Imamo Predlog zakona o zvaničnoj statistici, onako kako je to master plan predvideo, u paketu sa Predlogom zakona o popisu stanovništva. Pre svega, rekla bih da je narodna mudrost, kojom se definiše neka pojava ili neka delatnost, zaista neprevaziđena. Kada je u pitanju statistika, postoje mnoge i duhovite i slikovite definicije, od onih da je statistika najveća lažljivica, a ja bih jednu narodnu upotrebila – da je ona kao bikini. Možda ona najbolje ilustruje statistiku u našem društvu. To znači da mnogo pokazuje, ali od bitnih stvari vrlo malo, ili gotovo ništa ne otkriva.
Postoje mnoge duhovite definicije onoga što su statističke metode, na primer, definicija proseka – neki jedu kupus, neki jedu meso, u proseku, svi jedemo sarmu. To nije samo duhovita ilustracija, nego moram da priznam, a priznajete i vi, objašnjenjima ovog zakona, da mnoge od ovih definicija imaju u sebi mnogo istine. Ako se posebno, zakonom definiše potreba korektne interpretacije i zaštite profesionalnog kredibiliteta zvanične statistike, to samo govori da sam u pravu kada iznosim ovakav sud.
Ako o podnetom zakonu treba da iznesem generalni sud, onda bi se on mogao zvati politizacija Zavoda. To ću vam i dokazati u svom izlaganju, a vaše objašnjenje da zbog preporuka Evropske unije treba doneti ovakav zakon i da je on ocenjen visokim ocenama, a da, istovremeno, treba izbeći uticaj, pre svega, politike, odnosno političkih stranaka i državnih organa, u stvari, govori o tome da zakon ne ispunjava taj osnovni uslov.
Odmah ću vam definisati, a to ću i objasniti. Kako možete tvrditi, članom 10, da je bitno zaštititi profesionalni kredibilitet, naročito kada je ugrožen uticajima neprofesionalnog karaktera, počev od državnih organa, a onda imate savet u kojem vam sede predstavnici ministarstava koje imenuje ministar, koji je uvek, po pravilu, možda ima neki izuzetak, političko lice koje sedi u državnom organu, koje definiše delokrug, daje smernice, definiše petogodišnji plan.
Znači, politizacija Zavoda koju, navodno, izbegavate ovim zakonskim rešenjem, u stvari je izvedena Glavom 3 – Savetom za statistiku, koji definiše položaj, način imenovanja ovog saveta.
Ne verujem da će ovim zakonom biti rešena osnovna stvar. Statistika, kao nauka, kao matematički metod, morala bi da precizno obuhvati činjenje, čin koji se u ovoj državi dešava i zove se proizvodnja, društveni proizvod, deficit. To su činovi. Vi biste nama morali te činjenice i činove izvršenja, delovanja, da date potpuno objektivno, činjenično, da to ne bude predmet bilo kakvog uticaja politike i državnih organa, a da se na korektnoj interpretaciji zasniva rad svake političke stranke, naučnika, ekonomiste, novinara, ko god koristio te podatke.
Nema onog ko može da kaže da ti podaci jesu realni obuhvat onoga što se zovu činjenice. Zašto nisu? Znate odlično, kao i ja, zbog načina kako se neke metode primenjuju, u kojim se datumima i rokovima neka povećanja cena odobravaju i prikazuju. Onako kako se statističke metode koriste, prikazuju i objašnjavaju, govori o tome da i kad se pozovemo na izvor, Statistički zavod, ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je istina, odnosno obuhvat istine ono što je prikazano u vašim izveštajima.
To ovaj zakon, kao jedan od mnogih koji je nov i koji treba da promeni svet iz korena, zaista ne rešava, ali rešava i dosledno izvodi jednu specifičnost, koja se zove nezavisnost Narodne banke, čak i u smislu podataka i statističkog obuhvata nekih dešavanja koja se tiču Narodne banke.
Narodna banka je nezavisna, dajte da jednom zauvek definišemo, u definisanju monetarne politike, ali nije nezavisna od ove države, od budžeta, time i deljenja sudbine sa građanima, kada su plate u pitanju i primanja, jer je i kao posledica te monetarne politike naša stvarnost ovakva.
Narodna banka ne može da bude nezavisna od sudbine i mora da deli sudbinu građana, jer u velikoj meri, osnovnom cenom, a to je kurs, definiše našu sudbinu, pa ne može da bude nezavisna ovako kako ste joj vi predvideli u smislu statističkih istraživanja koje radi i tako je nežno molite da vam istraživanja koja vrši ustupi za potrebe svih nas, društva, ekonomske politike, ali je to moguće samo po pribavljenom mišljenju guvernera Narodne banke.
Za sve one koji su zaboravili, podsetiću, takvo mišljenje guvernera Narodne banke bilo nam je potrebno i kada smo počinjali, navodno počinjali, da rešavamo finansijsku krizu, ulazeći u strukturu banaka gde država nema vlasništvo, ali ako Narodna banka proceni i da mišljenje da one remete neku situaciju na finansijskom tržištu i mogu da ugroze stabilnost tržišta, onda Vlada može da ulazi u vlasništvo tih banaka i donosi mere, a preko one naše slavne Agencije za osiguranje depozita, slavne po tome što joj je prvi direktor, kada su se likvidirale četiri velike banke, bila Vesna Džinić, koja je sada ponovo u žiži javnosti, napuštajući ''brod koji tone'' i šaljući ostavku iz Ministarstva.
Znači, mišljenje Narodne banke, odnosno guvernera, koji tu instituciju vidi u svom liku, u svojoj ličnoj nezavisnosti, ali ne i nezavisnosti od svog političkog šefa, a svoju je funkciju u toj stranci zamrznuo.
Ovim zakonom predviđate da molite da vam da istraživanja, kao da je u to uložio neke lične resurse, neke privatne resurse, ili možda neke kreditne resurse iz inostranstva, a ne resurse koji se zovu Narodna banka Srbije. Već u definiciji piše čije je države ta narodna banka i kakvi podaci to mogu biti ako imaju zaštitu poverljivosti, u šta niko ne želi da ulazi ili da spori, ali ne mogu ti podaci služiti za uvećavanje značaja jednog čoveka, koji je, inače, sebi prigrabio isuviše veliki značaj, a na štetu svih nas i, iz poznatih nam razloga, stabilnosti koalicione Vlade, niko u tu samostalnost, koja to, u stvari, i nije, ne želi da ulazi.
Za mene je prosto uvredljivo da se članom 10. definiše ono što jesu.
Znači, suština ovog zakona su čl. 10, 12. i 13. Želite da zaštitite Zavod za statistiku, kao neprikosnovenog proizvođača zvanične i, nadamo se, objektivne statistike, od državnih organa, ali kažete i – naročito od političkih stranaka ili drugih interesnih grupa van sistema zvanične statistike.
Kako ćemo mi znati, niste dali u zakonu, ni u objašnjenju, da je taj direktor Zavoda izložen neprofesionalnim pritiscima od strane ovih i ovakvih grupacija? Kako će to direktor znati? Čemu služi ovaj član 10. uopšte, jer mi ne znamo čime će direktor da zaštiti profesionalnost rada Zavoda i kredibilitet ustanove koju vodi? Da li je ovo samo u sklopu opšteg uticanja i harange koja se vodi, ne samo na političke stranke, ali preko njih, kao instrumenta parlamentarne demokratije, koji su prva tema ako se priča o korupciji? Pa, da li važi i valja Zakon o finansiranju stranaka, pa, da li on puni novinske stupce, pa, da li antikorupcijsko telo kontroliše baš političke stranke, pa, da li DRI prvo kontroliše političke stranke?
Uredite zakonom da delovanje svih činilaca u ovoj državi bude javno, dostupno građanima. Protiv toga, kao pripadnik političke stranke, Srpske napredne stranke, kluba Napred Srbijo, ne da nemam ništa, nego se za to zalažem, ali ne možete unapred osuđivati bilo koju političku stranku i identifikovati je s neprofesionalnim pritiscima, od kojih treba direktor Zavoda da štiti Zavod, kao osnovnog proizvođača objektivne statistike. Mislim da je to ne samo uvredljivo, nego suštinski usmerava, što bi rekle sudije, istragu na pogrešan tok i na pogrešnog krivca.
Političke stranke su posledica pravnog sistema u kojem je pravo zaboravljeno i stavljeno na poslednje mesto, u smislu poštovanja Zakona o ugovorima, poštovanja Zakona o privatizaciji i Zakona o stečaju, istakla sam najbitnije, države u kojoj su predmet vrlo nekorektnog uticaja državnih i izvršnih organa sudovi, i trgovinski i ostali, o čemu ste imali dokaze u ovoj skupštini, u samo dva, npr., eklatantna primera, koji su govorili o pritisku da se ne izvršavaju sudske presude kojima se radnicima isplaćuje novac za nezakonito dobijene otkaze ili se vraćaju na posao, direktno uticanje gospodina Dinkića na Trgovinski sud da se ne pokrene stečajni postupak nad dužnikom "Zmaj", u kojem je vlasnik gospodin Novaković i njemu slični, stari prijatelji gospodina Dinkića, gde je poverilac, po zakonu, pokrenuo postupak stečaja.
Znači, u državi u kojoj postoje ozbiljne bolesti, koje se zovu sistemska korupcija, koja je izazvana načinom primene zakona, načinom donošenja zakona u kojima postoje evidentne rupe za zloupotrebu, vi ovde definišete političke stranke kao prve i prave krivce za to što će statistički podaci, gle čuda, biti pod pritiskom političkih stranaka.
Ali, zato imamo Savet za statistiku, koji je jedno glomazno telo, broji 17 članova, i gde gotovo svaki od ministara ovako brojne vlade predlaže svog člana da bude u tom savetu.
Ja samo molim građane, ako negde imaju prilike, da pogledaju, npr. poslednjih nekoliko brojeva "Službenog glasnika", ili da odu na sajt Vlade i da vide odluke o imenovanjima komisija, tela, saveta, da pogledaju koliko se puta jedno te isto ime, čak nije ni važno koje, pojavljuje u raznovrsnim organima, komisijama, savetima i drugim telima.
Građanima će biti potpuno jasno da ministarstva zaista ne mogu da rade posao koji im je zakonom dat, jer su njihovi nameštenici i zaposleni angažovani po komisijama. Zato moraju da se osnivaju agencije, verovatno, da bi radile posao koji treba da radi ministar i njegovi zaposleni.
Koliko li je samo ljudi, ponosni što su imenovani u taj savet, odlazilo na neke sastanke koji su trajali satima, ali bih volela da mi ijedna takva komisija ili savet da strategiju koju su uradili, ili neki konkretan dokument, ili zakon koji je u ovakvoj režiji i podeli posla napravljen.
Možda to uopšte nije slučajno, ili je potpuno namerno tako definisan posao, podela posla u ministarstvima, da ljudi ne mogu da se bave svojim poslom, dok se istovremeno kaže da se sati i sati radnog vremena troše na surfovanje po Internetu, onih ljudi koji imaju sreće da budu zaposleni i da imaju računare na svom radnom stolu.
Verovatno ima i te vrste rasipanja radnog vremena, ali ja ovo smatram onim što jeste izvor politizacije Zavoda za statistiku, koja se ovog puta zakonom uvodi i što jeste neproduktivno trošenje korisnog radnog vremena ove vlade, koja je vrlo skupa.
Vrsni ekonomisti su izračunali da, kroz razne takse, doprinose i dažbine, svaki građanin Srbije plati godišnje 150 hiljada dinara ovoj vladi, svaki građanin, ne glasač, ne punoletan, ne zaposlen, ne nezaposlen, nego svaki građanin. Da li je ta vrsta plaćanja za ovu i ovakvu vladu dala rezultat u usluzi koju je Vlada, sa svoje strane, dale svojim građanima, to će građani procenjivati onom zgodnom i zakonitom prilikom koja se zove izbori.
Imam još i primedbu na to da pravo pristupa informacijama, ovako kako zakonom regulišete, ponovo ističe posebnost Narodne banke, gde se za pravo pristupa definiše prethodna saglasnost guvernera Narodne banke.
Da li postoji ijedan tako zaštićen funkcioner, posao ili stranački pripadnik u ovoj državi, prosudite vi ostali koji delite vlast sa onima koji sebe predstavljaju motorom i nosiocem reforme i promene u ovoj državi.
Iskoristiću priliku da vam kažem još jedan detalj. Na strani 3 obrazloženja rešenja stavili ste ovakvu rečenicu: "S obzirom na značaj Zavoda kao glavne institucije u sistemu zvanične statistike, predviđa se da Zavod daje mišljenje o izveštajima, nacrtima zakona i drugim pravnim aktima", sad ide ono ključno i najproblematičnije: "koji se odnose na njegove aktivnosti i zadatke".
Znači, Zavod za statistiku može da daje mišljenja o izveštajima, nacrtima zakona i drugim pravnim aktima koji se tiču njega samoga. To na najbolji način oslikava prirodu ove vlade, koja misli samo o sebi i samo na sebe i takvu praksu prenosi i na organe kojima želi, navodno, na bolji način da uredi i reguliše poslovanje.
Smatram da je ovaj zakon potpuno nepotreban i dokle god se statistički podaci koriste, interpretiraju na taj način i ukoliko nisu dostupni svima nama kojima su potrebni, ne oni osnovni, nego oni izvedeni – mislim da ne zaslužuje prelaznu ocenu.
Član 10. je skandalozan i nemojte se braniti. Verujem da bi se Evropa podsmevala ovakvom načinu tumačenja neprofesionalnih uticaja, a koliko je statistika važna govori još jedna definicija, kojom ću završiti svoje izlaganje.
Kažu – onaj ko ima Zavod za statistiku, makar jedan procenat dobija više u izborima, odnosno u prebrojavanju glasova. Zavod za statistiku nam dokazuje da jedan i jedan ne mogu biti dva.
Ja vam želim da Zavod za statistiku matematici vrati ono što ona zaslužuje, a to je tačnost, i da nama građanima Srbije vrati verovanje u informacije i podatke koje daje Zavod za statistiku.