Zahvaljujem. Gospodin Šami, replika. Izvolite. Moraćete ponovo, nešto se nije… Samo jedanput.

Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, gospodin Ostojić svakako zna da postoje samo dve vrste novinarstva – profesionalno i neprofesionalno. Demokratska stranka Srbije se, od kada postoji, zalagala ne za neko posebno stranačko novinarstvo, nego za profesionalno novinarstvo. Jedan od dokaza za tako nešto je da sam sve ono što sam izrekao danas na račun RRA i profesionalnog novinarstva izrekao i pre godinu i po dana, dakle, u vreme dok je moja stranka bila u vlasti.
U jednoj stvari gospodin Ostojić je u pravu. Govorio sam o javnom servisu jer želim da Srbija ima javni servis, i priznajem da sam pogrešio, mi nemamo javni servis, imamo nešto što se zove RTS. Mogao bih da se složim da je Upravni odbor, koji je svojevremeno birao koga je birao za šefa nečega što bi trebalo da bude javni servis, naravno pogrešio, što ne znači da se to ne može ispraviti. Ali, bojim se, gospodine Ostojiću, da je problem u tome što sadašnjoj vladajućoj većini ne pada na pamet da to ispravlja, jer ono što radi RTS danas toj većini jako odgovara.
Neću da trošim vaše vreme. Kasnije ću još nešto reći o profesionalnom novinarstvu. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Svetlana Stojanović.

Poštovani narodni poslanici, zakon o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji, kao što smo već više puta čuli, predložili su poslanici vladajuće koalicije da bi se rešio jedan praktični problem.
Dvojici članova Saveta RRA je mandat istekao još 17. februara i Narodna skupština je bila u obavezi da šest meseci pre tog roka pokrene proceduru izbora novih članova. Međutim, nepremostiva prepreka za njihov izbor koja se pojavila je to što dva ovlašćena predlagača nisu bila u stanju da se dogovore koja su to njihova dva kandidata, od kojih Skupština bira jednog.
Prvi ovlašćeni predlagač kome to nije pošlo za rukom jesu udruženja radiodifuznih javnih glasila, udruženja novinara, profesionalna udruženja filmskih i dramskih umetnika, udruženja kompozitora. Kako se i kaže u zakonu, nisu postigli zajednički dogovor (kao da dogovor može da bude drugačiji) i na njihovoj listi su se našla tri kandidata.
Drugi ovlašćeni predlagač koji takođe nije došao do liste od dva jesu nevladine organizacije, udruženja građana kojih, uzgred budi rečeno, ima na hiljade, tačnije, mislim da teško možemo uopšte da utvrdimo koliko ima tih udruženja. Ni oni nisu postigli zajednički dogovor. I oni imaju više od dva kandidata.
Šta je učinio Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije? Po sadašnjem zakonu, on ima ovlašćenje jedino da konstatuje ispravnost lista i ništa više, mada je, istovremeno, i ovlašćeni predlagač tri kandidata za Savet RRA. Da bi rešio ovaj problem, Odbor za kulturu, koji nema nikakvog načina da natera ovoliki broj pravnih subjekata da postignu zajednički dogovor, obratio se Ministarstvu za kulturu da da autentično tumačenje Zakona. Ministarstva, inače, nisu ovlašćena da daju autentična tumačenja zakona. To može da uradi jedino ova Narodna skupština.
U međuvremenu, u Odbor nam je stizao veliki broj prijava, sa različito sročenim biografijama, sa različitim obrazloženjima zašto je baš taj kandidat najbolji. Ali, do dva kandidata nismo uspevali da dođemo.
Pored ovog odgovora Ministarstva da "obavezno dva" može da znači dva ili više, Odbor je nastavio da traži nova rešenja, i tako smo došli u situaciju da poslanici vladajuće koalicije sednu i napišu jedan zakon, odnosno izmene i dopune Zakona, treće po redu od usvajanja prvog zakona.
Po mom uverenju, Zakonu o radiodifuziji su nesumnjivo potrebne izmene i dopune, i to suštinske prirode. Ove dopune koje su sada pred nama rešavaju jedan jedini problem, koji je mogao da se reši na mnogo jednostavniji način, a taj način bi bio da smo se direktno obratili Skupštini u plenumu, koja je jedina ovlašćena da daje autentično tumačenje zakona.
Po logici stvari, meni je razumno da pretpostavim da je autentično tumačenje da više od dva ne može da smeta. Tim "obavezno dva" zakonodavac, tj. svi mi želeli smo da kažemo da ne možemo od ovlašćenog predlagača da dobijemo jednog kandidata, pa da biramo koga hoćemo, a više od dva, ako imamo tri, četiri, onaj ko dobije većinu, to je po zakonu tako, najmanje 126, biće izabran.
Međutim, prišlo se ovim izmenama i dopunama Zakona, a pri tom je, po mom uverenju, napravljena još jedna šteta, idemo težim putem, komplikovanijim.
Sabrala sam nove rokove koji proističu iz izmena i dopuna Zakona i videla da ako sve bude išlo kao po loju, ako svi rokovi budu ispunjeni, biće potrebna još najmanje četiri meseca da dobijemo ta dva nova kandidata. Vidi se tamo koliko treba ovi da daju nove predloge, pa koliko da bude objavljeno i dostupno javnosti, i njihove biografije itd.
I da sve ide u najkraćem mogućem roku, to su još četiri meseca, što znači da bi sadašnji članovi Saveta RRA trebalo, po mom dubokom uverenju, da nastave da obavljaju svoju funkciju. Izmenama i dopunama i to je promenjeno.
Tu se ne slažem sa kolegom Ostojićem. Zalagala sam se za to da, kao što mi ostajemo poslanici dok god se ne izaberu novi... Kod tako važnih tela, ako Skupština nije bila u stanju da sprovede proceduru kako zakon nalaže, po meni je bilo bolje ne isključiti mogućnost koja u zakonu postoji, kaže – može im prestati mandat. Ako piše "može im prestati mandat", znači da i ne mora. Radije bih tako tumačila – da postojeći rade dok ne izaberu nove. Skupština je trebalo da izabere nove u roku, nije izabrala i sada idemo ovim najtežim, najkomplikovanijim i najdužim putem.
Ovo još želim da kažem, u načelu se slažem s tim što smo dali ovlašćenja Odboru za kulturu da presudi i da svodi liste koje su veće od dva. Uopšte se slažem sa idejom da rad Skupštine mnogo više bude prenet na odbore. U odborima sede ljudi stručni za određenu oblast, ljudi zainteresovani za tu oblast i da imamo drugačiji Poslovnik, veliki deo posla bi mogao da se odradi na odborima, a da Skupština u plenumu zaseda efikasnije, da radi kraće i da manje košta svoje građane.
Sada nije takav slučaj. Jednostavno ne mogu da se otmem utisku da cela komplikovana procedura nije morala biti ovako komplikovana i da je do nje došlo, da je do Predloga izmene i dopune Zakona došlo zato što se čak i na tom proširenom spisku kandidata, i većem od dva, nije našao kandidat koji je po volji vladajućoj koaliciji. Sve ovo što radimo radimo da bi se našao i taj kandidat koga oni žele, ili ti kandidati koje žele, jer stvarno drugi razlog ne mogu da vidim. Mogli smo do sada da završimo posao hiljadu puta. Nadam se da će ove izmene i dopune, ako budu usvojene, ispuniti taj zahtev koalicije i da ćemo dobiti kandidate vladajuće koalicije, odnosno da nećemo. Hvala.

Zahvaljujem. Gospođa Nada Kolundžija ima reč.

Pažljivo sam pratila sve rasprave i mnogo toga što je rečeno ne odnosi se na ovaj zahtev, te smatram da nije uputno da to na bilo koji način komentarišem. Zadržaću se na onom što jeste vezano za sam tekst zakona, odnosno, kako se iz svih primedaba može zaključiti, za skrivene namere predlagača koji hoće da postigne da ima svog predstavnika u Savetu RRA.
Nažalost, uvek je tako: za svako nezavisno telo koje smo ovde birali, za svaki zakon koji smo donosili kako bismo formirali neko nezavisno telo uvek je primedba bila da je namera onog ko to radi da zapravo uspostavi telo koje će kontrolisati kao vlast i da bira one koji će biti po volji toj vlasti. Mnoge od tih nezavisnih institucija smo birali opterećeni takvim optužbama. Kasnije se ispostavilo da oni koji su zaista dobro izabrani, koji su pokazali da su odgovorno prihvatili taj posao nisu radili po volji vlasti i najčešće su radili ono što jeste njihov posao, da upozoravaju na propuste, na greške itd.
Da li su posledice u medijskoj sferi rezultat rada RRA, to je zaista tema i pozivam narodne poslanike da razgovaramo o tome na Odboru kada bude izveštaj na dnevnom redu. Da li je zakon koji je važeći... Jedan poslanik je rekao da zakon treba da se ugasi. Prosto, zakoni se ne mogu ugasiti; ukoliko je procena da ovaj zakon nije dobar i da na nedovoljno dobar način reguliše izuzetno važnu oblast, može da se pokrene inicijativa da se zakon menja. Zakon se ne može ugasiti. Dok ne donesemo novi, ovaj je na snazi.
Ono što ostaje jeste da svi ostajemo na svojoj poziciji, a to je očigledno – mi tvrdimo da u zakonu nije bilo mogućnosti da Odbor završi posao koji nije u prethodnoj fazi urađen u skladu sa zakonom i da je zbog toga bilo neophodno naći načina da se u skladu sa zakonom taj posao uradi. Dakle, ne može niko da citira nijedan član Zakona po kome se vidi da je Odbor ima takav mandat. Dakle, nije imao takav mandat, niti je Skupština imala takav mandat. Zbog toga mislimo da je najbolji način da se problem koji se pojavio prevaziđe na zakonit način, da se uredi to pitanje i da se izbegne takva mogućnost.
Da li će time proces trajati duže ili ne... Samo da napomenem da je, na osnovu člana 31. Zakona o radiodifuziji, predsednica Skupštine još u avgustu mesecu, dakle, šest meseci pre isteka mandata dvojici članova Saveta RRA, u potpunosti poštujući Zakon o radiodifuziji uputila zakonom predviđenim predlagačima dopis u kome traži da u skladu sa zakonom predlože svoje kandidate. Od tog trenutka skupštinski odbor radi sve ono što jeste u njegovoj nadležnosti; dakle, upravo razmatra sve, analizira da li je urađeno u skladu sa zakonom, vraća ovlašćenom predlagaču u situaciji u kojoj predlog nije stigao u skladu sa zakonom.
Dakle, urađeno je sve što je u granicama zakona bilo moguće, a ipak smo došli u situaciju da ovlašćeni predlagači nisu bili u mogućnosti da poštuju odredbe Zakona i da je Odbor u tom trenutku bio ispred dileme da li da krši Zakon i preuzme na sebe da uradi posao za koji nije zakonom ovlašćen, ili, pak, da predloži Narodnoj skupštini da izmenom Zakona deblokira ovaj proces.
Odlučili smo se za izmenu Zakona. Ona jeste minimalna. Možemo razgovarati o tome da li je potrebno suštinski menjati Zakon, da li postoje odredbe koje takođe treba da pretrpe promene, ipak, moram da prokomentarišem nešto.
Ovaj zakon, kao i sve druge teme, uvek je prilika za političke obračune i politička prepucavanja. Nemamo ništa protiv da političke stranke misle da je to deo političke kampanje i nemamo ništa protiv, ako postoje razlozi, da nas kritikuju za ono što radimo i vrlo nam je bitno da se u tome držimo činjenica.
Ovde su izrečene potpuno netačne optužbe na račun predsednika Demokratske stranke i predsednika Republike, da je bio član Upravnog odbora Mobtela, pa član Upravnog odbora Telekoma. To prosto nije tačno. Gospodin Boris Tadić bio je u Upravnom odboru PTT-a i ni na koji način nije učestvovao u onome za šta je bio optužen u procesu koji se dešavao od trenutka donošenja Zakona o radiodifuziji.
Zaista, ako postoje razlozi za kritiku, pažljivo ćemo sve čuti i spremni smo da uradimo sve što možemo da, u interesu građana, popravimo greške ili propuste, ali vas molim da, čak ni u ime političke borbe, ne iznosite neistine.

Zahvaljujem. Replika? Gospođa Stojanović ima repliku. Izvolite. Morate ponovo.

Sasvim kratko, imam utisak da me je gospođa Kolundžija u jednom delu pogrešno protumačila. Nisam želela da kažem da je Odbor za kulturu i informisanje mogao da uradi još nešto što nije uradio. Želela sam da kažem da je Skupština u plenumu jednokratno mogla da da tumačenje tog famoznog izraza "obavezno dva". Meni je struka jezik, da li je "obavezno dva" tačno dva ili dva i više? Mogli smo ovde da glasamo, jeste, obavezno dva je dva, i onda da krećemo u celu ovu komplikovanu … ili da glasamo dva i više i da onda izaberemo vrlo brzo novog člana. To me navodi na sumnju da postoje u pozadini neki drugi motivi, da se čak i među tri kandidata ne nalaze oni koji zadovoljavaju želje vladajuće koalicije, što jedno tako važno i moćno telo kao što je Savet RRA dovodi u situaciju da može da bude blokirano u svom radu. Dva nisu izabrana i neće biti izabrana još četiri meseca, jednog treba da izaberemo uskoro; znači, ako se neko razboli ili, ne daj Bože, iz drugih razloga bude sprečen, blokiramo telo. Postojalo je rešenje.

Zahvaljujem. Gospodin Ilić replicira.

Posle ću iskoristiti onih deset minuta, kada završe govornici. Hteo sam repliku gospođi Kolundžiji.
Tačno je da je gospodin Boris Tadić bio predsednik Upravnog odbora PTT-a. PTT je osnivač Telekoma i Mobtela i PTT je, Upravni odbor, tada vodio politiku ova dva preduzeća, bez obzira na sve. Do prodaje, PTT je odrađivao svoj posao kao jedan centralni organ, i kao osnivač Poštanske štedionice i, naravno, Telekoma. PTT je vodio kompletnu politiku i dozvolio ulazak kablovskih operatera u Srbiju potpuno besplatno, kada su u svaki dom Soroš i ekipa ušli; znači, ušli su i sada mogu da koriste internet, fiksnu telefoniju, mobilnu telefoniju itd.
Prema tome, govoriću u svojih deset minuta ostalo, ali ovo sam hteo da kažem samo radi istine, da se zna. Donedavno, do prodaje ovih preduzeća, i dan-danas Upravni odbor PTT-a je matični upravni odbor u telekomunikacijama, saobraćaju i vezama.