Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Šestu sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuju 123 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Vesna Marjanović i Donka Banović.
Prelazimo na 61. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADIODIFUZIJI (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela grupa od 121 narodnog poslanika.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa.
Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta. Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati narodni poslanici: narodni poslanik Zoran Šami Poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica, narodni poslanik Aleksandra Janković Poslaničku grupu NS, narodni poslanik Milan Avramović Poslaničku grupu SRS, narodni poslanik Đorđe Milićević Poslaničku grupu SPS-JS.
Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, gospođa Kolundžija, želi reč?

Poštovana gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, grupa od 121 narodnog poslanika podnela je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji na osnovu odluke Odbora za kulturu i informisanje, održanog 26. februara 2009. godine, po kojoj Odbor zaključuje da je potrebno pokrenuti postupak za izmene i dopune odredaba iz Zakona o radiodifuziji koje regulišu izbor saveta i postupak predlaganja kandidata, jer su uočene nedorečenosti u tom delu Zakona, a takođe i organizovati sastanak sa ovlašćenim predlagačima kako bi se usaglasio predlog teksta zakona.
Naime, radi se o sledećem. Na osnovu činjenice da je za dvoje članova Saveta Radiodifuzne agencije istekao mandat i da je Skupština u skladu sa zakonom pokrenula postupak za predlaganje novih kandidata, došli smo u situaciju da su u postupku predlaganja ovlašćeni predlagači, koji su imali obavezu, prema Zakonu, da usaglase svoje predloge i da predlože dva kandidata od svih kandidata, na osnovu kojih Odbor predlaže Skupštini izbor dva kandidata... Desilo se da ovlašćeni predlagači nisu bili u mogućnosti da usaglase svoje predloge, te su tražili da skupštinski odbor, odnosno Skupština, na osnovu više predloga no što je zakonom propisano, bira predstavnike Saveta Radiodifuzne agencije.
Kako Zakon o radiodifuznoj agenciji nije predvideo mogućnost da Odbor u ovakvoj situaciji skraćuje ili menja listu ovlašćenih predlagača, nakon jednog dugog postupka koji je trajao od februara meseca pa takoreći sve do danas, mi smo došli u situaciju da je jedino rešenje za ovakvu situaciju, jedini način da se izbegne blokada rada Saveta Radiodifuzne agencije da se izmeni Zakon o radiodifuziji i to upravo u onom delu koji reguliše pitanja vezana za izbor članova Saveta Radiodifuzne agencije.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona nalazi se u članu 97. tačka 10) Ustava Republike Srbije, po kojem Republika Srbija uređuje, obezbeđuje, između ostalog, i sistem u oblasti javnog informisanja. Ove izmene Zakona se odnose isključivo na postupak predlaganja članova Saveta Radiodifuzne agencije i stvaranje mogućnosti da, ukoliko bi se ponovile situacije da ovlašćeni predlagači nisu u stanju da usaglase svoje predloge, to može da uradi nadležni skupštinski odbor.
Istovremeno, ovim zakonom skraćeni su rokovi u postupku predlaganja i izbora članova Radiodifuzne agencije, jer se pokazalo da u slučaju iznenadnog prestanka mandata člana Saveta Radiodifuzne agencije sam proces predlaganja i izbora kandidata traje previše dugo, čime se dovodi u pitanje efikasnost i mogućnost rada Saveta Radiodifuzne agencije.
Kako se zaista radi o promenama koje treba da omoguće da ova vrlo važna nezavisna institucija radi u skladu sa zakonom i da nema problema u izboru svojih članova, pozivam sve narodne poslanike da glasaju za ovaj predlog zakona, jer ćemo time zaista omogućiti da Savet Radiodifuzne agencije bude uvek u punom sastavu i da radi u skladu sa zakonom ono što su mu ovlašćenja. Hvala vam.

Zahvaljujem i obaveštavam vas da će narodni poslanik Nenad Prokić predstavljati Poslaničku grupu LDP po ovoj tački dnevnog reda.
Da li predstavnici ili predsednici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Ima reč narodni poslanik Nenad Prokić. Izvolite.
(Narodni poslanici SRS sve vreme ispred sebe drže parole na engleskom jeziku: "Biden, you fascist scum, go home.")

Poštovana predsednice, kolege poslanici, ja bih samo da ukažem na greške u proceduri, jer politička stranka na vlasti nije želela da Odbor bude patron i da presuđuje između više od dva kandidata, a sada se upravo to čini, i to na zakonskoj osnovi.
Dakle, izmene i dopune možda tehnički rešavaju ovaj problem, zbog neaktivnosti ili javašluka vladajuće stranke je on i nastao, ali to suštinski neće rešiti nijedan problem u radiodifuziji.
To nastavlja jednu tenziju između države i Skupštine, koja treba da izabere članove RRA, i različitih ovlašćenih predlagača, kojima je sama država dala da budu ovlašćeni predlagači. Dakle, to je jedno agresivno nametanje i mešanje države. Ne mogu da se otmem utisku da se to čini zato što nisu... ili su zaboravili da imaju svog kandidata između ovih predlagača u RRA. Zaboravili su da imaju svog kandidata i sada se ceo proces ponovo pokreće zbog toga da bi ga imali, jer su zaboravili. Ne vidim drugog razloga.
Naše mišljenje o radu nezavisnih regulatornih tela je generalno negativno, upravo zbog ovakvog mešanja države u njihov rad. Nakon ovakvih poteza, gde je nezavisnost u radu tih tela? Gde je samostalnost i gde je odgovornost? Šta ako oni opet ne predlože onako kako ste vi zamislili? Hoćemo li celu proceduru ponoviti ili ćemo onda mi biti patroni, ono što sada ovoga puta pokušavamo da ne budemo? Eto, ja upozoravam samo na to da se ta osnovna ideja o nezavisnosti tih regulatornih tela na ovaj način jednostavno briše. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč gospođa Nada Kolundžija.

Dakle, postoji razlika ukoliko zakon ne predviđa i ne daje nikakvu mogućnost da Odbor arbitrira u predlozima, odnosno da Odbor skraćuje listu i bira ukoliko lista nije napravljena u skladu sa zakonom. Dakle, ovaj zakon koji je sada na snazi ne ostavlja nikakvu mogućnost. U slučaju da je Odbor preuzeo, da je sama Skupština preuzela na sebe da od više kandidata koji nisu bili u skladu sa zakonom ona bira dva kandidata, mi bismo tada kršili zakon.
Dakle, postoji razlika između činjenice da mi hoćemo na zakonit način da uredimo ovo važno pitanje i da, ukoliko se ovakve situacije ponove... Mi se nadamo da se neće ponoviti i da će ovlašćeni predlagači ubuduće u skladu sa zakonom, u njihovom interesu, sami predlagati i usaglašavati rešenja. Nije naša namera da se mi mešamo u njihove predloge i da mi arbitriramo njihovim predlozima. Naša namera je da oni poštuju zakon. U slučaju da u postupku predlaganja nisu bili u stanju da poštuju zakon do kraja, jedina namera je da stvorimo zakonske mogućnosti da tada ne bude blokiran rad ovako važne institucije.
Dakle, radi se samo o tome da smo mi imali situaciju da od avgusta meseca traje proces predlaganja kandidata, kada je predsednica Skupštine uputila dopis svim zakonom ovlašćenim predlagačima da u februaru ističe mandat dvojici članova Saveta RRA. Od tada traje proces i od tada ovlašćeni predlagači nisu bili u stanju da se usaglase i da potpuno u skladu sa zakonom predlože rešenja. Traženo je da Odbor mimo zakona, dakle kršeći zakon, uradi to umesto njih. Mi smatramo da je to nedopustivo i da, ukoliko pretpostavimo da ovakve situacije mogu da blokiraju rad, to treba da uredimo na zakonit način. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Šami. Izvinite, gospodin Prokić je hteo da kaže nešto kao repliku, je li? (Da.) Morate ponovo da stavite karticu.

Ne vidim u čemu je veća demokratija birati između tri kandidata, nego dva, jedino ako je to neki razlog zbog čega se ponavlja procedura.

 Zahvaljujem. Ima reč gospodin Šami.

Gospođo predsednice Skupštine, dame i gospodo poslanici, nažalost, o zakonu ću nešto kasnije, da bi … Izvinjavam se, da li bi moglo nešto da se uradi u vezi sa ovom galamom? (Zvono.)
Dakle, o samom zakonu ću nešto kasnije, međutim, nevolja je u tome što je predlaganje ovog zakona…
(Predsednik: Gospodo poslanici, molim vas da budete tiši, ometate gospodina Šamija. Molim vas da budete tiši. Izvolite, gospodine Šami.) (Zvono.)
Da bi se razumelo o čemu je ovde reč ova priča mora da se otvori na jednom drugom mestu – zašto uopšte skupštinski odbor, koji je hteo da radi svoj posao, nije mogao da radi svoj posao? Zašto je uopšte, kako to narod kaže, frka oko toga ko će biti, a ko neće biti član ove agencije? Odgovor na ta pitanja leži u onom drugom domenu, a to je – šta je ta agencija radila i šta je uradila u proteklim godinama?
Pre otprilike godinu i po dana, u prošlom sazivu Skupštine, jednom prilikom sam o tome govorio na odboru koji je nadležan za ovu problematiku. Tada sam ukazao na niz problema u vezi sa radom ili, bolje rečeno, neradom RRA. Od tog vremena ne da se ništa nije popravilo, nego smo stigli tamo gde smo stigli. U čemu su problemi?
Svojevremeno je Agencija predložila jedan cenovnik za televizije, koji je tadašnja vlada prihvatila i koji je takav da, praktično, gasi televizije. Da objasnim o čemu je reč. Godišnja taksa koju, recimo, jedna regionalna televizija treba da plati iznosi oko 200.000 evra. Kako sa tim stoji u drugim zemljama? Dovoljno je da vam kažem da je takva ista taksa u Bosni oko 18.000 evra, a u Hrvatskoj oko 20.000 evra. Znači, kod nas je deset puta više.
Ne moram da vas uveravam, tu sada ima još problema, ja ću ih navesti, da onaj ko želi da posluje ispravno, ko nema nikakve druge dotacije tu cenu, te pare ne može da zaradi. Posledica toga je da je trenutno pred zatvaranjem u zemlji Srbiji preko 35, a možda i svih 50 televizija, uglavnom regionalnih.
Posledica toga je da praktično na našem prostoru može da opstane jedino neka državna televizija. Kad kažem "neka državna televizija" mislim pre svega na televizije koje finansira naša država.
Od ovih poznatijih to je, naravno, javni servis, ali, s druge strane, tu je i Studio B, koji, protivno svakom zakonu, još nije privatizovan. Isto tako nije izvršena ni privatizacija brojnih regionalnih televizija, iako je to bilo propisano zakonom.
To nije sve. Republička radiodifuzna agencija ništa nije uradila da sredi situaciju na kablu. Pokrivenost nekih televizija koje uopšte nisu registrovane kod nas u kablu je vrlo velika. Da stvar bude gora, u kablovskoj televiziji nema nikakve konkurencije i praktično nam jedan operater (iza kojeg, uzgred budi rečeno, stoji Soroš) komanduje kompletnim kablom u zemlji Srbiji.
To nije sve. Televizija i strani programi koji se prevode na srpski jezik koji su na kablu uzimaju veliki deo kolača od reklama. Državna televizija, naš javni servis, protivno svim dobrim običajima po Evropi, takođe nema nikakvo ograničenje koliko sme da ima reklama, a običaj je da državna televizija, koju građani plaćaju svojim doplatama, nema veliki broj reklama. Nikome ne pada na pamet da ih ograniči.
Kada sve to saberete i oduzmete, dolazite na ono što sam rekao – mogu samo neke državne televizije. Naravno, ima i televizija čiji su vlasnici u inostranstvu, kako se to eufemistički kaže, većinski kapital je inostrani, ali jasno je da iza njih stoje neki inostrani interesi. Potpuno je prirodno da oni brane interese one države iz koje kapital dolazi, a ne interese države Srbije.
Istovremeno, RRA zapošljava preko 70 ljudi. Gde troši ove silne novce? Reći ću vam, na primer, godišnje plaća za zakup 1.100 kvadratnih metara prostora oko 400.000 evra; kome i kako, to pitanje sad neću da otvaram.
Dakle, potpuno je jasno da ako postoji, složio bih se sa gospodinom Prokićem, neko regulatorno telo koje ne da ne radi svoj posao, nego ga radi suprotno interesima zemlje Srbije, to je RRA. Zato je, gospodo, frka ko će da bude unutra, a ko neće da bude unutra. Zato su se razni ustalasali, zato ne mogu da se dogovore, veliki su interesi. Nažalost, lični interesi ili grupni interesi, a ne interesi države Srbije. Zato je postojao problem, gospođo Kolundžija.
Što se tiče ovog zakona, ne mislim da je dobar zakon. Prvo skrećem pažnju predlagaču da pogrešno broji stavove u članu 24. postojećeg zakona i da mora... Prekontrolišite, nije moje da vam ispravljam, ali očigledno ste se za jedan stav prebrojali u članu 24; to je inače član 1. vašeg zakona.
Samo ću jednu stavku da komentarišem. U prvom stavu člana 1. Zakona se briše reč "obavezno". Ta reč "obavezno" se odnosi na to što je u postojećem zakonu stajala odredba da mora obavezno da bude više kandidata od broja koji se bira. Sad se to "obavezno" skida. Zašto se skida?
Zato da se umesto transparentnosti, umesto toga da Skupština odlučuje... Ja takođe, gospodine Prokiću, ne vidim nikakvu logiku da je veća demokratija ako od jednog biram jednog, nego ako od 15 biram jednog. Kakva je to demokratija? Šta, mi smo nepismeni da procenimo koji je kandidat tu dobar, a ko je manje dobar, ili loš?
Moram da kažem da samo ta jedna reč na određen način potpuno poništava logiku postojećeg zakona. Znači, sad će neke grupe iza kulisa da se dogovore da će neki Pera ili Mika ili Žika da bude član RRA, a onda ćemo mi to, Bože moj, bez ikakvog problema, vladajuća većina, koja god bila... Nisam za to da to radi vladajuća većina preglasavanjem, nego sam za to da dobijemo neki spisak kandidata, ali od toga očigledno nema ništa. Prilikom izbora za Nacionalni prosvetni savet videli smo kako se cela stvar završila – Odbor nije želeo da jednu reč kaže o bilo kom kandidatu, sve je dostavio Skupštini, a onda se vladajuća većina međusobno dogovorila i izabrala kandidate koje je izabrala. Neki su srećom dobri, a neki, nažalost, nisu dobri, ali to je sad druga stvar.
Dakle, da se vratim na početak, krajnje je vreme da Vlada Republike Srbije upristoji Agenciju, krajnje je vreme da prestane da pravi štetu ovoj državi. Mi ćemo, gospodo, u protivnom, pored privilegovanog javnog servisa imati, bojim se, za nekoliko meseci još samo neke strane televizije i ono što vlasnik monopolskog operatera u kablovskoj televiziji ima nameru da građanima Srbije pusti, i ništa više. Stanje je više nego alarmantno. Molim vas da, bez obzira na to da li pripadate vladajućoj koaliciji ili opoziciji, vrlo ozbiljno razmišljamo o ovome. Ovo je jedan od vitalnih interesa države Srbije.
Pozivam novinarska udruženja... Jedno od njih, Nezavisno udruženje novinara Srbije, nešto malo je i razmišljalo o problemima sa RRA, ali mislim da ovog puta oba novinarska udruženja moraju vrlo ozbiljno da se pozabave ovom problematikom. Posledica svih ovih problema, zatvaranja regionalnih televizija, zatvaranja autentičnih televizija koje rade na pojedinim mestima, posledica svega toga je užasna neprofesionalnost samih novinara koji su, jasno je, potpuno uslovljeni svojim gazdama, počevši od našeg javnog servisa, pa do nekih drugih televizija čije gazde ne žive u Srbiji. Hvala lepo.