Već ste se ispravili sami. Htela sam i ja da kažem da smo ovde imali u suprotnosti mišljenja Odbora i Vlade. Međutim, ovde ću sad maltene demantovati sebe, neka mi ne zamere drugi članovi Odbora i drugi ljudi, ali prosto se radi o nečemu što ću reći kao mišljenje koje mi se naknadno javilo, niko mi to nije imputirao, niko mi nije rekao da to treba da pričam.
U prvom momentu ni meni nije bilo potpuno jasno zašto bi zabranili korišćenje, ne za ometanje, nego prosto za detektovanje radara na putu. Vozač bi se možda osećao sigurnije i imao bi osećaj da kontroliše svoj tok puta u samoj vožnji. Međutim, onda sam se setila našeg mentaliteta, da bi se praktično desilo to da naši vozači ne bi imali korist od radar-detektora u smislu da sami sebe povremeno koriguju, već bi gledali kako da eskiviraju ograničenje brzine svuda gde je to moguće.
Praktično, njemu bi to služilo da bezbedno vozi bukvalno samo tamo gde zna da ima radarske kontrole, a savest mu to ne nalaže tamo gde nema radarske kontrole i sve bi se svodilo na eskiviranje samog radara. To bi mu bila jedina savest, a bezbedna vožnja bi mu bila na nekom drugom mestu. A kod nas je najčešći uzročnik saobraćajnih nesreća neprilagođena brzina, retko manja, uglavnom veća brzina.
Pošto mi volimo da se pozivamo, i to je sasvim u redu, na države u okruženju i Evropi, ovde imam neke podatke. Imamo primer u Hrvatskoj i Nemačkoj, gde je zabranjen radar-detektor. U Nemačkoj je kazna za ovaj prekršaj oko 100 evra, a uređaji se oduzimaju. Slična situacija je i u Francuskoj, koja ima najzapaženije rezultate u poboljšanju stanja u samom saobraćaju, gde lica koja koriste radar-detektor plaćaju novčanu kaznu, oduzima im se vozačka dozvola, a uređaji se oduzimaju i uništavaju. Takođe, uvoz, prodaja ili distribucija ovih uređaja je strogo zabranjena i kažnjava se zatvorom do dve godine i novčanom kaznom do 30.000 evra.
Ako bismo se sada vratili na našu sliku, da dozvolimo da se koriste radar-detektori, kako bi to izgledalo? Da bi policija uopšte mogla da kontroliše da li se on radar-detektorom koristi samo da bi eskivirao mesta gde mora da poštuje pravila vožnje, to bi izgledalo ovako: na svakih deset kilometara puta bi morao da bude postavljen radar.
Ako sad uzmemo u obzir da se kontrola vrši na 17.000 kilometara naših puteva, ne uzimajući u obzir lokalne puteve, ulice u naseljima itd., to znači da bi nam trebalo oko 1.700 radarskih uređaja, a trenutno u našoj policiji ima negde oko sto radara ili nešto više.
Pored toga, da bi neko radio na tih 1.700 radara, jer postoji obuka, sistematizacija u poslu, znači da bi nam trebalo oko 9.000 novih policijskih službenika, a za nabavku svih tih uređaja koji bi bili potrebni ljudima koji bi se prethodno obučili da bi mogli da rade, nama bi trebalo oko 70 miliona evra godišnje, a to trenutno nije moguće i to svi znamo, to niko ne može da pobije.
Imamo tu još i alternativu da postavimo video nadzor, što znam da će se sigurno i uraditi na nekim mestima, ali kada imate 17.000 km puta i sve ovo što sam nabrojala, smatram da kod nas to nije moguće. Tako da nama Danska nije daleka samo fizički, nego nam je daleka i mentalno.
Kada uzmemo u obzir našu odgovornost, odnosno neodgovornost na putevima, našu kulturu (nažalost, još uvek nekulturu), smatram da mi još nismo spremni za to da ove uređaje upotrebljavamo jer ćemo ih u 100% slučajeva zloupotrebiti. Hvala.