Gospođo predsednice Skupštine, dame i gospodo poslanici, nažalost, o zakonu ću nešto kasnije, da bi … Izvinjavam se, da li bi moglo nešto da se uradi u vezi sa ovom galamom? (Zvono.)
Dakle, o samom zakonu ću nešto kasnije, međutim, nevolja je u tome što je predlaganje ovog zakona…
(Predsednik: Gospodo poslanici, molim vas da budete tiši, ometate gospodina Šamija. Molim vas da budete tiši. Izvolite, gospodine Šami.) (Zvono.)
Da bi se razumelo o čemu je ovde reč ova priča mora da se otvori na jednom drugom mestu – zašto uopšte skupštinski odbor, koji je hteo da radi svoj posao, nije mogao da radi svoj posao? Zašto je uopšte, kako to narod kaže, frka oko toga ko će biti, a ko neće biti član ove agencije? Odgovor na ta pitanja leži u onom drugom domenu, a to je – šta je ta agencija radila i šta je uradila u proteklim godinama?
Pre otprilike godinu i po dana, u prošlom sazivu Skupštine, jednom prilikom sam o tome govorio na odboru koji je nadležan za ovu problematiku. Tada sam ukazao na niz problema u vezi sa radom ili, bolje rečeno, neradom RRA. Od tog vremena ne da se ništa nije popravilo, nego smo stigli tamo gde smo stigli. U čemu su problemi?
Svojevremeno je Agencija predložila jedan cenovnik za televizije, koji je tadašnja vlada prihvatila i koji je takav da, praktično, gasi televizije. Da objasnim o čemu je reč. Godišnja taksa koju, recimo, jedna regionalna televizija treba da plati iznosi oko 200.000 evra. Kako sa tim stoji u drugim zemljama? Dovoljno je da vam kažem da je takva ista taksa u Bosni oko 18.000 evra, a u Hrvatskoj oko 20.000 evra. Znači, kod nas je deset puta više.
Ne moram da vas uveravam, tu sada ima još problema, ja ću ih navesti, da onaj ko želi da posluje ispravno, ko nema nikakve druge dotacije tu cenu, te pare ne može da zaradi. Posledica toga je da je trenutno pred zatvaranjem u zemlji Srbiji preko 35, a možda i svih 50 televizija, uglavnom regionalnih.
Posledica toga je da praktično na našem prostoru može da opstane jedino neka državna televizija. Kad kažem "neka državna televizija" mislim pre svega na televizije koje finansira naša država.
Od ovih poznatijih to je, naravno, javni servis, ali, s druge strane, tu je i Studio B, koji, protivno svakom zakonu, još nije privatizovan. Isto tako nije izvršena ni privatizacija brojnih regionalnih televizija, iako je to bilo propisano zakonom.
To nije sve. Republička radiodifuzna agencija ništa nije uradila da sredi situaciju na kablu. Pokrivenost nekih televizija koje uopšte nisu registrovane kod nas u kablu je vrlo velika. Da stvar bude gora, u kablovskoj televiziji nema nikakve konkurencije i praktično nam jedan operater (iza kojeg, uzgred budi rečeno, stoji Soroš) komanduje kompletnim kablom u zemlji Srbiji.
To nije sve. Televizija i strani programi koji se prevode na srpski jezik koji su na kablu uzimaju veliki deo kolača od reklama. Državna televizija, naš javni servis, protivno svim dobrim običajima po Evropi, takođe nema nikakvo ograničenje koliko sme da ima reklama, a običaj je da državna televizija, koju građani plaćaju svojim doplatama, nema veliki broj reklama. Nikome ne pada na pamet da ih ograniči.
Kada sve to saberete i oduzmete, dolazite na ono što sam rekao – mogu samo neke državne televizije. Naravno, ima i televizija čiji su vlasnici u inostranstvu, kako se to eufemistički kaže, većinski kapital je inostrani, ali jasno je da iza njih stoje neki inostrani interesi. Potpuno je prirodno da oni brane interese one države iz koje kapital dolazi, a ne interese države Srbije.
Istovremeno, RRA zapošljava preko 70 ljudi. Gde troši ove silne novce? Reći ću vam, na primer, godišnje plaća za zakup 1.100 kvadratnih metara prostora oko 400.000 evra; kome i kako, to pitanje sad neću da otvaram.
Dakle, potpuno je jasno da ako postoji, složio bih se sa gospodinom Prokićem, neko regulatorno telo koje ne da ne radi svoj posao, nego ga radi suprotno interesima zemlje Srbije, to je RRA. Zato je, gospodo, frka ko će da bude unutra, a ko neće da bude unutra. Zato su se razni ustalasali, zato ne mogu da se dogovore, veliki su interesi. Nažalost, lični interesi ili grupni interesi, a ne interesi države Srbije. Zato je postojao problem, gospođo Kolundžija.
Što se tiče ovog zakona, ne mislim da je dobar zakon. Prvo skrećem pažnju predlagaču da pogrešno broji stavove u članu 24. postojećeg zakona i da mora... Prekontrolišite, nije moje da vam ispravljam, ali očigledno ste se za jedan stav prebrojali u članu 24; to je inače član 1. vašeg zakona.
Samo ću jednu stavku da komentarišem. U prvom stavu člana 1. Zakona se briše reč "obavezno". Ta reč "obavezno" se odnosi na to što je u postojećem zakonu stajala odredba da mora obavezno da bude više kandidata od broja koji se bira. Sad se to "obavezno" skida. Zašto se skida?
Zato da se umesto transparentnosti, umesto toga da Skupština odlučuje... Ja takođe, gospodine Prokiću, ne vidim nikakvu logiku da je veća demokratija ako od jednog biram jednog, nego ako od 15 biram jednog. Kakva je to demokratija? Šta, mi smo nepismeni da procenimo koji je kandidat tu dobar, a ko je manje dobar, ili loš?
Moram da kažem da samo ta jedna reč na određen način potpuno poništava logiku postojećeg zakona. Znači, sad će neke grupe iza kulisa da se dogovore da će neki Pera ili Mika ili Žika da bude član RRA, a onda ćemo mi to, Bože moj, bez ikakvog problema, vladajuća većina, koja god bila... Nisam za to da to radi vladajuća većina preglasavanjem, nego sam za to da dobijemo neki spisak kandidata, ali od toga očigledno nema ništa. Prilikom izbora za Nacionalni prosvetni savet videli smo kako se cela stvar završila – Odbor nije želeo da jednu reč kaže o bilo kom kandidatu, sve je dostavio Skupštini, a onda se vladajuća većina međusobno dogovorila i izabrala kandidate koje je izabrala. Neki su srećom dobri, a neki, nažalost, nisu dobri, ali to je sad druga stvar.
Dakle, da se vratim na početak, krajnje je vreme da Vlada Republike Srbije upristoji Agenciju, krajnje je vreme da prestane da pravi štetu ovoj državi. Mi ćemo, gospodo, u protivnom, pored privilegovanog javnog servisa imati, bojim se, za nekoliko meseci još samo neke strane televizije i ono što vlasnik monopolskog operatera u kablovskoj televiziji ima nameru da građanima Srbije pusti, i ništa više. Stanje je više nego alarmantno. Molim vas da, bez obzira na to da li pripadate vladajućoj koaliciji ili opoziciji, vrlo ozbiljno razmišljamo o ovome. Ovo je jedan od vitalnih interesa države Srbije.
Pozivam novinarska udruženja... Jedno od njih, Nezavisno udruženje novinara Srbije, nešto malo je i razmišljalo o problemima sa RRA, ali mislim da ovog puta oba novinarska udruženja moraju vrlo ozbiljno da se pozabave ovom problematikom. Posledica svih ovih problema, zatvaranja regionalnih televizija, zatvaranja autentičnih televizija koje rade na pojedinim mestima, posledica svega toga je užasna neprofesionalnost samih novinara koji su, jasno je, potpuno uslovljeni svojim gazdama, počevši od našeg javnog servisa, pa do nekih drugih televizija čije gazde ne žive u Srbiji. Hvala lepo.