ŠESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 15.05.2009.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

15.05.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 20:50

OBRAĆANJA

Saša Dragin

Jedan od zakona o kojima danas raspravljamo jeste zakon o bezbednosti hrane koji će tu oblast definisati bliže. Jako je bitno da svaki prehrambeni proizvod u Srbiji mora da ispuni osnovne higijenske preduslove da bi se našao na tržištu, pa tako bio to sjenički sir ili neki drugi kačkavalj, pirotski i tako nešto.
Odgovorno mogu sa ovog mesta da kažem, posle konsultacija sa direktorom Uprave za veterinu i sa glavnim inspektorom generalnog inspektorata, da ćemo do ponedeljka, ovog koji sada dolazi, naći rešenje, tako da ne treba, odnosno ne sme u Srbiji da se jedan gram hrane baci. (Munir Poturak, sa mesta: Hvala i vama.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miroslav Marinković, a posle njega narodni poslanik Petar Kuntić, koji je poslednji prijavljeni govornik.

Miroslav Marinković

Za evropsku Srbiju
Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre sa stručnim kolegijumom, koleginice i kolege narodni poslanici, konačno je stigao set zakona iz poljoprivrede. Ovo je izuzetno važna stvar. Kao neko ko je smatram kompetentan da o ovim zakonima kaže nešto, opredelio sam se da kažem nekoliko reči o nekim od ovih zakona.
Pre svega, u toku današnje rasprave je preovladavao pogrešan pristup diskusiji što se tiče zakona o bezbednosti hrane, pa bih želeo jednim praktičnim primerom, koji će razumeti i građani Srbije, objasnim o čemu se tu zapravo radi.
Vrlo je jednostavno – da li se taj zakon koji mi donosimo, o kome se priča da mi to radimo zato što moramo zbog EU da to uradimo ili je to zakon koji će omogućiti da svaki građanin u ovoj zemlji zna šta jede, zna kakvu hranu jede i da li je ona zdravstveno ispravna i da li se kontroliše?
To je taj zakon kojim mi želimo da zaštitimo pre svega sebe od sebe, a ne sebe od drugih, a kao građani Evrope svakako ćemo biti, kada osvojimo evropska tržišta, interesantni i za druge zemlje, kada smo u stanju da brinemo sami o sebi.
Osvrnuo bih se, pre svega, na ovaj zakon o bezbednosti hrane, koji je krovni zakon i koji za reperkusiju ima prateće zakone. Naravno, u velikom meri je podrazumevao jednu vrlo ozbiljnu pripremu višegodišnju, da bi se uopšte mogao usvojiti i praktično implementirati i imati svoju svrhu.
Zakon o bezbednosti hrane je podrazumevao donošenje 10 zakonskih akata, odnosno 10 zakona prethodnih ministarstava poljoprivrede, podrazumevao je donošenje odnosno obezbeđivanje strategije integrisanog upravljanja granicom, koji bi na graničnom prelazu na jednostavan način, bez zadržavanja pošiljki, bez zaustavljanja prometa robe, omogućio da se promet nesmetano obavlja, bez suvišnih ispitivanja, koja će kroz ovaj zakon biti u potpunosti definisana.
Znači, ono što svakom građaninu može iz ovoga da bude jasno – ovo je jedan vrlo važan, najvažniji za našu zemlju, a jedan je od ovih 15 zakona kojim mi praktično, odnosno Ministarstvo poljoprivrede, na kome mu iskreno čestitam, jer u potpunosti ispunjava obavezu, odnosno vrši usklađivanje zakonske legislative iz ove oblasti sa legislativom u EU. To je velika stvar, jer mnoge zemlje koje su danas i članice EU nisu u potpunosti uspele da usklade to zakonodavstvo, a mi pred sobom imamo znači kompetentno Ministarstvo koje je to uspelo.
Svaki građanin u Srbiji će, od njive do trpeze, kako je to popularno da se kaže, imaće priliku da zna u svim segmentima proizvodnje da li je taj proizvod zdrav, ako je animalnog, životinjskog porekla, od koje životinje potiče, na koji način je pripremljen, na koji način je kontrolisan i u kojim fazama proizvodnje je kontrolisan.
Donošenje ovog zakona ima jedan put koji u datom trenutku podrazumeva i podelu kompetencija, što nije isto u svakoj zemlji. Tako je ovo vrlo uspešno, ali vrlo teško bilo razrešiti i u svakom slučaju ovakav zakon omogućava pre svega za narod Srbije bezbednost u pogledu ishrane.
Da sve ne bi bilo toliko dobro, koristiću se svojim znanjima i saznanjima koja imam, i sa jednim predlogom koji smatram dobronamernim, koji pretpostavljam da će kroz amandmane Ministarstvo ozbiljno razmotriti. Mi kao korisnici CARDS programa, kojim smo dobili određena sredstva kojima smo formirali tzv. Nacionalnu laboratoriju i kompletnu opremu koja pripada toj Nacionalnoj laboratoriji, praktično smo dobili prvi uslov da možemo na kompetentan način da garantujemo, narodski da kažem, ono što naš proizvod ima i da li je zdravstveno ispravan.
U zakonu smatram da nije u potpunosti precizno definisan taj pojam nacionalne, odnosno referentnih laboratorija i da njihov broj od sedam u ovom trenutku, u ekonomskoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi, značio bi sedam institucija koje bi imale kompletnu infrastrukturu koja bi bila sasvim sigurno teret državi, a ništa manje neće funkcionisati ako bi se ona organizovala kroz direkciju koja bi predstavljala jednu kuću sa sedam prostorija.
Da to ne bude suviše banalno shvaćeno – to su institucije koje bi imale obaveze u pogledu sertifikacije koje bi imale i da su pojedinačne, ali bi se obezbedila kroz direkciju, a ne kroz druge oblike, da ne idemo šire i kroz agencije, što uopšte nije popularno. Ovaj organizacioni sistem je potpuno u mogućnosti da kompletnu analizu, validne rezultate i nadkontrolu vrši potpuno kompetentno i da na taj način sedam puta pojeftini kompletan sistem.
Jednom rečju, zakon o bezbednosti hrane predstavlja instalaciju sistema kontrole i štedljivosti dokumentacije koja je neophodna da bismo znali čime se hranimo, šta proizvodimo, na koji način i pozdravljam, ovo je jedan veliki evropski iskorak za Srbiju. Nije dovoljno samo, kako se komentariše, pristupanje EU kao neka tekovina koja će nama učiniti život boljim. Mi ćemo sami ovim zakonom učiniti svoj život boljim, pa ćemo tako biti korisni za druge, a i drugi korisni za nas.
Sledeći zakon o kome bih samo kratko rekao, jeste zakon o stočarstvu. To je vrlo važan zakon, s obzirom da je prethodni 1991. godine donet.
Smatram da je stočarstvo napredovalo toliko da određene metodologije testiranja i kontrola produktivnosti životinja mora da ima savremeniji tok, da se implementiraju javne službe, tj. stručne službe koje će svoje poslove obavljati ne po osnovu broja uzoraka koje urade, nego po osnovu obaveze koju će morati da imaju da bi što veća populacija bila pod kontrolom.
To znači da bismo znali šta proizvodimo i da bismo svoje odgajivačke ciljeve kroz odgajivačke programe mogli da ostvarimo na validan način i da za to imamo dokaze.
Dokaz ovakvog jednog, evo još jednog primera, jeste Novosadski sajam, gde jedna mala opština čiji sam stanovnik, a to je opština Svilajnac, ove godine je apsolutni šampion u stočarstvu Novosadskog sajma. Jako sam ponosan što je to tako, ali iz ovoga stoji višedecenijski rad i smatram da takve opštine kao što su Svilajnac, Velika Plana, Požarevac, Lajkovac zaslužuju posebne programe i potpuno prisustvo stručnih službi, kako bi taj napredak jednog rezervata genetike bio praktično još brži, što predstavlja ogromnu mogućnost za izvoz.
Znači, ono što je malo ko danas u diskusiji rekao, to je – poljoprivreda je izvozna šansa ove države, znači, izlaz, šifra za sef koji mi treba da otvorimo, a u kome se nalazi novac. Ona će to biti i kada budemo sve ove zakone usvojili, kada sve strategije koje su donošene ili koje se donose mogu da se implementiraju i kada na taj način dođemo u situaciju da izvozimo u zemlje koje su u okruženju, kao što je recimo Hrvatska, koja ima četiri puta manje govedarstvo, iako se ovde čuje da je u opadanju, u opadanju je svuda jer se većom produktivnošću dobija više proizvoda na manjem broju životinja, stručno gledano, takođe Slovenija koja ima sedam puta manje govedarstvo.
Smatram da su tržišta bivših republika Jugoslavije potpuno dovoljna da mi možemo da pokažemo svoje sposobnosti i obezbedimo dodatna sredstva koja će praktično osvežiti poljoprivredu.
Zakon o dobrobiti životinja, sasvim na kraju, jeste odličan zakon, zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede Predlog zakona je bio dorađen, uz veliko učešće nevladinih organizacija koje se zdušno bore, ali za prava životinja, ne boreći se za prava vlasnika životinja da se ozbiljno brinu o tim životinjama.
Zakon je u principu potpun, celovit, neka tehnička rešenja, odnosno amandmani koje su moje uvažene kolege podnele potpuno su svrsishodni i oni će dati na kvalitetu zakona. Očekujem da će ti amandmani biti usvojeni i da će ovaj zakon, kao još jedan evropski zakon, dati legitimitet ovom ministarstvu, kao ministarstvu koje je na ovoj lađi koja ide ka Evropi, uspelo da uzme jedan važan brod i da se njime odmaknemo bar nekoliko koraka ispred.
Zahvaljujem vam se i nadam se da ćete, uz usvajanje ovih amandmana, omogućiti da ovaj zakon izglasamo u što kraćem roku.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Petar Kuntić i on je poslednji prijavljeni govornik u današnjem radnom danu.

Petar Kuntić

Za evropsku Srbiju
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, uvažena gospodo narodni poslanici, poštovani građani, mislim da smo danas imali priliku da čujemo o svih ovih 15 zakona veoma iscrpno.
U svom uvodnom izlaganju ministar je dao pregled, rekapitulaciju svih 15 zakona.
Vrlo je teško sada na kraju, uvažavajući ovo vreme, izdvojiti jedan zakon o kome bi se nešto reklo, ali pošto lično dolazim iz ove branše, po meni, najjači zakon, zakon koji će promeniti sliku u budućnosti poljoprivrednog proizvođača u Srbiji je zakon o javnim skladištima.
Dakle, za većinu građana države, pred nama je jedan u nizu zakona iz oblasti poljoprivrede. Bolji poznavaoci stanja u agraru smatraju svakako da je ovaj zakon, zakon o javnim skladištima, revolucionaran. Zašto?
Uspostavljanjem sistema javnih skladišta, poljoprivredni proizvođači će ubuduće, umesto kroz hipoteke na svoje zemljište ili na vlastitu kuću, moći da se zadužuju na osnovu svoje proizvedene poljoprivredne proizvodnje, tj. proizvoda, i to žitarica, voća i povrća. Za navedene poljoprivredne proizvode javna skladišta će izdavati robne zapise, ili kako je rekao ministar, založnice, a to će omogućiti ujedno poljoprivrednim proizvođačima da svoju robu prodaju u najpovoljnijem trenutku na tržištu.
Takođe, ovim zakonom sprečiće se velike razlike u cenama otkupa poljoprivrednih proizvoda jer ponuda robe više neće imati kampanjski karakter.
Poljoprivredni proizvođač neće morati da proda svoj proizvod koji je uskladišten kod ovlaštenog skladištara, a koji je jedan iz registra javnih skladištara, već će svojim robnim zapisom ili založnicom, koja služi kao jemstvo plaćanja, moći da podnese zahtev za kredit kod banke za nabavku sirovina, za nabavku mehanizacije, za kupovinu zemljišta itd. S tim dokumentom poljoprivredni proizvođač će moći da se pojavi i na berzi.
U drugom koraku, za ove namene Evropska banka za obnovu i razvoj će, preko poslovnih banaka, uložiti novac u sistem koji će omogućiti da i u Srbiji javna skladišta za poljoprivredne proizvode počnu funkcionirati kao što funkcioniše već recimo u Češkoj, u Slovačkoj, u Bugarskoj, nešto u Mađarskoj itd.
Ostaje posle donošenja zakona da poslovne banke pokažu interes. Ako se to ne desi, nama će se onda desiti slučaj Poljske, gde zakon o javnim skladištima nije doživeo punu afirmaciju.
Sve u svemu, imajući u vidu tradiciju, ogromne poljoprivredne površine, skladišne kapacitete, Srbija ima ogroman nerealizovan kapacitet da bude u budućnosti jedna od glavnih proizvođača hrane u okruženju, a posebno u okruženju u sistemu CEFT-a. To je o zakonu o javnim skladištima.
Samo ću se malo dotaći zakona o poljoprivrednom zemljištu, i to onog dela koji se odnosi na izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta, iz jednog jedinog razloga, jer sam bio na čelu komisije još 2006. godine koja je prva u ovoj državi formulirala tzv. subotički model izdavanja, dvokružni, poljoprivrednog zemljišta, i koji je u dva ministarstva tri puta odbijan, da bi dočekali da upravo na temeljima tog modela imamo sada zakon i sada će moći sve opštine da primenjuju ovaj zakon i tu praksu.
Praksa se pokazala odličnom, preko 150 individualnih poljoprivrednih proizvođača, malih i srednjih, u subotičkom ataru je dobilo zemlju u borbi sa tajkunima, ali malo smo morali izmeniti ovaj zakon jer još nije bio na snazi i uspeli smo u tome uz neku srednju cenu, koja zadovoljava i opštinu, Pokrajinu, Republiku, a pogotovo individualne poljoprivredne proizvođače.
Zašto smo onda to uradili? Zato što smo imali tu sreću da na području odakle dolazim imamo veoma jaka udruženja poljoprivrednih proizvođača i bukvalno smo prepustili njima da oni ovo koncipiraju, i oni ako kroz udruženja naprave neki plan, neki svoj program, veoma retko se može desiti da oni greše, jer se radi o njihovoj koži, i zahvaljujući toj borbi sa vetrenjačama, jer sam u određenom periodu imao strahovite napade mas-medija zbog trećeg puta kada je odbijen taj program, da kao mi to radimo namerno da bi ti vlastodršci, tajkuni mogli dalje obrađivati državno poljoprivredno zemljište.
Posebno mi je danas čast da taj zakon i ta borba sa vetrenjačama nije bila uzaludna i da zahvaljujući toj pomoći udruženja poljoprivrednih proizvođača sa područja odakle dolazim će dobiti zakonsku formu i uskoro će cela država moći primenjivati ovo. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja načelnog pretresa, da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa, neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika Narodne skupštine? (Da.)
Reč želi predstavnik predlagača, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Saša Dragin. Izvolite.

Saša Dragin

Uvažena predsedavajuća, cenjeno predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, izuzetna mi je čast i zadovoljstvo bilo danas da prisustvujem ovoj skupštinskoj sednici.
Zahvaljujem se svim izlagačima na izuzetno dobroj diskusiji, i sa onima s kojima se slažemo i s onima s kojima se nekada manje slažemo.
Mogu da kažem da se zahvaljujem iskreno predsedniku skupštinskog odbora za poljoprivredu, gospodinu profesoru Mašiću, na tome što je u proteklih 10 meseci bio izuzetno na pomoći da sve one probleme koji su tištali srpski agrar rešavamo onako kako treba, zajedno, konstruktivno i u najboljem interesu srpske poljoprivrede i srpskog seljaka.
Takođe bih morao da se zahvalim, ali bome i izvinim svim zaposlenima u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, za sve što sam im radio proteklih deset meseci, koliko sam ih tero da rade, koliko su dugo ostajali posle radnog vremena na poslu i za to nisu dobili ni dinara više preko plate.
Jako cenim pomoć svih onih ljudi koje ovde ne možemo da vidimo, a najteže u svemu tome je što, zbog smanjenja administracije, usluge nekih ljudi moraćemo da se odreknemo.
Jako je važno da se što pre približimo EU. Mislim da smo svo naše vreme tokom 90-ih godina potrošili uzaludno, dok smo se bavili samim sobom drugi su, koji su bili daleko iza nas, otišli mnogo ispred nas.
Ako pogledamo period 2000. godine naovamo, uz svo poštovanje, moramo da uputimo sebi jednu samokritiku. Mislim da smo mogli više da uradimo.
Jako mi je drago da ovaj uvaženi cenjeni dom sada funkcioniše na ovaj način, jako dobro, da se slušamo, da razgovaramo. Budite sigurni da će ova administracija, dok god bude vršila ovaj posao, taj posao raditi požrtvovano i isključivo u jednom interesu, u interesu srpskog poljoprivrednika.
Zahvaljujem se još jednom na svim amandmanima koje ste uputili. Mi smo već te amandmane pogledali, obradili i verujte da, bez obzira na to ko iz koje političke opcije dolazi, svaki amandman za koji nađemo da može da unapredi zakonske oblasti koje regulišu ovih 15 zakona ćemo usvojiti bez razlike. Zahvaljujem se još jednom i prijatno.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Predlogu zakona o bezbednosti hrane, Predlogu zakona o zdravlju bilja, Predlogu zakona o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, Predlogu zakona o sredstvima za zaštitu bilja, Predlogu zakona o vinu, Predlogu zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima, Predlogu zakona o etanolu, Predlogu zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, Predlogu zakona o genetički modifikovanim organizmima, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća, Predlogu zakona o stočarstvu, Predlogu zakona o dobrobiti životinja, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Predlogu zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti.
Zaključivanjem zajedničkog načelnog pretresa za danas završavamo rad.
Sednica Skupštine biće nastavljena u ponedeljak, 18. maja, u 10.00 časova, raspravom u načelu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljnim poslovima. Hvala vam.