Da li sam ponovo dobila reč? Dobro. Dakle, jedan od lidera SPS-a, Aleksandar Antić, predsednik beogradskih socijalista, kaže da se Slobodana Miloševića ne bi odrekao ni zbog kakvog zakona.
''U svom kabinetu imam sliku nekadašnjeg predsednika Srbije i lidera socijalista, Slobodana Miloševića. Nemam nameru da je uklonim, ma ko to tražio. Svako ima pravo da iznosi svoje stavove, ali mene lično niko, pa ni Čanak, ne može naterati da uklonim sliku svog nekadašnjeg predsednika iz kabineta. To je moj stav i niko ne može da ga promeni“, poručuje Antić. Interesantno, znači ima još ljudi koji nisu baš za ovu Čankovu inicijativu.
Moje pitanje je, pošto na listi govornika stoji da će prvi prijavljeni biti gospodin Čanak, gde se on trenutno nalazi, zato što opravdano sumnjam da nije možda uhapšen zbog antiustavnog ponašanja?!
Pazite sad ovako, Okružni sud u Novom Sadu je najmanje dvaput pokušao da sasluša Nenada Čanka povodom krivične prijave profesora Jovana Deretića, odnosno Otadžbinskog pokreta Srbije, od 27. januara, i u dva navrata to nije uspeo da uradi.
Prvi put je poziv uručen i trebalo je da se javi Sudu u petak, 6. februara, u 10 časova. Međutim, dva sata ranije, u 8 sati ujutru, stigla je dojava iz Suda da je podmetnuta bomba, pa je sve odloženo. Sledeći put, na volšeban način, gospodin Čanak se našao u „Velikom bratu“, koji mu je, očigledno, pružio utočište da se ne pojavi na ročištu povodom krivične prijave profesora Jovana Deretića, a koja se odnosila na njegovo propagiranje mape republike Vojvodine, koju smo imali još u zgradi one stare skupštine.
Sledeća moguća hipoteza zašto gospodin Čanak nije ovde je da on jeste uhapšen, i to upravo na osnovu ovog zakona, koji je sam unapred usvojio, jer je svojevremeno baš on bio predvodnik mitinga podrške jednom haškom optuženiku. Gospodin Željko Tomić je o tome govorio, a ja ću vam pročitati vest od 24. oktobra 2003. godine.
„Više od dve hiljade policajaca okupilo se u petak u Beogradu, na skupu podrške haškom optuženiku generalu Sretenu Lukiću. Na prvom javnom protestu u istoriji policije Srbije, pripadnici MUP, od kojih velika većina u plavim uniformama, poručili su da je optužnica za zločine na Kosovu protiv Lukića nepravedna i pozvali da se navodi koji terete bivšeg načelnika štaba za Kosovo preispitaju, a optužnica povuče. Pukovnik policije Zoran Mišić, koji je takođe bio na Kosovu tokom konflikata, rekao je da su policajci na Kosovu časno i profesionalno obavljali zadatke.''
Ono što je najzanimljivije, da li znate ko je bio jedini političar koji je bio na tom policijskom skupu i podržavao haškog optuženika Sretena Lukića? Gospodin, odsutni, Nenad Čanak, tada u svojstvu predsednika Skupštine Vojvodine. Vrh je ono što je on tada rekao: „Država koja ne brine o svojim instrumentima države, neće postojati.
Nečasno je ljudima koji su, od 5. oktobra pa do danas, zaista profesionalno odrađivali svoju dužnost, pre svega, lojalno služeći volji građana iskazanoj na izborima 2000. godine, sada okrenuti leđa i ponašati se prema njima kao da ne postoje i kao da postoji način da se izdiktira sudbina ove zemlje spolja.
U to duboko ne verujem i zbog toga smo ovde“, rekao je gospodin Čanak. „Jednostavno, imali smo nesrećnu situaciju u zemlji, kada se u jednom trenutku pokazala neophodnost da se pojedina krivična dela tretiraju pred tim međunarodnim krivičnim sudom. Bio sam uveren da je s tim završeno. Ovo smisla više nema“, 24. oktobar 2003. godine.
Podršku Sretenu Lukiću tada su pružili i komandant Žandarmerije Goran Radosavljević, načelnik beogradske policije Milan Obradović, kao i nekoliko visokih oficira MUP-a, Jezdimir Vasiljević, na primer, ali i pristalice Veselina Šljivančanina, koje su izviždale Nenada Čanka. Moguće je da je ta frustracija delovala kao svojevrsna ambulantna lobotomija, pa je ovaj čovek - predlagač promenio stav.
Promenio je stav, tako da je sada počeo da se zalaže za ukidanje, odnosno zabranu SRS-a.
Znači, 8. februara 2004, lider LSV-a Nenad Čanak izjavio je da je inicijativa za ukidanje autonomije Vojvodine protivustavna i da bi SRS zbog tog stava trebalo odmah zabraniti.
Čanak je u intervjuu za vikend izdanje dnevnika „Mađar so“ rekao da ne bi bio iznenađen ukoliko bi Beograd raspustio Vojvođanski parlament i raspisao nove izbore, ali da takva, eventualna, odluka Vojvođane neće zateći nespremne.
Znači, država koja nije ravnodušna prema ekstremnim šovinističkim ispadima nije demokratska, već fašistička, kaže čovek posle samo godinu dana. Ne treba nam neka posebna mudrost da bi se izvukao takav zaključak. U Vojvodini ćemo raditi na stvaranju široke platforme koja će se snažno boriti protiv fašističkih pojava.
Ovde je bilo raznih komentara ljudi da je, zapravo, jedini pravi fašista Čanak, koji želi da uvede totalitarnu državu, ali ću to preskočiti, da me ne biste opomenuli da opet nešto, ne znam šta, zloupotrebljavam.
Moje pitanje je: da li će na osnovu ovog zakona i ovakvog stava gospodin Čanak hapsiti, recimo, osobu u ulozi predsednika Srbije? ''Nije Evropa vlasništvo ni Belgijanaca, ni Holanđana, Evropa je srpska, koliko i njihova''. Tadić je poručio i da nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova, šta god govorili neki ovdašnji političari i neki evropski političari, neprijatelji evropske Srbije.
Znači, pravo pitanje je da li su ove reči osobe u ulozi predsednika Srbije za osudu od gospodina Čanka?
Dalje, 11. maja 2009, u intervjuu TV B92, izrazio je očekivanje da će poslanici LDP-a glasati za taj zakon koji je predložio LSV, a koji bi Parlament trebalo da velikom većinom usvoji, i ocenjuje da je taj zakon veliki korak unapred, jer precizira ko su osobe čije isticanje lika ili imena predstavlja krivično delo, a to nas najzad dovodi u poziciju, kaže Čanak, da priče o „Mladićima“ kao herojima, ili o Radovanu Karadžiću, postaju krivična dela.
Lider LSV-a je najavio ono što smo i malopre mogli čuti, doduše, sa strane Evropske Srbije, da će po ovom zakonu poslanici radikala koji nose majice i bedževe biti kažnjavani ako ih nose van Skupštine, koja je posebno mesto, jer, po zakonu, poslanik ne može da odgovara za stav iznet pred govornicom i za ono za šta je glasao.
Korak dalje je da se zabrani nošenje bedževa i majica van Skupštine, recimo, majica kao što je „Kosovo je Srbija“, kao što smo od vas čuli, majica na kojima piše „Ja sam Srbin“, čak i majice gde bi pisalo „Ja sam patriota“, da se, Bože moj, ne bi uznemiravala javnost u tim multietničkim sredinama.
Ono što je Čankova duhovita omladina izvela kao svojevrsnu prvoaprilsku šalu u centru Novog Sada, bila je podela letaka na kojima je pisalo „Vojvodini je vraćena puna autonomija“, a potom i „aprililili“.
S jedne strane, na letku je pisalo da će Vojvođani moći da raspolažu onim što su zaradili, da je Vojvodini vraćena imovina koja je oduzeta, da Vojvodina ima izvorne prihode i da Vojvođanke i Vojvođani mogu da odlučuju o svojim životima. Sve te rečenice precrtane su velikim slovima „aprililili“, a s druge strane letka piše da, Nacrtom zakona o utvrđivanju nadležnosti, koji treba da bude usvojen u Skupštini Srbije, Vojvodini nije garantovana ni imovina, ni izvorni prihodi, ni izvorne nadležnosti.
Zanimljive su te akcije njegove omladine, kao i njegova akcija s pokazivanjem mape republike Vojvodine u istoj ovoj skupštini.
Sada moram da pročitam, na osnovu svega ovoga se vidi…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno).
Završavam. Znači, pre svog izlaganja sam podelila nešto što bi moglo da predstavlja svojevrsni test za poslanike…