Mislim da se gospodin Nikolić prvi javio. Nemam ništa protiv toga da on bude pre mene, ali nastaviću.

Ono što je uobičajena praksa Srpske radikalne stranke jeste da najčešće ne ulazi u lična rešenja kada su ovakve tačke dnevnog reda u radu plenarnog zasedanja Skupštine Srbije, ali svakako, ovo je jedna od najznačajnijih tema koje su plan i program političke akcije SRS. Nadam se da nećete zameriti, posebno srpska javnost, što ćemo mi u vremenu koje je predviđeno za Poslaničku grupu SRS govoriti o onome što jeste, u najširem dijapazonu te reči, korupcija.

Srpska radikalna stranka smatra da je jedan od najvećih problema u državi Srbiji, kada je reč o bilo kojoj oblasti života, upravo sistemska korupcija. Pokušaćemo da dokažemo na osnovu konkretnih podataka da, nažalost, vladajuća koalicija, odnosno, na prvom mestu, ono što jesu stranke koje su nekada bile DOS, nije imala nameru da uđe u ozbiljnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

U našem današnjem izlaganju prioritet će imati zloupotreba budžetskih sredstava, izveštaji Saveta za borbu protiv korupcije. Dotaći ćemo oblasti koje su vrlo značajne, pa samim tim i vrlo bolne teme, kada je reč o zdravstvu, školstvu i o svemu onome što bi trebalo da čini svakodnevni život građana Srbije, koji se sveo, nažalost, na preživljavanje.

Ukoliko smo mi uspeli samo na osnovu javno dostupnih podataka da dođemo do određenih zaključaka i da ponudimo određena konkretna rešenja, a na osnovu izveštaja budžetske komisije, onda je zaista nejasno zašto se vlast u Srbiji nije obračunala sa korupcijom i organizovanim kriminalom.

Nejasno je zašto su sva predizborna obećanja, koja su se temeljila na konačnom obračunu sa sistemskom korupcijom, stavljena ad akta onog momenta kada su preuzete poluge moći. Potpuno je nejasna slika Srbije koja treba da preživi efekte svetske finansijske krize ove godine i narednih tri do pet godina.

Mislim da jedan od imperativa za SRS, a čini mi se i za sve one koji jesu stanovnici ovoga prestižnog zdanja, ili zdanja koje bi makar trebalo da pretenduje da bude prestižno, jeste da na jedan vrlo transparentan način govorimo o onome što izjeda srpsko društvo i što potpisuje samo nekolicina ljudi koja je u direktnoj sprezi sa vlašću. Jer, da to nije tako, oni ne bi mogli da sprovode ono što se zove najbrutalnija moguća korupcija.

Posebno nam je drago, a čini mi se da beležimo jednu od suštinskih pobeda upravo zbog toga što istrajavamo na transparentnosti kriminalnih tendencija u srpskom društvu, što sve veći broj građana i sve veći broj pripadnika određenih, čak i vrlo osetljivih, institucija upućuje određene podneske i određene informacije Poslaničkom klubu SRS.

Dame i gospodo, građani Srbije, u Srbiji je počelo vrlo otvoreno da se govori o tome, o pojavama kao što su gomilanje kapitala u rukama nekolicine porodica, svih onih prezimena koja su bila meta napada 2000. godine kada ste proveli petooktobarsku revoluciju, a dopustili ste im da ostvare potpuni monopol u tzv. demokratskoj Srbiji. Danas ćemo govoriti i o gospodinu Beku, Miškoviću, Matiću, Filipu Cepteru, o svima onima koji su bili predmet istraživanja Saveta za borbu protiv korupcije.

Nažalost, pojavljuje se nešto o čemu ćemo takođe govoriti, a to je da su članovi Saveta za borbu protiv korupcije vrlo uplašeni za svoju bezbednost i za svoj život. Zašto je to tako? Zato što je Srbija upala u jedan potpuno mračan period, period tzv. tajkunizacije i niko u vlasti ne želi da se pozabavi time.

Ono što se mora reći, meta i odstojanje antikorupcijskog saveta SRS, i čini mi se da ćemo se time baviti u najvećoj mogućoj meri, jeste da glasno izgovorimo svako ime koje potkrada život dostojan čoveka u Srbiji. Umesto revizora, mi ćemo da pokrenemo određena pitanja koja će nam dati odgovore zašto reforme u Srbiji nisu sprovedene, zašto građani Srbije preživljavaju, zašto građani Srbije ne mogu da rade normalne poslove u državi Srbiji i zašto prednost imaju samo oni koji su bliski vlasti, zašto je dostojanstvo građana Srbije ubijeno na najsramotniji način, zašto ljudi moraju da se odriču svoje struke i profesije i ulaze u političke stranke koje su na vlasti ne bi li tako zaradili nasušni hleb, a iznad svega, zašto su neki, samo zato što su se našli na putu obračuna sa tajkunima, morali da se pokupe i napuste Srbiju, čuvajući tako svoju glavu.

Građani Srbije od nas očekuju, kao i mnogi koji su nam pisali, koji su imali dovoljno hrabrosti da se sa svojim titulama, imenom i prezimenom potpišu ispod informacija koje ćete imati prilike da čujete prvi put... Te informacije su ne toliko sramotne koliko brutalne za nešto što pretenduje da bude demokratsko društvo, a zapravo je društvo koje je pod okupacijom, na prvom mestu ekonomskom, a danas smo svedoci – potpunom vašingtonskom okupacijom. Danas smo svedoci najsramotnijeg čina – danas je grad Beograd blokiran zbog toga što je "Gaj Julije Cezar" sa svojom pretorijom došao da pohodi ono što je uništio nekoliko godina pre.

Trudićemo se da u vremenu predviđenom za Poslaničku grupu SRS potpišemo svako ime koje nas je unazadilo i vratilo u tamni srednji vek.

Takođe, da izgovorimo svako ime i instituciju koja je štitila te ljude i koja nas je vratila na crnu listu svih svetskih i međunarodnih institucija koje kažu da je u Srbiji najveći problem sistemska korupcija i organizovani kriminal. Onda će građani Srbije da shvate zašto se MUP-u oduzimaju sredstva umesto da se dodaju; onda će građani Srbije imati prilike da shvate da su službena lica zapravo potencijalne mete, jer svakog momenta, ukoliko krenu da hvataju lopova, postaju žrtve. To je svakodnevica u državi Srbiji.

Ukoliko pripadnici MUP-a nemaju dovoljno visoku nadnicu za strah i nadnicu za život, postoji poslanička grupa koja će o tome otvoreno i javno da govori, bez obzira na posledice. Neko time konačno mora na ozbiljan način da počne da se bavi. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Nikolić Zoran ima reč.

Zahvaljujem, predsedniče. Poštovane kolege narodni poslanici, iako nas u ovom momentu nema puno u sali, mislim da i ova 63. tačka dnevnog reda ove sednice zaslužuje da se nešto o njoj kaže.

Pod 63. tačkom imamo Predlog kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Svakako da je veoma potrebno da postoji Odbor za borbu protiv korupcije i da on radi u punom sastavu i sve bi ovde bilo u redu da je ova tačka došla na dnevni red kao neminovnost u zaokruživanju tog procesa, ali je ova tačka, kao i mnoge druge tačke dnevnog reda, posledica nemarnosti ovog parlamenta, aljkavosti vladajuće većine kada je u pitanju skupštinska procedura, a bogami, i zloupotrebe onoga što jeste osnovni akt po kome ova skupština radi, a to je Poslovnik.

Pre dva ili tri meseca smo raspravljali o ovoj tački i ja ću ukratko podsetiti kako se formira Agencija za borbu protiv korupcije i koje institucije predlažu određene članove. Prema članu 8. Zakona, za člana Odbora Agencije može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima (tu se predviđaju određeni uslovi) i koje ne može biti član političke stranke. Prema članu 9. Zakona, Odbor Agencije broji devet članova, koje bira Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Vrhovnog kasacionog suda, Državne revizorske institucije, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja, putem zajedničkog dogovora, Socijalno-ekonomskog saveta, Advokatske komore Srbije, udruženja novinara u Republici Srbiji, putem zajedničkog dogovora.

Nedostajući član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije je član koji dolazi u ovu skupštinu, odnosno predlog koji dolazi na predlog predsednika Republike Srbije.

S obzirom na to da se predlog upućuje od strane predsednika Republike Srbije, ima posebnu težinu i zahteva od skupštinske većine da se predlog koji dolazi od predsednika Republike ispoštuje u celosti i u proceduralnom smislu.

Nažalost, kada se glasalo o gospođi Sonji Liht, koja je bila predlog predsednika Republike, u Skupštini smo doživeli jednu veliku, najblaže rečeno, neprijatnost. Mada, to nije neprijatnost i kasnije ću upotrebiti drugu formulaciju, ali dogodilo se da je gospođa Sonja Liht, iako je bila predložena od strane predsednika Republike, dobila 125 glasova u ovom parlamentu, dakle, nije izabrana. Uvidom u stenografske beleške se vidi da određeni broj poslanika vladajuće većine nije glasao za predlog predsednika Republike i da gospođa Sonja Liht nije dobila većinu.

Primećujem, gospođo predsedavajuća, da vam gospođa Čomić nešto dobacuje.

(Predsednik: Gospođa Čomić ne dobacuje. Nas dve se dogovaramo o vođenju sednice i upravo konstatujemo da to što vi govorite nije istina, ali to ću vam reći kad završite izlaganje.)

(Miloš Aligrudić, sa mesta: Sram vas bilo.)

(Predsednik: Molim vas, vodite računa i nemojte da se javljate bez reči, izreći ću vam opomenu, gospodine Aligrudiću.)

(Miloš Aligrudić, sa mesta: Hvala.)

Obraćajući se ovom visokom domu ja sam pozdravio vas kao predsednika Skupštine. Cenim da kada vi sedite za tom stolicom vi i predsedavate, a da ovom skupštinom ne predsedava kolektivni organ čiji je obavezni član gospođa Čomić.

Dakle, ako ste imali zamerku na nešto što sam ja ovde rekao, onda vi to recite. Dozvoljavam vam, ne mogu vam to pravo oduzeti, da koristite autoritet predsednika Skupštine, ali ako sam rekao nešto što nije u skladu sa Poslovnikom, uvek možete da se javite za reč i da replicirate i da uputite primedbu, kao predsednik.

Sada ste rekli da se konsultujete sa gospođom Čomić i time ste potvrdili jednu tezu koja je ovde više puta izrečena, a rečena je i danas – da vama gospođa Čomić stalno suflira i da vi pod uticajem gospođe Čomić vrlo često ovde vršite određene intervencije za kojima nema potrebe, jer, verujte, dok predsedavate vi, gospodin Nikola Novaković ili Radojko Obradović mi imamo mnogo manje problema u radu Skupštine, a uvek imamo problema kada predsedava potpredsednica Skupštine gospođa Čomić. Ipak bih vam savetovao da radite na način kako vi znate, i to je mnogo bolji način.

Ono što se desilo pre dva-tri meseca, kada je glasano, za šta je gospođa Čomić suflirala da nije tačno, jeste da gospođa Sonja Liht nije dobila potrebnu većinu, odnosno 125 poslanika je glasalo. To je konstatovano u stenogramu. Vi ste to kao predsednik tada konstatovali. Pročitaću izvod iz stenografskih beležaka: "Zaključujem glasanje i saopštavam: za 125, protiv i uzdržanih nije bilo, nije glasalo 18, od prisutna 143 narodna poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala Sonju Liht, predsednicu Beogradskog fonda za političku izuzetnost, za člana Odbora Agencije."

Ono što se ne vidi u stenografskim beleškama jeste žamor u sali, šok, neverica. Određeni broj, verovatno tri-četiri poslanika iz vladajuće koalicije – namerno neću da kažem iz koje poslaničke grupe, iako se to zna – nisu glasala. Vi ste to stanje šoka pokušali da nadomestite, odnosno da prevaziđete na sledeći način: "Imamo predlog da se ponovi glasanje." Postavljam pitanje – ko je dao taj predlog? Ovde se ne vidi, u stenogramu, ko je dao taj predlog. Ako je neko dao neki predlog u Skupštini, onda mora da se kaže ko je taj predlog dao.

Postoji latentna opasnost da vam je i tada gospođa Čomić suflirala, mada nemam materijalne dokaze, jer pretpostavljam da bi to pisalo u stenografskim beleškama, ali pošto se gospođa Čomić ne pominje, nemam prava da to tvrdim.

Dužni ste da odgovorite i poslanicima i Narodnoj skupštini i javnosti ko je dao predlog za ponovno glasanje. Kasnije, u sledećoj rečenici dajete odgovor, u koji ja izražavam sumnju: "Glasanje ponavljamo". Tu sad sledi drugo pitanje – na osnovu kog člana Poslovnika ste vi ponovili to glasanje? Ko mi odgovori na to pitanje, priznajem mu da izvanredno poznaje sve tajne i dubine novosastavljenog Poslovnika, a opet, ne znam zbog čega, cenim da jedina osoba koja može da da odgovor na to pitanje jeste gospođa Čomić. Međutim, posle te rečenice: "Glasanje ponavljamo" ide zarez i: "ja odlučujem". Sad mi gospođa Čomić ne može odgovoriti na pitanje, jer je gospođa Čomić, koja bi možda i pronašla određeni član u statutu, bila zatečena vašom rečenicom: "Ja odlučujem". Svoj mandat dajem, ako gospođa Čomić pronađe rečenicu u kojoj se kaže: "Ja odlučujem". Evo, držite me za reč.

Vi ste rekli da vi odlučujete i preuzeli ste na sebe, bogami, jednu veliku odgovornost. Ne znam čime ste bili izazvani, ali ste je jednostavno prihvatili na sebe. Doduše, to jeste ponekad i hrabro, da sami prihvatite odgovornost da prekršite Poslovnik.

Onda smo imali ponavljanje glasanja. Onda je gospođa Sonja Liht dobila 127 glasova, ali de fakto, koliko znam, u demokratskoj proceduri ne možete glasati dva puta o jednoj istoj stvari, a to se u Skupštini dogodilo.

To je samo početak onoga što se dešavalo pre nekih desetak dana i kao da je zahtevalo jedan video nadzor šta se zapravo u Skupštini prilikom glasanja dešava, pa je onda i najkreativnije i najodgovornije poslanike ponukalo da u skupštinsku salu donesu kameru i snime.

Najbolji odgovor i gospođi Čomić, koja ima odgovore na sva pitanja vezana za Poslovnik, ali i vama zapravo je dala gospođa Sonja Liht. Ona je podnela ostavku na mesto člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Pretpostavljam da gospođa Liht nije želela da ima bilo kakvu mrlju prilikom svog izbora, poštujući demokratske principe da se o jednoj stvari ne može glasati dva puta. Zapravo, prvi put kada je to stavljeno na glasanje ona nije dobila potrebnu većinu. Sada kao posledicu toga imamo situaciju da ponovo o tome raspravljamo.

Evo, danas, trinaestog, odnosno 20. maja, pošto je 13. počela sednica, pričamo o tome, krajnje nepotrebno. Taj posao smo mogli da uradimo pre tri meseca, da ste imali potrebnu većinu, da ste poštovali Poslovnik, da ste poštovali međustranački dogovor. Vi sve to niste uradili i sada nam ovde u 17.30 saopštavate, kao nešto što je normalna stvar, da, eto, u šestom radnom danu raspravljamo o 63. tački dnevnog reda. Ako je normalno da Skupština za šest radnih dana raspravlja o 63 tačke dnevnog reda, onda zaista ne čudi što ne samo javnost Srbije, nego i oni koji znaju šta je parlamentarni život u drugim državama znaju da ova skupština tone u jedan rad koji svakako nije demokratski.

To se desilo tada i to vam je tada na neki način prošlo, ali naš narod kaže – što se ne plati na mostu, plati se na ćupriji. Smatram da je naša sveta dužnost, a i moja, pošto sam dobio priliku za reč, da vas na to podsetim. To je trebalo da vam bude dovoljno velika opomena da sebi, kao predsedniku ovog parlamenta, ne dozvolite da se u danima za glasanje do te mere narušava ugled da se postavlja pitanje da li ovaj parlament uopšte reprezentuje građane. Jer, ako ih reprezentuje, on to mora da čini na pravi način a jedini mogući način je da se poštuje volja građana i da se zapravo zna šta se dešava u ovom parlamentu.

Bili smo svedoci da pre desetak dana, odnosno 7-10 dana, kada se glasalo o mnogobrojnim zakonima i tačkama dnevnog reda u ovoj skupštinskoj sali nije bilo većine. Nije bilo većine i to je, zbog sumnje koju smo imali i na osnovu ovog glasanja pre dva-tri meseca, faktički i dokazano video snimkom. Jedan poslanik vladajuće većine je izašao iz sale, a video snimkom zabeleženo je da se on u salu i vratio na svoje poslaničko mesto. Samo, tu postoji jedan problem – to što je kartica sve vreme stajala u poslaničkoj jedinici elektronskog sistema za glasanje.

Taj video snimak je napravljen, što se kaže, metodom slučajnog uzorka, jer je takvih slučajeva bilo u kontinuitetu; više od tri-četiri poslanika su izlazila u jednom momentu i nisu bili prisutni.

Takođe koristim ovu priliku da kažem da sam prisustvovao tom glasanju sigurno u kontinuitetu od tri do četiri sata; upozorio sam vas u jednom momentu da u sali nisu tri ili četiri poslanika, vi ste mi rekli – ubacite karticu. Evo, i sad to potvrđujete. To znači da sam vas ja upozorio, ali vi na moje upozorenje niste reagovali. Vama je važnije bilo da li je moja kartica ubačena i važnije vam je bilo moje prisustvo. Ja vam se na tome zahvaljujem, dajete mi previše na važnosti, ali ja sam u toj celoj stvari nebitan. Kao pojedinac, niti sam učestvovao u većini, niti sam imao nameru da budem 126. poslanik, ali sam vas kao poslanik upozorio da su upravo izašla tri-četiri poslanika i da vi u skupštinskoj sali nemate ni 123, ali vi se niste osvrnuli na tu moju opasku. Bilo je još poslanika koji su vas upozoravali i onda smo došli do tog čuvenog video snimka, koji je zapravo potvrdio sve ono na šta smo vas upozoravali, što smo vam govorili i što je bilo faktičko stanje.

Onda se desilo ono što se desilo, a to je sledeće – mi smo tim video snimkom predsednika naše poslaničke grupe faktički vama, ali i srpskoj javnosti saopštili istinu. Kao i za mnoge stvari u životu, za istinu je potrebno dvoje: potrebno je da je neko saopšti i potrebno je da je neko shvati. U ovom momentu nemam apsolutno nikakvu dilemu da je javnost Srbije shvatila šta se ovde desilo. Desilo se ono što je na video snimku i zapisano. Ali, ono što jeste problem i ono što mene kao poslanika koji želi da se podigne ugled ovog parlamenta tišti jeste to što ni vi kao predsedavajuća, ni vladajuća većina niste shvatili šta smo mi zapravo vama poručili.

Reakcija koja je zatim usledila, vezano za poslaničku grupu, a i za predsednika Miloša Aligrudića, istovetna je reakciji iz 2003. godine kada smo imali aferu "Solun" i kada smo imali aferu "Bodrum". Pazite, političke karijere u Demokratskoj stranci ili, da budem precizniji, politička karijera u Demokratskoj stranci je izgrađena na osnovu izvinjenja zbog afere "Solun" i zbog afere "Bodrum". Pretpostavljam da je veliki broj građana ili visok procenat građana poverovao da je to izvinjenje iskreno. Kampanja Borisa Tadića za prvi predsednički mandat se zasnivala na izvinjenju za aferu "Bodrum" i aferu "Solun", sa rečima da se to više nikada neće dogoditi i da će oni koji su u tome učestvovali snositi sankcije. Neki jesu snosili, odnosno samo jedna osoba je snosila sankcije. Čini mi se da nije ni član Demokratske stranke. Svi ostali, mnogi sadašnji poslanici, pa i neki koji sede večeras ovde u sali, na takvom talasu, na tim obećanjima i na tim uveravanjima, vrlo ubedljivim, dobili su mandat i sada sede u sali.

Ta greška i situacija se ponovo desila. Sad postoje dve stvari: ili gospodin Tadić nije bio iskren kada se izvinjavao javnosti ili poslanici nisu dobro razumeli i shvatili reči svog predsednika i nisu poverovali u iskrenost izvinjenja Borisa Tadića.

Jer, ako jesu poverovali ili ako stoje iza onoga što je Boris Tadić rekao, kao predsednik Republike, onda su morali da budu lučonoše u čitavoj ovoj stvari i da priznaju srpskoj javnosti da je zaista istina da su poslanici izlazili iz sale i da u svakom momentu u ovoj sali nije bila potrebna većina.

Da su to priznali, verovali bismo da su se stvari promenile u Srbiji i u ovom parlamentu. S obzirom na to šta se sve u ovom parlamentu dešava i s obzirom na to da sam sasvim siguran da ni od vas neću dobiti odgovor koji će ići u pozitivnom pravcu, svesni smo da se ništa nije promenilo. Svesni smo da je i to, kao i sva obećanja, i o 200.000 radnih mesta, i o šest tačaka, i o Kosovu, i o ekonomiji, zapravo velika obmana i prevara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem poslaniku. Mislim i volela bih da ste u zabludi, a ne da ste bili tendenciozni.

Po Poslovniku, gospodin Aligrudić.

Mislim da je došlo do povrede člana 27. Poslovnika, koji na generalni način govori o tome kako predsednik vodi parlament, uključujući i same sednice, bez poslednje reference, bez one odredbe koja se podrazumeva kao razrada člana 27. Naime, kada poslanik govori i obraća se Narodnoj skupštini, bez obzira na to što u njegovom obraćanju može biti pomenuto i nečije ime, pa moguće i vaše, bez obzira na to što referenca onoga o čemu govorim može da se odnosi na neke vaše aktivnosti, na nešto što se upravo događa za rostrumom, tj. mestom predsedavajućeg, mislim da nije dobro upadati u reč narodnom poslaniku. Mislim da je to suprotno duhu Poslovnika, sem ukoliko niste mislili da ga opomenete da govori nešto što je van teme, što niste izgovorili.

Ako to nije bilo u pitanju – završavam, nemojte biti nestrpljivi – ako to nije bilo u pitanju i ako to nije bio osnov, onda drugog osnova niste imali. Ako ste se kao narodni poslanik osetili prozvanom onim što je narodni poslanik vama rekao u svom izlaganju, šta god to bilo, valjalo je da date mesto predsedavajućeg nekom od potpredsednika i da se javite za repliku i da odgovorite na valjan način. Hvala.

Zahvaljujem. Nema, zaista, povrede Poslovnika. Član 103. stav 2. kaže – niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati, osim predsednika Narodne skupštine u slučajevima iz prvog stava.

Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Prema tome, zaista mislim da je gospodin Nikolić potpuno shvatio da nije govorio o dnevnom redu.

Replika? Imate repliku. Izvolite.

Zaista, manir gospođe Čomić, ali ne stoji vam, apsolutno, to moram da priznam. Nemojte, molim vas, tumačiti šta sam ja u stanju da shvatim i način na koji ja nešto shvatam. Apsolutno sve što sam govorio bilo je vezano za tačku dnevnog reda, vezano za Odbor Agencije za sprečavanje korupcije. Ovaj slučaj da u sali nema dovoljno poslanika je potencijalno predmet kojim bi taj nadležni odbor trebalo da se pozabavi, jer je moguće da iza izlaska određenih poslanika stoji i neka afera koja ima veze sa korupcijom. Čvrsto verujem da to što sam pričao ima i te kakve veze sa dnevnim redom i iza svake reči, od prve do poslednje, stojim. Hvala.

Gospodin Radoslav Mojsilović ima  reč, predstavnik Nove Srbije.

Dame i gospodo poslanici, poštovano predsedništvo, NS se nada da će u budućnosti Agencija za borbu protiv korupcije, a pre svega gospođa Radmila Vasić, koja je predlog predsednika Republike Srbije za izbor u ovu agenciju, savesno obavljati poslove iz svog delokruga rada i da će se oni koji su korumpirani, a tu mislim na kadrove iz stranke G17 plus, konačno naći pred licem pravde.

Ovom prilikom ću navesti samo nekoliko primera da su ovi ljudi zaista umešani u korupciju i da postoje nepobitne činjenice da su oni spremni da ih nadležni organi procesuiraju i konačno stave tamo gde im je mesto, u zatvor. Više puta sam u Skupštini Srbije govorio o aferi "Zamber" u Vranju. Naime, radi se o tome da je država preko agencije SIEPA dala izvesnom Janiju Savasu 3.200.000 evra, od obećanih šest miliona evra, a on je zauzvrat za taj novac preuzeo obavezu da u Vranju izgradi fabriku u koju će navodno zaposliti 3.000 radnika.

Gospodin Dinkić je sve vreme, dok je još uvek izgradnja te fabrike trajala i dok se na vreme prebacivao novac gospodinu Savasu, pretio radnicima "Jumka" da će, ukoliko ne potpišu ugovor sa "Zamberom", ostati bez posla. Radnici su pod velikim pretnjama i ucenama potpisivali ugovor sa "Zamberom", a na kraju smo došli do toga da je gospodin Savas pobegao iz zemlje, da više nijedan radnik u "Zamberu" ne radi i da nema ništa od tih 3.000 obećanih radnih mesta, čak i da je 900 radnika koji su u tom trenutku bili zaposleni u "Zamberu" ostalo bez posla.

Kada se to dogodilo i kada se obistinilo ono na šta je Nova Srbija ukazivala da će se desiti gospodin Dinkić je rekao da nema nikakve brige za državu Srbiju, da će Srbija povratiti novac u iznosu od 3.200.000 evra koliko je gospodinu Savasu uplaćeno i da će svi izvođači radova koji su učestvovali u organizaciji tog projekta biti namireni (a samo se preduzeću "Meteor" iz Vranja duguje 1.200.000 evra za izvedene radove) i da Srbija može taj novac naplatiti putem bankarske garancije koju ima od preduzeća "Elena" iz Britanije.

Međutim, od naplate te garancije i do dan-danas nema ništa, država se nije obeštetila, a Vranje u samom centru grada ima jedno ruglo, neizgrađenu fabriku koja zarasta u korov, na jednoj od najboljih lokacija u gradu. Vranjanci, a naravno i NS, smatraju da je tu došlo do podele nekih novčanih sredstava između Janisa Savasa, vlasnika "Elene" i predstavnika Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i samog gospodina Dinkića.

Drugi primer korupcije, a neki zlonamerni će reći da se sada pozivam na nacionalnu mržnju, ili šta ja znam, desio se nedavno u opštini Bujanovac. Nadam se da će ova agencija uspeti u narednom periodu da to sprečava. Radi se o raspisivanju tendera za izgradnju lokalnih ulica u MZ Trnovac u opštini Bujanovac. Naime, lokalna direkcija, koja je pod upravom Albanaca, u toj opštini raspisala je tender na taj način što je jednu istu ulicu u dužini, otprilike, dva kilometra podelila na četiri dela kako bi to bile javne nabavke male vrednosti, što je kriminal u samom startu raspisivanja tendera za javne nabavke. Međutim, sve firme sa tih prostora su odlučile da učestvuju na tom tenderu i javile se. Onda je stiglo jedno preduzeće i obaveštenje od strane Direkcije za izgradnju opštine Bujanovac da je najpovoljnije sa ponudom i da će dobiti posao za izgradnju tih lokalnih puteva u MZ Trnovac u opštini Bujanovac.

Pored obaveštenja da to preduzeće u roku od tri dana donese svu validnu dokumentaciju, koju će Direkcija u određenom vremenskom periodu pregledati i ukoliko ta dokumentacija bude validna i u skladu sa zakonom, obići će podizvođača u tom poslu i nakon toga potpisati ugovor sa najpovoljnijim ponuđačem na tenderu... Direkcija je donela odluku da je sve sa tom papirologijom u redu, obišla podizvođača i, još jednom napominjem, obavestila ponuđača da je najbolji na tenderu. Ipak, predstavnici Direkcije, koju vode Albanci, i pored svih tih obaveštenja toj firmi da je najbolja na tenderu, dodelili su posao albanskoj firmi "Savabelče" iz Preševa. Znači, obaveštavate jedno preduzeće da je najbolji ponuđač na tenderu, a posle potpisujete ugovor sa sasvim drugom firmom. Međutim, mogu da kažem da niko od nadležnih, i pored podnetih krivičnih prijava, ni Okružno javno tužilaštvo, ni ova Agencija za borbu protiv korupcije, niti sama direkcija, tj. Komisija za javne nabavke opštine Bujanovac, po ovom pitanju nije reagovao.

Na kraju, imamo jedan veoma zanimljiv primer u Vranju. Tiče se raspisivanja tendera za izgradnju puta do skijališta Besna kobila. Mnogi ne žele da pričaju o ovom problemu, jer se gradski čelnici u Vranju, a mogu slobodno da kažem i da je NS deo vlasti u tom gradu, plaše da će gospodin Dinkić ukinuti sve donacije našem gradu ukoliko se javno priča o ovom problemu. Nemam čega da se bojim i NS nema čega da se boji, pa ćemo javno izneti ovaj problem građanima putem Skupštine Republike Srbije.

Pre mesec i po dana grad Vranje je raspisao jedan javni tender koji se odnosi na izgradnju puta do skijališta Besna kobila. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja prebacilo je Javnom preduzeću "Skijalište Besna kobila" 40.000.000 dinara za izgradnju lokalnog puta do Besne kobile, do tog famoznog skijališta, a od tih 40.000.000 oko 5.000.000 je bilo predviđeno za elektrifikaciju i za izgradnju elektromreže do Besne kobile. O čemu se tu radi?

Prvo, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja ucenilo je grad Vranje da se ta sredstva koja su odobrena neće prebaciti na račun grada sve dok se ne osnuje javno preduzeće koje će se isključivo baviti tim skijalištem, a na čijem će čelu biti ljudi iz G 17 plus. Tu se negde priča oko prebacivanja sredstava, oko Mlađana Dinkića završava i onda prelazi u ruke lokalnih aktera, odnosno lokalnih funkcionera G 17 plus.

Šta se dešava? Tender je bio raspisan, rekao sam, pre mesec i po dana. U tenderu je stajao rok od 30 dana da ponuđači dostave dokumentaciju za učešće na tenderu. Taj rok je isticao 15. aprila u 12.00 časova. Do 12.00 časova 15. aprila samo jedna firma se javila, "Produkt" iz Pečenjevca, za izvođenje radova na izgradnji puta na Besnoj kobili. U prisustvu predstavnika te firme ljudi iz Službe za javne nabavke grada Vranja su pokušali da sa zakašnjenjem dostave, kasnije će da se ispostavi, ponudu najboljeg izvođača.

Međutim, to je u tom trenutku sprečeno, ali su se za ta 24 sata desile čudne stvari. Izvođači su se bunili kako nisu mogli da obiđu teren vezano za izgradnju tog lokalnog puta, pa su tražili od Službe za javne nabavke dodatni rok od 24 sata kako bi mogli da obiđu teren i da kasnije dostave svoje ponude. Malo je čudno što se sve to dešava u tom jednom danu, kada su svi ostali već zakasnili da predaju ponude, sem firme "Produkt" Pečenjevci iz Leskovca.

To je urađeno mimo zakona. Taj rok je odobren mimo "Službenog glasnika", a svi dobro znamo da se pozivi za dostavljanje ponuda, kada se tiču javnih nabavki velikih vrednosti, objavljuju u "Službenom glasniku". Taj rok je produžen i onda su se u tom produženom roku javile još četiri firme.

Stvar i ne bi možda bila toliko strašna da se tad i tog dana sve završilo. Međutim, firma koja je dobila posao, sada ne želim da pominjem imena tih firmi, jer je to sve pomenuto u krivičnoj prijavi, u svojoj ponudi nije ostavila rok u kome je investitor dužan da plati izvođaču radova izvršene usluge oko izgradnje. U zapisniku o otvaranju ponuda jasno stoji kod dobitnika posla tri tačke, dok kod ostalih stoji da je 30 dana rok plaćanja od dana ispostavljanja konačnih situacija.

Kasnije u rešenju o dodeljivanju posla stoji kod te iste firme koja je dobila posao da je ta firma dala rok za plaćanje od 60 dana od dana ispostavljanja situacije.

To je rukom napisano i tu se jasno vidi krivično delo koje je Služba za javne nabavke grada Vranja uradila. Posle naše intervencije, šef te službe je smenjen. Mene je zvao gradonačelnik Vranja... I, još jednom kažem, on se sto posto plaši da će stati investicije prema našem gradu ukoliko javno iznesem ovaj problem. Zvao me je gradonačelnik Vranja gospodin Miroljub Stojčić, sa pričom da istrajem do kraja u nameri da se ova afera rasvetli.

Takođe, mogu da kažem da i u Demokratskoj stranci ima poštenih i čestitih ljudi. Zvao me je, pre ovoga, zamenik gradonačelnika gospodin Igor Andonov da mi ukaže na to da se trenutno odvijaju kriminalne radnje u Službi za javne nabavke grada Vranja. Ti ljudi su pristali i da svedoče u tom procesu, na osnovu tih podnetih krivičnih prijava. Međutim, i do dan-danas Okružno javno tužilaštvo ne reaguje. Nadam se da će Agencija za borbu protiv korupcije, kojoj je ovaj materijal takođe dostavljen, reagovati i da će se ove kriminalne radnje u našem gradu sprečiti.

Ovo je samo jedan primer korupcije koja se dešava u Pčinjskom okrugu. Nadam se da će i ostali poslanici iz Pčinjskog okruga govoriti na tu temu. Hvala.

Zahvaljujem. Gospođa Marina Raguš, izvolite.