Narodni poslaniče, članovi Poslovnika Narodne skupštine, a uopšte ne sumnjam da se bolje razumete u njih nego što ja, po svom formalnom obrazovanju, mogu ikada, jasno propisuju ponašanje svakog od narodnih poslanika i ponašanje predsedavajućeg. Izricanje mere opomene je propisano Poslovnikom, kao što su i obaveze narodnih poslanika, koji koriste sva svoja druga prava, Poslovnikom propisane.
Molim vas da ili počnete da govorite o temi koja je tačka dnevnog reda – Razrešenje sudijske dužnosti podnošenjem ličnog zahteva i sticanjem uslova za penziju, ili da nastavimo oboma neprijatno, u svakom parlamentu nepopularno, izricanje mera opomene.

Gospođo Čomić, potpuno sam svestan da ne mogu da utičem na vas da vi razumno shvatite o čemu se radi. To je bezuspešan pokušaj i nemam nameru da to činim, ali, da li mogu da izrazim protest što odlazi neko s toliko godina radnog staža u pravosuđu, kao dobar sudija. Kao čovek koji diže glas protiv kršenja ljudskih prava, mogu da pričam o toj činjenici i pričam samo o toj činjenici, jer ako nam odu najbolje sudije, šta će nam ostati?
Znate, čovek koji ima 20 i nešto godina radnog staža u sudu, 30 i više, postaje autoritet. Njega poštuju kolege, poštuju advokati, poštuju tužioci, poštuju stranke. Dokaz zašto ga treba poštovati je upravo to što deli oduševljenje za ono što se zove međunarodni standard, a to je ono što gospodin Šešelj priča u sudnici.
Nama su potrebni pravi borci za ljudska prava, a ne ovi izmišljeni – Nataša Kandić, Sonja Biserko i ovaj sistem nevladinih organizacija.
Ako se ova vlast prema sudijama na ovaj način ponaša, šta će biti od našeg suda? Moram kritički da sagledam tu dimenziju našeg pravosuđa, jer ta dimenzija ne postoji u Strategiji reforme pravosuđa. Samo da vas podsetim, tu strategiju je usvojila neka druga većina u Narodnoj skupštini i u toj strategiji, takođe, stoji nešto što se odnosi na poštovanje dostojanstva svakoga ko vrši sudijsku funkciju. Pričam u tom kontekstu.
To što vlast želi medijski da nešto predstavi na jedan način, ne zabranjuje normalnim ljudima da to kritički sagledaju, vide i utvrde da je situacija potpuno drugačija. Mi ćemo malo-malo imati ljude koji će iz revolta da odlaze iz suda, jer ne mogu da trpe ovo.
Nevladine organizacije nemaju neki blagonaklon odnos prema SRS-u. Veliki kritičar Društva sudija je bio SRS, ali Društvo sudija je sada došlo na naše pozicije, sada oni pričaju o tim političkim uticajima na pravosuđe. Kako da sud oslobodimo političkog ticaja, da to personifikujem, kako sud da oslobodimo uticaja, recimo, Boška Ristića?
Gospođo Čomić, raspitajte se malo da vidite šta se dešava u Nišu i okolini. U onim izborima koji su sprovedeni u okviru sudova i javnih tužilaštava, u okviru sastava ova dva organa koja su propisana Ustavom Republike Srbije, teritorija tog budućeg apelacionog suda Niš itd. ostala je bez ijednog kandidata, jer je u kriterijumima navedeno – tu je Boško Ristić, ali on je poslanik, advokat u sukobu interesa. Kako jedan advokat može da odlučuje o tome ko će biti sudija, a ko neće biti sudija?
Odluka o prestanku sudijske funkcije je pravo mesto i dobar povod da se ispriča kakvo je stanje u našem pravosuđu i ne sme striktno, ili precizno, ili usko da se posmatra ovakav predlog odluke. On mora šire da se posmatra, u širem kontekstu, da ne bismo svakodnevno bili izloženi jednoj ovakvoj situaciji. Na lični zahtev ljudi odlaze, jer ne mogu da trpe, a mi smo dužni da im pružimo zaštitu i da ih oslobodimo tih pritisaka.
Locirao sam jednu vrstu pritiska, jednog člana po funkciji u dva državna organa, koja se tiče sudova i javnih tužilaštava. Znam da je on član DS-a, a vi morate da prihvatite ovu vrstu kritike. Mnogo je značajnije ono što treba da se zaštiti na osnovu ove kritike nego ono što se kritikuje.
Kako je moguće da čovek, koji je u stvarnom sukobu interesa, zastupa strane firme pred sudom, a istovremeno je predsednik Odbora za pravosuđe, član dva organa, i on treba da učestvuje u kolegijalnom organu koji treba da vedri i oblači ko će biti sudija i ko će biti tužilac?
Gospođo Čomić, verovatno znate da po Ustavu Republike Srbije Narodna skupština, kada su u pitanju ove stvari i ova materija, rešava o pripravnicima, a kada je u pitanju stalnost, nepromenljivost, onda jedan organ. Zar vam se ne čini da je to malo okrenuto? Zašto bi Skupština ovde bila u situaciji da ne odobri nekome da bude pripravnik? Po definiciji, on ide da se uči. Zašto bi Skupština nekog sputala u tome? Ono što je najvažnije, kada on treba da zasedne u sud da sudi, da bude oličenje samostalnosti i nezavisnosti u vršenju sudijske funkcije, onda se pita neko drugi, Boško Ristić, zato što je po funkciji predsednik Odbora za pravosuđe.
Nemojte da se resetujete. Neuspeo pokušaj s Ustavnom poveljom, neuspeo pokušaj sa stvarima koje radi u Narodnoj skupštini. Zakonomernost kaže, sve što radi, loše radi. Ne da ne zna, nego namerno loše radi, zato što postoji neka veća sila koja diktira tako nešto.
Identična je situacija i s ovom gospođom za koju gospodin Batić kaže da je bila njegova pripravnica. Mešanjem karata, postala je ministar pravde. Moram da vam skrenem pažnju, teško nama, teško našem sudstvu ukoliko reformu budu sprovodili ovi kadrovi s ovom ideologijom i na način kako su krenuli, a da to nije dobro, evo, i ovi vaši što vam daju pare kažu da nije dobro.
Morate sve da promenite. Nema mehanizma kako da se spreči politički uticaj na sudove i na javne tužioce. Do sada je bila situacija, kada ja to konstatujem i kažem – kritika, a posle dva meseca MMF to konstatuje, onda ćutite.
U oblasti pravosuđa, nešto kažem, a vi – kritika, posle mesec dana te reči ponove ovi iz inostranstva, vi ćutite. Želim da delujem preventivno. Naša je obaveza, kao narodnih poslanika, da preventivno delujemo. Znate onu staru maksimu – bolje sprečiti nego lečiti. Ako se spreči, makar se smanjuju troškovi za lekove.
Kako ovo da se izleči posle vas? Ovo je nemoguće lečiti posle vas. Da ne idem baš u tu medicinsku terminologiju, mogu da dobijem opomenu. Vrlo je teško. Zato apelujem da se DS povuče iz ovog posla. Uopšte nije problem. Niko to neće ružno da shvati, to će naići na veliko oduševljenje kod građana Republike Srbije. Vi se, jednostavno, povučete iz ovog posla i kažete – mi to ne znamo da radimo. Kada to radimo, mi to sve upropastimo i uprskamo. Nama treba stabilno sudstvo, oslobođeno svih pritisaka i svih uticaja.
Samo da vas podsetim, uskoro treba da se dokompletira i Ustavni sud, 2006. godine je donet Ustav. Da vas ne podsećam šta po Ustavnom zakonu još nije urađeno. Nešto što je urađeno na brzinu, evo, kaže se da je loše, ne valja. Izražen politički uticaj. Ako odete malo do suda, do tužilaštva, i porazgovarate s tim ljudima, videćete u kakvoj su oni situaciji.
Oni otvoreno kažu – na reizbor možemo da računamo ukoliko smo bliski s DS-om. I ranije je bilo velikog političkog uticaja na naše pravosuđe, ali u onim političkim predmetima, a oko međe, oko ovih stvari, nije bilo uticaja. Danas, što preko advokata, što na drugi način, mora da se ode do OO DS-a, ili do Odbora poput ovog što nam vodi Draganić u Beogradu, i da se odatle napravi pritisak na sud, pa i kada je u pitanju međa.
Da vas ne podsećam šta je pročitano u dnevniku vašeg bivšeg predsednika povodom nekih advokata. U takvim uslovima ljudi se odlučuju na ove stvari. Na lični zahtev odlaze iz suda. Apelujem na sudije i tužioce da to više ne rade, da malo imaju obzira prema tome šta je sud, da malo preuzmu odgovornost i da po svaku cenu ostanu, pogotovo ovi sa 25 godina radnog iskustva, koji su baš sazreli kao sudije, da ostanu da sude po zakonu i po Ustavu.
Ako ih Boško Ristić bude u toku reizbora menjao, neka ostane zabeleženo da nisu izabrani, a ne na lični zahtev i da ovo liči, otprilike, na najavu ostavke koju je Dragan Đilas skoro izrekao. Onaj ko najavljuje ostavke, za njega nemojte nikada da glasate. On pokazuje nestabilnost, nesigurnost.
Molim sudije i tužioce da na lični zahtev ne izlaze iz pravosuđa, da ostanu da se bore za svoju profesiju. Onda ova dva organa u postupku reizbora ne moraju da ih izaberu, ali će biti zabeleženo da nisu poklekli pred ovom silom. Ta sila je samo prividno velika, ona je medijski velika.
Samo da vas podsetim, kako da vam ostane neko u pravosuđu kada se vi preko medija obrušite na nekog sudiju zato što je u skladu s Ustavom i zakonom doneo neko rešenje i neku odluku? Zar sudija treba da strepi da li će kroz nekoliko dana da izađe u novinama i da mu još prikrpite neke stvari? Ja ovo ne generalizujem. Ima i onih koji to rade. Onda, po imenu i prezimenu, ako treba i preko nadležnih organa, a ne sve strpati u isti koš.
Još jedan manir koji koristite kod sudija i kod tužilaca – prilepite nešto, pa se kasnije ustanovi da to nije tako, i onda nema čak ni demantija. Ostane čovek zalepljen s etiketom za ceo život. Kako to da demantuje? Sa Beograđanke da baci iscepan jastuk i da skuplja perje posle?
Uvek je opasno kada se prave koalicione vlade, koje guraju, navodno, svoje kadrove. Nekada se to guralo preko Odbora i Narodne skupštine, a sada će preko ova dva tela – Savet sudstva i Veće tužilaca. Osetili ovi iz inostranstva i kažu, morate ponovo na popravni, sve ove zakone da preuredite. Pa, devet godina vrtimo jedno stotinak zakona. Stalno se menjaju ti zakoni i svaki sledeći je evropski. Stalno resetujete, resetujete, od početka da krenemo.
Da vam ne pričam koliko zakona je promenjeno u pogledu statusa sudija i tužilaca, oko izbora, prestanka funkcije itd. Pre dva meseca ste izabrali jednu gospođu koja ima najlošije rezultate.
Zašto to radite? Šta želite na taj način da dokažete? Da možete sve? Svi oni koji su na vlasti, mogu sve. Ograničeno je, jer ničija nije gorela do zore, to znate, valjda. Promeni se to začas. Okrene se. Raspoloženje naroda se promeni.
Malo bolja kontrola izbora i, evo, promeni se raspoloženje naroda i ne bi bilo dobro da se onda ponovo preganja i opet resetuje, i krećemo od početka.
Prošla ova vlada, došla druga, pa sad da vidimo šta je ona prethodna radila, to je izborno obećanje itd. To sve vrši pritisak na sudije. Možete da zamislite koji je pritisak na sudije bio pre nekoliko meseci kada je Ministarstvo napravilo neku analizu, neki inspekcijski nadzor, pa ste, čak, u izveštaj stavili predsednike sudova, zato što su potrošili pare za kafu! Koja je to vrsta nemoći? Nenamensko trošenje sredstava, u izveštaju piše – potrošio za kafu, a kod jednog ste stavili – pomogao je da se kupe lekovi. Kako u tom sudu da se radi dalje? Kod jednog sudije, odnosno predsednika suda, delegirana je nadležnost u Pirot i opet je Boško Ristić otišao tamo da zaglavi taj predmet, jer mu je kućna prijateljica.
O čemu mi to, gospođo Čomić, pričamo? Vi meni zabranjujete da kritikujem stanje u pravosuđu. Zašto mi zabranjujete? Da javnost ne bi to znala? Pa, javnost već zna, ta lokalna javnost u Pirotu i Nišu zna. Moram da upozorim sudije šta ih očekuje, kakva je ala krenula na sudove.
Gde su vam te zgrade? Gde su vam ti kompjuteri? Englezi dali, Amerikanci dali kompjutere za trgovinske sudove, sad imate uvid, navodno, kako se šeta predmet. Pravićete neke institute, da ih obrazujete, pravili ste centar za medijaciju. Čim vas neko ne sluša, odmah ide na televiziju. Dok vam je bila dobra Gordana Mihajlović, predsednik Drugog okružnog suda, opštinskog suda, dobro je bilo, sad vam više ne odgovara, otišla u advokate, e, sad na televiziju "Luka", ili, ne znam, "Ušće".
Šta sudije da rade? Onaj nije mogao da prođe za predsednika suda, ali je mogao da prođe za pomoćnika ministra za sudstvo. Pa, ako nije mogao da radi u sudu, kako može da radi u Ministarstvu i da vodi sudstvo? To je DS, to je vaša politika, to je politika pritisaka, pretnji, sejanja straha u Srbiji. Sejete strah, po sistemu – može i gore. Ma, ne može gore. Ne može gore od ovog stanja koje je s vama. Takva vam je zakonomernost, takva vam je priroda. Ideologiju nemate.
Pozivam sudije i tužioce da se više niko od njih ne usudi i ne krene ovim putem da podnosi lični zahtev da ga neko oslobodi funkcije sudije ili tužioca.
Dajte mogućnost Bošku Ristiću i Snežani Malović i predsednicima opštinskih odbora DS-a u vašim mestima da vas ne izaberu, što će značiti da su vas isterali, da ostanete zabeleženi u istoriji kao sudije koje su proterane od strane DS-a. Naročito molim one koji imaju više od 25 godina radnog iskustva. Izvinite, molim vas, ako imate dokaze za nekoga da je radio nečasne stvari, pokrenite postupak. Ne, vi hoćete to an blok, sve, zato što vama ne odgovara, zato što ne dolazi kod vas u kancelariju, da zakuca na vrata i da kaže – imam ovaj predmet, kako da ga odlučim, šta misliš.
Koje ste bravure za ovih nekoliko godina u pravosuđu izvršili! Tragikomično je čitati neke presude, neka rešenja i neke odluke. Ljudi moji, jedinica lokalne samouprave Crna Trava, sa šest hiljada stanovnika, a nema status ni kvarta Novi Beograd, sa 300 hiljada birača. Koji je to ''blistavi um'' mogao da smisli? Tražite od sudija da takve stvari tolerišu, podržavaju i da se na to pozivaju. U identičnoj situaciji, dva okružna suda donose različite odluke, a i jedan i drugi sudija iz tog okružnog suda su bili na savetovanju u Vrnjačkoj Banji i rečeno im je kako treba ta odredba da se primeni, ali vi terate. Zašto? Zato što ste etalon.
Zapamtite, 2001. godine bio je koncept demokratskog autoriteta. Pojedinac sa svim svojim vrlinama i manama je demokratski autoritet i rasadnik demokratskih i međunarodnih standarda, ali to ne može u Srbiji da zaživi, pa su vam nalogodavci napustili taj koncept. Sad je koncept – što manje, to više, da može da se kontroliše. To je taj problem. To je problem građana Republike Srbije.
Mi to možemo da rešimo. Pozivamo građane Republike Srbije da to s nama reše. Sa vama ne mogu da reše. Vi loše tumačite njihovu podršku i, kad dobijete neki glas, vi ga izokrenete, smatrate da ste dobili pravo da apsolutno sprovodite vaše želje, pa onda nije ni čudo što neko ima 16 agencija, ovaj drugi savetnik – sedam, onaj treći – jednu.
Prosto se naježim kad pročitam – po Ustavu, predsednik Republike može da predloži kandidata za nešto. Odmah znam da je to loš predlog, u startu znam da je loš predlog. Šta da radimo? Ne verujemo SRS-u, ali ćemo kroz dva meseca da kažemo da su radikali bili u pravu. To je ta zakonomernost kad su u pitanju radikali. SRS – ne, ne, a posle dva meseca – jeste, bili ste u pravu. Čekaj, što sad pričaš, sad je kasno. Za Srbiju nije kasno. Srbija ima perspektivu. Uskoro će to da bude mnogo očiglednije.
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da ne dobacuju i da ne ometaju govornika.)
Gospođo Čomić, nemojte da me čuvate od Srđana Milivojevića. Meni imponuje, on je glavni ideolog DS-a. Meni bi bilo neprijatno da mi Nada Kolundžija dobacuje, pošto znamo šta ona dobacuje.
Kada Srđan Milivojević, eksponent Američke ambasade, to radi, nemojte, molim vas, osim što je inspirativno, to je velika reklama za mene.

Narodni poslaniče, niko ne sme da vam dobacuje i niko ne sme da vas prekida, osim predsedavajuće, i da vas upozori na poštovanje odredaba Poslovnika; ja sam tu da štitim vaša prava da govorite na miru. Izvolite.

Gospođo Čomić, meni je Srđan Milivojević mnogo draga osoba. Jeste da je u problemu s onim zakonom o životinjama, ali meni je mnogo drag. Gospođo Čomić, bez nekih velikih reči, situacija u pravosuđu je loša i znajte da ne može da se popravi, pogotovo neće moći da se popravi, moram da vam kažem, nemojte da se vređate, s Boškom Ristićem i Snežanom Malović. Nemam ništa protiv njih lično, da vam kažem najiskrenije. Boško Ristić je bio, čak, i moj branilac u jednom postupku gde me je SPS proganjao zbog plakata; vaš koalicioni partner me je proganjao zbog plakata. Plakati - sredstvo izražavanja mišljenja. Na tim plakatima je bio i jedan brka, a nema ga sad, to je moj drug sa fakulteta. Boško Ristić mi je pomagao, branio me kao svedoka.
Nemam ništa protiv Boška Ristića, Snežane Malović još manje, ali ideološka postavka vašeg koncepta promena je pogrešna. Bežite od tog posla, ne znate vi taj posao da radite. Država je ozbiljna stvar, ne može mic-mic, ''mir, mir, mir, niko nije kriv'', ne može resetovanje. Zapamtite, ne može resetovanje. Iživljavali su se 78 dana nad ovom državom. Nemojte da resetujete. Zapamtite, setite se jedne stvari, oskrnavili ste onaj spomenik na Ušću, onu baklju, popravili ste ga. Za mesec dana preselićete posmrtne ostatke u Aleju velikana i moraćete da se izvinite. Hvala vam, gospođo Čomić.

Poslanička grupa SRS-a ima na raspolaganju još osam minuta.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević, po redosledu prijavljenih za reč, ali nije prisutan.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika Narodne skupštine?
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Izvolite.
Molim narodne poslanike da ne dobacuju i da ne izlaze iz okvira poštovanja odredaba Poslovnika, koje podrazumevaju podeljene dužnosti onog ko predsedava i svih nas ostalih.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom izražavam nezadovoljstvo što se o velikim problemima u srpskom pravosuđu veoma retko govori u ovom parlamentu.
Nama je danas bio potreban predstavnik, odnosno predsednik Odbora za pravosuđe da obrazloži ove predloge i da nam odgovori na konkretna pitanja koja su postavili narodni poslanici i članovi Odbora za pravosuđe.
Mi smo nedavno usvojili set pravosudnih zakona i izneli niz zamerki, koje su vezane, pre svega, za primenu tih zakona i mogućnost da sistem u Srbiji profunkcioniše od 1. januara 2010. godine. Podsećam vas da smo kao Poslanička grupa DSS-a podneli niz amandmana na Visoki savet sudstva i da je sedam ključnih amandmana prihvaćeno, na osnovu čega je ovaj zakon znatno popravljen, ali je nedopustivo da se toliko dugo čeka na formiranje ovog organa, odnosno telo koje treba da vrši izbor svih sudija u Republici Srbiji.
Takođe, želim da istaknem da nije normalno i sigurno je da postoji sukob interesa kada je predsednik Odbora za pravosuđe narodni poslanik, koji je po funkciji član VSS-a, a privatno, profesionalno obavlja svoju ulogu kao branilac u advokatskoj profesiji. Zamislite kakva je to situacija – kada neki sudija zna da o njegovom reizboru odlučuje advokat koji postupa kod njega u predmetu. Mislimo da je nenormalno da jedan isti čovek obavlja četiri funkcije. Kao član VSS-a, ne samo da učestvuje u izboru sudija, već i u izboru tužilaca, tako da se njegovo postupanje pred sudovima u Srbiji može osporiti na mnoge načine. Mi vam na to na vreme ukazujemo. To je rečeno i u načelnoj raspravi povodom seta pravosudnih zakona.
Smatram, takođe, da i ministar pravde, kao predstavnik izvršne vlasti, nije trebalo da bude član VSS-a, već da taj posao poverimo, pre svega, sudijama, tužiocima, advokatima i profesorima pravnih fakulteta.
Što se tiče one najbolnije teme koja pogađa sudije – reizbora, odnosno prvog izbora novih sudija, smatramo da će tu doći do velikih poteškoća. Osnov je da se najpre odredi broj sudija koji će se birati u Republici Srbiji, jer je činjenica da će, ukoliko se primene ovi novi zakoni, ukoliko se, kako je to zakon predvideo, ukine više od 100 sudova u Republici Srbiji – mnogi od njih ostati bez posla i treba na vreme krenuti u čitavu tu proceduru.
Nama je u interesu da srpsko pravosuđe bude nezavisno i da radi posao onako kako to zakon predviđa. Ovo nije sumnja u iskrenost, sposobnost i poštenje pojedinih sudija, nego se otvara mogućnost za brojne manipulacije – da samo oni najpodobniji budu ponovo izabrani, odnosno prvi put izabrani za sudije, s obzirom na to da je VSS pod velikim pritiskom, s jedne strane, izvršne vlasti, a, s druge strane, zakonodavne vlasti, a samim tim, tu se objedinjuje i partijski pritisak u samom tom telu koje treba da radi jedan vrlo odgovoran posao.
Mi se u ovoj skupštini, sem nekih izuzetaka, praktično, od novembra 2005. godine, nismo na ozbiljan način bavili izborom nosilaca pravosudne funkcije. Uglavnom su to bila razrešenja i prestanak, zato što su ljudi odlazili u penziju ili odlazili na lični zahtev. Činjenica je da postoji potreba za velikim brojem sudija i kadrovska osveženja sudova su zaista neophodna.
Stanje u našem pravosuđu je, po mnogim objektivnim ocenama, i ljudi koji rade u pravosuđu, i onih koji prate njihov rad, alarmantno. Osnovni uslov da se loše stanje popravi jeste da se stvori jedan dobar, održiv i funkcionalan sistem, u kojem bi učestvovala i zakonodavna i sudska i izvršna vlast. Umesto toga, Ministarstvo pravde predlaže, a Skupština usvaja, oktroisane zakone, za koje već može da se nasluti, samo što nisu navedena imena i prezimena ljudi koji treba da budu izabrani od strane Parlamenta, i mislim da je najveći problem što će biti apsolutno nesprovodivi u praksi.
Moram da izrazim sumnju u to da će do kraja ove godine biti opremljene zgrade apelacionih sudova i da će, u svim onim mestima u kojima su ukinuti sudovi, ostavljene sudske jedinice biti moguće, odnosno predmeti, tehnika, a i ljudi koji su zaposleni, ispremeštati u neke različite gradove.
Kada se usvajao taj zakon, naše zamerke su se odnosile i na mnoge postupke koji podrazumevaju da se sprovede, pre svega, istražni postupak, koji će biti nemoguće sprovesti u pojedinim predelima Srbije. Po našem mišljenju, nije normalno da gradovi kao što je, recimo, Prijepolje, za apelaciju putuju u Beograd, a da se preskače, recimo, Kragujevac. Imali smo ideju i razgovarali smo o tome s ministarkom pravde – da se broj apelacionih sudova u Srbiji poveća, jer smatramo da nije dovoljno da samo četiri apelaciona suda funkcionišu.
Konkretan primer je grad iz koga dolazim, to je Čačak. Recimo, Moravički okrug obuhvata Čačak, Gornji Milanovac, Ivanjicu i Lučane, pa je Ivanjica, što se tiče policije, vezana za Čačak, a što se tiče pravosuđa – za Užice, tako da svi predmeti iz Opštinskog suda, umesto da idu u centar okruga, idu u Užice, znači, u drugi region. Na taj način se dosta komplikuje i mogućnost građana da, kada već dolaze u centar okruga i završavaju neke poslove, obave i ovo što se odnosi na njihovu zaštitu u samom sudu.
Najbitnije za nas je što nisu uvažene dobronamerne sugestije, i od strane struke, a i od narodnih poslanika. Vi znate i sami da je Društvo sudija Srbije iznelo niz zamerki na ove zakone, da su prelazne i završne odredbe u pojedinim zakonima doživele ozbiljnu kritiku i od Venecijanske komisije, ali gospođa Malović je u raspravi samo isticala da je Venecijanska komisija pohvalila određene odredbe, dok je sve one zamerke preskočila. Mi smo o tome govorili, ali nije zgoreg ponoviti.
Neke stvari i praksa koja je postojala u dosadašnjem radu Ministarstva pravde moraju se promeniti. Činjenica je da to izgleda uzaludno i da ćemo se suočiti s jednim velikim problemom.
Veliki je broj razloga zašto je stanje u pravosuđu ovakvo. Pored loših zakona, koje ne otvaraju nikakvu nadu da će se nešto promeniti nabolje, nedopustivo je da se putem medija sudije vređaju, omalovažavaju, da pojedini sudovi, zbog toga što se nalaze u manjim sredinama, pošto se ljudi u maloj sredini međusobno poznaju, budu optuženi i za nepotizam, i za povezanost s advokatima, i da tu postoji sprega između policije, advokata i pravosuđa. To bi onda značilo da sudovi treba da rade i funkcionišu samo u velikim centrima, u milionskim gradovima, kakvih u Srbiji, nažalost, nema mnogo.
Smatramo da je to zaista nekorektan odnos i pojedinih poslanika, a i predstavnika Ministarstva pravde, koji su nam to izneli kao argumentaciju za ukidanje određenog broja sudova.
Mislimo da je dostupnost pravde načelo koje mora da važi u Srbiji, a na osnovu mreže sudova kako je predviđena ovim zakonima to neće biti moguće da se sprovede.
Takođe, zabrinjavajući je podatak da 78% građana nema poverenja u naše sudove. Nedavno sam imao priliku da pročitam da je baš u opštini Ivanjica, u sudu, predmet trajao više decenija i konačno je stranka u postupku uspela da ostvari svoje pravo i od države naplati odštetu za sve ovo što je učinjeno. Zamislite da 25 godina traje postupak u prvom stepenu! To niko ne može da pravda ni lošim zakonima, ni nekim procesnim opravdanjima, već zaista postoji zla namera tih ljudi.
Srpsko pravosuđe treba da bude očišćeno, da ne bismo dolazili u poziciju da zbog par ljudi koji ne rade svoj posao kako treba, za koje je dokazano da su se bavili nekima protivzakonitim i nečasnim radnjama, koji treba da budu žigosani, izvedeni pred lice pravde, da odgovaraju za sve to što su učinili, čitavo pravosuđe, stotine i stotine ljudi koji odgovorno rade svoj posao stavljamo u isti koš.
Kod građana se mora vratiti poverenje u sudove. Mora se vratiti poštovanje prema tim sudijama, ali ja sam to isticao i u malopređašnjem izlaganju. Mi moramo obezbediti tim ljudima ne samo objekte u kojima će da rade, tehniku kojom će da rade, jer sad je, izgleda, najveće dostignuće kada pojedini sud u Srbiji dobije desetak računara i kada se oni umreže, jer je to onda razlog da se pojavi neko od državnih sekretara, ili sam ministar, da otvori neko novo odeljenje, a da na polju onoga što je veoma bitno za njihov nezavisan i stručan rad – da se zaštite ti ljudi na pravi način, nije zgoreg pomenuti da smo imali nedavno i tragične situacije u kojima su stradale ili sudije ili članovi njihovih porodica, nije napravljen nikakav pomak od Ministarstva pravde.
Podsećam vas da je još gospodin Petrović, kada je bio ministar pravde, rekao da će se ponovo izraditi sistem zaštite nosilaca pravosudnih funkcija. Zaista smo svi verovali u to i mislim da je, pre svega, zadatak saradnika gospođe Malović da na tom polju učine nešto, jer nije prijatno kada pročitate da je na kuću sudije ili na njegov automobil bačena bomba, da počinioci mogu tako da se ponašaju, jer to stvara strah kod ljudi koji treba da rade odgovorno svoj posao i za svoj život i za svoju porodicu. Nije dovoljan podatak koji nam je državni sekretar rekao da ne znamo koliko poslednjih meseci nisu imali nijednu dojavu o postavljenoj bombi u zgradi suda.
Vi znate kako se to jednostavno promeni, ukoliko to neko hoće da radi. Ali, ljude koji su uhvaćeni da su tako nešto učinili treba izvesti pred lice pravde i najstrože sankcionisati, kako bismo došli u poziciju da se ne prekidaju pojedina suđenja, da ljudi koji su došli da ostvare neko svoje pravo, bilo da se radi o overi ili podnošenju određenih podnesaka, mogu da ostvare to pravo, a ne da satima čekaju da specijalne i interventne jedinice MUP-a provere objekte i da zbog toga budu odlagana suđenja, jer najveći problem i jeste što pojedina suđenja traju godinama. Mislim da na tom polju postoji veliki prostor da se nešto promeni.
Takođe je izuzetno bitno da što pre dobijemo podatke da bi ljudi mogli na vreme da planiraju i da sprovode sve ono što zakon predviđa oko reizbora sudija, oko broja nosilaca pravosudnih funkcija. Ne znam šta je urađeno s Državnim većem tužilaca, da li su tu kandidati, svi koji su bili predloženi, konačno prošli potrebnu proceduru; to su ljudi koji, takođe, odgovorno rade svoj posao. Jedan od kandidata, lično ga poznajem, pošto je ugledni advokat iz mog grada, pitao me je šta je razlog i zašto se to nije dogodilo.
Ako već predlažete neke ljude, onda nemojte da dođu u poziciju da budu streljani a da niko za njih na glasanju ne pritisne dugme, odnosno da svi ti predlozi budu vraćeni. To se mora ozbiljno pripremiti i s Advokatskom komorom i s pravnim fakultetima. Mi smo isticali, kada je bila načelna rasprava oko donošenja ovog seta pravosudnih zakona, da će se to dešavati, ali očigledno je da nije bilo razumevanja. Sigurni smo da to neće dovesti do realizacije svega onoga što je predviđeno, tako da ćemo u nekom novom postupku do kraja godine, kada budu dolazili predlozi o izmenama i dopunama važećih zakona, ispraviti to putem amandmana i tada će nas razumeti na pravi način.
Ono što treba reći, a predlagač ove odluke nije danas tu, jeste ono što danas potenciramo, a to je ispitivanje i podroban izveštaj o stanju pravosudnih organa i radu srpskog pravosuđa na prostoru KiM-a. Ne treba da vas podsećamo da je Euleks tamo preuzeo sve ingerencije.
Ukoliko neko smatra da je normalno da se građanima Srbije koji žive u južnoj srpskoj pokrajini sudi po nekim lažnim zakonima neke nepostojeće države, onda je to sramno i nedopustivo. Mi smo ostavili dovoljan rok ministarki pravde da nam o tome da izveštaj, pošto je više od mesec dana proteklo od onog odbora za koji smo zahtevali da se održi.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju kao ovlašćenom predstavniku je iskorišćeno.)
Završavam. Nismo dobili taj izveštaj, tako da ima još mnogo pitanja koje je potrebno otvoriti, ali za to je potreban dijalog, za to je potreban razgovor, za to nije dovoljno samo objaviti, koristiću vreme poslaničke grupe…

Narodni poslaniče, ne možete da koristite vreme Poslaničke grupe, iz dva razloga. Prvo, zato što ste dobili reč nakon što sam rekla da na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, što znači da je tok i deo rasprave u kojoj se diskutovalo na osnovu vremena na raspolaganju poslaničkoj grupi prošao i sada ste dobili reč kao ovlašćeni predstavnik, u vremenu od 14 minuta, koliko vam je ostalo za drugo obraćanje. To su poslanička pravila. Možemo da javno kažemo da se i vi i ja zalažemo za kršenje Poslovnika, ali tu u meni nemate saradnicu. Zahvaljujem.

Daleko od toga. Hvala vam.

Narodni poslanik Zoran Krasić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Gospođo Čomić, mislim da je gospodin Petković, potpredsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine, otvorio jednu načelnu temu koja je na neki način u vezi s ovom tačkom dnevnog reda.
Mislim da treba da dozvolite i raspravu o ovom stanju u pravosuđu, jer je taj širi aspekt neophodan da bi se videle konkretne stvari koje se dešavaju. On se pozvao i na neke stavove Venecijanske komisije i nekih drugih koji posmatraju šta se dešava s našim pravosuđem.
Moram da vam skrenem pažnju, jedna dimenzija su razgovori, druga dimenzija je šta oni to vide, treća dimenzija je šta oni traže, a četvrta dimenzija je šta mi saznajemo kao javnost o svemu tome. Moram da vam kažem da te četiri stvari uopšte nisu u skladu, to su četiri odvojene stvari, potpuno različite. U narodu se to kaže – kupus gleda, meso vadi. Kada se razgovara s tim ljudima iz inostranstva, pošto imam te transkripte, moram da vas obavestim da se tu nekompetentno, nestručno razgovara. Razgovara se po sistemu – kažite šta mi treba da uradimo, koji biste projekat vi mogli da finansirate, kojim sredstvima itd. Mi moramo da promenimo te predstavnike koji razgovaraju o procesima reforme nečega.
Druga dimenzija je ono što oni traže. Moram da vam skrenem pažnju da u nekoliko stvari zastupaju nešto što je međunarodni standard. Ne znam da li je vama poznato, UN je doneo svoje kriterijume za samostalnost i nezavisnost sudstva.