Zahvaljujem na ovoj raspravi. Mislim da je svima jasno da je ova oblast veoma značajna za obične građane, odnosno važna je i za državu i za sve potencijale koje država ima, zato što i po statistikama UN država na saobraćajnim nezgodama godišnje izgubi između 1% i 3% bruto nacionalnog dohotka, a u Srbiji to godišnje iznosi od 1,56% do 1,71% bruto nacionalnog dohotka.
Već sam rekao da je od 1991. godine do danas, ne računajući statistiku sa Kosova i Metohije, a isključivo zbog Rezolucije 1244 i odsustva naših organa unutrašnjih poslova nismo u stanju da imamo tu statistiku sa teritorije naše autonomne pokrajine, poginulo 17.000 ljudi, a više od 240.000 ljudi je lakše ili teže povređeno.
Već sam rekao da ovaj zakon unosi čitav niz novina. Ne bih da posebno govorim detaljno o svemu tome, neke od njih ste ovde isticali, kao što je zabrana prevoza lica koje je nesposobno da upravlja svojim postupcima na prednjem sedištu, kao što je zabrana upotrebe mobilnog telefona osim uz "hends fri" opremu, obaveza upotrebe sigurnosnog pojasa na svim sedištima, zabrana nasilničke vožnje, obaveza prevoza deteta u bezbednosnom sedištu, obaveza uključivanja svih pokazivača pravaca u slučajevima koji su nabrojani u zakonu, smanjenje opšteg ograničenja brzine u naseljenom mestu sa 60 na 50 km.
Razumevajući teškoće u razaznavanju šta je to naseljeno mesto a šta nije, želim samo da istaknem statistički podatak koji su stručnjaci dali, a to je da se smanjenjem brzine sa 60 km na sat na 50 km na sat povećava mogućnost preživljavanja pešaka u sudaru sa vozilom za 40%.
U svakom slučaju, mislim da je to veoma značajna činjenica, bez obzira na to što možda zaista treba još jednom izvršiti analizu toga šta su naseljena mesta, kako se ne bi tumačilo... Neko je ovde pominjao da bi praktično cela Ibarska magistrala mogla da se podvede pod pojam naseljenog mesta.
Zatim, ograničenja brzine u posebnim uslovima, zabrana stavljanja u upotrebu antiradara, uređivanje saobraćaja na raskrsnici, obaveza uključivanja oborenih svetala i danju, preciznije uređenje saobraćaja vozila sa pravom prvenstva prolaza i upotreba žutog rotacionog svetla itd.
Želim da vam kažem da sam kao ministar unutrašnjih poslova dao naredbu i to je sprovedeno, maksimalno je smanjen broj vozila koja uopšte imaju pravo da koriste rotaciona svetla.
Reč je o najmanjem mogućem broju najvažnijih državnih funkcionera. Nemaju to ni svi ministri. Imaju, kao što znate, štićene ličnosti.
Molim za razumevanje i građane i sve poslanike. U ovom poslu kojim se i ja bavim, naravno, pre svega, policija i bezbednosne službe, postoji niz normi i pravila kako funkcioniše sistem bezbednosti u obezbeđivanju određenih ličnosti i objekata u uslovima kada postoje određeni bezbednosni rizici.
Izvinjavam se svim građanima zbog određenih neprijatnosti koje zbog toga postoje. Mislim da su tu krivi i državni organi što ne informišu građane na vreme o tome šta će se tih dana desiti.
Želim odmah ovde da kažem, kada je o ovome reč, da nas već u nedelju očekuje poseta Bajdena, potpredsednika SAD. Normalno je i neminovno da će biti najviši mogući stepen bezbednosti, isto kao kada su u pitanju predsednici stranih država. Isto tako, to imaju i naši predsednici državnih organa kada posećuju strane države.
Kada je reč o domaćim državnim funkcionerima, najmanji mogući broj. Među ličnostima koje se štite, zna se koji su nosioci najvažnijih državnih funkcija. Takođe, za njih isto važi da ne mogu svojim postupcima izazivati saobraćajne nezgode, ali želim da kažem da će se isključivo zbog potrebe bezbednosti primenjivati ovakve mere.
Dao sam naredbu i zaista pozivam da me informišete ukoliko bilo ko neovlašćeno koristi rotaciona svetla. To je isključivo instrukcija iz MUP-a. Zna se kada se ona koriste, zna se zbog čega se koriste, zna se kada policija to koristi, kada koristi hitna pomoć, vatrogasci itd. i zna se ko u stvari koristi rotaciona svetla kada prolazi određenim deonicama. Reč je isključivo o ličnostima čije bi zaustavljanje u saobraćajnim gužvama moglo da prouzrokuje određene bezbednosne rizike. Jednostavno, to su pravila protokola kada su strani državnici u pitanju, koja postoje svuda u svetu.
Kada je reč o stepenu alkohola u krvi, mi smo ovde smanjili taj procenat, ali takođe istraživanja pokazuju da je sa 0,5 promila alkohola u organizmu rizik od saobraćajne nezgode veći 1,2-1,3 puta, a sa jednim promilom alkohola u krvi praktično je pet puta povećan rizik u odnosu na onog vozača koji nema uopšte alkohola u krvi. Naša granica je 0,3 promila. Naravno da bi bilo idealno kada bi bila potpuno zabranjena vožnja pod upotrebom alkohola.
Vidim da mnogi poslanici koriste određene predloge koji su se čuli u javnoj raspravi, što je dobro, ali moram da kažem da tu uvek postoje različiti predlozi. Postojali su i predlozi o kojima smo, u razgovorima sa profesorima, razmišljali da li da ih prihvatimo ili ne. To su tzv. alko-brave, koje već postavljaju određeni proizvođači automobila, gde jednostavno automatski ne možete upaliti auto ukoliko imate uopšte alkohola u krvi. Međutim, to bi značilo da građani moraju da ugrađuju brave u vozila, što bi izazvalo dodatne troškove i ne znam da li bi to uopšte bilo prihvaćeno od strane naših građana.
Tako da vas molim, kada razgovaramo o ovom zakonu, moramo da znamo šta nam je cilj. Cilj nam nije da izazivamo nezadovoljstvo građana zbog mera iz ovog zakona, već da smanjimo broj saobraćajnih nesreća i broj mrtvih i povređenih. Znam da svakome od nas koji smo vozači odgovara da neke od ovih odredaba budu drugačije, ali je to apsolutno nebitno.
Takođe bih želeo da kažem, kada su u pitanju saobraćajne nezgode, da je u prošloj godini bilo 67.708 saobraćajnih nezgoda, od toga 51.000 sa materijalnom štetom, 16.651 sa nastradalim licima.
Nastradalo je 23.172 lica, od čega je 897 poginulo. Od tih lica 36 su deca do 14 godina, a povređeno je 1.972 dece do 14 godina. Takođe, 43% uzroka saobraćajnih nezgoda u prošloj godini je bila nepropisna ili neprilagođena brzina.
Već sam rekao da smo spremni da u razgovorima o ovom zakonu razmotrimo različita mišljenja. Bez obzira što je došlo do promene vlasti u Srbiji, želim da pozovem sve poslanike, poslaničke grupe i partije koje su možda u prošloj vladi imale drugačiji položaj da shvatimo da je ovaj predlog zakona praktično zadržao najmanje 90% svih odredaba iz onoga koji se pojavljivao u prošlom periodu.
Želim sada da vam iskreno kažem, svi ovi ljudi koji sede ovde ispred vas su postavljani u vreme prošle vlade, u vreme ministra Jočića i ministra Velimira Ilića, i takođe su pisali i taj zakon. Prema tome, kada govorite da je ovo policijski zakon, molim vas da se malo vratite u prošlu godinu. Da je vaš kolega, moj uvaženi prethodnik Jočić, ministar unutrašnjih poslova, ne verujem da biste tako govorili o ovom zakonu. Sa te strane, policija nema nikakvih namera da ima monopol u ovoj oblasti. Promenite Zakon o policiji, uvedite drugi državni organ koji će se baviti bezbednošću u saobraćaju, ali Zakonom o policiji mi smo nadležni za bezbednost u saobraćaju. Nemojte onda govoriti o policijskom zakonu. Ne može neko biti zadužen za to a da nema u tome nikakva ovlašćenja.
Takođe, ne znam zašto bi nekome smetalo učešće policije u određenim radnjama kao što je polaganje vozačkog ispita, kada će i Agencija za bezbednost saobraćaja davati licence za one koji će tu predavati i biti ispitivači. Takođe, zapisnik sa lica mesta ili tzv. uviđaj je dokaz i u drugim sudskim postupcima, i kada su neka krivična dela u pitanju, pa zašto ne bi to bio i taj zapisnik ili izveštaj sa lica mesta kada je saobraćajna nesreća u pitanju?
Što se tiče policije, verujte, nije naša ideja da se formira Agencija za bezbednost saobraćaja. To je zahtev stručne javnosti i profesora. Prema tome, molim vas da se ovde opredelite hoćete li agenciju ili nećete agenciju. Što se nas tiče, pošto jedni viču hoćemo a jedni nećemo, sa ove strane, Agencija neće biti na teretu državi jer će se ona finansirati delom iz ovih prihoda koji se ostvaruju na osnovu saobraćajnih prekršaja.
Biće na teret građana, ali vam govorim o tome da do sada ni jedan jedini dinar nije išao u policijski budžet od strane građana koji su krivi za saobraćajne prekršaje. Policija nema normu koliko treba nekoga da kazni, zato što oni ne primaju platu na osnovu toga koliko su naplatili kazni. Naravno da se svakome gleda učinak u radu, ali to nema nikakve veze sa naplaćivanjem kazni. Kao što je učinak i sudija u radu to koliko ima predmeta koje je rešio itd.
Telo za koordinaciju je definisano na takav način da se u njemu nalaze i profesori, industrija, nevladine organizacije, privredne komore, stručne grupe koje predlažu, sekretarijat koji ima logistiku i ministri iz nadležnih ministarstava, gde će se donositi odluke o svom ovim pitanjima.
Sa te strane, Agencija jeste predlog da policija ne radi taj deo posla, nego da ga radi neki nezavisni organ, o čemu ste do sada govorili. Tako da je ovo prihvaćen predlog, u prethodnih nekoliko godina se o tome razgovaralo.
Zašto zakon nije ranije donet - mislim da to nije pitanje koje meni treba da se postavi. Ja sam ministar od 7. jula prošle godine. U svakom slučaju, dugo se radi na ovom zakonu. Mislim da je veliki naš doprinos što smo zajednički predložili ovaj zakon - Ministarstvo za infrastrukturu, Ministarstvo unutrašnjih poslova i stručna javnost.
Profesori su bili sa nama na predstavljanju ovog zakona posle usvajanja u Vladi. Profesor Vujanić je sedeo zajedno sa nama i govorio o ovom zakonu. On sigurno nije zadovoljan, jer nisu prihvaćeni svi njegovi predlozi, isto kao što možda i svako ministarstvo nije zadovoljno time da li je ušlo sve ono što se tražilo, ali je generalno dobro da je ovaj predlog zakona pred nama.
Ovaj zakon treba da važi jednako za sve. I za gospodina Mrkonjića kada ne veže pojas, pošto sigurno neće imati nikakve privilegije, i za bilo koga drugoga. Nema privilegovanih. Ja sam javno rekao i pozvao sve koje poznajem da im ne padne na pamet da me bilo kada zovu, mene ili generala Stojadina, radi intervencije za saobraćajne prekršaje.
Prema tome, ovaj zakon upravo mora da se primenjuje na takav način, ako je jednak za sve i ako iskorenimo korupciju. A korupcija može da bude na različitim mestima - u obrazovanju, na polaganju ispita, na tehničkom pregledu, naravno i prilikom utvrđivanja da li je neko napravio saobraćajni prekršaj ili nije. Što se tiče policije, mi imamo Sektor unutrašnje kontrole, radimo na tome i, kao što znate, dosta policajaca je uhapšeno zbog prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe svojih ovlašćenja i korupcije.
Kada je reč o interventnoj jedinici žandarmerije, oni se ne bave kontrolom saobraćaja, oni rade druga pitanja. Ali, kao što mi tražimo metode kako da kontrolišemo i rad saobraćajne policije, a kada je interventna policija u pitanju, u Beogradu smo već opremili jedan auto sa kamerom, koji ćemo sada pustiti u upotrebu.
Znači, kada interventna jedinica ide u intervenciju, biće snimak šta se sve dešava, da ne bi posle bilo različitog tumačenja onoga što se desilo na licu mesta.
Vršićemo i kontrole naših saobraćajnih policajaca, ali ova činjenica da neće više biti naplaćivanja kazne na licu mesta je dobra upravo zbog toga da bi se sprečila ta vrsta korupcije.
Na samom kraju želim da kažem da smo spremni da razgovaramo o različitim predlozima koji su se ovde čuli. Do sada su ljudi koji se bave ovim poslom, koji sede ovde ispred nas, razmatrali 140 amandmana. Od toga je prihvaćeno 30, a 10 amandmana će biti predloženo ne u tom tekstu, nego kao predlog Odbora, sa intencijom koja dolazi iz tih amandmana.
U ostalih stotinak amandmana siguran sam da će biti nekoliko desetina koji će biti prihvaćeni, tako da mislim da će sigurno trećina ovih predloženih amandmana biti prihvaćena od strane predlagača, što mislim da nije slučaj ni sa jednim drugim zakonom koji je bio u proceduri u Narodnoj skupštini.
U svakom slučaju, razumem odnose u parlamentu, i odnose vlasti i opozicije, i razumem da stav o nekom zakonu možda zavisi od političke pozicije određene političke stranke, ali u ovom momentu nama je cilj da dođemo do što boljeg teksta zakona, spremni smo za dalje razgovore i nadam se da ćemo što veći broj vaših konstruktivnih, dobrih predloga za unapređenje ovog zakona prihvatiti i da će ovaj zakon doneti rezultat, a to je da će se smanjiti broj saobraćajnih nezgoda, da će se smanjiti broj poginulih, povređenih i nastradalih u saobraćajnim nesrećama u Srbiji. Zahvaljujem.