Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić. Izvolite. Samo se prijavite, da bih vam dala reč.

Hvala. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, prvo nekoliko reči o ovim izmenama i dopunama Zakona. Bez obzira na želju šefice poslaničke grupe vladajuće većine da nas ubedi, vrlo je jasno šta se desilo. Pored toga što i direktno ometa rad Saveta RRA, ovaj potez na koji se vladajuća većina odlučila ima još nekoliko loših efekata, koji možda na prvi pogled nisu vidljivi.
Prvi je da se i dalje ruši autoritet tzv. nezavisnog tela ili jedne agencije koja je zamišljena kao nezavisno telo vrhunskih autoriteta koji će kroz svoju stručnost i nezavisnost srediti medijski prostor Srbije. Na ovaj način, taj autoritet se dalje ruši. Od samog početka tu agenciju prate, u najmanju ruku, kontroverze, a sigurno i velika medijska buka koja se diže oko svakog poteza. Ovaj način ne pomaže.
Sa druge strane, ova izmena direktno dalje sužava prostor za nezavisnost tog tela. Dakle, da je ovde izmena takva da omogućava da se poslanici Skupštine Srbije izjašnjavaju, ukoliko ima više od dva kandidata, o svim kandidatima... Ovim izmenama i dopunama zakona se daje mogućnost vladajućoj većini da, koliko god ima kandidata, oni odaberu dva, pa se zatim na plenumu Skupštine o ta dva, već odabrana, koja su prošla kroz prvi filter, Skupština dalje izjašnjava. To su neke zamerke.
Međutim, ono što je suština, i to je bilo jasno iz rasprava na Odboru, iz svega onoga što su moje kolege rekle, jeste da nijedan od kandidata nije odgovarao vladajućoj koaliciji. Zbog toga je Odbor, birajući između dva načina na koja će postupiti, odlučio, po mišljenju svih nas, da prekrši zakon, poništi konkurs i da pokrene proceduru izmena i dopuna Zakona.
Znate šta, po našem mišljenju je mnogo logičnije bilo da se, bez obzira na to što ima više kandidata, Skupština u plenumu izjasni o tih nekoliko kandidata, nego da Odbor uzme sebi za pravo, na šta po Zakonu nema nikakvo pravo, da poništi već postojeći konkurs i pokrene proceduru izmene Zakona.
Za razliku od mojih kolega, pošto se ovom temom bavim od 2000. godine, ne mogu da krivim gospođu Kolundžiju, niti bilo kog poslanika vladajuće većine. Radi se o neformalnim grupama koje utiču na medijski prostor Srbije. Znajući to, na vreme smo ih upozorili da prema ovom zakonu ističe mandat članovima Saveta, međutim, ništa nije preduzeto, verovatno da bi se zadržalo postojeće stanje.
Ovaj zakon je, kao što ste sami rekli, dobar povod da se govori o jednoj temi koja je presudna u razvoju demokratije našeg društva. Ta tema može da ima i jedan, da kažem, podnaslov u vidu jedne narodne poslovice, a to je – stari sluga, najbolji sluga.
Podsetiću vas kako je od 5. oktobra, demokratskih promena, a ne puča, funkcionisala stvar sa medijima. Tada je zbog represivnog režima Slobodana Miloševića u Srbiji postojalo preko 300 televizijskih stanica i preko 1.000 radio-stanica. Nijedna nije imala dozvolu. Nije bilo jasno ni kakve dozvole treba da postoje. Među prvim odlukama koje su Zoran Đinđić i njegova vlada doneli bila je smena Upravnog odbora RTS-a i smena direktora. Podsetiću vas, mnogi od vas su i tada bili poslanici, tada je odlučeno da se krene jednim putem koji je suprotan od onoga za koji smo ovde danas čuli da je dobar. Umesto da država upravlja medijima i da Vlada ima odgovornost za to što mediji rade, tada je odlučeno da se krene na formiranje nezavisnog tela koje će urediti tu oblast, kao što je u svim civilizovanim zemljama Evropske unije.
Kao prvi korak, formirana je radna grupa koja je napisala prvi nacrt ovog zakona. S druge strane, Vlada Zorana Đinđića je postavila, sve do jednog, nezavisne intelektualce u Upravni odbor RTS. Tada na čelu Upravnog odbora nije bio partijski poslušnik, nego gospodin Mijač, kao generalni direktor; izabrana je nestranačka i nepartijska ličnost, čak ni bliska nama, to je bio gospodin Aleksandar Crkvenjakov. U isto vreme, paralelno se krenulo u proces reforme tog seta medijskih zakona, formirana je radna grupa itd.
U toku 2003. godine izabran je prvi Savet za radiodifuziju, uz mnogo problema, mnogo opiranja, mnogo medijske buke, a zatim je počeo sunovrat cele te ideje.
Vlada Vojislava Koštunice (danas smo čuli da shvataju da je to bila greška) iskoristila je martovsko nasilje, 17. marta, da postavi bivšeg ministra JUL-a Aleksandra Tijanića, svačijeg slugu, na mesto direktora RTS-a, u tom trenutku direktno rušeći Zakon o radiodifuziji. On je postavljen prvi put na tu funkciju Zakonom o javnim preduzećima, ako se ne varam. Tada je prekršen zakon i od tada do danas taj čovek, koji je sluga svih režima, koji je jedno od najvećih zala Srbije u medijskoj sferi, vedri i oblači medijskom scenom Srbije.
Umesto da ga kasnije Vlada, koju je većinom činila Demokratska stranka, kazni, na primer, zbog teksta "Ukoliko Đinđić preživi, Srbija neće"... To je napisao, taj tekst sa tim naslovom napisao je ratni zločinac i huškač Aleksandar Tijanić, sluga svih režima. Umesto da ga smeni odmah po dolasku na vlast, pošto je procedurom u kojoj je izabran prekršen zakon, on dobija podršku Demokratske stranke.
Danas Demokratska stranka u njemu vidi svog saradnika. Zahvaljujući podršci vladajuće većine, on opstaje na mestu generalnog direktora Radio-televizije Srbije, pri čemu na svaki mogući način radi protiv Zakona o radiodifuziji.
Nema govora o tome da je RTS javni servis. Javni servis mora da ima dve osnovne funkcije. Prva je da se ne finansira iz budžeta, zbog toga je uvedena pretplata, da ne bi ministar finansija imao uticaj na rad RTS-a. Gospodo, zbog toga je uvedena pretplata. Danas se, već četvrtu godinu zaredom, RTS finansira paralelno iz budžeta i plus dobija pretplatu.
Dokaz da tog čoveka, slugu svakog režima, Aleksandra Tijanića zanima samo novac jeste njegovo zanemarivanje svih funkcija javnog servisa, o čemu postoje redovni izveštaji Republičke radiodifuzne agencije koji su dostupni kako meni, tako i svima vama, u kojima se tvrdi da od devet osnovnih funkcija koje je javni servis trebalo da ispuni on do sada nije ispunio nijednu. To je osnov za smenu sluge svakog režima, Aleksandra Tijanića. Umesto toga…
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se, ako mogu još jednu rečenicu, ako nije problem?
(Predsednik: Možete, naravno, još jednu.)
Umesto toga, on i danas utiče na rad parlamenta. On određuje do kada će se prenositi Skupština, kada neće, da li su poslanici pristojni ili nisu, čovek koji u svojoj kancelariji umesto ogledala ima glavu nilskog konja. Eto, toliko o tome i mislim da je to tema o kojoj danas treba da pričamo, a ne ova dva člana Republičke radiodifuzne agencije. Hvala.

Gospođa Kolundžija ima reč, kao predstavnik predlagača.

Zaista ne želim sada da polemišem sa vama povodom vaših stavova o tome šta je javni servis i šta je njegov direktor. Mislim da je to tema kojom treba da se bavi skupštinski odbor. Mislim da tu temu treba otvoriti.
Mi znamo da, prema Zakonu, Vlada ne bira direktora, upravo poštujući princip po kom je Zakon donet, kako bi se odvojio od politike i vlasti, kako bi taj javni servis bio što nezavisniji. Dakle, znamo da Vlada ne može ni da postavi ni da izabere. Republička radiodifuzna agencija bira Upravni odbor RTS-a, a Upravni odbor po zakonom predviđenoj proceduri bira direktora. Naravno, postoji i obrnuta procedura, ukoliko postoje razlozi da se taj postupak vrati unazad. Mislim da je to tema, a ne da je Vlada trebalo, kao prvi korak, da smeni direktora javnog servisa, pošto to prosto nije, ili nažalost nije tako po zakonu u njenoj nadležnosti.

Gospodin Andrić ima repliku, izvolite.

Po Poslovniku je ovo pogrešno tumačenje, nisam siguran i izvinjavam se, ali mislim da je to član 104. Poslovnika. Samo jednu stvar gospođo Kolundžija – nisu to naši stavovi, to je važna razlika.
Dakle, nije to naš stav o tome da li je to javni servis ili ne. Ja ću vam ponovo reći, postoji redovan izveštaj koji RRA radi, koji se tiče svih aspekata rada medijske sfere u Srbiji, a jedan od njih je javni servis. Mesecima ti izveštaji ukazuju na to da javni servis ne ispunjava nijednu od devet osnovnih funkcija.
Ako vi ne možete da utičete na to, evo, pokrenite kampanju da utičemo na slugu svačijeg režima Aleksandra Tijanića i da tražimo od njega da podnese ostavku. Ja ću vam pružiti podršku, bez obzira na to ko će biti sledeći. Pokrenite proceduru za preispitivanje odgovornosti u tome; pokrenite budžetsku inspekciju da utvrdi trošenje novca za Evroviziju koja je organizovana u Beogradu, pokrenite te stvari.
To nije čovek koga zanima politika, to je čovek koji je od Bogoljuba Karića dobio novi džip i već sutradan ga je izdao. Dakle, to je čovek koga zanima isključivo novac. Zbog toga su manipulacije razlog zbog koga je on tu. S jedne strane, on odgovara svakoj vladajućoj većini zato što ga politika ne zanima i on služi svakom režimu sa podjednakom voljom. U jednom trenutku mu ubiju najboljeg prijatelja Ćuruviju, a u sledećem on potpisuje knjigu Mire Marković. Onda pljuje Đinđića najstrašnije na svetu, posle smrti ga brani. Onda sada pljuje Koštunicu, iako jeste zbog Koštunice ono što jeste danas. Dakle, to je čovek koga samo novac i manipulacije tim serijama zanimaju, dakle, samo novac i manipulacije.
Pokrenite bilo kakvu proceduru. Pošaljite bilo kakvu inspekciju i videćete da je sve ovo što mi pričamo tačno. Ako to nije put, postoji drugi put. To su izveštaji RRA o ispunjenju funkcija. Prosto, to je tako.
On je najvažnija smetnja. Ovaj zakon koji danas usvajamo tog čoveka će održati na tom mestu još najmanje šest meseci; ove izmene Zakona, pokretanje procedure, menjanje. Ta Republička radiodifuzna agencija, svi se slažu da ima puno problema u svom radu, nije savršena, ali nije problem u njoj, već je problem u vladajućoj većini koja joj ne ostavlja prostor – ni u vreme kada je formirana, ni u vreme Vlade Vojislava Koštunice, jedne i druge, ni danas. Nemojte, ti ljudi se možda i trude da rade najbolje što mogu, ali oni nemaju prostora zbog ovakvih stvari. Svakom od njih je vrlo jasno da ne mogu raditi ono što misle da treba, nego moraju da traže mišljenje. Kada već traže mišljenje, mi od vas tražimo – dajte mišljenje da smene Aleksandra Tijanića. Eto, učinite bar nešto dobro za ovu zemlju.

Gospodin Ostojić se javio za reč, replika.

Ivan se javio zbog povrede Poslovnika, a ja za repliku. Gospođo Kolundžija, Vlada Vojislava Koštunice je 2004. godine prvi put prekršila zakon i imenovala Tijanića za direktora, ali ste onda vi... jer ga nije birao Upravni odbor, nego ste ga imenovali po Zakonu o javnim preduzećima.
Do tada je bio medijski savetnik Vojislava Koštunice, čovek koji je radio to što je radio, što je Ivan spomenuo. Kasnije ste vi legalizovali, nasledili ga od njih, izabrali. Izvinite, nije Upravni odbor birao direktora Tijanića 2006. godine, nego je Tijanić izabrao Upravni odbor koji ga je izabrao. I vi i ja to znamo i znamo čiji su tamo prijatelji, od gospodina Markovića preko Slave Đukića. To su vaši predstavnici u Upravnom odboru, i još nečiji prijatelji i rođaci, mislim na gospodina Ćosića. Vi ste ih tamo stavili i oni su digli ruke za Tijanića. Vi ste izabrali Tijanića i držite ga i dalje, uprkos onome što ljudi iz kuće govore da radi. Ja nisam policajac, poslanik sam. Vi ne slušate šta ljudi govore o novcu tamo, ne govorimo sad o politici, nego o novcu, ali to će doći na dnevni red, pa bar na Odboru. Ako hoćete da nam pomognete, pomozite nam, a ako nećete, guraće to LDP.
Setite se, letos smo se dogovarali da vas podržimo za evropske zakone, dve poslaničke grupe. Da li se sećate? Da li smo tada rekli, kada smo pregovarali da vas podržimo u Beogradu da ne bi došli gori, da je sloboda medija jedan od naših prioriteta? Da li smo tada pričali o Tijaniću? Da li ste nam obećali? Jeste.
U čemu je problem? Problem je, što kaže Ivan, ne zavisi to od vas, neko moćniji njega štiti. Taj moćniji je svakako predsednik vaše stranke, ne države, nego stranke, jer predsednik vaše stranke je mnogo moćniji nego predsednik države. Predsednik vaše stranke ima mnogo veću vlast kao predsednik stranke, nego kao predsednik države. Predsednik države, to je onako, manje-više, a predsednik stranke je moćan.
Elem, vi znate ko su mu savetnici, znate da se novac iz javnih preduzeća preliva u Vučićeve novine, a to je boranija u odnosu na novac u RTS. Morate shvatiti da to nanosi štetu vama i predsedniku vaše stranke a time i celoj Srbiji. Zato apelujemo da uradimo nešto.
Vi ste zaista konzervirali taj Upravni odbor koji je Tijanić birao, pa zato ne može da se smeni Tijanić, a Upravni odbor bira RRA i sada imamo konzervirani RRA i zato mi to povezujemo do toga. Hajdemo unazad. Hvala.

Reč ima gospodin Milan Avramović. Imate još 22 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Nado Kolundžija, kada sam pozvao Radiodifuznu agenciju da predloži ukidanje ovog zakona mislio sam na stavljanje van snage. Izvinjavam se zbog terminologije, ali ta terminologija mi je ušla nekako u uši dok sam slušao potpredsednika Vlade (i šta je sve već bio) gospodina Mlađana Dinkića, koji je pozvao građane da predlože koje zakone da ukinu ili, u prevodu, koje da stave van snage, od onih koji su trenutno na snazi i koji su tek u skupštinskoj proceduri, tako da i ako sam pogrešio, dao sam razlog zbog čega se to desilo.
Suština je da istina mora izaći na videlo, svidelo se to pojedincima ili ne, i da je zastupljenost nekih političkih stranka u medijima, konkretno moje političke stranke, od 3 do 5% u odnosu na celokupan medijski prostor i u odnosu na 80% koliko imaju stranke vladajuće većine. Zbog toga su se mali emiteri ili ovi koji emituju manje političke emisije našli na udaru RRA samo zbog toga što nisu hteli da budu politički podobni i poslušni, kako bi se u nekim stvarima pomoglo vladajućoj većini.
Primer za to je i naplata 40% godišnje više za lokalne emitere nego što je to predviđeno za zakup frekvencije. Dakle, to otvara mogućnost za pljačku malih emitera i davanje privilegija velikim emiterima, kao što su, recimo, televizijske kuće "Pink", "Avala" itd. Gušenjem tih malih emitera dolazi do monopolizacije medija. To su suvoparni podaci i činjenice za koje postoje dokazi. Jedan od tih dokaza ću da vam iznesem.
Ako uzmemo u obzir činjenicu da je pri samoj podeli frekvencija došlo do lobiranja od strane vladajuće većine, u kome ne mogu da pomenem Radio AS iz Novog Sada, u kome je direktno, opštepoznata je činjenica, Oliver Dulić urgirao da oni dobiju 12 frekvencija jer isključivo rade u službi Demokratske stranke, onda je ova moja teza potkrepljena činjenicama.
Evo kako to funkcioniše u stanicama koje nisu dobile dozvolu, a nisu ugašene ni dan-danas, posebno u Vojvodini. Vrlo dobro funkcioniše samo zato što plaćaju namete Radiodifuznoj agenciji i mimo protokola i mimo zakona i na način koji za sada sa ove skupštinske govornice nije dokaziv.
Još jedna velika prevara jeste kada RATEL na višim kvotama nego što je predviđeno frekventnim planom oceni neke emitere i opet ih stavi u povoljan položaj u odnosu na mali broj emitera. Daću vam opet primer, pošto volim da pričam sa dokazima, primer SOS kanala. Direktor SOS kanala i glavni i odgovorni urednik uputio je pismo svim rukovodiocima Srbije, na koje mu je odgovorio samo Zaštitnik građana koji kaže da postoji mogućnost da je povređena sloboda medija, jer Zaštitnik građana ocenjuje da su ispunjeni uslovi za postupanje ovog organa po podnetoj tužbi, predviđeno odredbama Zakona o Zaštitniku građana.
Dakle, kada smo mi u Skupštini pomenuli da Radiodifuzna agencija želi da ugasi SOS kanal, u raspravi o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji, istog trenutka smo dobili poštom podatke koji potkrepljuju našu priču i da smo bili u pravu. Dakle, bahatost i nepoštovanje zakona od strane članova RRA zabeležio je i direktor SOS kanala. Za sve što piše u ovom pismu koje je on meni poslao, tačnije Poslaničkoj grupi SRS, postoje otvoreni dokazi.
To je zloupotreba merenja RATEL-a u kojima on potvrđuje da SOS kanalu smeta rumunska televizija, te da je taj kanal međunarodno nekoordiniran i kao takav nije smeo da se dodeljuje emiterima, a SOS kanalu je dodeljen. Prepisku RATEL-a sa Rumunima, merenja kablovskih operatera, u kojima oni potvrđuju da Rumuni ometaju SOS kanal, otkazan ugovor sa sponzorima zbog smetnji itd.
Dakle, SOS kanal je konkurisao, dobio u skladu sa zakonom frekvenciju, protivzakonito sa smetnjama od strane rumunske. Sada je na osnovu tih smetnji umanjena aktivnost SOS kanalu. Zbog te umanjene aktivnosti, koju su oni dobili legalno, vodi se sudski spor i najavljuje se od strane Radiodifuzne agencije da će se ugasiti SOS kanal, što dodatno utiče na finansiranje tog kanala.
Svi znamo da je SOS kanal sportski kanal, da nema apsolutno nikakve veze sa politikom, ali neki gubici su ovde i predstavljeni. Na osnovu završnog računa, SOS kanalu u 2007. godini prihod je bio manji u odnosu na 2006. godinu 64 miliona. U 2008. godini u odnosu na 2007. za oko 80 miliona. To je sistem gušenja malih emitera koji se bave sportom; to je nacionalno blago. Umesto da forsiramo te emitere koji su legalnim putem došli do frekvencije, mi ih gušimo, zato što neka velika televizijska kuća, kao "Pink", ima poseban deo za sportski program.
Pored svega ovoga, članovi Saveta RRA u novinama prebacuju ovlašćenja i ovu neregularnost na RATEL, a RATEL kaže da treba da se vrati dozvola i da se dobije druga za drugu frekvenciju, kao da je čovek kupio cipele, kao da je kupio bicikl, pa se pokvario, pa hajde da ga vratimo.
Dakle, ne možemo imati ovakav pristup prema malim emiterima, na jednoj strani, a u Vojvodini emiteri koji čak nemaju dozvolu ostaju u životu zato što plaćaju namete RRA, od kojih se lepo živi i pravi suficit za punjenje budžeta.
Dakle, kaže ovako – RATEL traži od mene da se vrati dozvola za emitovanje koju sam dobio na javnom konkursu, za koju sam se mesecima pripremao i platio unapred oko šest miliona dinara i legalno dobio frekvenciju. Inače, RRA kaže da to piše u novinama da su mi uzeli frekvenciju, a ja i dalje emitujem program. Dakle, RRA priča drugo, u praksi se dešava drugo, a šteta traje li traje, čak se gomila.
Advokati SOS kanala uložili su žalbu i pokrenuli sudski postupak zbog tekstova u novinama da SOS kanal više nema frekvenciju i da im je otkazano zbog toga više ugovora o emitovanju u 2009. godini, nakon čega je SOS kanalu pričinjena ogromna materijalna šteta. Šta će se desiti kada na sudu SOS kanal dobije presudu u svoju korist? Sva ova šteta moraće da se nadoknadi od države ili od drugih emitera, tj. od građana koji plaćaju javni servis Srbije.
Dakle, neke činjenice postoje i bez mogućnosti da se one izmene, ma kako to vi želeli da uradite. Primer je SOS kanal, kome žele da uzmu dozvolu, a nisu omogućili da ostvaruje prihod. Zbog otkazivanja ugovora sa poslovnim partnerima svesno su doveli SOS kanal u tešku materijalnu situaciju.
Bahatost, nepoštovanje zakona, samovolja, drskost i sila onih koji su SOS kanal svrstali u istu kategoriju sa emiterima koji nisu imali dozvole. I oni, i RATEL i sud imaju svu papirologiju, sve relevantne podatke, zvanično merenje RATEL-a, merenja stručnih službi RTS, prepiske RATEL-a sa Rumunima, da i oni na istoj frekvenciji emituju program sa hiljadu puta većom snagom. Dakle, onaj ko je omogućio korišćenje frekvencije koju već koriste Rumuni sa hiljadu puta većom snagom, taj treba da snosi odgovornost, a ne da trpi posledice onaj ko je to dobio legalnim zakonskim normama, tj. konkursom.
Kaže ovako: "Tužim za više od sto miliona i svakoga dana ta cifra se povećava, a to će jednog dana platiti država, odnosno poreski obveznici, a ne članovi Saveta", ističe direktor i glavni i odgovorni urednik SOS kanala.
Zbog toga nije ni čudo što zatvaranjem malih lokalnih emitera, jer ne mogu da plaćaju 40% veće namete, RRA njihovu frekvenciju dodeljuju isključivo moćnicima, tajkunima i onima koji mogu da plate te enormne sume novca za zakup frekvencije. Time u Srbiji u medijskom prostoru prave vakuum kako bi mogle da vladaju vladajuće većine i pojedinci kojima tema, posebno u predizbornoj kampanji, ide u prilog za razvijanje ličnog biznisa.
Dakle, ako uzmemo pregled finansiranja i finansijskih obaveza emitera u medijskim zakonima Srbije i zemalja u okruženju i ako uzmemo da Zakon o radiodifuziji, član 41, određuje da dozvolu za emitovanje može da dobije samo domaće fizičko ili pravno lice i da domaća kompanija u kojoj su osnivači strana pravna lica ili fizička lica iz zemalja u kojima prema unutrašnjim pravnim propisima nije moguće ili nije dozvoljeno utvrditi poreklo kapitala ne mogu učestvovati u konkursu za dodelu dozvole za emitovanje programa... Pročitao sam u svom prvom izlaganju koliki procenat kapitala i vrednosti u televizijskoj i radio kući Studio B, B92 imaju Amerikanci. Znači, dozvoljeno je maksimalno 49% učešća stranog kapitala u ukupnom kapitalu kompanije koja učestvuje na konkursu za dodelu dozvole za emitovanje programa.
Član 52. propisuje obaveznu dokumentaciju koju je potencijalni emiter dužan da podnese uz prijavu za konkurs. Stav 5. člana 52. propisuje: projekciju planiranih godišnjih prihoda i rashoda sa prijavom, specifikacijom i podacima o finansijskom potencijalu podnosioca prijave.
Ako znamo da je finansijski potencijal pojedinih emitera slab, da je isključivo komercijalne namene, mi smo došli u situaciju da i tim emiterima omogućimo pristup tek toliko da ne dobiju dozvolu, kako bi njihovu frekvenciju ili njihov konkurs zloupotrebio neko veći.
Član 61. odnosi se na razloge za prestanak važenja dozvole za emitovanje pre isteka vremena. Stav 10. kaže – ako se kao jedan od osnivača emitera posle izdavanja dozvole pojavi strano pravno lice kome nije dozvoljeno ili nije moguće utvrditi poreklo osnivačkog kapitala. Dakle, čisto kažu članovi da nije bitno poreklo novca, da nije bitno ko će konkurisati, da nije bitan način zbog čega konkuriše, važno je samo da se novac uzima i da se budžet puni.
Članovi 80. i 84. se bave izvorima finansiranja javnih radiodifuznih servisa. Dakle, kada pogledamo kako to funkcioniše u Hrvatskoj, u zakonu o elektroničkim medijima, kako oni kažu, finansiranje emitera ne pominje se eksplicitno, osim posredno u poglavlju o neprofitnim televizijskim programima, gde se određuje da se dobit od njihove delatnosti ne sme koristiti samo za unapređenje vlastite delatnosti i da plate zaposlenih u neprofitnim radio ili TV stanicama ne mogu prelaziti visinu plata zaposlenih u drugim javnim ustanovama Republike.
Kako je u Crnoj Gori? Zakonom o radiodifuziji propisan je način raspodele novca od TV pretplate i naknade za prijemnik u kolima, koji se raspodeljuje: 75% republičkim javnim radiodifuznim servisima (tj. Radio-televizija Crne Gore), po 10% fondovima agencija za pomoć lokalnim javnim radio servisima i komercijalnim stanicama i 5% agenciji za radiodifuziju. Ovde agencija za radiodifuziju, tj. savet ima prevelika primanja u odnosu na zemlje u okruženju.
Ono što je u BiH zabeleženo – u članu 10. Zakona o komunikacijama uopšteno se pominje da će prilikom odlučivanja o dodeli frekvencija savet agencije voditi računa o ekonomskoj moći podnosioca zahteva, kao i njegovom iskustvu na polju telekomunikacija. Zakon se dalje ne bavi problematikom finansiranja.
Rumunski audio-vizuelni zakon ne sadrži odredbe o finansiranju mas-medija, kao što ni prilikom konkurisanja nije potrebno dati dokaze o poreklu novca i kapitala. Jedino je navedeno da se za dobijanje dozvole ne mogu javiti komercijalne kompanije, kakvih je kod nas sve više, u kojima više od 10% kapitala ili više od 10% glasačkih prava poseduju ono koji su pravosnažno osuđivani.
U Sloveniji zakon o mas-medijima obuhvata pisane i elektronske medije i postoji podela na nacionalni javni servis (Radio televizija Slovenije), lokalne, regionalne, studentske, neprofitne i specijalne, od posebnog kulturnog značaja, radio i TV stanice.
Jedino što u zakonu postoji, a tiče se raspolaganja novcem u ovim medijima, jeste da se profit studentskih i neprofitnih emitera mora, ako ga ima, utrošiti na obavljanje aktivnosti koje su u skladu sa njihovim osnivačkim aktom.
Dakle, politika koja se u Srbiji vodi, vezano za medijski prostor, skroz je drugačija. Sada postoji jedna nedoumica – čime će Željko Mitrović ubediti poslanike, novcem ili argumentima? Čime će Željko Mitrović opravdati kandidaturu za članove saveta nekih od svojih tajkuna?
Dakle, mogu da citiram, gospođo Kolundžija, jednu vašu izjavu u kojoj kažete da je neprihvatljivo da pojedinac, kako bi zaštitio svoje interese, najavi lobiranje u parlamentu, na šta odgovara novinar – šta sa ljudima iz senke koji obeležavaju medijski prostor Srbije? Vi nemate odgovor.
Dakle, najavu Željka Mitrovića, vlasnika TV Pinka, da će obavestiti svih 250 poslanika srpskog parlamenta o manjkavostima i štetnom uticaju novog zakona o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji na razvoj medija, kako ne bi glasali za njegovo usvajanje, poslanici su dočekali sa skepsom, što je sasvim prirodno. Ali, prirodno je i da vidite kakva je zloupotreba od strane onog koji ovaj džumbus ili haos na medijskom prostoru Srbije najviše koristi.
Ili, izjava Nade Kolundžije, citiram: "Ako Željko Mitrović ili bilo ko drugi želi da kritikuje zakon i da predlaže nekome neka druga rešenja, onda je to u redu, onda je to dobro lobiranje. Ako pak kaže – nemojte glasati, evo vam 5.000 evra, to je onda pokvareno. Trebalo ga je", zamislite, "kada je to najavio, pitati čime će da ubeđuje poslanike." Slične su izjave i ostalih članova političkih partija koje učestvuju u parlamentu.
Dakle, novi zakon bi trebalo da onemogući monopole, objasnio je Nebojša Bradić, ministar kulture, koji je odbacio primedbe da će novi zakon sprečiti razvoj medija.
Dakle, ako uzmemo u obzir da je Željko Mitrović kupio deo TV "Avala" i da je kao fizičko lice, kažu bliski Mitrovićevi saradnici, ušao u "Avalu" ne da bi je vodio, već da bi pomogao prijatelju Danku Đuniću, vlasniku ove televizije... i jasni izveštaji koje sam čitao na početku, koji kažu kakvi su emiteri u toku predizbornih kampanja najbolji uzorak, kako se pomoću monopola i na koji način zloupotrebljavaju – novcem, kupovinom, gušenjem i širenjem velikih...
Savet RRA je nakon tromesečne pravne analize konstatovao da nema zakonskih prepreka za dokapitalizaciju TV "Avala" u procentu od 4,95% i dao saglasnost da Željko Mitrović kao fizičko lice učestvuje u promeni vlasničke strukture, saopštili su iz RRA.
Dakle, nakon toga je Savet doneo odluku o izdavanju dozvola itd., da ne bih sada širio ovu priču jer mi je ostalo još pola minuta.
Gospođo Nado Kolundžija, zakoni mogu da se stave van procedure, mogu da se menjaju, vama se obraćam kao ovlašćenom predlagaču, u onoj situaciji kada su isključivo u funkciji građana koji te pretplate i emitere plaćaju u skladu sa zakonom.
Onog trenutka kada građani ne budu plaćali i kada se ona bude finansirala u povoljnijim uslovima od malih emitera, možemo praviti selekciju na partijske i nepartijske i baviti se analizom da li su dobro radili ili ne.
Sada, kada je finansiranje od strane građana duplo, i za kablovsku televiziju i po pretplati strujomera, kada je to finansiranje duplo u odnosu na sliku, kvalitet i ton koji dobijaju i realnost izveštavanja, ne možemo doneti zaključak da je Republička radiodifuzna agencija (i Savet) korektno radila svoj posao kako bi kao nezavisno telo zaštitila medijski prostor Srbije.
Mislim da sam izneo dovoljno dokaza za to da najopasnije i najmoćnije oružje za masovno uništavanje svesti i digniteta jednog naroda jesu elektronski mediji, ali ujedno, i jedno veliko, ogromno pranje novca. Taj novac presuđuje nama u mnogim stvarima; ne dozvolite da taj novac presuđuje i putem elektronskih medija. Hvala.