje dete do lekara, jer on ne sme da upravlja vozilom?
Potpuno se slažem da su dobre mere restrikcije za probne vozače, te koje ste predložili, tipa 90% od ograničenja brzine itd. To je sve u redu, ali mi se nikako ne sviđa ovaj policijski čas. Šta će se desiti ako ta ista familija ode u posetu rodbini, pa se vraća i iz nekog razloga probuši se guma, čovek da promeni, zatekne se između dva sela u 23 sata? Šta da radi, da zaključa auto sa sve porodicom i da idu peške kući ili da sede i čekaju pet časova ujutru da krenu kući? Po meni je ovo sasvim besmislen predlog u zakonu.
U ovom zakonu, nažalost, ima mnogo loših rešenja i odredbi. Bez obzira na neophodnost restriktivnijeg zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, poslanici SRS ne mogu glasati za ovakav predlog zakona.
Nadam se, gospodine ministre, iako nisam imao nameru da vama uputim ovo pitanje, da ćete moći da mi odgovorite na pitanje koje sam postavio. Hvala.

Gospodin Đorđe Milićević ima reč. Izvolite. Neka se pripremi gospodin Miroslav Petković.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je već rečeno, poslanički klub SPS-JS podržaće predloženo zakonsko rešenje. Podržavajući ovaj zakonski predlog, mi želimo, pre svega, da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog predloga, a to je smanjenje broja saobraćajnih nesreća i povećanje bezbednosti na putevima.
Ovaj zakon, zapravo, treba da natera i primora vozače da promene svoje ponašanje za volanom. Imajući na umu da je tokom prošle godine na drumovima u Srbiji poginulo 897 ljudi, kao i to da je pričinjena materijalna šteta od 2,7 milijardi dinara, potpuno je logičan i jasan cilj koji se želi postići ovim zakonskim predlogom. On se, svakako, ne može definisati i okarakterisati kao rigidno i rigorozno kažnjavanje, već povećanje bezbednosti i, pre svega, preventivno delovanje.
Takođe želim da kažem da trenutno bezbednost saobraćaja na putevima uređuju dva zakona, Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ovakav način uređivanja odnosa u ovoj oblasti bio je u skladu sa ustavnim rešenjem iz 1974. godine.
Ova dva zakona nisu usklađena sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, po kome je kompletna materija bezbednosti saobraćaja prenesena na nadležnost savezne države.
Prethodnim Ustavom država je uređivala osnove, a Republika ostala pitanja bezbednosti saobraćaja na putevima. Ovim i ovakvim zakonskim predlogom biće zasigurno u praksi prevaziđena teškoća u razumevanju nadležnosti.
Dakle, dosadašnja zakonska rešenja prilično su zastarela i ispravljena su novim tekstom zakona koji, zapravo, objedinjuje odredbe oba važeća zakona i vrlo jasno definiše nadležnosti i obaveze za unapređenje bezbednosti saobraćaja. S druge strane, treba istaći da je tekst predloženog zakona u skladu sa izmenama Evropske konvencije o saobraćaju, kao i sa savremenim izmenama i zahtevima koji su usvojeni u zakonodavstvu zemalja EU.
Za osnove upravljanja bezbednošću saobraćaja uzete su preporuke Ujedinjenih nacija za zemlje u razvoju, odnosno pri razvoju sistema bezbednosti saobraćaja analizirana je pozitivna praksa zemalja EU.
Postojanjem Koordinacionog tela Vlade, odnosno Tela za koordinaciju, zapravo je definisana uloga Vlade za unapređenje bezbednosti saobraćaja na putevima, a u skladu sa preporukama eksperata Svetske banke. Predviđeno je, dakle, i formiranje Agencije za bezbednost saobraćaja, koja suštinski ima i stručnu i razvojnu, ali i edukativnu ulogu.
Kao što je već više puta do sada rečeno, ovaj zakonski predlog uvešće i neke novine - smanjenje maksimalne dozvoljene brzine u naseljenom mestu sa 60 na 50 kilometara po času, smanjenje dozvoljenog nivoa alkohola u krvi vozača sa 0,5 promila na 0,3 promila, uvođenje kaznenih bodova za nesavesne vozače, zatim zabrana korišćenja mobilnog telefona tokom vožnje, kao i posebno tretiranje saobraćajnog prekršaja nasilničke vožnje.
Poslanički klub SPS- JS smatra da su predložene novine, pre svega, usmerene, kao što sam maločas rekao, ka jednom preventivnom delovanju.
Takođe želim da kažem da mi u potpunosti podržavamo jedan, rekao bih, projektovani cilj državnih organa, da se do 2012. godine smanji za 50% broj saobraćajnih nesreća u Srbiji. To je ozbiljan razlog više da se ovaj zakonski predlog usvoji velikom većinom, odnosno jednim konsenzusom svih relevantnih političkih činilaca u republičkom parlamentu.
Novčane kazne predviđene ovim zakonom, i to je između ostalog rečeno, kreću se od 3.000 do 50.000 dinara. Novina u tom pogledu jeste da nema više plaćanja na licu mesta. Recimo, sa oko 4.000 dinara, koliko sam shvatio, kažnjava se vozač koji koristi mobilni telefon i druga komunikaciona sredstva u toku vožnje. Naravno, izuzete su policija, vojska i hitna pomoć.
Jedna od bitnih stvari koja se menja u predloženom zakonskom rešenju jeste i polaganje vozačkih ispita. Važnu ulogu u poboljšanju uslova u saobraćaju imaće i auto-škole. Loši vozači vratiće se u auto-škole. Novi zakon predviđa i novu sistematizaciju kategorija. Pored standardnih A, B, C i D, uvode se i nove kategorije, koje su u ograničenjima u odnosu na osnovne.
Što se tiče obuke novih vozača, budući vozači najpre su u obavezi da odslušaju časove, polože test, pa tek nakon toga kreću sa praktičnom obukom i polažu ispit. Policija će, tačno je, biti rigorozna prema vozačima koji su pod dejstvom alkohola i imaće ovlašćenja da uhapsi vozača koji ima više od 1 promil alkohola u krvi.
Takođe želim da kažem da se u potpunosti slažem sa malopređašnjom konstatacijom. Ako želimo red, onda policajci moraju da budu dobro plaćeni i da ne budu skloni korupciji. To je, naravno, osnovni preduslov ako želimo red u Srbiji.
Slažemo se da u situaciji ekonomske krize ušteda na nivou države treba da bude, svakako, prioritet prioriteta. Sva ministarstva su napravila uštedu u procentualnom iznosu 23-26%, ali prosto postoje ministarstva u kojima je nemoguće uštedeti, odnosno u okviru kojih je nemoguće napraviti uštedu.
Kada je konkretno reč o Ministarstvu unutrašnjih poslova, postoji nekoliko načina pomoću kojih se može napraviti ušteda. To je, najpre, da se smanje plate, što je zaista katastrofalno. Jer, kao što sam maločas rekao, ukoliko želimo red, onda policajci koji se nalaze na ulicama moraju da budu dobro plaćeni. S druge strane, ušteda se može napraviti tako što se smanji onaj opredeljeni deo sredstava neophodan za opremu. Kako će onda policajci, postavlja se pitanje, da obavljaju svoju delatnost i svoj posao? Dakle, zaista je neophodno iznaći dodatna sredstva kako bi MUP mogao nesmetano da funkcioniše.
Dakle, na samom kraju, želim da kažem da je pred nama zakonski predlog od izuzetne važnosti, koji su zajedno sačinili MUP, Ministarstvo za infrastrukturu i stručna javnost. I pored toga što se ovaj zakonski predlog u pojedinim segmentima predstavlja kao prilično rigidan, što se u pojedinim segmentima predstavlja kao prilično rigorozan, poslanički klub SPS-JS zaista smatra da je plaćanje novčane kazne, oduzimanje dozvole na određeni vremenski period ili izricanje bilo koje sankcije svakako manja šteta nego da se greške vozača u saobraćaju u Srbiji plaćaju životima. Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Miroslav Petković, a neka se pripremi gospodin Jovan Nešović.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, razumem da imate Vladu u jedan pa zbog toga nećete biti prisutni, ali na osnovu vaše diskusije jasno mi je da ste dobre volje da prihvatite veliki broj amandmana koji je DSS uputio na ovaj predlog zakona.
Po meni, vrlo je značajno da su i predstavnici MUP-a danas ovde, da čuju naše primedbe kako bi ovaj zakon izgledao mnogo bolje. Za DSS je apsolutno nesporna činjenica i potreba da se što pre donese zakon o bezbednosti saobraćaja, ali ne samo da se donese zakon da bi ga uvrstili u broj donetih akata u ovoj skupštini, već da taj zakon zaista bude dobar i da da rezultate kakve svi u ovoj sali želimo da on proizvede.
Važeći zakon iz osamdesetih godina prošlog veka je u mnogo čemu prevaziđen i svakako je potrebno da ga menjamo. Ministar Dačić je juče rekao da se na ovom zakonu radilo šest godina. Činjenica je da je u svim tim proteklim godinama postojalo više predloga. Ovaj predlog koji je došao u Skupštinu nije obuhvatio sva ona rešenja i predloge za koje smatramo da su bili dobri, a iz različitih razloga su izostavljeni.
Na njemu su radile i različite stručne grupe i profesori Saobraćajnog fakulteta i predstavnici različitih ministarstava. Danas imamo, praktično, neku mešavinu u kojoj mi vidimo, pre svega, želju MUP-a, odnosno policije, da stavi šapu na određene stvari koje regulišu bezbednost u saobraćaju.
Zakon uvodi agenciju i mi u načelu nemamo mnogo da kažemo protiv toga što se uvodi jedno regulatorno telo, ali činjenica jeste da, što je najveći problem, ta agencija nema ona ovlašćenja i one nadležnosti koje je neophodno da ima da bi zaista mogla da radi ovaj posao kako treba.
Ono što je poražavajuće jeste da Srbija još uvek nema nacionalnu strategiju za bezbednost saobraćaja. Dobro je da je ovaj zakon predvideo da se ona što pre usvoji, jer se na našim putevima dešava veliki broj saobraćajnih nezgoda, veliki broj nastradalih lica i, što niko nije rekao, iz tih saobraćajnih nezgoda kao posledica nastaje i veliki broj invalidnih lica koja zaista trpe ogromne posledice zbog nečije neodgovornosti, bilo da su to učesnici u saobraćaju ili nadležni organi koji je trebalo da to prate.
Meni smeta što u prvoj rečenici obrazloženja ovog zakona stoji koliko država godišnje gubi u odnosu na bruto nacionalni dohodak zbog svih saobraćajnih nezgoda koje se dešavaju u Srbiji, a na pretposlednjoj strani imamo podatke o nastradalim licima i broju saobraćajnih nezgoda. Ovaj zakon jeste nejasan i jeste neprecizan i uvaženi kolega profesor Šami je rekao da smo mi podneli 73 amandmana i drago mi je ukoliko je veliki broj tih amandmana prihvaćen. Može da se popravi donekle i neke stvari mogu da se regulišu i da se na ovaj način uvedu u neki bolji sklad da bi dali zaista bolje efekte.
Mogu vam navesti, a imaćemo priliku i u raspravi u pojedinostima o tome da govorimo, niz situacija koje ovaj zakon predviđa, a koje je lako amandmanima ispraviti. Smatramo da je već u načelima ovog zakona trebalo navesti prioritet bezbednosti za pojedine kategorije. To su i deca i lica sa posebnim potrebama i starija lica i sve ono što je vezano za javni prevoz. Tako da, svakako, ukoliko želimo zaista ozbiljno da postavimo ovu materiju, to već treba da stoji u načelnim odredbama.
U članu 7, koji ima more nekih tačaka, intervenisali smo već na prvu tačku - to je definicija saobraćaja. Smatramo da je potpuno nepotrebno na ovaj način i na ovom mestu da to bude regulisano.
Tu ima još nelogičnih stvari. Ukoliko prihvatite naše amandmane, mislim da će biti mnogo jasnije. Jedna od primedbi jeste kako zakon definiše "naselje". Mi smo dali predlog da se definiše "naseljeno mesto" i da se tačno odredi koji je prostor naseljenog mesta u kome se predviđa određeno ograničenje brzine.
Neke naše kolege su danas navodile, a i ja mogu da ponovim primer Ibarske magistrale. Ukoliko ovo posmatramo ovako, čitava Ibarska magistrala jeste naselje. Jer, ako posmatramo par kuća sa leve i desne strane, policajac izađe i kaže "ovo je naseljeno mesto", a nije definisano precizno zakonom, onda ćemo zaista biti u poziciji da 140 kilometara prelazimo za tri sata, čak u nekim situacijama i duže, u zavisnosti od toga kog dana putujemo.
Takođe, postoje neke potpuno neprirodne formulacije. U jednoj tački stoji "trolejbus je autobus ". Nemojte da nam, kada radimo neki posao, takve stvari prolaze, već dajte da precizno definišemo nešto, jer to je u interesu i svih nas ovde i ljudi koji se bave određenim poslom.
Što se tiče zaustavljanja vozila, jedan od mojih kolega je izneo ovde taj problem. Smatramo da pet minuta jeste predugačak period za zadržavanje vozila. Zamislite kako bi to funkcionisalo u Beogradu, u gradskom prevozu ili u nekim drugim situacijama. Svakako da to vreme treba smanjiti na tri minuta. Ja se iskreno nadam da će Ministarstvo prihvatiti ovaj naš amandman.
Takođe je nelogično i skretanje lica koje upravlja biciklom ili motorom, odnosno na koji način može da da signal da će da izvrši skretanje u levu ili u desnu stranu ukoliko to ne pokaže rukom, pa smo na to takođe ukazali i sugerisali.
Ono što je po nama takođe nelogično, jeste upotreba mobilnih telefona kod pešaka. Naime, svaki pešak kada prelazi ulicu moraće da prekine vezu ukoliko u tom trenutku razgovora, da ne koristi telefon, kako bi mogao da prati situaciju u saobraćaju. Bojim se da je ovo neprimenjivo u praksi i vrlo je teško da policija, pre svega, utiče na to.
Jedna od ključnih zamerki jeste da stanjem bezbednosti na putevima treba da se bavi, pre svega, Vlada Republike Srbije. Bezbednost na putu jeste veliko državno pitanje i sigurno je Vlada Republike Srbije najvlasnija da se bavi ovom problematikom. Nadam se da ćete prihvatiti amandman koji smo podneli i na ovu materiju.
Zakon predviđa da Vlada donosi strategiju nacionalne bezbednosti. Naša ideja jeste da Vlada bude predlagač te nacionalne strategije, a da 250 narodnih poslanika u Narodnoj skupštini donese tu nacionalnu strategiju u jednom opštem konsenzusu, u dogovoru, uz predlaganje svih pravih rešenja, za koja se nadam da će biti prihvaćena i kada govorimo o ovom zakonu.
Mi smo predložili da se jedan novitet koji se uvodi u ovaj zakon, a to je nasilnička vožnja, na neki način proširi, pored onoga što je predviđeno. Lice koje dva puta prođe kroz crveno svetlo naravno mora da bude pozvano na odgovornost i dobije određen broj kaznenih poena za to, kao i lice koje pretiče vozilo na punoj liniji, i to apsolutno podržavamo. Ali, predvideli smo i da budu kažnjeni oni vozači koji kroz naseljeno mesto voze dvostruko većom brzinom i da lica koja upravljaju motornim vozilom van naseljenog mesta za 70 kilometara (verujte mi da takvih ima na autoputevima), prelaze dozvoljeno ograničenje brzine, svakako moraju biti kažnjena.
Čak sam nedavno imao situaciju da sivi metalik ''bmw'' bude parkiran na gradskom šetalištu, pored kafića, jer je dasa hteo da izađe iz svog automobila da ga svi vide i da tu popije kafu.
Kada sam pozvao saobraćajnu policiju, stanicu u Čačku, dobio sam odgovor - znate li vi čiji je to auto? To je ono što je nedopustivo i na šta policija mora da reaguje. Mene ne interesuje ko vozi taj auto. U gradskoj zoni, u šetalištu, gde je predviđen prostor za pešake, za ljude koji izvode svoju decu, gde se voze dečiji autići, oni na akumulatore, da neko uđe sa motornim vozilom zato što ima neki kontakt i link u policiji, to je apsolutno nedopustivo.
Što se tiče polaganja vozačkog ispita, mislim da se tu policijski službenik apsolutno mora isključiti. Nema tu šta da traži policajac prilikom polaganja vozačkog ispita, odnosno on ne bi trebalo da bude ispitivač. Drugi ljudi su sigurno mnogo stručniji za to.
Kolega Šami je takođe izneo jednu primedbu koja se odnosi na verodostojnu ispravu i čak naveo odličan primer. Mislim da to nije dobro jer stvara mogućnost za zloupotrebe, čak i ukoliko one nisu namerne. Može se dogoditi da neko godinama posle ima probleme na sudu da bi tu situaciju razjasnio i razrešio, a da ne dođe konačno do pravog rezultata.
Takođe, kada smo kod auto-škola, mislim da je njihova pozicija veoma otežana, jer apsolutno zavise od policije. Naime, ukoliko neko radi posao onako kako to odgovara nekome u policiji, on će mati dozvolu da njegova auto-škola radi, a postoji velika mogućnost da policija zabrani rad pojedinim auto-školama. Vi znate koliki je broj auto-škola i da sve one ne ispunjavaju uslove. Dajte da one koji kvalitetno obavljaju svoj posao i obučavaju učesnike u saobraćaju, ne samo da ih obuče za tih 20 ili 40 časova da polože vozački ispit, već da sutradan, kada izađu na puteve Srbije, mogu bezbedno da upravljaju svojim vozilom, i zbog sebe i zbog drugih učesnika u saobraćaju...
Odredbe vezane za vanredni tehnički pregled vozila stvaraju mogućnost neverovatne zloupotrebe. Zamislite situaciju da na jednom punktu policajac upućuje ljude na vanredni tehnički pregled zato što sa njihovim vozilom nešto nije u redu, a verujte da se u praksi dešavalo da policajac kaže - idi uradi tehnički pregled, ali u tu i tu auto-kuću. Sigurno postoji sprega između pojedinih auto-kuća, auto-škola i ovih tehničkih pregleda, koja mora biti raskinuta, i to se ne sme dozvoliti.
Bojim se da koncept čitavog zakona jeste da se skloni odgovornost sa MUP-a i da se prebaci, pre svega, na vozače i same učesnike u saobraćaju. Zakon jeste represivan utoliko što je na jedan zaobilazni način u potpunosti izbegao, pre svega, edukaciju i prevenciju, a o tome najbolje govori prikupljanje onih famoznih 18 poena.
Kada neko skupi dva, četiri, šest poena, dajte da ukažemo tom čoveku gde greši, da se sa njim obavi određeni razgovor, da se izvrše određena testiranja, a ne da ga pustimo. On može tih 18 poena da skupi za jednu noć u Beogradu, to je najmanji problem.
Nije rešenje da mu se oduzme vozačka dozvola, da mu se omogući ponovo da polaže i da niko sa njim nije obavio nikakav razgovor i ukazao mu upravo na probleme koje pravi.
Ono što želimo i što treba izbeći, jeste da se zakonom izbegne policijska kontrola nad državom, već da se sprovedu ona načela civilne kontrole nad policijom.
Gospodine Dačiću, drago mi je da ste ovde. Ja imam jedan savet, jedno zapažanje. Beograd je juče bio blokirani grad, ali ne zbog radnika koji su protestovali ispred Vlade. Ko je prošao sinoć preko Terazija u 20.40 časova, a ja sam imao priliku da se u to vreme nalazim na ulici, to je bilo strašno - bebe koje plaču u kolicima, mala deca koja se drže za uši zbog zvuka sirena sa motora i automobila policije, zbog kolone od 20 crnih limuzina, što "mercedesa", što ''bmw''-a.
Ja znam da je juče u Beogradu bio izuzetno značajan gost, ali ne mora ceo Beograd da čuje da je gost koji je došao kod predsednika Tadića prošao preko Terazija, kroz ulicu Kralja Milana. Mislim da se to nije dešavalo ni u mnogo rigoroznijim režimima, odnosno, da kažemo lepo, u režimu Josipa Broza, da se tako sve ulice, sve raskrsnice blokiraju da bi prošla jedna kolona vozila.
Nemojte onda da nam gospodin Tadić izlazi, kada se otvaraju radovi na mostu u Beški, izvinjava se građanima što je zaustavio saobraćaj na 10 minuta, a juče je blokirao ceo Beograd. A vi znate najbolje da su vaše policijske patrole bile i na Novom Beogradu, iako su se u tom trenutku oni nalazili na Terazijama. Mislim da to nije dobra slika. Ne treba policiji da bude stavljena u funkciju koja je apsolutno nepotrebna. Zna se tačno šta treba policija da uradi za određeni protokol, za određenu proceduru.
Smatram da je ono sinoć bilo zaista preterano i degutantno videti. Ne zbog mene, ali zaista, onu decu kada sam pogledao, kako su reagovali roditelji, oni izbezumljeni ljudi, ne znam ko se nije okrenuo i samo sam očekivao da još nadlete helikopteri dok ''otac nacije'' sa svojim gostom prođe preko Terazija. Hvala vam najlepše.

Nisam htela da prekidam govornika, a htela bih da vas obavestim da je upravo završeno praćenje naše sednice sa galerije od strane naših gostiju parlamentaraca Švedske, inače članova SDP-a. Reč ima gospodin Vladan Batić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao poslanik DHSS-a, smatram da je predloženi zakon značajan pomak u odnosu na jedan potpuno anahron zakon koji je predstavljao raritet u ovoj oblasti zakonodavstva, jedan relikt nekih bivših vremena i, u tom pogledu, on je svakako unapređeniji, a nadam se da će prihvatanjem određenih amandmana taj tekst biti još više poboljšan.
Međutim, kada govorimo globalno o saobraćaju, ovaj zakon predstavlja samo jednu kockicu u tom mozaiku. Jer, u saobraćaju moramo da govorimo o putevima, vozilima i učesnicima u saobraćaju (tu ne podrazumevam samo vozače).
Kakvi su nam putevi? Takvi da bi Srbija mogla da konkuriše da se ovde održava reli Pariz-Dakar, koji je zbog sukoba u Čadu zabranjen. Prošle godine je bio održan u Argentini. Mi imamo sve uslove, rupa na rupu, blato, trnje, korov, nekakvi tuneli, poput onog u Rakovici u kojem verovatno žive još davno izumrli reptili, znači ima svega i svačega.
Vreme je da prestanemo sa otvaranjem raznih deonica puteva. Po pedeseti put je pre neki dan otvorena neka deonica na relaciji Beograd - Novi Sad ili Beograd-Subotica ili Beograd-Horgoš. Svake godine po nekoliko puta. Nadam se da će gospodin Mrkonjić preći sa reči i obećanja na dela. Jer, dosad nije urađeno ništa, sem što je na svakih 50 metara otvarana obilaznica oko Beograda. Napravi se 50 metara i odmah kamere, slikanje itd. To je potpuno besmisleno.
Kad već pominjem taj put do Subotice, nije mi jasno gde je tu zakonski osnov da se naplaćuje putarina. Imate 20 ili 30 kilometara autoputa prema Novom Sadu i to je sve. Kada bismo bar mogli da stignemo normalno do Batajnice. Ovako, i Alonso bi se namučio. To je jedan segment.
Drugo, vozila. Gledajte kakve šklopocije se pojavljuju na ovim putevima. Ne oldtajmeri, nego otpad, krš. I to neko dozvoljava, neki servisi, neka policija. Onako po burazerskom principu to tolerišu. Vidite konjsku zapregu, onako klaj-klaj, ili neki traktorčić, a iza povorka od dva kilometra. I mi pričamo o saobraćaju u Evropi u 21. veku.
Konačno, učesnici u saobraćaju. Slažem se da zakon treba da bude mnogo rigorozniji, po onim principima još iz vremena rimskog prava: "dura lex, sed lex" - strog zakon, ali zakon.
Imam prijatelje u Španiji, pa sam godinama odlazio tamo i vozio dok nije uveden novi zakon. Tamo je za vikend ginulo 50-60 ljudi, sada je to 50-60% manje. Sebe sam zatekao kako obilazim sve redom. U čemu je štos? Pa, ljudi poštuju ograničenje od 120 kilometara na sat, bez obzira što, za razliku od nas, oni imaju zaista prave autoputeve, a ne ove imitacije od puteva.
Mislim da je to opravdano, ali nije ni to samo po sebi problem. Problem je primena zakona. Konsekventno sankcionisanje i konsekventna primena zakona. To će biti najpre test (po definiciji, po difoltu) za policiju - da li će se zakon konsekventno primenjivati. Jer, da je i ovaj postojeći konsekventno primenjivan, spasili bismo stotine ili hiljade ljudskih života, a to je najvrednije i to je najvažnije. Od onih servisa za tehnički prijem koji dozvoljavaju da se svašta registruje, preko policije, preko sudija za prekršaje, preko sudova. Ako ne budemo imali konsekventnu primenu zakona, onda neće biti nekog značajnog pomaka.
U svakom slučaju, mislim da je sam tekst značajan pomak, da se amandmanima još može unaprediti, ali da to treba da bude jedno novo doba kada je priča o saobraćaju u Srbiji u pitanju. Hvala.