Gospođa Jasmina Milošević, s obzirom na to da ste rekli da laže i uvredili je na taj način, ali vas molim da privedete ovo kraju.

Kao prvo, ne znam da li pričam sa vama pre ili posle 5. septembra. Da li tad niste zvali ili mislite na sebe sad, posle petog, kako god?
Možda niste lično vi, ali vi imate ljude koji to rade u vaše ime, gospodin Vučić. On ne može da radi sve sam, po sopstvenom nahođenju, valjda kod vas postoji neki red, valjda se dogovarate, ili svako radi šta hoće, što ne bih rekla. Mada, ako se vode vašim primerom, možda bi svako mogao da radi šta god hoće.
Drugo, jesam na platnom spisku televizije "Palma plus", to stoji, ali nije vlasnik Dragan Marković Palma. To imate kroz sve papire, možete da proverite. Da. Za razliku od vas, ja ne lažem, a vi možete da kažete za sebe da možda govorite netačne informacije, možda je to malo bolji izraz.
Druga stvar, da li se on bori ili ne, zna se koja je naša koalicija, mi imamo našu koaliciju SPS - Partija ujedinjenih penzionera Srbije - Jedinstvena Srbija. Mi radimo sasvim normalno, imamo kampanju isto kao i vi, s tim što, za razliku od vas... Vi u kampanji pričate narodu ne znam šta, kako ste vi neki drugi; oni koji su tu nisu valjali 18 godina, pa sada odjednom vi koji ste tu valjate. Ne znam koji su to drugi ljudi. Svejedno, za razliku od vas, mi imamo šta da pokažemo u kampanji, i šta smo radili, i da nikad nismo izdali, ničiju reč nismo izdali, ni obećanje. Mislim da je ovo sasvim dovoljno.

Zahvaljujem. Gospođa Kolundžija. Samo se prijavite.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, zaista ne želim da poredim medijski prostor nekad i sad. Svako ko bi to želeo ozbiljno da uradi shvatio bi da postoji ogromna razlika u korist onoga što je urađeno od 2000. godine naovamo i da je taj medijski prostor, koji nije idealan i možda nije uređen do kraja, u odnosu na haos koji je vladao ranije mnogo, mnogo uređeniji.
Ne želim, takođe, da branim ni RRA. Ono što želim da kažem jeste da je, na zahtev skupštinskog Odbora za kulturu, od RRA zatražen izveštaj i čim taj izveštaj stigne Odbor će, pa i svi narodni poslanici koji su zainteresovani za ovu temu, koju zaista smatram izuzetno važnom... Važan je način na koji radi RRA i važno je da Skupština procenjuje medijski prostor Srbije i šta se dešava u tom prostoru. Odbor će raspravljati na tu temu i svi narodni poslanici, jer to jeste nešto što je za njih važno, mogu da učestvuju u tome.
Ovde je u izvesnoj meri prilikom kritikovanja ovog predloga zakona zapravo napravljen sukob suprotnih stavova. S jedne strane se tvrdi – šta ima veze, neka Skupština bira ako ovlašćeni predlagač nije mogao da se usaglasi, zašto je to manje demokratski.
S druge strane se tvrdi kako i to nezavisno telo, kao i sva druga nezavisna tela, treba što više depolitizovati, što više ih izvući iznad odlučivanja onoga što jeste parlamentarna većina. S jedne strane se optužuje parlamentarna većina da je ona ta koja odlučuje o tome ko će biti član Saveta RRA, a s druge strane, kaže se – da, ali zašto Skupština ne bi odlučila o tome?
Želim samo da podsetim da je 2002. godine, kada je donet Zakon o radiodifuziji, osnovna intencija tog zakona bila da se taj prostor i ta nezavisna institucija što više depolitizuju. Jedini i najbolji način da se to uradi jeste da se zakonom reguliše da oni koji predlažu članove tog saveta budu izvan politike, dakle, da se utvrdi ko su ovlašćeni predlagači i da oni na osnovu zakona predlažu, a mi verujemo u najboljem interesu i institucije i u najboljem interesu građana Srbije, najbolje za to telo.
Upravo zbog toga što je takva bila namera zakona koji je tada donet mi sada imamo ovakvu situaciju. Činjenica je da Skupština nije želela da se meša tada, pa samim tim u zakonu nije bilo odredbe koja bi skupštinskom telu davala mogućnost da ono odlučuje ukoliko se ovlašćeni predlagači nisu dogovorili u skladu sa zakonom. Mi sada ovom izmenom pokušavamo ne da preuzmemo ovlašćenim predlagačima njihovo pravo da oni predlažu, već da u situacijama kada oni ne mogu da se usaglase i dogovore taj problem ipak može da se reši.
Bilo je primedaba da brisanje reči "obavezno" zapravo otvara novi prostor za zloupotrebu, tako da kažem, za politički uticaj. Želim samo da kažem da se ta reč odnosi na to da neki ovlašćeni predlagači obavezno predlažu dva kandidata, što je ostavilo nedoumicu i samom odboru i pri traženju tumačenja drugih nadležnih institucija da li to znači da je to najmanje dva obavezno, ili obavezno baš dva, i ako je više, onda to znači da predlog nije učinjen u skladu sa zakonom. To je jedini razlog zbog čega mi predlažemo da se reč "obavezno" briše, što znači da ostaje da ovlašćeni predlagač predlaže dva kandidata.
Naravno, ne želim sada da polemišem ovde sa raznim ocenama o tome kakav je sada naš medijski prostor i kako radi RRA. Pozivam sve narodne poslanike da se u trenutku kada Odbor za kulturu i informisanje Skupštine bude razmatrao izveštaj RRA svi uključimo, jer to jeste važno pitanje, to jeste pitanje ostvarivanja uslova za stvaranje jednog istinski demokratskog društva. Dakle, mediji su najvažniji činilac stvaranja demokratskog društva. U tom smislu, stanje u medijima nije nešto što Skupštinu ne treba da dotiče.
Što se tiče celog zakona i ideje da se ceo zakon menja, to je pitanje inicijative onih koji smatraju da ovaj zakon i ovaj način na koji su ovi problemi rešavani nije dobar. Legitimno je pravo svakog da pokrene inicijativu za potpuno drugačiji način uređivanja ovog prostora. Hvala.

Reč ima gospodin Vladan Batić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo, reći ću nekoliko reči u ime DHSS. Po definiciji, Republička radiodifuzna agencija je nezavisno regulatorno telo. Nažalost, u Srbiji ona niti je nezavisna, niti je regulatorna. Zavisna je od političkih stranaka, zavisna je od interesnih grupa, zavisna je od pojedinih medijskih tajkuna. Da imaju nekih moralnih skrupula, svi članovi Saveta RRA odavno bi podneli ostavke, na čelu sa vladikom Porfirijem, kome od početka u Savetu RRA nije ni bilo mesto. Ovako se on svrstao rame uz rame sa onim arhijerejima koji su držali sramno opelo Zoranu Đinđiću, koji su pokušali da naprave puč protiv patrijarha, koji je trebalo da budu osuđeni za pedofiliju, koji imaju agenciju za poslovnu pratnju, koji se slikaju za erotski časopis, koji su blagoslovili sajt Crvenih beretki, koji u jednoj ruci drže lobanju, a u drugoj mitraljez, koji na taj način srozavaju ugled SPC.
Samo sa ovakvom agencijom Srbija ima ovakav javni servis, koji je to po imenu, a po sadržaju svakako nije, jer ne ispunjava većinu programa koje treba da ima javni servis. Samo sa ovakvom RRA obavezna je pretplata, koja je protivustavna i protivzakonita; protivustavna zato što ovo što se naziva javnim servisom po zakonu ne ispunjava uslove da bude javni servis, a takođe, ne može se naplaćivati televizijska pretplata preko brojila za struju. Ne može se naplaćivati ono što se ne koristi.
Gospođo predsednice, od vas tražim da stavite na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji sa preko 15.000 potpisa koje je prikupila Demohrišćanska stranka Srbije.
Gospođo potpredsednice, ako biste bili pristojni da ne ćaskate dok se obraćam predsedniku parlamenta, bio bih vam zahvalan, i da nešto čujete i vi. Sve vreme pričate, nemojte da se čudite. To je neučtivo, nepristojno i mimo Poslovnika.
Dakle, hajde da to stavimo na dnevni red, jer to nema veze sa sazivom parlamenta, tih 15.000 potpisa skupljeno je u skladu sa Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi, da se ukine pretplata preko brojila za struju, jer je to protivustavno. Ta inicijativa stara je više od tri godine, kao i naš zahtev Ustavnom sudu da se ova odredba zakona proglasi protivustavnom.
Samo sa ovakvom Radiodifuznom agencijom ne obelodanjuju se ogromne finansijske zloupotrebe u javnom servisu, zbog kojih je podneta krivična prijava u vezi sa kupovinom paketa "Univerzalovih" filmova. Samo sa ovakvom Radiodifuznom agencijom ne obelodanjuje se ni cirkus, ali ni zloupotreba koja je napravljena oko izbora našeg predstavnika na "Pesmi Evrovizije". To deluje beznačajno, trivijalno, ali to su pravila izbora, proglašena u međuvremenu između polufinalne i finalne večeri. Zašto se onda čudimo što smo ovako prošli na Evroviziji, kao bosi po trnju?
Nadam se da će biti izabran potpuno nov Savet, ne samo dva člana, nego svi članovi, i da će onda biti uslova da se izabere novi direktor javnog servisa u skladu sa zakonom, sa profesionalnim i moralnim kategorijama, da ne bi direktor javnog servisa bio neko čije ime puni crne hronike, čije je ime povezano sa raznim kriminalcima i polusvetom, koji se fizički obračunava u sudnicama, u sudskim hodnicima, na ulicama, koji vređa sve i svakog ko kaže…
(Predsednik: Vreme.)
… da on čini zloupotrebe koje ukazuju na njegovu bahatost i sve ono što ga oličava. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem izlaganje moram se osvrnuti na izlaganje nekih predstavnika poslaničkih grupa, s obzirom na licemerje koje postoji i kojim se krši dostojanstvo ove skupštine jer se ne govori istina o pojedinim detaljima. Nećete mi zameriti ako budem iskoristio par minuta za komentar vezan za to.
Gospođo Jasmina Milošević, primer kako izgleda broker koji nije uspeo da na berzi proda svoje akcije jeste primer gospodina Tomislava Nikolića. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je on ponudu koju je predstavio Demokratskoj stranci dobio u negativnom kontekstu i da svoju arogantnost i nezadovoljstvo povodom tog odgovora sada predstavlja kroz ovakve diskusije u Skupštini, nemojte se začuditi što ste vi predmet napada, iako to nema veze sa vama.
Kontekst u kome se govori, da li iz pozicije ili opozicije predstavnika koji još nisu legitimni u ovoj skupštini, dokazaće naredni period. Ono što je činjenica jeste da od medijskog haosa imaju ljudi koji se na taj haos pozivaju i na njega ukazuju.
Mi poslanici SRS smo o tome govorili kada smo tražili informaciju ko je platio prenos emiterima kongresa Srpske napredne stranke iz "Sava centra". Tražili smo informaciju po kom zakonu, po kom osnovu i ko je to finansirao, a od RRA nismo ni do dan-danas dobili nikakav odgovor.
Iako je jasno da su emiteri prenosili taj skup i prekršili zakon, dobili smo informaciju da će monitoring pokazati o kojim je sve emiterima reč. Do danas taj odgovor nismo dobili. To je prenosila TV Avala, a odloženi prenos i snimak skupa je emitovalo više beogradskih televizijskih stanica, uključujući i kablovske stanice. Ako uzmemo u obzir šta je i sam predsednik SNS rekao o kablovskim stanicama, biće vam jasno o čemu se radi.
Ono što je takođe evidentno jeste da je RRA izrekla meru opomene jedino televiziji "Palma plus", ne uzimajući u obzir činjenice i ponašanje drugih televizijskih stanica.
Onda se nemojte začuditi zašto gospodin Tomislav Nikolić nije spomenuo ni Studio B, ni B92, ni sve one antisrpske televizije koje su radile u predizbornoj kampanji, isključivo navijajući za jednu, sada poslaničku grupu, tj. za vladajuću većinu, ili za DS.
Ako uzmemo u obzir i to da je RRA kaznila i emitere koji su prenosili naučni skup povodom promocije knjige dr Vojislava Šešelja, onda vam je jasno kakva je razlika po pitanju kaznene politike RRA i za koga ona u ovom trenutku navija. Zbog celog tog džumbusa u medijima postavljamo pitanje – ko kontroliše medije, da li tajkuni, da li Agencija, da li vlast, da li opozicija, koja nema pristupa tim medijima, da li oni za koje je medijski mrak odavno normalna pojava, da li oni koji nemaju prava da saopšte bilo kakvu istinu, koja neće doći ni na jedan TV ekran, ili oni koji imaju priču da se bore protiv narkotika a glavni finansijer je najveći distributer narkotika na Balkanu, upravo te stranke?
Sada postavljamo pitanje da li oni čiste teren za svog distributera, da li oni sada rešavaju problem napada na "Palmu plus" otvaranjem prostora za druge medije, a da ne uzmemo u obzir priču Studija B, B92 i novina "Pravde", koje funkcionišu na način na koji funkcionišu.
Da se ne bih bavio nebitnim stvarima i komentarima pojedinca koji nisu bitni, osvrnuću se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji. Ovaj zakon je još jedan u nizu zakona koji treba da nam objasni da je radio sve što svira, da se kontrola medija vrši na najbolji mogući način tako što se formira nezavisno telo. Nezavisno telo u ovom slučaju jeste Savet, bez razmišljanja ko ga predlaže, na kakav način ga predlaže, koliko je plaćen član Saveta i kakve su mu nadležnosti. Zbog svega toga lako je doći do jednostavnog zaključka da je Skupština ta koja predlaže, tj. vladajuća većina, i da je ovlašćeni predstavnik iz DS, da Skupština nije sposobna da u vremenskom roku koji je sama donela ispoštuje obaveze iz ovog zakona.
Moram da podsetim članove Odbora za kulturu da su se pre mesec i po dana svi predlagači na tom odboru složili da Odbor Skupštini samoinicijativno predloži kandidate. Sada imamo ovu situaciju zbog terminologije – mora dva. Šta znači mora dva? Ne sme jedan, a ne znači da ne može i tri i četiri.
Opet je to, izgleda, koncepcija demokratičnosti koja nam se servira ovde. Podsetiću vas samo na jedan običan primer te koncepcije – kako je biran predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Dragan Đilas. On je bio jedini kandidat na tim unutarstranačkim izborima. Izbori su sprovedeni, glasalo se ceo vikend i onda je on izašao i proglasio pobedu.
Eto, tako se sada radi i u ovom slučaju. Imate najmanje dva, zato što jednog ne treba birati.
Zna se da je jedan glas dovoljan da ga izabere, a sve ostalo, tri, četiri, pet, ne postoji. To je ono čemu se mi apsolutno protivimo. Kada su poslanici SRS prilikom usvajanja ovog zakona u paketu, ne sada kada su izmene i dopune, govorili da ćemo imati ovaj problem, da će u skupštinskoj proceduri biti predlog izmene Zakona o radiodifuziji, predlog izmene verifikacije novih članova Saveta pre isteka njihovog mandata, iz nekog nama nepoznatog razloga, i da to nije javni interes Srbije u trenutku kada imamo ogromne probleme, optuživani smo da vršimo opstrukciju reforme medija u Srbiji.
Evo šta se sada dešava – imamo oko 60 i nešto tačaka, zakona, gde su ove tačke, Bogu hvala, razdvojene od zakona o vinu, od zakona o zemljištu, poljoprivredi i svemu ostalom što je u dnevnom redu. Ali, opet predlagač nije tu i opet ne možemo diskutovati na način koji bi trebalo da bude primeren ovoj skupštini.
Još jedna činjenica koja govori o samom zakonu jeste da do izbora novih članova Savet punovažno odlučuje u nepotpunom sastavu. Još jedan dokaz je hitnost ovog postupka, jer je ušao na takav način u proceduru, što nije opravdano ako uzmemo u obzir činjenicu da je 15. avgusta 2008. godine otvoren konkurs, a da se to dešava tek danas. Dakle, to je još jedan dokaz da je RRA politička organizacija. I, ako hoćete da napravite kontrolu medija i da napravite nezavisno telo, vladajuća većina koja je predložila ove izmene nekih tačaka mora da predloži izmene celog zakona i onda se uvodi red u medijski prostor Srbije na način kako je to potrebno.
Da li izbor novih članova Saveta ima veze sa odgovornom socijalnom Vladom time što su njihova primanja u visini od 120.000 do 180.000 ili time što je njihovo bahato ponašanje u odnosu na njihovu nadležnost toliko veliko da uglavnom mali emiteri, politički neopredeljeni, trpe štetu? Moram opet podvući da i sada u predlogu dnevnog reda član koji se bira za Savet RRA ima poprilično dobru istoriju, negativnu u kontekstu Srbije, negativnu u kontekstu delovanja za medije u Srbiji, a da je u predlogu ovog zakona ili da je u predlogu Skupštini predstavljen na najbolji mogući način i da je to opet urušavanje medija i iznošenje neistina.
Moram, radi građana, da skrenem pažnju na par stvari, koje su uloge i nadležnosti Agencije, i da podsetim da je finansijske uslove za početak rada Agencije obezbedila Vlada Republike Srbije 2003. godine i da, shodno odredbama člana 116. Zakona, od 1. januara 2007. godine Agencija ostvaruje prihod samo od naknade koju emiteri plaćaju za dobijeno pravo za emitovanje programa, odnosno ne koristi budžetska sredstva, na osnovu odredbe člana 34. stav 7. Zakona, i da višak prihoda vraća nazad u budžet, prenosi u budžet. Višak prihoda se ostvaruje zbog ogromnih nameta i taksi koje plaćaju emiteri, i to lokalni emiteri.
Zbog tih ogromnih nameta i taksi mali emiteri su ugušeni medijskom pompom velikih emitera, koje kontroliše Soroš, a doći ćemo i do toga kakva je veza Soroša sa medijima, i dolazimo u situaciju da je na snazi gušenje medija na najbrutalniji mogući način. Daću vam primer SOS kanala, daću vam primer BK kuće, daću vam primer presude Ustavnog suda da je RTL sa osam drugih emitera dobila sudski spor da konkurs nije valjano i legalno sproveden.
Zbog svega toga, što se tiče finansijskih sredstava koja su ovde opredeljena na način na koji su opredeljena, predviđa se u planu za 2009. godinu suficit od 223.600.000, koji se neće koristiti za pomoć malim emiterima, nego će se pumpati u budžet Srbije. To je najveći razlog zbog čega je ovo "nezavisno telo" zaštićeno kao beli medved od svih emitera, kada su u pitanju pravna regulativa, konkursi i dodela svega ostalog što je u nadležnosti RRA.
Zbog tih suficita koji su predviđeni članovi Saveta Agencije žive lepim životom, pod nazivom – život o trošku emitera. To govori i njihov izveštaj o radu u kome kažu da su obišli ceo svet. Kada pogledamo taj izveštaj vidimo da su bili u Letoniji u maju 2008, da su bili u Madridu u junu 2008. godine, da su bili u Rimu u julu 2008, u Rovinju u septembru, u Irskoj u Dablinu u oktobru, u Hongkongu u novembru, u Pekingu u oktobru, u Turskoj u Istanbulu u decembru itd., da ne čitam.
Da su ova putovanja iskorišćena u cilju unapređenja medijske slike i stanja u Srbiji, možda bismo mogli ova sredstva da im na neki način opravdamo, ali ako uzmemo u obzir činjenicu da je samo jedna medijska kuća dobila javnu opomenu, da je jedan radio iz Šapca, "Glas crkve", ukinut, a da su svi ostali, tobože, pošteno i časno radili svoj posao, bez prekršaja, poštujući uredbe RRA, što svakako nije tačno...
U finansijskom planu za 2009. godinu kaže se da su prihodi planirani prema realnim izvorima. Realni izvori, a oni ne znaju koliko će stanica biti ugašeno, koliko će stanica biti napravljeno, koliko će reklama biti, kako funkcionišu komercijalne stanice i televizijske kuće. Znači, realna slika ovde, kao i svaki put od strane vladajuće većine, nije predstavljena. Ono što je vredno podvući jeste da su rashodi primereni osnovnim zadacima RRA i potrebi da Agencija kvalitetno i uspešno obavlja poslove. Ako su uspešni bilo koji poslovi, osim gašenja i gušenja medija, onda nema problema da se složim sa tim.
Dakle, još jedna stvar na koju bih skrenuo pažnju jesu nadležnosti Saveta. Pošto smo pričali o nadležnostima Agencije, moram se osvrnuti i na Savet, jer se uglavnom izmene i dopune ovog zakona odnose na izbor člana Saveta, kome su rokovi smanjeni i o kome smo imali diskusiju od strane prethodnih govornika.
Dakle, Savet vrši kontrolu i stara se o doslednoj primeni odredaba ovog zakona (dosledna primena, rekao sam kako funkcioniše, neki se kažnjavaju, a neki se nagrađuju), vrši nadzor nad radom emitera u Republici Srbiji, bavi se analizom (govoriću o analizi u drugom delu svog izlaganja, vezano za predizborne radnje u 2008. godini) i preduzima odgovarajuće mere prema emiterima, u skladu sa ovim zakonom. Koje su to odgovarajuće mere preduzeli emiteri koji su emitovali skup SNS iz "Sava centra" još uvek nije poznato.
Kaže se – sprečavanje emitovanja programa koji sadrže informacije kojima se podstiče diskriminacija. Svi smo svedoci da je Skupština, kao jedino zakonodavno telo, izložena najvećoj diskriminaciji u medijima u poslednjih nekoliko meseci i da je to, naravno, rađeno po zadatku, uz kontrolu medija, u kome ste imali svakodnevni izveštaj koliko narodni poslanik pojede u skupštinskom restoranu, koliko pređe kilometara, šta je doručkovao, kako je obučen, kolika mu je dnevnica, kolika su mu primanja itd. Za ceo taj negativni kontekst opet je optuživana opozicija, tj. u ovom slučaju SRS, moram to da naglasim, zato što neki sebe mešaju sa opozicijom.
Kad uzmemo u obzir činjenicu da su članovi Saveta isti članovi iz prošlog mandata i da su za sobom ostavili samo negativne posledice, posebno po pitanju presude Ustavnog suda, da su davali izjave da njih ne dotiče nijedan zakon, nijedna presuda i da su zaštićeni kao beli medvedi, vidimo da je u ovom sazivu urađeno samo pretumbavanje, ako mogu tako da se izrazim, članova – da su predsednik i zamenik sada obični članovi, a da su stari članovi sada na funkciji predsednika i zamenika, iako im je po zakonu mandat u trajanju od šest godina.
Moram ukratko da se osvrnem na presudu Vrhovnog suda koja je doneta 10. jula, kojom je uvažena tužba RTL i još sedam radio i TV stanica i poništena dva rešenja Saveta RRA u vezi sa dodelom frekvencija.
Ono što je simptomatično jeste da se niko sem predsednika i zamenika predsednika Saveta u tadašnjem mandatu, Nenada Cekića i Aleksandra Vasića, nije oglasio povodom tih presuda. I, da se oni nisu oglasili, možda ovo ne bi ni bilo toliko medijski propraćeno, ali ono što je bitno jeste da su tadašnji predsednik i zamenik optužili i RTL i Vrhovni sud za korupciju. Naravno, bilo je i reakcije od strane predsednika suda, bilo je reakcije od strane RTL-a, ali sama optužba za korupciju Vrhovnog suda Srbije govori o tome da je ovaj Savet nedodirljiv.
Oni kažu da, uprkos bilo kakvim presudama Vrhovnog suda, RTL neće, dok su oni članovi Saveta RRA, nikad dobiti dozvolu, ma šta presuđivao Vrhovni sud Srbije – saopštio je Vasić, član Saveta i potpredsednik, u izjavi dostavljenoj medijima.
U istoj toj izjavi on je napomenuo da Vrhovni sud nastavlja niz zakonski sumnjivih i potpuno nelogičnih odluka, kakve je u oblati radiodifuzije već donosio. Ovo je direktna optužba. Ipak je poentirao sledećom tezom – da mu je nejasno koliko je miliona razloga koje RTL priprema u svom lobiranju za sticanje dozvole za emitovanje programa u Srbiji uticalo na ovakvu presudu Vrhovnog suda. Dakle, ovo je izjava člana Saveta koji direktno optužuje za korupciju Vrhovni sud Srbije.
U aprilu 2006. godine saopšten je spisak stanica koje imaju pravo da emituju program na nacionalnim frekvencijama. Onda su neki emiteri koji su bili ubeđeni da su ispunili sve uslove ostali, da se tako izrazim, ispod crte. Prirodno je bilo da se ljute. To što je Vrhovni sud 19. maja 2006. godine poništio odluku Saveta o privremenoj zabrani emitovanja programa na BK televiziji je isto što i Savet, koji je to veče presudio drugačije, pa kaže – doneta je nova odluka o privremenom oduzimanju dozvole Radio-televiziji BK Telekom d.o. u trajanju od 30 dana, a istovremeno su odbačeni prigovori svih drugih gubitnika na konkursu za dodelu frekvencije.
(Predsednik: Gospodine Avramoviću, prošlo je 20 minuta. Hoćete li da nastavite od onog vašeg vremena koje imate ili ne?)
Nastavio bih.
(Predsednik: Nastavite, možete.)
Dakle, BK televiziji je tada konačno onemogućeno da progleda, a široj javnosti je poslata poruka da je Savet nepovrediv i da mu ne pada na pamet da preispita svoje odluke, iako je to tražio Vrhovni sud!
Najtužnija epizoda ovde jeste, u svakom slučaju, sa bivšim ministrom kulture Draganom Kojadinovićem, koji je rezultate konkursa za dodelu frekvencija ocenio u najmanju ruku kao čudne, mada ih mnogi ocenjuju kao skandalozne, izjavio je član Saveta.
Važno je takođe napomenuti da su oni sebe predstavili kao pobednike po zakonu, što je apsolutno neistina; pozivaju se na Zakon o radiodifuziji koji kaže da on, sa jedne strane, propisuje da sud može samo da preispituje odluke Saveta, ukazuje na eventualne proceduralne greške, a sa druge strane, praktično omogućava članovima tog tela da doživotno upravljaju svojim feudom.
Dokaz za to, čak i sa teorijskog stanovišta, predstavlja član 29. koji kaže koje su to mere, četiri mere, u situaciji u kojoj poslanici Narodne skupštine imaju pravo da razreše člana. Mi imamo danas čak izmene i dopune toga. Pod jedan, to je bolest. Pod dva, to je laganje, ako se utvrdi da je podnosilac predloga naveo o sebi neistinite podatke ili propustio da navede podatke o svom političkom angažmanu (o tome ćemo razgovarati kada bude sledeća tačka dnevnog reda), odnosno povezanosti sa vlasnicima neke medijske kuće.
Pod tri, to je promena situacije. To je ako član u međuvremenu postane politički angažovan ili povezan sa političkom strankom ili medijskom kućom. Pod četiri, neobavljanje dužnosti. To je verovatno ako propusti neki izlet o trošku emitera.
Dakle, Cekićeva družina, ukoliko je posluži zdravlje i političke veze koje ima u vladajućoj većini, može da radi šta i koliko hoće.
Nigde se u zakonu ne pominje eventualna neobjektivnost, nesavesno delovanje, bahatost u javnim nastupima, dozvoljeni nivo alkohola u krvi tokom tih nastupa i slični detalji, kojima su se mediji u javnosti bavili analizirajući ponašanje pojedinih članova Saveta.
Pored zakona, ponašanje Saveta RRA podržavaju i pobednici na konkursu, što je donekle i logično, za izdavanje dozvola za emitovanje, pa je posle sastanka sa članovima Saveta održanog 12. jula saopšteno da predstavnici televizija Pink, B92, Avala, Hepi, Košava i Foks podržavaju rad RRA, koji je uveo red u oblasti radiodifuzije. Evo, kada vidite ko je dao podršku Radiodifuznoj agenciji sve vam je jasno. Koliko god da je dobijena ova podrška, potpuno je razumljiva; posle milionskih ulaganja nijednom pobedniku ne bi odgovaralo da posle godinu dana čitava stvar padne u vodu.
Najteže je objasniti ćutanje drugih državnih institucija. Ako vlasnici ove ili one televizije imaju razloga da ćute ili podržavaju, nejasno je zbog čega neko čija bi reč morala da se sluša ne lupi šakom o sto i prekine ionako predugačku istoriju o Savetu RRA i konačno uvede red u oblast radiodifuzije.
Tačno je da zakon štiti članove Saveta, kao da nisu obični ljudi, već, u najmanju ruku, jedini preostali primerci džinovskih pandi, ali je isto tako tačno da taj zakon može da se promeni, doradi ili adaptira ukoliko ne odgovara potrebama društva. Potrebe društva svakako nisu potrebe elitnog medijskog društva, kao što neke političke stranke imaju većinu u tim društvima.
U preostalom vremenu osvrnuo bih se, kao što sam rekao u uvodnom delu, na izveštaj o nadzoru nad radom emitera u 2008. godini, posebno tokom predizborne kampanje. Tu su teškoće predstavljale okolnosti i činjenice da u Srbiji, protivno važećem Zakonu o radiodifuziji, i dalje opstaju emiteri čiji su osnivač lokalne, odnosno regionalne zajednice, koje se sada na silu guše, a za koje je zakon predviđao status javnog servisa; javnog servisa, to moram da podvučem, zato što nije javni servis evropske Srbije, nego javni servis Srbije. To je prosto zaključak, zato što pretplatu preko brojila za struju plaćaju građani Srbije, a ne građani Evrope.
Molim vas da termin "evropski" izbacite iz ovog naziva, posebno u predizbornoj kampanji, jer i to ide u prilog onome ko se zalaže za evropske vrednosti koje nas unazadiše.
Dakle, u praksi to znači da emiteri u statusu javnog servisa sve emisije koje su izlazile izvan okvira njihove zakonske obaveze nisu tretirali kao predizborne, niti su ih tako označavali, iako je u najvećem broju slučajeva nedvosmisleno bila reč o predizbornom programu. Ovakav običaj su stekli emiteri koji nisu u statusu javnog servisa. RRA je ovakve događaje, kao, predvidela, propisala da se svi izborni sadržaji, bez obzira na to da li je reč o obaveznim ili ne, da li je reč o redovnim ili vanrednim emisijama, moraju kao takvi označiti.
Nepoštovanje ove obaveze donosi opasnost da emiteri favorizuju neke liste i kandidate na taj način što će ih plasirati u okviru redovnih emisija, dakle izvan onog dela programa koji se tretira kao predizborni program, i tako de fakto napraviti neravnotežu među učesnicima na izborima.
Mi za to imamo primera koliko god hoćete. Zašto je to tako, postavlja se pitanje.
U kampanji za predsedničke izbore, ja ću samo navesti neke primere kako bi ova moja priča bila kompletna, emiteri nisu razumeli potrebu da se sve emisije sa predizbornim sadržajem kao takve i označe. Zato je Agencija bila obavezna da prepozna obaveze emitera i da na to skrene pažnju. To je Agencija uradila samo kada je u pitanju "Palma plus", a za sve ostale medije nije ispoštovala svoju odredbu koju je donela, vezano za ponašanje emitera u predizbornoj kampanji.
Posebnu teškoću u kampanji pričinjavali su sadržaji koji su imali posredan predizborni značaj, ne veliki, ali u užem smislu nisu bili deo predizborne kampanje, kažu emiteri, što apsolutno nije istina. Pre svih, to je potpisivanje SSP sa EU, kao i potpisivanje ugovora između Fabrike automobila u Kragujevcu i "Fijata", i gasnog sporazuma sa Rusijom.
Izveštaji i izjave o ovim događajima i analize nisu tretirani kao predizborni sadržaji, a znate šta su ove tri stvari donele vladajućoj većini danas, polazeći od pretpostavke da je reč o događajima koji su se na sličan način mogli odvijati i van predizbornog konteksta.
Sada pogledajte kako se "vanpredizborni konteksti" koriste u predizbornoj tišini i koliko ti "vanpredizborni konteksti" koštaju građane Srbije i gde je danas "Zastava", sa kakvim modelom i načinom delovanja, gde je danas SSP koji nam na godišnjem nivou uzima trista miliona evra, a kako funkcionišu ostale odluke koje su bile mimo predizborne tišine i kampanje. Služba za nadzor i analizu se ograničila samo na to da beleži te događaje, ne upuštajući se u ocenu da li je u pitanju kršenje predizborne tišine.
Sada dolazimo do onog najzanimljivijeg, a to je da se prekršaji emitovanja neoznačenog predizbornog sadržaja, što je prekršaj opšte odredbe člana 1. stava 2. Obavezujućeg uputstva, kako je već naznačeno, do tog prekršaja su dolazili emiteri i sadržaji u kojima se pojavljuju predstavnici lista, doživljavaju kao predizborni sadržaj samo kada je reč o predizbornim aktivnostima u užem smislu reči, a nastupe u tok-šou emisijama, u kojima pojedinci prednjače više nego što je sama tema nastupa, ili zabavnom programu ne vide kao predizborni program. Zbog čega se događa najčešće ova vrsta prekršaja? Nemojte da vas čudi, ni posle izbora ni pre izbora, kada političari imaju neke druge uloge da bi stekli neki jeftin politički poen vezujući za sebe masu koja možda sluša narodnu muziku, koja možda sluša zabavnu muziku, masu koja pleše, masu koja podržava gej populaciju itd.
U programima televizijske kuće B92 i Radija B92 uočena je nenaklonost prema nekim listama i političarima. To su pre svih (ovo je izdvojeno u izveštaju Radiodifuzne agencije) SRS i Vojislav Koštunica. Međutim, zaključak o nejednakom tretmanu na ovoj televiziji i radiju ne može se izvesti na temelju vremenske zastupljenosti (pazite sada odgovor), već na osnovu načina na koji se emiter bavio predizbornim sadržajima, a to je svakako pristrasan način izveštavanja, izbor gostiju u emisijama i druge stvari. Tih negativnih pojava svakako za B92 i Studio B nema u izveštaju Radiodifuzne agencije jer bi, u suprotnom, oni morali da kose svoju odluku, a to je da izreknu javnu opomenu toj televiziji i radiju, što svakako nije urađeno.
Kao ekscesan slučaj u predizbornom izveštavanju može se oceniti i regionalna televizijska kuća, i po zastupljenosti lista (navešću jedan primer, Bošnjačka lista Sulejmana Ugljanina je deset puta zastupljenija nego sve ostale liste zajedno) i po načinu izveštavanja, s obzirom na to da izveštavanje o političkim protivnicima poprima razmere medijske satanizacije. To je ono što smo mogli videti u predizbornoj kampanji. Ova televizija je sredstvo političkih obračuna za račun Bošnjačke liste i višestruki je prekršilac kodeksa i temeljnih propisa koji regulišu ponašanje emitera kada je reč o informativnom programu i predizbornom programu, navodi se u izveštaju RRA.
Preporuka Saveta RRA da plaćeni predizborni termini u toku dana ne prelaze 90 minuta, odnosno 30 minuta u tzv. prajm-tajmu, nije poštovana. To je najgori, grub prekršaj koji je mogao da zabeleži RRA, što je dokaz da nije radio svoj posao kako treba.
Može se reći da u pogledu opšteg poštovanja predizborne regulative i profesionalnog nivoa informativnog programa postoji razlika između televizija čije je sedište u Beogradu i televizija čije je sedište u nekom od gradova u unutrašnjosti Srbije.
Čak i kada se ogluše o opšta novinarska načela u cilju da medijski potpomognu neke liste i kandidate, emiteri iz Beograda to čine na finiji način i taj prekršaj ostavlja manji utisak nego prekršaj u unutrašnjosti Srbije, što se svakako ne definiše kao neprekršaj.
Sada bih se osvrnuo na pregled pojedinih emitera kako biste imali potpunu sliku. Kanal RTS 1 – u prilozima van bloka moguće je izvesno posredno davanje prednosti, korišćenje državnih funkcija liste ZES koje su u vezi sa SSP, energetskim sporazumom sa Rusijom i potpisivanjem memoranduma o saradnji "Zastave" i "Fijata", čemu je najveću pažnja data u samoj predizbornoj tišini. To je najviše favorizovano na RTS 1.
RTS 2 – dva dana pre predizborne tišine, iako u RRA to nisu zabeležili kao prekršaj, to moram pomenuti, prikazana je emisija "Evronet vikend", produkcijske grupe Mreža, u kojoj su građani anketirani da li bi nam bilo bolje ulaskom u EU. Osim što je evidentan i jasan prekršaj predizborne tišine, ovo je i prekršaj Uputstva RRA, na šta RRA nije reagovao i nije izrekao nijednu vrstu opomene.
Radio-televizija Vojvodina – u informativnim emisijama, kao i u ostalom informativno predizbornom sadržaju, kandidati na izbornim listama za pokrajinske i lokalne izbore na teritoriji Vojvodine bili su zastupljeni u odnosu na ostale kandidate mnogo više. No, to se može objasniti različitim stepenom aktivnosti koje su kandidati imali na tom području, pravda se RTV. Kada uzmemo procenat od ukupnog prostora koji koristi RTV, vidimo da je 37,7% koristila samo lista ZES, a da ostale političke stanke nemaju ni trećinu od toga.
Ostalim danima na RTV, u periodu predizborne kampanje, u informativnim emisijama (vojvođanski dnevnik) zabeleženi su prilozi emitovani izvan predizbornog bloka koji se tiču redovnih aktivnosti državnih i političkih funkcionera u kojima ima elemenata predizborne promocije. Ovde opet imam stenogram, tačnije, izvinjavam se, procenat zastupljenosti lista, gde lista ZES uglavnom prednjači.
Ne mogu da zaobiđem čuvenu televizijsku kuću B92, osnovno medijsko glasilo DS i vladajuće većine. Kada uzmemo u obzir ko je osnivač B92, koliko Amerikanci imaju akcija u toj medijskoj kući (38,7%), da su na spisku osnivača prijavljene i firme registrovane u Njujorku, recimo, MDLF, koja je u vlasništvu Džordža Soroša, i kada pogledamo u čijem cilju i po čijem nalogu i na osnovu kojih finansijskih sredstava funkcioniše, lako se može zaključiti da je B92 osnovno glasilo Demokratske stranke. Daću vam dokaz za to. U izbornim blokovima predstavljene su uglavnom aktivnosti najrelevantnijih koalicija i stranaka, ali uz uzdržan kritički stav, često sa negativnom konotacijom prema predstavnicima SRS, sa potenciranjem navodnog sporazuma o postizbornoj saradnji.
Ovo je izveštaj agencije, ovo nije izveštaj sa nekog foruma. Ovde prednjači predizborni sadržaj liste ZES (34,1%), to su centralne informativne emisije; izveštaji sa konferencija za štampu – izveštači su koristili model "novinari su pitali" i time sebi pribavili ekskluzivno pravo da izaberu šta će pustiti u javnost a šta ne, u cilju kompromitovanja izrečenih gledišta nekih političkih aktera koji su možda bili kandidati, posebno od strane SRS.
U emitovanom prilogu, u kojem se govori da su predstavnici Srpskog nacionalnog veća (pogledajte sad ovu vrstu zloupotrebe) na Kosovu i Metohiji najavili da će podneti krivičnu prijavu protiv Borisa Tadića, Božidara Đelića i Vuka Jeremića zbog potpisivanja SSP, Jakšića i Ivanovića novinari su pitali da li je istina da mesečno primaju po nekoliko stotina hiljada dinara i da li je poziv biračima da glasaju za SRS i DSS zasnovan na privilegijama koje omogućava Ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
Sada pogledajte paradoks, kako se kose dve vrste informacija, a kako se onaj ko je dao kvalitetnu i pravu informaciju, sa dobrim razlogom, degradira činjenicama koje uopšte nisu predmet predizbornog toka i činjenicama koje su apsolutno neistinite. Na ovo se nije oglasio nijedan predstavnik vladajuće većine, nije reagovala ni RRA i nisu date opomene nikom.
Naveo bih još nekoliko primera osnovnog kršenja kodeksa, posebno od strane Demokratske stranke – poseta Dragana Đilasa Ivici Lazoviću, ranjenom za vreme kontramitinga SPS 1996. godine. Ironija je, gospođo Đukić-Dejanović, što ste danas zajedno u vlasti sa takvim ljudima. Korišćeni su neobeleženi arhivski snimci ranjenog Lazovića, predizborni blok kojim dominira lokva krvi na pločniku, što predstavlja moguće kršenje kodeksa, tačke 2. stava 5. koja govori o tačnosti. Dakle, kontramiting nije napravila Socijalistička partija Srbije. Ovaj gospodin, Ivica Lazović, nije bio u lokvi krvi i snimak nije arhivski ni obeležen, niti govori o kome se radi. Ovo kršenje osnovnog kodeksa ponašanja od strane Demokratske stranke, u vidu promocije stranke odlaskom Dragana Đilasa u posetu, dovoljno govori o tome da RRA nije nikada slične situacije ni pomenula, a ne kaznila ili javno opomenula.
Međutim, potpisivanju SSP sa EU posvećena je velika pažnja i mimo predizbornog događaja. Osim toga, raznoraznim povodima, kao što su potpisivanje SSP, sporazum "Fijata" i "Zastave", reagovanja najviših državnih funkcionera (ujedno, to su i glavni reprezenteri kampanje liste ZES) Borisa Tadića, Božidara Đelića, Mlađana Dinkića (sad se svi oni nabrajaju) u centralnoj informativnoj emisiji van predizbornih blokova tonski su emitovana 34 puta. Još uvek pričam o B92.
Istovremeno, predstavnici vlasti okupljeni u koaliciji DSS i NS Aleksandar Popović, Vojislav Koštunica, Velimir Ilić, Andrija Mladenović tonski su emitovani samo osam puta, a opozicioni predstavnici SRS, Gordana Pop-Lazić i ostali, svega pet puta.
Dakle, ovaj izveštaj dovoljno govori u prilog mojoj tezi da B92 nije poštovao odredbe Radiodifuzne agencije, a da RRA nikada nije reagovala na to.
Predstavnici LDP (Čedomir Jovanović) i SPS (Ivica Dačić) van izbornog bloka su u centralnoj informativnoj emisiji tonski emitovani samo po jednom. Dakle, vidi se činjenica i u ovoj tabeli da je 49,6% informativnog predizbornog sadržaja centralne informativne emisije koristila isključivo lista ZES.
Da donesem zaključak o izveštavanju za B92 u predizbornoj kampanji. To je konačno ocena gde se moraju sagledati kodeks i uputstva 1. i 3, odredbe 2, 12 i 2 kodeksa koji kaže da je zabranjeno pod formom informativnog i bilo kog drugog programa voditi predizbornu kampanju u bilo čiju korist ili diskriminaciju partije ili kandidata. Imajući u vidu da su učesnici u izbornim programima svom emitera imali nedvosmisleno jednake termine, nije ni čudo što je obmana i manipulacija građana Srbije na toliko velikom nivou.
Pošto nemam puno vremena, da kažem još nekoliko stvari o medijskoj kući B92. Dakle, jedan od najvećih akcionara u medijskoj kući B92 Džordž Soroš je opštepoznat kao osnivač Instituta za otvoreno društvo koji finansira demokratske promene širom Evrope, širom istoka i te demokratske promene smo osetili baš preko te medijske kuće. Sličan primer jeste i puč 5. oktobra, koji je napravljen i koji je organizovan tako da je i ova zgrada u kojoj sedimo danas bila do te mere oštećena da je samo Soroš mogao da plati njenu otplatu.
Međunarodna krizna grupa dobija novac od Soroševih organizacija, sa ciljem destabilizacije regiona u svetu. U prilog tome jesu posledice Soroševog humanizma – primer poljskog duga od dvesta milijardi dolara; zalaganje za abortus i propaganda homoseksualizma u zemljama istočne Evrope, zahvaljujući dominaciji Soroša. Posle se pitamo ko drži kabl u Srbiji, ko finansira određene medijske kuće.
I taj primer i dokaz se najbolje vidi baš u Srbiji. Džordž Soroš je jedan od potpisnika peticije za bombardovanje Srbije. To neće da kaže niko. Javno je u više navrata podržao razbijanje SFRJ, davao je novac slovenačkim, hrvatskim, muslimanskim i šiptarskim separatistima kako bi potpomogao to razbijanje. Finansirao je eksploataciju ruskih resursa i siromašenje Ruske Federacije, što je opštepoznato. Finansirao je i finansira medije koji su nosioci srbofobije. Finansira nezavisno Kosovo i Metohiju i divlju eksploataciju srpskih resursa u južnoj srpskoj pokrajini.
Posle ću vam reći nešto i o kandidatima sa teritorije Kosova i Metohije.
Dao bih još jedan primer satanizacije Radija B92 prema političkim neistomišljenicima – vođenje negativne kampanje protiv koalicije DSS - NS i SRS tako što su pod maskom predizbornog izveštavanja nastojali da politički kompromituju predstavnike istih lista. Kako? Emiter je van izbornih blokova kao državne aktivnosti pratio izjave Borisa Tadića, Đelića, Dinkića, Jeremića i ostalih, pri čemu su vrlo često te izjave bile očigledno u direktnoj funkciji kampanje. Jedan od famoznih primera zloupotrebe jeste informacija da je lider "Stroja" podržao DSS i SRS, uz napomenu da je njihov lider osuđen na godinu dana zatvora zbog raspirivanja verske i nacionalne mržnje. Pogledajte u čemu se sve vidi zloupotreba jednog radija.
Osvrnuo bih se na Studio B, tzv. beogradsku kuću, koju finansiraju građani Beograda, a koja je javno glasilo Gradske skupštine opet DS, koja je nekorektno izveštavala o otimačini opštine Zemun, koja je prenosila izveštaje sednice Skupštine grada na način koji je njoj odgovarao, koja nije pozvala u goste i realnim tretmanom dala prednost gostima opozicije u odnosu na pitanja gledalaca, koja je fingirala pitanja i odgovore koje treba gost da da u toku tog emitovanja, pripremala ljude koji će u emisiji da budu učesnici i pripremala pitanja.
Onda smo došli do zaključka da su građani poprilično dobro upoznati sa radom Gradske skupštine, koja nema direktan prenos, a u Gradsku skupštinu je zabranjen ulaz običnim građanima, po novom poslovniku, osim ako se ne najave nekim specijalnim viznim režimom da uđu u zgradu Skupštine grada Beograda, kao da je to skupština Demokratske stranke, a ne građana Beograda.
Dakle, zaključak je, na osnovu tog primera, da je to politička televizija Studio B.
Regionalna televizija Novi Pazar je, kao nijedna druga televizija koja je bila objekat nadzora, navodi se u saopštenju, pretvorena u predizborni instrument jedne partije, i to Bošnjačke liste za evropski Sandžak. Na predizborni program utrošeno je 29 sati i 43 minuta, više nego na bilo kojoj televiziji. Samo u jednom danu, 8. 5, Bošnjačka lista imala je šest sati i 45 minuta predizbornog programa, od čega je oko pola sata predizbornog programa Jedinstvene srpske liste, a ostali sadržaji išli su u prilog Bošnjačkoj listi za evropski Sandžak. Na ovoj televiziji je emitovano o Bošnjačkoj listi deset puta više sadržaja nego o svim ostalim listama zajedno, i to vam je od ukupnog zakupa 93,8%, po izveštaju RRA.
Spot ZES, slika prva: fotografija Vuka Draškovića, najnovijeg datuma, sa uzdignuta tri prsta; ispod logo u kome piše –koalicija ZES broj 1, i potpisani su Tadić, Drašković i Ljajić.
Glasajući za broj 1 glasate za, pa onda ide nerealnost koja je predstavljena. Slika druga: i dalje ostaje potpis, a sledi snimak tonski namontiran, neobeležen kao arhivski – govori Vuka Draškovića na skupu u Raškoj 1990. godine. Dakle, nepotpisan govor stoji u spotu liste ZES. Godina 1990. jeste godina u kojoj je Vuk Drašković bio tzv. opozicionar, a sada je ta koalicija doprinela da se on čak i u spotu nađe, vezano za te devedesete godine. Slika treća: najnoviji snimak Borisa Tadića i Ljajića sa nekog skupa i opet na početku i kraju spota slika od početka, fotografija Vuka Draškovića, da bi se završilo snimkom Tadića koji aplaudira, i na kraju još jednom Drašković od početka, uz potpis - koalicija Tadić, Drašković, Ljajić, glasajte za 1.
Pošto ovo nije bilo dovoljno jasno, u obavezi sam da vam to malo pojasnim. Govori Vuka Draškovića nisu označeni kao arhivski materijal, što predstavlja prekršaj kodeksa koji je doneo Savet RRA. Materijal je dokazao da je nedvosmisleno reč o malicioznoj montaži. Nije naznačeno čiji je spot, kao ni ko je platio njegovo emitovanje. Isto pitanje se postavilo tada, isto pitanje smo i mi postavili – ko je platio emitovanje osnivačke skupštine u "Sava centru" novoformiranih engleskih i američkih stranaka, čime je povređen kodeks emitera, prilog 2. tačka 2) i prilog 1. tačka 4)?
Spot Sandžačke demokratske partije počinje video materijalom za koji je naglašeno da nije preporučljiv za osobe mlađe od 18 godina. U skupu u Tutinu Rasim Ljajić kaže – molim vas, nemojte napadati nikog drugog osim SDA u ovoj kampanji, pa sledi montirani snimak od 10. 9. 2006. godine, vesti koje kažu: na biračkom mestu ubijen je odbornički kandidat SDA Ruždija Durović, pa onda ide slika mesta ubistva, snimak sahrane, i – za ubistvo osuđeni pripadnici obezbeđenja predsednika SDP Rasima Ljajića. Snimak – bomba na kuću aktiviste SDA Mahmuda Hajrovića 14. 11. 2006. godine, montirani snimak; za ubistvo i pokušaj ubistva su osuđeni pripadnici obezbeđenja predsednika SDP Rasima Ljajića; član SDA Sandžaka Hasan Duvljak je poliven benzinom i zapaljen – montirani snimak.
Zamislite čime se sve služe političke stranke u predizbornim kampanjama da bi pripisale sebi neki politički poen! Ovo je najgrublje širenje mržnje jednih prema drugima, nebitno o kojoj listi se radi i o kojim nacionalnostima, ali Savet RRA na ovaj snimak nije reagovao i nije izrekao opomenu.
Još jedna stvar koja je veoma važna, a koju moram napomenuti jeste da se regionalna televizija uplitala u spor između TV Tutin i SDP u vezi sa nezadovoljstvom SDP-a načinom kako je na TV Tutin prikazan njihov skup. Prikazuje se reakcija TV Tutin koja je sama po sebi nekorektna i stvara utisak da na skupu SDP dominiraju pristalice Bošnjačke liste za evropski Sandžak. Ovo stoji u izveštaju RRA.
Navodi se intervju sa Bajramom Omeragićem, predstavnikom Bošnjačke liste i predsednikom vladinog Saveta za ravnomeran ekonomski razvoj, i kaže se da je u neobeleženom predizbornom programu, a sadržaj intervjua je velikim delom negativna kampanja u odnosu na ostale stranke SDP, LDP, DSS i G 17 plus, što svakako predstavlja kršenje kodeksa tačka 4) (zabrana partijske prisutnosti) i uputstva (indirektna politička propaganda).
Iz cele ove priče jasno je da program regionalne televizije predstavlja u celini fundamentalno kršenje predizborne radiodifuzne regulative, i jasno se vidi da nije bilo opomene.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako uzmemo u obzir da RRA ima jednog člana Saveta sa Kosova i Metohije i da je taj član Saveta predstavljen kao da je sa Kosova i Metohije, iako svi na Kosovu i Metohiji znaju da to nije istina, da se radi o kandidatu Živojinu Rakočeviću koji je urednik KIM radija, koji je poznat po tome da nije puštao srpsku narodnu muziku do 11. marta 2006. godine i da je na dan proglašenja smrti bivšeg predsednika Republike Srbije Slobodana Miloševića na radiju KIM počela da se emituje narodna muzika, koja je bila favorizovana naredna tri dana, i ako uzmemo u obzir činjenice da su povodom vesti o smrti Rugove na tom radiju bila tri dana žalosti i činjenice o tome ko je osnivač, tačnije ko je finansijer ovog radija, a to su američki, engleski i nemački predstavnici na Kosovu i Metohiji, očigledni je da KIM radio i njegov glavni urednik ne zaslužuju da budu kandidati ni za kakvu vrstu elitnog društva, koje treba da ima kontrolu nad medijima. Njegova saradnja je posebno ostvarena sa radijom i televizijom B 92.
Inače, radi se o licu koje je rodom i poreklom iz Morače, iz Crne Gore. Jedan je od četvoro ljudi koji su uništili najveći medijski nacionalni projekat namenjen srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji. Posebno podvlačim da su to KIM radio, "Kosma mreža" i "Glas juga", da su vrednosti tih javnih glasila koja je trebalo da funkcionišu u srpsku korist bila više miliona evra, a da danas ne vrede apsolutno ništa, jer traže pomoć predstavnika Amerike, Engleske i Nemačke da bi mogli da izdaju saopštenja koja predlaže vlada Kosova i Metohije.
Moram da pomenem sledeće ljude koji su učesnici razbijanja ovog projekta: sam gospodin Živojin Rakočević iz Morače iz Crne Gore, Goran Avramović iz Kragujevca, Predrag Radonjić iz Užica, koji živi u Beogradu, i Nektarije, to je sada Isak Vorgučić, inače nekadašnji direktor, a sadašnji vlasnik KIM radija. To je monah koji se razmonašio 2005. godine i koji je na konto toga servirao građanima Kosova i Metohije da je u pitanju glas crkve i da je u pitanju glas sveštenika, zbog čega je i sam vladika Artemije napustio ovu funkciju.
Kada uzmemo u obzir činjenicu da je, prema istraživanjima, procenat slušanosti KIM radija veoma mali, da "Glas juga" nije poslednjih godinu i po dana izdao nijedan list, osim u proteklih mesec dana jedan broj koji govori više o šiptarskoj vladi nego o Srbima i stanju Srba na Kosovu i Metohiji, jasno je da je ova RRA komisija ili savet iskoristila vladajuću većinu, pod natpisom – na teritoriji Kosova i Metohije, gde imenuje člana, ne bi li to imalo neku blažu verziju.
Mi iz SRS se apsolutno slažemo da treba da postoji zastupljenost u regionu, ali vrlo dobro poznajemo prilike na Kosovu i Metohiji i svi znamo da nema direktnog obaveštavanja sa Kosova i Metohije, da nema direktnog uključenja, da nema linije, da se pod drugim nazivima medijske kuće dole registruju da ih vlada Kosova ne bi ugušila, da imaju probleme sa finansiranjem, da im je oprema loša, da nemaju prostorije, da koriste svoja službena vozila, da koriste telefone privatne da bi doneli neku informaciju koja će pod znakom pitanja biti puštena na javnom medijskom servisu Srbije.
Kada uzmemo u obzir činjenicu da i sam Tijanić zna koliko ljudi na Kosovu i Metohiji ispred RTS-a prima platu, a radi u kosovskoj administraciji, kao što je montažer Marjan Ljubić koji radi u administraciji Kosova i Metohije, radnik je šiptarske administracije kao direktor odeljenja za obrazovanje i kulturu za opštinu Štrpce, a prima platu u RTS-u, a RTS nije pustio nijedan prilog o toj opštini poslednje četiri godine... I, ako je pustio prilog, pustio je prilog o tome da li su odbornici DS Stanko Jakovljević i Radojica Mrđinac zaboli tablu republike Kosovo, zastavu Albanije i zastavu EU na ulaz u opštinu Štrpce. Da ne pričam o izveštavanju koje treba da bude prioritet u odnosu na onog koji izveštaj daje. Ako je legalno izabrana vlast, primera radi, u opštini Štrpce dala saopštenje da je obavestila i predsednika Republike, i premijera i sve nadležne institucije, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, da su odbornici DS stavili tablu, kao predstavnici šiptarske vlade ili gradonačelnici Štrpca, na kojoj piše – Kosovo republika, s jedne strane albanska zastava, s druge strane EU, o tome reakcije u javnom servisu Srbije nema, nijednog saopštenja nije bilo.
Postavlja se pitanje, ako imamo ljude koji primaju novac od RTS-a i žive na Kosovu i Metohiji i rade za šiptarsku administraciju, zbog čega je tako neobjektivno obaveštavanje sa Kosova i Metohije predstavljeno u medijskom servisu Srbije, ako ga je uopšte i bilo.
Moram da napomenem, primera radi, još jedan vid pritisaka na Srbe – u opštini Štrpce, u kojoj je 75% Srba, uzurpirana je od strane albanske administracije zgrada koja je služila kao dom kulture, tj. dom za mlade u opštini Štrpce; na njoj stoji albanska zastava, zastava EU, Nemačke, Engleske i Amerike i takođe nije bilo reakcije po tom pitanju, a Srbi su bili poprilično uznemireni.
Predsednik opštine je 15. juna obavestio predstavnike KFOR-a, UNMIK-a, OEBS-a, EULEKS-a i KPS-a, policiju, nakon čega je ukazao na posledice ovakvog čina Šiptara koji ima za zadatak provokaciju radi destabilizacije prilika u Srbiji, posebno na Kosovu i Metohiji.
Postavljamo pitanje – šta je uradio predsednik povodom ovog dopisa, šta je uradio premijer, šta je uradila Radiodifuzna agencija? Šta su uradili svi oni koji su morali da obaveste da je srpski narod na Kosovu i Metohiji u nezgodnoj situaciji? Važno je da su obavestili o stavu da li treba da plaćaju struju kosovskoj šiptarskoj vladi ili ne; taj stav je iznet preko mreže Demokratske stranke, da treba plaćati, pa su čak organizovani neki sastanci u nekim restoranima, delio se novac švedske vlade, nekih odbora za pripremu sledećih lokalnih izbora koje sprovodi šiptarska vlada, i to takođe niko nije hteo da objavi.
Nažalost, u svemu tome prednjače funkcioneri Srbije koji imaju kao zadatak destabilizaciju terena, tako što će da uvode prinudne uprave u opštine gde su Srbi na vlasti, nije važno iz koje političke stranke.
O svemu ovome postoji neobjektivno obaveštavanje. Ne postoje opomene, ne postoje kazne; postoje opomene samo za one koji se ne slažu sa generalnom politikom vladajuće većine ili samog Soroša.
Molim Radiodifuznu agenciju da predloži vladajućoj većini da se ugasi ovaj zakon, da u skupštinsku proceduru uđe zakon koji je kvalitetan, koji će da uredi oblast medija. Inače ćete doći u situaciju da nas ubeđujete da je zemlja ploča, da je radio sve što svira, a da mi ne znamo kakvo je stanje i kakve su prilike, i kakve su volje, načini i želje vas vladajuće većine da uvedete medijski mrak onima koji ne misle kao vi.
Ako su milioni građana potpisali peticiju za direktan prenos suđenja dr Vojislavu Šešelju, a vi taj direktan prenos pustite u tri sata ujutru, to dovoljno govori koliko poštujete građane i dovoljno govori da li ti građani treba da plaćaju pretplatu.
Imao sam toliko u ovom izlaganju. U daljoj diskusiji priključiću se u odnosu na potrebu. Hvala.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe LDP, DSS i SRS, pa u skladu sa tim dajem reč narodnom poslaniku Zoranu Ostojiću.

Hvala, predsednice. Koleginice i kolege, za početak i zbog građana da pojasnimo o čemu danas ovde raspravljamo. Savet Radiodifuzne agencije ima devet članova, a u februaru je istekao mandat dvojici članova. Jednog predlažu nevladine organizacije, udruženja građana i on je predstavljao njih, a drugog novinarska i druga profesionalna udruženja.
U proceduri koja je potom usledila ta dva ovlašćena predlagača nisu mogla da se dogovore o dva kandidata za svakog od njih i predložila su po troje ili više. U svakom slučaju, Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije nije uradio nešto što je, po našem sudu, morao i zbog toga ovde imamo gubljenje vremena i nepotrebne izmene Zakona koje ne diraju u suštinu, a mogli bismo trošiti to vreme na suštinu.
Odbor je mogao učiniti dve stvari. Kad već ovlašćeni predlagači nisu mogli da se dogovore oko dva kandidata, od kojih bismo mi birali jednog, mogao je sam da predloži nama poslanicima dva kandidata, a mogao je da kaže – u redu, izvolite, gospodo poslanici, sve kandidate koji su stigli od ovlašćenih predlagača.
To bi bilo normalno, jer član koji sada menjamo na zahtev 121 poslanika vladajuće većine glasi: "Svaki ovlašćeni predlagač podnosi nadležnom odboru Skupštine listu na kojoj se obavezno nalaze dva kandidata za člana Saveta...". I nalazila su se na tim listama dva kandidata, čak i više. Zaista mislim da je tumačenje koje je vladajuća većina izvukla da bi odložila izbor članova Saveta RRA kojima je istekao mandat krajnje nategnuto, cinično i licemerno. Zašto? Zato što je time nezakonito produžen mandat onima kojima je istekao mandat.
Drugo, kad se kaže obavezno, pisac Zakona iz 2002. godine mislio je da moraju da budu bar dva, da ne bude jedan. Znači, obavezno mora da bude izbor između. Zašto obavezno dva? Znači da može da bude i tri. Šta se ovde desilo? Zato upućujem kritike vama, gospođo Kolundžija, jer vi predstavljate 121 poslanika.
Još letos smo vas upozorili da u februaru ističe mandat članovima RRA (o tome će kolega Andrić, koji je u tome učestvovao, više govoriti), ali vi niste uspeli da izlobirate vama poželjne članove. Novinarska udruženja i profesionalne organizacije su predložile neke članove, nisu mogli da se dogovore. Takođe, ni nevladine organizacije i udruženja građana.
Bože moj, moguće je da se i sutra ti različiti subjekti ne dogovore oko dva. Šta ćete vi dobiti time što ćete izbaciti reč obavezno? Biće da svaki ovlašćeni predlagač podnosi nadležnom odboru Skupštine listu na kojoj se nalaze dva kandidata za člana Saveta. Neće pisati obavezno. Nalaze se dva, i onda će postojati tri.
Sve ovo što predviđate mogli ste da uradite, da ne gubimo vreme, ali je problem očigledno u tome što se niste dogovorili. Niste izlobirali, razni su interesi u vašoj vladajućoj većini, tačnije, verovatno u vašoj stranci, jer Agencija zaista kontroliše medijski prostor Srbije. Suština je da se u tom medijskom prostoru Srbije, recimo, kroz reklame godišnje troše desetine i desetine miliona evra i očigledno je da neko, blizak predsedniku vaše stranke, nesumnjivo, ima interesa da to dalje kontroliše.
Zato mislim da vi kupujete vreme, a mi gubimo vreme, da biste vi izlobirali koga treba i da se ništa ne bi promenilo. Zato mislim da smo mogli ovo da izbegnemo, da ste vi, na kraju krajeva, ako želite da kontrolišete sve, a očigledno želite, imali vremena pre februara da odradite taj posao, koji ćete očigledno sada morati da radite da biste usaglasili te različite interese i da se ništa u medijskoj sferi ne bi promenilo.
Moj uvaženi kolega Šami, kao i drugi poslanici koji su pre mene govorili nalazili su razne zamerke RRA, i one stoje manje ili više, ali ne bih o tome sada pričao jer to nije tema ovog zakona. Prirodno je da gospodin Šami ne pominje, recimo, nešto što se samo naizgled i lažno zove javni servis.
To je moja najveća zamerka Agenciji, koju vi očigledno pokušavate da kontrolišete. Nemamo mi, gospođo Kolundžija, javni servis, na čelu sa ovim potrčkom Karićevim, koga ste vi usvojili od Koštunice. Prirodno je da gospodin Šami njega ne pominje, jer je postavljen u vreme kada je bila njegova stranka, ali ste ga nasledili, očigledno, sa velikim zadovoljstvom izabrali ga ponovo i članovi Upravnog odbora koji je postavio RRA, iz vaše stranke, vama bliski ili bliski predsedniku, glasali su za njega.
Verujte mi, gospođo Kolundžija, pričamo o evropskim integracijama i novim vrednostima, nema novih vrednosti ukoliko Srbija zaista ne dobije javni servis, javni servis koji će otvoriti ona pitanja koja ovaj sluga svih režima, od Mire Marković do Borisa Tadića, nije u stanju.
Neću govoriti o kriminalu i korupciji. Doći će vrlo brzo vreme za to. Sada samo pričam politički. Neće Bajden doći u Skupštinu, ne zbog toga što ga čega ovo. Neće Bajden doći u Skupštinu zato što se ova skupština od strane vaše vlade mesecima ponižava, razvaljuje. Ovde se razvaljuje demokratija i parlamentarizam, a najbolji dokaz je to što taj čovek koji ne dozvoljava da se otvore pitanja, koji radi druge stvari za koje su nadležni drugi organi, ali govorim samo o vrednosnim sudovima, čovek...
Vi ste dopustili da RRA izabere Upravni odbor koji je potpuno pod kontrolom onoga što mi zovemo kreator politike zločina. Zločincima se sudi u Hagu, ali oni koji su tu politiku kreirali žive; jedan je veoma star, i on kontroliše, jer zna da sloboda i otvoreni javni servis koji bi propagirao stvarno evropske ideje nije u interesu te politike zločina. I to vam je najveća zamerka, zbog ove manipulacije i gubljenje vremena oko potpune kontrole koju želite da nastavite. Hvala.