Zaključujem načelni pretres.
Prelazimo 2 i 3. tačku dnevnog reda – PREDLOZI ZAKONA O OPŠTOJ BEZBEDNOSTI PROIZVODA I ELEKTRONSKOJ TRGOVINI (zajedno u načelu)
Obaveštavam vas da je predsednica Skupštine pozvala da ovom delu sednice, pored ministra Slobodana Milosavljevića, prisustvuju i pomoćnici ministra Dušan Protić i Nebojša Lazarević.
Potpredsednik Ivica Dačić pita za dozvolu Skupštinu da li može da ide.
Zahvaljujem. Naravno da možete. Vaš rad se završava odbranom predloga zakona koji su bili u proceduri. Molila bih vas da ne ometamo red Skupštine.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i Predlogu zakona o elektronskoj trgovini, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Prema tome, poslanička grupa Za evropsku Srbiju ima - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica - 25 minuta 12 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa SPS-JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da će, po ovoj tački dnevnog reda, poslaničke grupe predstavljati: narodni poslanik Milan Lapčević – poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica, narodni poslanik Dejan Radenković - poslaničku grupu SPS-JS, narodna poslanica Aleksandra Janković - poslaničku grupu NS, narodni poslanik Vladan Jeremić - poslaničku grupu SRS.
Ukoliko tokom ove sednice poslaničke grupe dostave još odluka o ovlašćenim predstavnicima, Narodna skupština će biti obaveštena o tome.
Saglasno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i Predlogu zakona o elektronskoj trgovini.
Da li predstavnik predlagača Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, želi reč? (Da.)
Samo vas molim da jedanput pritisnete taster. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, čast mi je i zadovoljstvo da vas pozdravim i da vam predloge dva nova zakona iznesem. To su zakon o bezbednosti proizvoda i zakon o elektronskoj trgovini.
Ovo su dva, pre svega, stručna ili zanatska zakona, ne politička zakona. Zakoni su jasni, precizni. Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda ima 29 članova, zakon o elektronskoj trgovini čak i manje, 23 člana. Oba ova zakona treba da poboljšaju kvalitet života u Srbiji, da povećaju šanse građanima Srbije za novo zapošljavanje i da generalno doprinesu da se u ove dve vrlo važne oblasti najviši međunarodni standardi počnu da primenjuju nakon usvajanja zakona i u Srbiji.
Preći ću na zakon o opštoj bezbednosti proizvoda. Praktično, opšta bezbednost proizvoda je na jedinstvenom evropskom tržištu garantovana već decenijama.
Ova oblast nije do sada na pravi način bila regulisana u Srbiji, a osnov za bezbednost proizvoda je tzv. RAPEK sistem brzog informisanja o bezbednosti proizvoda.
Ono što Srbija prvo mora da uradi nakon usvajanja ovog zakona, nadam se, u Skupštini Republike Srbije, jeste da izradi svoj mali RAPEK sistem internog obaveštavanja i da time postane deo jedinstvenog evropskog sistema o bezbednosti proizvoda.
Ovaj sistem će biti zajednički za više ministarstava, od Ministarstva trgovine i usluga, gde tržišna inspekcija već radi na početku uspostavljanja ovakvog sistema, preko Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zdravlja i još brojnih drugih institucija koje će biti uključene preko svojih službi u izveštavanje i obaveštavanje o opštoj bezbednosti proizvoda.
Ovaj sistem predstavlja i pravni osnov za primenu ovog zakona i verujem da ćemo vrlo brzo, a to je najkraći mogući rok, nekoliko narednih meseci, ovaj sistem u potpunosti pustiti u primenu i u funkciju u Srbiji. Inače, ovim zakonom će u naš pravni sistem biti ugrađene odredbe, odnosno uputstva, direktive Evropske zajednice o opštoj bezbednosti proizvoda iz 2001. godine i uputstvo, odnosno direktiva o obmanjujućim proizvodima iz 1987. godine, tako da sa ove dve direktive, odnosno uputstva mi ispunjavamo najviše evropske standarde u ovoj vrlo važnoj oblasti za bezbednost proizvoda, kvalitet života ljudi i bezbednost svih nas, potrošača građana Srbije.
To su glavni razlozi, ne samo pravni, ne samo usklađivanje i harmonizacija, već i obezbeđivanje visokog nivoa kvaliteta zaštite zdravlja građana Srbije, ali isto tako i potreba da nam se ne dešava, kao što se dešavalo prethodnih godina, verovatno i ove godine, da nedovoljno kvalitetni ili nebezbedni proizvodi koji ne mogu da se prodaju na tržištu EU dođu na tržište Srbije.
Bile su to i igračke bojene nekvalitetnim bojama, štetne po zdravlje dece koja se njima igraju, ali isto tako i hrana i neki drugi proizvodi, i delovi za automobile.
Osnovna intencija ovog zakona i naš cilj, kao predlagača, jeste da najviše evropske standarde u ovoj oblasti počnemo da primenjujemo i u Srbiji i da čitavo tržište Srbije i teritorija Srbije postane zabranjena i za takve proizvode.
Ono što ovaj zakon donosi kao novinu, to su i određene definicije i tumačenja nekih pojmova, kao što je na primer izraz proizvod, koji u ovom zakonu podrazumeva finalni proizvod, koji se uz naknadu ili bez naknade isporučuje krajnjem potrošaču ili mu se čini dostupnim, bilo kroz kupovinu, lizing, zakup, probu i drugo, uključujući i proizvode u vezi sa pružanjem usluga i, bez obzira da li je u pitanju nov, upotrebljavan, popravljan ili prepravljan proizvod.
Na ovaj način obuhvaćeni su i proizvodi koji se koriste prilikom pružanja usluga potrošaču, na primer, hajde da kažemo šamponi za kosu ili lak za kosu koji se korite u frizerskim salonima ili neki preparati koji se koriste u kozmetičkim salonima. Drugim rečima, praktično, sve ono što se koristi u našoj zemlji potpada pod uticaj ovog zakona i siguran sam da će bezbednost i kvalitet zaštite zdravlja građana Srbije usvajanjem ovog zakona biti podignut na najviši mogući nivo.
Takođe, jedan novi pojam je opozivanje. To je pravni institut koji do sada nije bio poznat u našem pravnom sistemu. Ima za cilj privremeni povraćaj opasnog proizvoda od potrošača i drugog korisnika koji im je već isporučen ili učinjen dostupnim.
Pretpostavljam da ste imali svi prilike da čitate u novinama kako su neki automobili, na primer, zbog neispravnosti nekog dela, da li je to kočioni sistem ili sumnje da je možda nešto neispravno, čak i u velikim serijama u Evropi, povlačeni od kupaca ili korisnika tih proizvoda, da bi se izvršila popravka, provera ili otklanjanje nepravilnosti. Upravo ovaj institut opoziva to ovim zakonom će omogućiti kao pravo i svima nama kao potrošačima Srbije, ali i proizvođačima ili ponuđačima, prodavcima tih proizvoda, kako bi se opet predupredili neželjeni mogući događaji i po bezbednost, ajde da kažemo, i života građana Srbije.
Ovaj evropski sistem, praktično, informisanja o bezbednosti proizvoda služi unapređenju saradnje između naših institucija i naših organa, inspekcijskih i drugih institucija i paralelnih evropskih institucija. I ono što u ovom kratkom predstavljanju ovog zakona, pošto je i sam zakon kratak, 29 članova, još jednom ponavljam, želim da kažem, to je da vas pozovem da podržite ovaj zakon, da kroz amandmansku raspravu, ako imate konkretnih ideja i predloga kako da ga u nekim segmentima popravimo, to iznesete.
Mi ćemo, naravno, sa uvažavanjem i poštovanjem, te predloge proanalizirati, a opet da svi zajedno učinimo jednu dobru stvar građanima Srbije i da im pomognemo da se, kao i građani najrazvijenijih država Evrope i sveta, osećaju bezbednijim i sigurnijim. Toliko o zakonu o opštoj bezbednosti proizvoda, a dozvolite mi da vas sa nekoliko reči informišem i o Predlogu zakona o elektronskoj trgovini.
Ovaj zakon ima dvadeset tri člana, treba istaći da je, pre svega, cilj ovog zakona da oblast elektronske trgovine, jednog značajnog i iz godine u godinu rastućeg biznisa u svetu, donesemo i u Srbiji. Nikada u našoj pravnoj praksi nismo imali zakon koji je regulisao elektronsko poslovanje, odnosno elektronsku trgovinu, a naprosto, činjenica da živimo u informacionom društvu, u kome je tehničko-tehnološki progres i u ovoj i u svim drugim oblastima gotovo dnevni, nalaže nam potrebu i da ovu oblast uredimo zakonom.
Što se tiče pretpostavki za razvoj elektronskog trgovanja, pa rekao bih i elektronskog poslovanja u Srbiji, one se iz dana u dan popravljaju. Po podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije, u našoj zemlji ima negde oko milion i po računara, preko 80% vlasnika računara koristi internet i to su, zaista, značajne pretpostavke da elektronska trgovina u Srbiji može da se razvije, a s obzirom da je radno mesto u elektronskoj trgovini, nekoliko puta jeftinije nego radno mesto u fabrici ili u nekom drugom sektoru privrede ili vanprivrede, mislim da će u ovim kriznim i teškim vremenima i to biti značajno za građane Srbije.
Praktično, jedan računar, kojih ima preko milion i po u Srbiji, telefonska linija, sto gde će taj računar stajati i dobra volja su dovoljni da bi bilo ko u Srbiji okušao svoju sreću u elektronskoj trgovini.
Praktično, ovaj zakon je vrlo liberalan. On ne donosi restrikcije, omogućava svakom ko to želi da se u ovom poslu okuša, a zakon reguliše pravila elektronskog trgovanja. Mnogo štošta u trgovanju je promenjeno u odnosu na prethodnih samo nekoliko godina i značaj ovog biznisa i njegov rast, kao što sam rekao i uprkos krizi, evo, usvajanjem ovog zakona će biti i šansa za građane Srbije.
Inače, i to je važno znati, elektronska trgovina u svetu je biznis koji vredi na godišnjem nivou globalno gledano i negde do 100 milijardi dolara. Srbija je na samom početku, odnosno rekao bih da u Srbiji imamo elektronske trgovine, ali je ona zaista minorna ili marginalna.
Svega nekoliko ozbiljnih privrednika se elektronskom trgovinom bave, ali jedan od problema sa kojima se svi mi kao građani suočavamo, kada poželimo da knjigu kupimo preko, ne znam, E-buy ili Amazon.com, ili neki drugi proizvod, nažalost nije moguće, i svi oni koji su to probali, znaju da i tamo gde je moguće nešto kupiti preko mreže, plaćamo, praktično, pouzećem, kada taj proizvod stigne kod nas, a ne platnom karticom i ne preko mreže.
Upravo plastično i rečeno, ovaj zakon treba te prepreke i te nemogućnosti da otkloni i da i svima nama omogući da ne platimo više nego što košta, na primer, knjiga – dvadesetak dolara iz Engleske ili Amerike ili Nemačke, a da kod nas, zbog špedicije, zbog carine, zbog već kojekakvih drugih troškova, ona košta možda duplo ili mnogo više.
To su prednosti ovog zakona. Još jednom napominjem da zaista su ovo zanatski zakoni, stručni zakoni, u kojima nema ni politike, ni politikantstva, još jednom vas pozivam da prvo date doprinos kroz ovu diskusiju, ako je moguće da se ovi zakoni poboljšaju i poprave, a naravno i pre svega, da podrškom ovim zakonima, svi zajedno pomognemo građanima Srbije. Hvala.

Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za trgovinu i turizam, narodni poslanik Milan Đokić, predsednik Odbora želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za evropske integracije, narodni poslanik Laslo Varga, predsednik Odbora želi reč? (Ne.)
Da li žele reč narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje, narodna poslanica Lidija Dimitrijević, na sednici Odbora za trgovinu i turizam? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao član Odbor za trgovinu i turizam izdvojila sam mišljenje na sednici ovog odbora. Čitajući Predlog zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, na prvi pogled bi se mogao steći utisak da je vlasti u Srbiji stalo da obezbedi jedan viši nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača, koji će kupovati proizvode radi finalne upotrebe i drugih korisnika, koji će proizvode koristiti za svoje potrebe, tj. za obavljanje svojih profesionalnih delatnosti.
Nažalost, istinski razlog donošenja ovakvog zakona jeste usaglašavanje našeg sa zakonodavstvom Evropske unije. To je obaveza koju srpska vlast želi da ispuni, jer živi u uverenju da će Evropska unija primiti Srbiju u svoje članstvo. Ne želi da otvori oči pred istinom da u stvari Evropska unija ne želi pridruživanje Srbije Uniji.
Tako će i ovaj predlog zakona kada bude usvojen, kao i mnogi drugi pre njega, postojati reda radi i neće se primenjivati. To je sudbina mnogih zakona u Srbiji, koji se navodno donose u interesu građana. Činjenica je da ovoj vlasti nisu prioritet interesi građana, već sopstveni interesi i interesi onih izuzetno uspešnih privrednika, koji su njima u kumovskim, rodbinskim, drugarskim i ostalim vezama i koji iza njih stoje svim svojim sredstvima.
Kada bi se doneti zakoni primenjivali, slika srpskog tržišta bi morala da bude sasvim drugačija. Prejak uvoznički lobi učinio je da na našem tržištu bukvalno ima svega i svačega.
Prioritet u tim aranžmanima je iznos provizije koju će neko dobiti, a ne karakteristike proizvoda koji će se uvoziti. Ukoliko je iznos provizije odgovarajući, to da li je proizvod bezbedan ili nije, manje je važno.
U uslovima kada je svet zahvatila ekonomska kriza za građane Srbije to nije ništa novo, jer u takvim uslovima građani Srbije žive godinama unazad. Kada nemate novca da kupite proizvod koji želite, kupićete sličan za koji imate novca, bez obzira da li vam on ne odgovara, njegov kvalitet i ostale njegove karakteristike, ali imate potrebu za njime, za bolji nemate novca i onda kupujete kako ne biste ostali bez ičega.
Koristeći ove teške dugogodišnje uslove života građana Srbije, moćnici obezbeđuju prodor svakojakih proizvoda na naše tržište. Ono što je uznemirilo mnoge u prethodnih nekoliko godina, najpre krajem 2007. a zatim i početkom 2008. godine, o čemu je maločas i ministar govorio, jeste prisustvo opasnih dečijih igračaka na naše tržište.
Roditelji su smatrali da je dovoljno to što su igračke bile označene SЄ (si-i) oznakom na deklaraciji koja je garant bezbednosti. Ispostavilo se da to nije tačno. Ova oznaka trebalo bi da garantuje da igračka zadovoljava minimalne zahteve sigurnosti proizvoda. Problem je u tome što ovu oznaku ne dodeljuje zvanična organizacija, već je sam proizvođač postavlja, kako bi označio da je proizvod izrađen u skladu sa primenjivim direktivama. Na taj način proizvođač je obezbedio nesmetano kretanje proizvoda na tržištu.
Mnoge dečije igračke na našem tržištu nose si-i SЄ oznaku, ali ne poseduju ostale potrebne podatke o proizvođaču, poreklu, hemijskom sastavu, rukovanju i ostale, a koje su neophodne da bi se znalo da je igračka bezbedna za upotrebu.
Postojalo je ubeđenje među našim kupcima da su opasne igračke samo one u kineskim prodavnicama. Međutim, proizvodi slični onima koji su povučeni sa tržišta EU zbog toksičnosti pronađene su kod nas i u renomiranim prodavnicama dečijih igračaka, kao i u veletrgovinama velikih distributera i sve su one na sebi imale si-i SЄ oznaku.
Vredan pažnje je podatak da su sve igračke opasne po dečije zdravlje nađene u pet kineskih prodavnica u Zaječaru i Boru, za koje je nadležni Zavod za javno zdravlje utvrdio da se, prema važećim pravilnicima, ne smeju naći u slobodnoj prodaji, imale rešenje granične inspekcije o ispravnosti. Ove igračke prošle su carinsku kontrolu, dobile sertifikat o ispravnosti i bile su dostupne deci.
Rezultat kontrole ispravnosti pokazuju najveći broj primedaba na organoleptička svojstva, izgled i miris, ali su kod pojedinih pronađeni i tragovi hroma i olova, i to u bojama gumenih igračaka za kupanje, glodalica, zvečki ili automobila igračaka. Neke druge hemikalije, kao što je ftalat (DEHP), nalaze se u senkama, karminima i slagalicama.

Pet minuta. Vreme na raspolaganju za izlaganje za izdvojeno mišljenje je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Da li želi reč narodni poslanik Momir Marković, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na ovu temu samo ću da podsetim na neka dešavanja u nedavnoj prošlosti.
Naime, Odbor za evropske integracije i delegacija su nedavno bili u Briselu, gde su svi učesnici od ministra unutrašnjih poslova obavešteni da je jedino Srbija ispunila sve uslove koji su bili zahtevani od nas za belu šengen listu. Kako vidimo danas u novinama, od bele šengen liste nama ništa još izvesno vreme.
Zakon o bezbednosti proizvoda je samo jedan od tih evropskih zakona i jedan od preduslova, kako nam kažu ovi iz Evrope, da bismo eventualno nekada ušli u EU. S druge strane, zahvaljujući vladavini od 5. oktobra naovamo, a pogotovo od odluke za jednostranu primenu SSP-a, odnosno Trgovinskog sporazuma, dela SSP-a, Srbija je postala eldorado za proizvode koji su zabranjeni u EU.
Neću da vas podsećam da ćete sada u prodavnicama naći čokoladu "milka" i čokoladu "milke", i cene su im iste, samo što je ovo falsifikovan proizvod, a "milka" je, eventualno, proizvod proizvođača iz Švajcarske.
Međutim, i tamo postoje proizvodi za EU i proizvodi za Srbiju - treći svet, odnosno za tržište izvan EU. Da vas podsetim da, recimo, kranjsku kobasicu ne možete naći u EU, ali ćete je naći u Srbiji, jer je Slovenija našla tržište upravo u Srbiji. Ne možete je naći zbog sastava od koga je napravljena, veća količina masti, vode itd.
Ono što je mnogo opasnije, proizvodi opasni po zdravlje nalaze se na našem tržištu i niko dosad ništa nije uradio da se to bar malo zaustavi, ako ne i spreči. Podsećam vas, kada smo usvajali zakone vezane za laboratorije za ispitivanje kvaliteta proizvoda, da su tada laboratorije koje su decenijama radile i vrlo uspešno štitile potrošače, bile zatvarane, a dobijale su dozvolu laboratorije, pre dobiju dozvolu, pa tek onda kupuju opremu i otvaraju laboratorije. Danas su potrošači u Srbiji apsolutno nezaštićeni.
Da vas podsetim na genetski modifikovane proizvode koji su zabranjeni u EU, zabranjeni svuda u svetu, ali firma "Monsanto" preko jednog potpredsednika jedne stranke u vladajućoj koaliciji, a gospođa se zove Ivana Dulić-Marković, i te kako izvozi te genetski modifikovane proizvode. Da vas podsetim da su proizvođači malina u celoj zapadnoj Srbiji kupovali sadnice genetski modifikovane, čak i zaražene, i danas sedam godina ne mogu ništa da proizvode na tom zemljištu.
Da vas podsetim da se i lekovi sumnjivog kvaliteta i sumnjivog roka trajanja nalaze na našem tržištu. Čak se išlo i dotle da se kupuju nove kutije, da se prepakuje lek, pa na kutiji jedan datum trajanja, a na leku, ako nađete, onda je to datum koji je već istekao. Da vas ne podsećam na to da su falsifikovani omoti za falsifikovane proizvode, u Bugarskoj se mogu kupiti za bilo koji proizvod, pa ćete kupiti prašak "ariel" po ceni koja je u Evropi, a dobićete prašak koji će vam upropastiti mašinu.
Ovaj zakon bi trebalo, bar u obrazloženju tako piše, kaže: "Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je obezbeđenje visokog nivoa zaštite zdravlja i bezbednosti proizvođača koji proizvode upotrebljavaju, kao i drugih korisnika koji proizvode koriste za svoje potrebe, odnosno u obavljanju svojih profesionalnih delatnosti".
Dame i gospodo, pitam ko je od 2000. godine naovamo dozvolio da se proizvodi opasni po zdravlje, proizvodi opasni po život, čak nalaze na našem tržištu? Vi ste bili na vlasti, bilo u kom agregatnom stanju, bilo u kakvom pakovanju, ali uglavnom ste vi bili…

Narodni poslaniče, vreme od pet minuta koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Da li želi reč narodni poslanik Radica Jocić, koja je izdvojila mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije, a povodom razmatranja Predloga zakona o elektronskoj trgovini? (Ne.)
Da li želi reč narodni poslanik Slađan Mijaljević, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije, a povodom razmatranja Predloga zakona o elektronskoj trgovini? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.) Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

S obzirom na razvoj događaja, htela sam, potpredsednice, da tražim dozvolu od vas da svoju diskusiju najbolje otpevam, budući da je odnos prema parlamentu takav da se zakoni koji su od vrlo velikog značaja gledaju i mogu gledati posle "Evrovizije". Da li je u redu da, recimo, zakon o elektronskoj trgovini otpevam? Bilo bi dobro? Hajde da vidimo i da obezbedim muzičku pratnju.
Ovo stvarno postaje diskvalifikacija parlamenta. Radi se o veoma ozbiljnim zakonima i čudi me da je i ministar Milosavljević pristao da učestvuje u ovako koncipiranom zasedanju. Znači, nije reč o zakonima koji su bez značaja za građane Srbije.
Pošto su kolege iz SRS uglavnom govorile o opštoj bezbednosti proizvoda, neću pevati, ali ću govoriti o zakonu o elektronskoj trgovini, jer je Nova Srbija ozbiljna stranka.
Kao stranka koja državi Srbiji ne samo da nudi evropsku budućnost, već stalno podseća na to da je naša zemlja oduvek bila u Evropi kao kolevka evropske civilizacije u celini i kolevka mnogih univerzalnih vrednosti, mi pozdravljamo svaki zakon koji će doprineti da povratimo vlastito dostojanstvo, kao civilizovan, obrazovan i inteligentan narod, u državi koja će uskoro, posle novih izbora, ponovo voditi ljudi koji su i započeli evropske integracije, doneli ogromne investicije iz sveta, ponašajući se domaćinski, demokratski i odgovorno prema građanima, ali i institucijama države koje treba da nadžive svakog od aktuelnih političara. Mislim na ministra Velimira Ilića i Vladu dr Vojislava Koštunice.
Dakle, dobro je što konačno dobijamo zakon o elektronskoj trgovini, iako ponovo zaostajemo za zemljama u okruženju. Ovaj zakon je Slovenija donela 1990. godine, Hrvatska 2003, a Crna Gora 2004. godine.
Dodatni nedostatak je što su predlagači zakona ovo loše prolazno vreme mogli da iskoriste na mnogo bolji način do za puko prepisivanje predmetnih zakona. Uporednopravni pristup, odnosno poređenje zakona navedenih zemalja u okruženju govori u prilog izrečene teze da je predlagač, valjda zbog zaostatka u vremenu, bukvalno prepisao zakonska rešenja, ne bi li mi na brzinu pokazali da i mi konja za trku imamo.
Šteta je što nije iskorišćeno zaista zavidno znanje naših stručnjaka, koji bi u nekom boljem timu mogli da naprave i kvalitetniji predlog zakona.
Poslanici vladajuće stranke podvučene "žutom" se u Skupštini ponašaju kao ponavljači. Ponavljaju prevare i direktne manipulacije karticama, po principu od Bodruma do podruma, a kad u tome budu uhvaćeni mehanizmom projekcije, nalazi krivce u onima koji su ih uhvatili i obelodanili ponovljeni lopovluk.
Predlagači zakona nikako nisu ponavljači. Oni su često samo puni prepisivači i prevodioci tuđih reči, ne bi li se po svaku cenu dodvorili EU, a bez promišljanja o tome kolike su specifičnosti naše zemlje u ovoj oblasti, kakve su potrebe korisnika ili komentari politički neobojene stručne javnosti.
Jesu ovde održani okrugli stolovi na ovu temu, ali ili nije bilo dovoljno sluha ili dovoljno vremena da se komentari realnih eksperata uvrste u ovo zakonsko rešenje. Kada već toliko toga prepisujete i papagajski ponavljate, sve što vam razni evropski komesari, ađutanti, ambasadori, pa čak i šefovi diplomatskih protokola nalože, ne bi bilo loše da ste usvojili slogan čuven u oblasti ekologije, a primenljiv na sve aspekte života – misli globalno, deluj lokalno.
Da vam je jedina mana prepisivanje, koja se inače u pristojnim školama kažnjavalo ukorom, pa isključenjem, ne bi bilo toliko strašno. Strašnije je što ste vi potpuno izgubili kontakt sa realnošću, što vas nimalo ne zanima to što 95% Srbije živi na rubu egzistencije, što ne može da isplati kredite koje ste im vi tako toplo preporučivali, pa ostaju bez kola koja su uzeli na lizing, jer nemaju para za dalje rate, neki i bez nekretnine, jer su sebi obesili omču hipotekarnih kredita, verujući vašim lažima, osnaživanju srpske privrede, akcijama od 1.000 evra, bajci o "puntu'', koja je zamenila stvarnost o opravdanom buntu prevarenih, obespravljenih, opljačkanih.
Niste primetili kragujevačke štrajkače glađu dobrih 17 dana, ali se zato na 200 metara od njih održavala gradska proslava na kojoj se sa razglasa čulo "stigla sarma, hajde ljudi navalite".
Komentar ove gotovo nadrealne situacije sam čula na vestima Bi-Bi-Sija. Da li je moguće da ste toliko izgubili osećaj za svoje bližnje, za svoj narod, da ćete uraditi sve da nas dodatno degradirate pred svetom, kao ljude bez elementarnog saosećanja, solidarnosti, osećaja bilo kakvog zajedništva.
Šta vas briga što radnici RK Beograd štrajkuju mesecima ispred zgrade Predsedništva Srbije, a kada se ispostavi da ih lepi Bora ne doživljava kao svoj slatki greh, i usude se da blokiraju gradsku saobraćajnicu kod Vlade, optužite ih da maltretiraju sugrađane.
Neprekidno delite Srbiju i huškate jedan deo naroda na drugi, a sve po principu – zavadi pa vladaj, verujući da ćete izbeći pravedni gnev ljudi koje prezrivo gledate iz zatamnjenih automobila. Aman ljudi, naravno da je važno imati zakon o elektronskoj trgovini, a isto tako je važno pogledati u oči ljudima koji su radili u velikim trgovinskim firmama, koje su otišle u stečaj i tandariju, a sada je najbolje da se sami povuku na groblje slonova.
Da li vam je poznato da imate novi štrajk u Kragujevcu? Da li ćete štrajkačima, sada kao štrajkbrejkere dovesti kelnere sa sarmom ili na meniju i poneki prst ili drugi deo tela. Kažu vaši mediji, taj koji je sebi pojeo prst je ionako bio lud, a još je sve izmontirano. Super.
Umesto da shvatite šta se ovde događa kao ozbiljnu opomenu da ćemo svi stvarno ovde poludeti od vaše bahatosti, vi dalje ni našta ne reagujete. Važno je da su vaša deca, kumovi, prijatelji i tajkunske preporuke i ostali VIP tipovi siti, a narod neka gladuje kada ste ga već proglasili ludim.
Dakle, na samom početku sam rekla da mi kao stranka koja, imajući nacionalni interes građana neprekidno na umu, ne možemo da budemo protiv modernih tehnologija, elektronskih zapisa, interneta, metodologije koja je svet već učinila globalnim selom.
Budući da u Srbiji postoji ogromna medijska blokada kakva, osnovano tvrdim na osnovu iskustva u političkom životu, nije postojala ni u vreme Slobodana Miloševića, a najviše podseća na ''neobrozna'' vremena, ne samo mladi, već i mnogi ljudi srednje i starije generacije okreću se internetu, bave se istraživačkim radom, "guglaju", kako bi se to popularno rekli, saznaju sve i svašta, učestvuju u forumima i polemikama, gde nema tamo nekog Čanka, koji ponovo uvodi poznati komunistički verbalni delikt i preki sud u ime naroda.
Zbog svih tih ljudi koji često čak i ne poseduju lične računare, već se "kače" na mrežu gde i kako stignu, od internet kafea, preko prijateljskih i rođačkih sprava, do mobilnih telefona, koji ponekad mogu da iskoriste wireless nekih institucija, stvarno je potrebno urediti ovu oblast.
Utoliko je zakon o elektronskoj trgovini bitan, ali je predlagač pre svega trebalo da uzme u obzir sveobuhvatnije rešenje u vidu zakona o elektronskom poslovanju, budući da bi se samo tako obuhvatili svi oblici korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija u oblasti poslovanja.
Pojam poslovanja je daleko širi i sveobuhvatniji od pojma trgovine, te je samim tim potrebno šire i obuhvatnije rešavanje poslovanja u elektronskom okruženju, imajući u vidu specifičnosti koje internet i elektronske komunikacije poseduju.
Internet svakog dana dobija neke nove pojavne oblike, pri čemu 90% komunikacije na internetu ima ekonomski karakter, a da nije nužno u pitanju trgovina u užem smislu. Reč jeste o poslovanju, koje npr. podrazumeva razmenu, oglašavanje i prodaju oglasnog prostora koji zavisi od posećenosti nekog sajta.
Na nekoliko primera pokazaću zašto ovaj predlog zakona o elektronskoj trgovini nije dovoljno širok da obuhvati sve vidove elektronskog poslovanja. Recimo, postoji nešto što se zove protivpravna upotreba ključnih reči. O čemu se radi?
Kada odete na neki pretraživač tipa "Google", vi određeni pojam tražite tako što ukucate ključne reči, podaci o sadržaju veb stranice prilagođeni pretraživačima koji su najpoznatiji, Google, Yahoo, Altavista jesu isti, iako su nevidljivi korisnici, vrlo su važni, jer se uz pomoć njih utvrđuje sadržaj i kreiraju tzv. "search" liste.
Pozicija na internet pretraživačima biće rangirana prema zadatim kriterijumima pretraživanjima, odnosno ključnim rečima. Meta tagovi ne moraju da korespondiraju sa stvarnim sadržajem stranica. Pretraživači imaju više kriterijuma za pretragu ključnih reči. Niži nivo podrazumeva da se ključne reči pojavljuju samo u okviru veb prezentacije, a viši nivo, vlasnik pretraživača, formularom zahteva da ga stavi na listu i navodi ključne reči.
Međutim, može zatražiti savet od pretraživača koju ključnu reč da upotrebi kako bi ga krajnji korisnici lakše pronašli, što zapravo znači da se radi o kupovini ključnih reči. Nije trgovina u užem smislu, nego kupovina nečeg što je neopipljivo, ali zapravo predstavlja elektronsko poslovanje.
To znači da je softver podešen tako da pojedini sajtovi imaju prednost, čak i kada u potpunosti ne odgovaraju tematskom smislu. Vlasnici žigova trpe zbog ovakve prakse, jer potencijalni klijenti, umesto na njihove sajtove, odlaze na sajt drugog lica koje je kupilo njihov žig kao ključnu reč.
Ovde je takođe reč o nelojalnoj konkurenciji, jer stvaranje mogućnosti zabune gotovo da i ne postoji, a samo ukucavanje žiga u pretraživač nije povreda žiga.
Sledeći fenomen koji postoji, opet nije obuhvaćen ovim predlogom zakona o elektronskoj trgovini, jeste protivpravna upotreba meta tagova. To su ovi softverski parametri HTML, odnosno kod u kome se pišu veb stranice. U meta tagovima nalaze se različiti podaci o HTML dokumentu, koji bi trebalo da sadrže i osnovne podatke o sadržaju veb stranice, na primer autor, ključne reči, opis dokumenta. Meta tagovi ne moraju da korespondiraju sa stvarnim sadržajem stranicama.
U formi meta taga pojedini autori navode ime poslovnog konkurenta u nameri da privuku njegovu klijentelu. Pravni problem nastaje kada neko svesno upotrebljava odrednice koje ne korespondiraju sa sajtom ili su u direktnoj vezi sa sajtom svog poslovnog konkurenta, kako bi privukao klijentelu na svoj sajt. Očigledna je opet opasnost od nelojalnog korišćenja, čak i zloupotrebe tuđe reputacije i poslovnog renomea.
Treća pojava koja nije tretirana aktuelnim Predlogom zakona je nedozvoljeno linkovanje. Link predstavlja, odnosno označava vezu iz među dva različita fajla ili različitih delova istog fajla, odnosno bilo koje informacije u elektronskom obliku. Jeste uobičajena praksa povezivanja, linkovanja veb stranica, bez izričitog odobrenja vlasnika linkovane strance, zbog obostrane koristi. Međutim, neke forme linkovanja imaju opet karakter nelojalne konkurencije, koja je zabranjena članom 22. Zakona o trgovini.
Duboko linkovanje postoji kada link sa jednog sajta ne vodi na naslovu stranicu drugog sajta, već neposredno na pojedinu veb stranicu unutar njega, čime se naslovna jednostavno preskače. Dalje, ovo sada zvuči prilično komplikovano, ali ću na kraju objasniti, reč je o mogućim zloupotrebama.
Frejmovanje je tehnologija koja omogućava vizuelnu podelu monitora na više različitih delova tzv. frejmova od engleske reči frame, koja znači okvir.
Iako nema oštrih razlika između ovoga o čemu sam govorila, dubokog linkovanja i frejmovanja, razlika se ogleda u tome što kod frejmovanja ne dolazi do promene URL adrese, pa korisnici uopšte ne mogu da primete da u stvari posmatraju sadržaj koji je postavljen na drugom sajtu.
Vlasnik vebsajta praktično inkorporira sadržaj tuđeg sajta u svoj u okviru frejma, odnosno okvira na svojoj stranici. Šta to znači? Slikovito rečeno, pogled kroz frejm je kao kada bi vi napravili prozor u komšijin stan i iz vašeg stana gledali u njegovu sobu.
Tako i posetilac sajta ostaje na prvobitnoj stranici gledajući kroz frejm sadržaj drugog sajta. Najveći problemi, kao i kod dubokog linkovanja, odnose se na gubitke naknade za reklamni prostor.
Srpski rečeno, reklamiranje na internetu i elektronskim komunikacijama nije samo vid marketinga. Za mnoge učesnike je isključivi izvor prihoda i sve aktivnosti koje obavljaju u funkciji su što veće posećenosti njihovih sajtova.
Naime, ako prodaja oglasnog prostora na televizijama, na primer, zavisi od gledanosti, prodaja elektronskog oglasnog prostora zavisi od posećenosti sajta. Poznato je da komercijalne televizije, u nastojanju da obezbede što veću gledanost, plaćaju prava prenosa raznih sportskih događaja, osmišljavanje emisija i slično, a zauzvrat očekuju prihode od reklama. Što je televizija gledanija i reklama je skuplja.
Tako funkcioniše internet oglašavanje. Zato je i ovakve pojave nužno sankcionisati zakonom, a najprirodnije bi bilo da su one sankcionisane u okviru jednog obuhvatnijeg zakona o elektronskom poslovanju.
Još jedan od bitnih razloga za tvrdnju o manjkavosti zakona o elektronskoj trgovini jeste i činjenica da naš krivični zakon predviđa sedam krivičnih dela koji imaju zajednički objekt zaštite bezbednosti računskih podataka, odnosno informacionih sistema u celini i poverenje u istinitost ovih podataka.
Prvo, oštećenje računarskih podataka i programa, drugo, računarska sabotaža, treće, pravljenje i unošenje računarskih virusa, četvrto, računarska prevara, peto, neovlašćeni pristup zaštićenom računaru ili računarskoj mreži, šesto, sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži i sedmo, neovlašćeno korišćenje računara i računarske mreže.
Kao nekakav zaključak nameće se da je očigledno da je ova prepisivačka brzinska škola dovela dotle da ne bude donesen stvarno ozbiljan i obuhvatan zakon kojim bi se tretirao fenomen elektronskog poslovanja u celini. Umesto toga mi ćemo voljom vladajuće većine, koja može da glasa i sa prisustvom duha u vidu kartica, a odsustvom tela u vidu boravka na nekom mestu lepšem i dinamičnijem od Skupštine, doneti ovaj zakon o elektronskoj trgovini.
Teško nam je da uvažimo čuvenu opasku da se sve može dopuniti, dalje razraditi podzakonskim aktima, jer zakoni treba da se donose javno. Ako za to nema volje, proglasimo demonkraturu, ukinimo Skupštinu, klonirajmo osobu u ulozi predsednika Srbije, kako bi konačno bio ''one man band''. Samo nas nemojte uveravati da je bolje nešto nego ništa, i to baš vi, koji ste za izbornu kampanju za Brozovog najboljeg političkog učenika izabrali pesmu „Što ne može niko, možeš ti“.

Ovlašćeni predstavnici ili predsednici koji su se prijavili su narodni poslanici Dejan Radenković, Milan Lapčević i Vladan Jeremić, pa reč ima narodni poslanik Dejan Radenković.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, govoriću o ova dva zakona koji su sada pred nama i na početku ću uzeti reč po zakonu o opštoj bezbednosti proizvoda. Donošenje zakona o opštoj bezbednosti proizvoda – kojim se u domaći pravni sistem ugrađuju odredbe, uputstva, tj. direktive Evropske zajednice o opštoj bezbednosti proizvoda i uputstva, direktive o obmanjujućim proizvodima, koji datiraju još iz 1987. godine – predstavlja jedan od važnih elemenata ispunjavanja te naše obaveze.
Nije samo razlog za donošenje ovog zakona zbog evropskih prava, već se ovim zakonom određuje visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača koji proizvode upotrebljavaju, kao i drugih korisnika koji proizvode koriste za svoje potrebe, odnosno u obavljanju svojih delatnosti.
Veliki broj opasnih proizvoda nam je dostupan i dolazi nam iz okruženja iz samo jednog jedinog razloga, zato što tamo postoji sistem zaštite i ti proizvodi se mogu prodavati samo u zemljama poput naše i koje nemaju ovakav ili sličan propis.
Zakon koji je pred nama bez sumnje će podići kvalitet života građana u našoj zemlji i opštu bezbednost potrošača, koja je u velikoj meri ugrožena. Bez sumnje, ovaj predlog zakona uređuje ovu oblast tako što visoko podiže nivo bezbednosti proizvoda i od opšte je koristi za našu zemlju, odnosno za zdravlje naših građana.
Opšta bezbednost proizvoda na evropskom tržištu garantovana je već nekoliko decenija najrigoroznijim propisima Evropske unije, kroz koje se obezbeđuju visok nivo zdravlja i bezbednosti potrošača. Deo tog složenog mehanizma je i RAPEKS, koji je i ministar pominjao - sistem brz razmene informacija o opasnim proizvodima.
Da bu se uspešno uključila u ovakav sistem, Srbija prvo mora da razvije svoj interni informacioni sistem, koji će koristiti svi državni organi koji su zaduženi za bezbednost proizvoda. Ovaj predlog zakona, između ostalog, predstavlja i pravni osnov za uvođenje ovakvog sistema. Ovim zakonom obezbediće se stavljanje na tržište Srbije isključivo bezbednih proizvoda i onemogućiće se proizvodnja, uvoz i stavljanje na tržište obmanjujućih proizvoda, ali i njihov izvoz.
Kako u našoj zemlji trenutno ne postoji pravni okvir za garantovanje svih tih opštih bezbednosnih proizvoda i onih koji nisu predmet tehničkih i drugih propisa koji utvrđuju suštinske, odnosno bitne zahteve bezbednosti proizvoda.
Trenutno ne postoje propisi koji sadrže izričite i jasne odredbe o obavezama proizvođača i distributera na tržištu. One stavljaju isključivo bezbedne proizvode, sa aspekta svih poznatih rizika koje bi proizvod mogao da predstavlja u smislu dostignutog stepena naučnog, tehnološkog i tehničkog razvoja.
Većina tehničkih propisa koji trenutno do neke mere regulišu bezbednost proizvoda u našoj zemlji doneti su pre mnogo godina. Samim tim su zastareli sa stanovišta tih novih rizika zbog novih tehnoloških dostignuća i razvoja koji tad nisu bili poznati u prošlosti do njihovog donošenja.
Naime, ovaj zakon će se primeniti na sve proizvode, pod uslovom da njihova bezbednost nije uređena posebnim propisom, ali i u situaciji kada posebni propisi ne sadrže sve odredbe ovog zakona o obavezama proizvođača i distributera, i informisanja javnosti i razmene informacija, kao i njihovom nadzoru.
Zakon će se primenjivati na proizvode, bez obzira na način isporuke i dostupnosti potrošačima, uz naknadu ili bez naknade, uključujući prodaju na daljinu, što podrazumeva elektronsku trgovinu, o kojoj ću malo kasnije govoriti.
Garantovanje visokog stepena zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača i naših građana može se postići samo jakim delovanjem, tj. donošenjem zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, tako i velikog broja tehničkih propisa, što je princip uređenja ove oblasti u EU, odnosno u njenim državama članicama.
U ranijim diskusijama navođeno je da ovaj zakon sadrži mnogobrojne novosti. Samo ću spomenuti neke od njih i njihove potrebe koje imaju neka drugačija značenja, a to je da se pod proizvodom podrazumeva finalan proizvod, koji se uz naknadu ili bez naknade isporučuje krajnjem potrošaču ili mu se čini dostupnim. Pod proizvodom se podrazumevaju proizvodi koji se isporučuju ili čine dostupnim i drugim korisnicima koji te proizvode koriste za sopstvene potrebe, odnosno za obavljanje njihovih profesionalnih delatnosti.
Opozivanje je novi pravni institut koji se primenjuje ovim zakonom i sad bi bio nepoznat našem pravnom sistemu. Ima za cilj privremeni povraćaj opasnog proizvoda. Može se primeniti na svaki opasan proizvod na tržištu. Primer je situacija kada inspekcija pronađe neki proizvod koji je opasan, ona ga povlači sa tržišta, a ima i obavezu da opozove već prodate proizvode, opasne proizvode, gde su prodavci obavezni da vrate kupcima novac.
Suština ovog zakona je i sistem brze razmene informacija, jer je već pomenuti sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja između nadležnih i drugih organa u organizaciji u Srbiji o merama i aktivnosti koje se preduzimaju u vezi sa rizicima koji predstavljaju opasnost po zdravlje. Drugim rečima, ovo je unutrašnji RAPEKS koji će u određenom momentu biti integrisan u evropski RAPEKS i treba napomenuti da članstvo u RAPEKSU je moguće ostvariti i pre punopravnog članstva u EU, što daje mogućnost Srbiji da nastoji da iskoristi ove potencijale, što se tiče tog sistema.
Prema Predlogu ovog zakona, između ostalog, Srbija bi trebalo da dobije i nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu bezbednosti hrane, koju osniva Vlada i koja bi bila glavna institucija za proveru nalaza ovlašćenih akreditovanih laboratorija. Predloženo je i osnivanje stručnog saveta za procenu rizika u oblasti i bezbednosti hrane, koji bi koristio preporuke, smernice i informacije Evropske agencije za bezbednost hrane.
Ono što bih hteo na kraju da kažem o ovom zakonu, a istovremeno bih zamolio ministra, ako je iako moguće, fokusirao sam se na član 29, koji govori o tome kada zakon stupa na snagu. Moje je neko mišljenje i mišljenje članova poslaničke grupe SPS-JS, ako je ikako moguće, da pokušamo da skratimo rok za primenu ovog zakona koji, ovde se navodi, treba da počne da se primenjuje za šest meseci.
Smatram da je potrebno neko vreme, možda bi trebalo malo da smognemo snage i da, ako je ikako moguće tehnički, da se ti propisi u što kraće vreme donesu. Voleo bih da je to stvarno što kraće, da ne ostavimo taj prazan prostor, jer nije dobro kada po štampi nalazimo tekstove koji su sa naslovima – lobisti koče donošenje zakona o bezbednosti hrane. Da ne bi bilo da i ovim rokom od šest meseci, od kada počinje zakon da se primenjuje, dozvoljavamo da se naše tržište napuni sa tako opasnim proizvodima. Možda će po nekim damping cenama da se sruči to kod naših kupaca.
U drugom delu mog izlaganja pričaću o zakonu o elektronskoj trgovini. Zakon o elektronskoj trgovini reguliše pravnu sigurnost za učesnike u prometu roba i usluga putem interneta i drugih informacionih mreža. Zakon po prvi put uključuje oblast elektronske trgovine u naš pravni sistem i uređuje obavljanje prometa elektronskim putem.
Ubrzane promene koje su nastale u našem informacionom društvu, a i same potrebe u našim društvenim procesima, koje se dovode u vezu sa razmenom informacione i komunikacione tehnologije, ostavile su daleko iza sebe sve poslovne i komercijalne procese u našoj zemlji.
Razvojem tehničkih rešenja, koja su omogućila u našem društvu brzu i pouzdanu interaktivnu masovnu komunikaciju, stvoreni su uslovi za povećanjem broja ponuđača i kupaca. Predlogom zakona o elektronskoj trgovini pravno se uređuje oblast poslovanja, a pošto je Srbija u zastoju u odnosu na naše okruženje u regulativi iz ove oblasti, ali ima i veliki napredak i potencijal u tehničkom i kadrovskom smislu, pa se tako očekuje ubrzani napredak elektronskog oblika poslovanja, kao i uključivanja u svetsku trgovinsku razmenu putem interneta.
Stvaranjem tehničke mogućnosti komunikacije putem interneta došlo je do pojave tržišta sa principom tržišne ekonomije na kojoj je moguće obavljati promet robe i usluga.
Razni oblici elektronskog trgovanja uveliko postoje u našoj zemlji, samo što se naručena roba preko interneta plaća pouzećem zato što ne postoji mogućnost i sigurnost plaćanja putem interneta i obezbeđivanje distribucije pomenute robe.
I pored toga što naša zemlja ima ogroman napredak u razvoju elektronske trgovine, glavna prepreka je bila to što je ova oblast ostala bez pravne regulative. Predmet ovog predloga zakona ograničen je isključivo na oblasti koje nisu drugim zakonima regulisane i dodatno reguliše neke od specifičnosti koje nastaju i odvijaju se u samom procesu elektronske trgovine. Treba znati da se u elektronskoj trgovini pojavljuju i ostali propisi i standardi iz oblasti informacionog društva i neizbežnih obligacionih prava.
Usluge koje su predmet ovog zakona su isključivo komercijalnog tipa, a odnose se na razmenu elektronskih podataka koji se pružaju isključivo elektronskim putem i na daljinu. To se daje na zahtev korisnika usluge, kao i da je za to predviđena određena naknada.
U skladu sa principima slobodnog tržišta, svaki subjekat koji je registrovan za privrednu delatnost, ima pravo i mogućnost obavljanja delatnosti putem elektronske trgovine. Nisu potrebne ni posebne dozvole, ni licence, kao ni drugi administrativni tereti i ne postoje nikakve prepreke da određeni privredni subjekat počne da se bavi elektronskom trgovinom.
Naravno, ovim zakonskim rešenjem sva privredna društva, kao i sva preduzeća koja su registrovana prema našim propisima i imaju sedište u Srbiji, imaju pravo da pružaju usluge iz oblasti informacionog društva, a podrazumeva se i primena poreskih, spoljnotrgovinskih, računovodstvenih i svih drugih propisa, u zavisnosti od toga koju delatnost obavlja taj privredni subjekat.
Najznačajnije u ovom predlogu zakona, moram da kažem, jeste taj ugovor u elektronskom obliku. Ugovor u elektronskom obliku predstavlja određenu pravnu sigurnost u elektronskoj trgovini. Elektronska komunikacija podrazumeva nepostojanje fizičkog prisustva druge osobe, tj. druge strane u komunikaciji, već se prenos podataka, kao što je to praksa putem elektronskog prenosa podataka, obavlja na daljinu.
Zato je bilo potrebno da se posebno uredi način zaključenja ugovora u elektronskom obliku. U tom smislu, zakonom se posebno uređuje da se izjava o zahtevu ponude i prihvatanju ponude daje u elektronskom obliku, odnosno razmenom podataka elektronskim putem.
Obligaciono pravo važi i primenjuje se na ugovore u elektronskom obliku, a pravna sigurnost je obezbeđena jer ne postoji mogućnost osporavanja punovažnosti ugovora iz razloga što je taj ugovor nastao u elektronskom obliku.
Pravna zaštita kod tog elektronskog oblika je to da se davaocu ponude elektronskim putem, kao prodavcu ili pružaocu usluge, s jedne strane, kao i prihvatiocu te ponude, tj. kupcu, korisniku usluge, s druge strane, daju neke garancije.
Kako bi ugovor u elektronskom obliku bio punovažan, potrebno je da pružalac usluge, bez odlaganja, posebnom elektronskom porukom potvrdi prijem da prihvata ponudu od strane korisnika, kao da je i posebno predviđeno da je elektronska poruka potpisana, sa validnim elektronskim potpisom. To je sve u skladu sa zakonom i propisima koje uređuje elektronski potpis.
Na ovaj način obezbeđuje se zaštita interesa svih učesnika u elektronskoj trgovini, odnosno sprečava se zloupotreba prilikom zaključivanja ugovora, kao i stvaranje obaveza bez potpune saglasnosti jedne ili druge strane.
Odgovornost učesnika u elektronskoj trgovini spada u nadležnost građanskog prava koje definiše odgovornost i po ovom pitanju.
Zakon o elektronskoj trgovini uređuje sva značajna pitanja iz ove oblasti, uz propise koji već postoje, a to su propisi NBS što se tiče elektronskog platnog prometa, kao i Zakona o elektronskom potpisu.
Što se tiče poslaničke grupe SPS-JS, mi ćemo se u danu za glasanje pozitivno izjasniti za oba ova zakona.