Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Momo Čolaković. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pre nego što odredim pauzu, na osnovu člana 85. stav 5. obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, a raspravom o tački koja u tom trenutku bude na dnevnom redu.
Sada određujem pauzu koja će trajati od 14.30 do 15.30 časova. Popodnevni deo sednice počinje raspravom u pojedinostima na član 30. amandmanom koji je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Hvala vam.
(Posle pauze – 15.30)

Dobar dan, pola četiri je i dva minuta. Iz poštovanja prema prisutnima, počinjemo današnje popodnevno zasedanje tamo gde smo pre podne stali, raspravom o amandmanu narodnog poslanika Borisa Aleksića na član 30.
Reč ima gospodin Dragan Stevanović.

Gospodine predsedavajući, samo bih hteo da pitam da li će predstavnici ministarstva da se vrate u salu ili ćemo po podne u nekom neprimerenom maniru da nastavimo?
Mi smo podneli, odnosno moj kolega Boris Aleksić je podneo amandman na član 30. predloženog zakona jer smo zaista smatrali da je predloženo rešenje u tekstu zakona nedorečeno. Iskoristiću deo vremena svoje stranke da ukažem na još nekoliko nedorečenosti kada je u pitanju kaznena politika u ovom zakonu, ali pre toga da ukratko obrazložim ovaj amandman.
Naime, stav 3. člana 30. glasi: ''Vozač iz stava 1. ovog člana dužan je da upozori putnike na obavezno korišćenje sigurnosnog pojasa''. To je u kaznenom smislu jako apstraktna konstatacija. Šta znači to ''vozač je dužan da upozori putnike na obavezno korišćenje sigurnosnog pojasa'', a onda u članu 334 (čini mi se) predloženog zakona za prekršaj iz stava 3. ovog člana predviđate kaznu tri hiljade dinara, a ukoliko se desi neka nezgoda, kazna bi u tom smislu bila od pet do 15 hiljada dinara.
Sada postavljam sebi pitanje i postavljam vama pitanje, pošto predstavnika Vlade nema još uvek – kako će se utvrditi da li je vozač upozorio putnike na obavezno korišćenje sigurnosnog pojasa?
Mi smo u tom kontekstu smatrali da ovde treba nešto preciznije i konkretnije da se predloži. Možda je naš predlog rigidan, ali čini mi se da bi se na taj način, prihvatanjem ovog amandmana, potpuno i do kraja definisala odgovornost i vozača i njegovih saputnika, onih koji su sa njim u vozilu.
S druge strane, čini mi se da ste malopre baš vi, gospodine Novakoviću, rekli da ovim predloženim zakonom mi zaista treba da nastojimo da stvorimo obaveze, ali i odgovornost svima onima koji učestvuju u obezbeđivanju, odnosno podizanju nivoa bezbednosti saobraćaja na putevima u Srbiji.
Smatrao sam da bi se sve to ostvarilo upravo na taj način kako smo mi predložili, da stav 3. glasi: „Vozač iz stava 1. ovog člana ne sme vozilom da se kreće po putu ako mu putnici ne koriste sigurnosni pojas na način koji je predvideo proizvođač“.
Tu zaista ne bi bilo nikakvih dilema oko toga da li je neko napravio prekršaj, da li je svoje obaveze u duhu ovog zakona ispunio, a i oni koji bi eventualno došli u situaciju da konstatuju taj prekršaj i predvide kaznu imali bi čistu i jasnu situaciju.
Sada ću, povodom ovog amandmana, iskoristiti priliku da prokomentarišem još nekoliko detalja vezanih za novčane kazne i prekršaje. Mislim da su i one apsolutno u duhu naše konstatacije, da su određene norme ovog zakona predviđene zaista površno, odnosno da su nedorečene. Da se razumemo, nismo mi protiv toga da se zakonom predvide finansijske i neke druge kazne, zakon se predviđa za nesavesne vozače i mislim da niko nije ovde da da pravo i mogućnost nesavesnim vozačima da kreiraju i prave sliku o uslovima i bezbednosti saobraćaja u Srbiji.
Kazna od tri hiljade dinara, odnosno ako je izazvana nezgoda kazna od pet do 15 hiljada dinara, zakonom je predviđena recimo za slušanje glasne muzike tokom vožnje, za vožnju biciklom posred puta, za zauzimanje dva ili više parking mesta prilikom parkiranja, vožnju danju bez upaljenih oborenih svetala, nečitljive tablice, držanje slušalica na oba uveta prilikom prelaska kolovoza, pešačenje po kolovozu, prelazak kolovoza van pešačkog prelaza ako je prelaz bliži od 100 metara.
Sada bih samo prokomentarisao dve stvari koje su ovde definisane i napravio jednu paralelu. Vi ste, da kažem, u taj isti kazneni dijapazon stavili slušanje glasne muzike tokom vožnje, gde se postavlja pitanje da li je zaista moguće objektivno dokazati da neko glasno sluša muziku i koliko glasno ili je to nečiji individualan stav da to definiše, ili ćemo možda u nekom podzakonskom aktu predvideti decibele, tj. koji je raspon decibela u kom može da se kreće glasnoća muzike koju vozači slušaju.
Onda ste, iskreno da kažem, što je nerazumno, stavili u isti dijapazon vožnju bicikla posred puta i nečitljive tablice. Ja bih ove dve kategorije, recimo, posmatrao sa aspekata posledica koje mogu da proizvedu ovu prekršaji učesnika u saobraćaju. Da li isti teret imaju posledice koje proizvodi nečitljiva tablica ili činjenica da će neko nesavestan voziti bicikl posred puta? Takvi prekršaji, nažalost, ponekad mogu da imaju tragične ishode i stavljati njih u istu ravan sa prekršajima poput nečitljivih tablica zaista je neodgovorno.
Dalje, imate kazne od 5.000 dinara, a ukoliko se izazovu nezgode kazne su od 6.000 do 18.000 dinara. Onda ste u taj isti koš, biću slobodan da kažem, stavili neposedovanje svetlosnog prsluka, vožnju po površini koja nije tome namenjena ili nevezivanje pojasa. Sada se opet vraćamo na ovo što smo malopre rekli, da li će zaista moći da se uporede posledice prekršaja nevezivanja pojasa ili neposedovanja svetlosnog prsluka.
To su neke stvari koje smo mi primetili i na koje smo želeli predlagaču zakona da ukažemo i koje su apsolutno u duhu naše konstatacije da zakon niste dovoljno dobro razradili i da ste možda u tom duhu bili obavezni da još veći broj amandmana prihvatite i da na taj način pokušate da popravite zakon.
Smatramo takođe da je član 1. ovog zakona besmislen i ukoliko prihvatite amandman poslanika da se stav 3. člana 30. briše. Zato molimo da preispitate vašu odluku, odnosno da prihvatite amandman koji je moj kolega Boris Aleksić predložio.

Zahvaljujem. Da li još neko po ovom amandmanu želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Zoran Ostojić podneo je amandman, sa ispravkom, na član 31, sa predlogom da se posle člana 31. doda novi član 31a. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Zoran Ostojić.

Ovaj član govori o načinu vezivanja u kolima, posebno o načinu vezivanja dece. Mislim da ima dva problema ovde.
Prvo, ovako je formulisano za dete do tri godine starosti: "Dete do tri godine starosti prevozi se u bezbednosnom sedištu, odnosno korpi, osim u vozilima za javni prevoz putnika".
U redu - osim za vozila za javni prevoz putnika, međutim ova formulacija implicitno dovodi do toga da je zakonski prenositi ili voziti bebu do tri godine, dete do tri godine u korpi za veš. Piše - u korpi. Ne piše da mora da bude vezano u tom posebnom sedištu.
Iskreno, mislim da je bolja moja formulacija: ''Kada se dete do tri godine starosti prevozi u putničkom vozilu, ono mora biti u homologovanoj dečijoj bezbednosnoj korpi ili homologovanom sedištu za bezbedan prevoz dece, podešenim za taj uzrast deteta''.
Znate, gospodine Mrkonjiću, da skoro 200 ljudi godišnje umre ili pogine zbog nevezivanja. Zato smo i bili ljuti kada ste, kao faktor bezbednosti, rekli da se ne vezujete. Ovo, bez obzira što će ministar bliže odrediti način prevoza dece, mora biti u zakonu, mora biti zakonska obaveza.
Imamo tu još jedan problem, koji uopšte niste rešili ovim zakonom, problem dece između tri i 12 godina.
Imamo treći problem. Ako sam dobro razumeo, vi ste prihvatili amandman narodnog poslanika Mome Čolakovića koji se tiče vezivanja osoba nižih od 150 santimetara. Poseban je način vezivanja osoba nižih od 150 santimetara.
Ako obrišete taj poseban način, verujte, nadam se da se to neće desiti, dovode se u opasnost niske osobe da im u nekoj nesreći pojas, hajde da ne kažem odseče glavu, ali da ima mnogo ozbiljnijih posledica nego na način na koji je to uređeno u Evropi. Ovaj član, kako ste ga vi formulisali, protivan je Evropskoj direktivi, verujte mi. A u nekim drugim slučajevima rado se pozivate na Evropsku direktivu.
Mislim da mora da se definiše, to je svrha mog amandmana, i prevoz dece između tri i 12 godina i da se ovo za decu do tri godine jasno formuliše.
U ovom vašem članu kažete - korpa, čak ne piše da mora da bude vezano to dete do tri godine.
Ovo je tehnička stvar i ne vidim ništa što bi moglo da utiče na slavu onog koji je pisao. Prihvatite ovaj amandman, radi se o deci, radi se o bezbednosti, ne zadire u policijska prava, samo zadire u bezbednost i mnogo je bliže onom što je u Evropi.

 Hvala. Vreme za LDP ste iskoristili, a kao ovlašćeni predstavnik imate još 13 i po minuta.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Zoran Šami. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Momo Čolaković. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Odbor za saobraćaj i veze, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, podneo je amandman na član 33. Predstavnik predlagača je prihvatio amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Zoran Šami. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami. Izvolite.

Zahvaljujem. Predložili smo, u cilju popravljanja teksta, dve izmene u članu 33.
Ova prva, da se umesto glagola "moći" upotrebi glagol "smeti", zapravo je prihvaćen jer je to bio amandman Odbora, koji je Odbor predložio i to je prihvaćeno.
Ali, mi smo tražili da se u stavu 2. brišu reči ''van vozila''. Naime, radi se o tome da kada je preglednost loša, onda vozač treba da dobije instrukcije od nekog drugog lica, na primer kod kretanja unazad, izlaska na put itd.
Tu je predlagač zakona nekako zaključio da to lice koje daje instrukcije mora obavezno biti van vozila.
To je, doduše, tačno u slučajevima putničkih vozila, ali u slučajevima teretnih vozila ne mora da bude tačno. Može to lice da se nalazi i na kamionu i da ima odličan pregled.
Dakle, nalazi se u vozilu, odnosno na vozilu, a da pritom može da završi posao. Ne vidim zašto bi onda zbog toga vozača trebalo kazniti ako to ne ispunjava. To je bila primedba DSS, odnosno ovaj amandman.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Zoran Šami. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Zoran Šami.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Ranđelović. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Milan Urošević.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Zoran Ostojić. Izvolite.

Trošiću svoje vreme zato što je amandman Milana Uroševića bolji nego moj. I ja sam podneo amandman na član 41.
Radi se o nasilničkoj vožnji. Šta je to nasilnička vožnja? Iz obrazloženja Vlade da ne prihvata Uroševićev amandman jasno je da ne žele preciznu definiciju. Jer kaže da Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što je intencija onih koji su pisali zakon bila da omogući diskreciono pravo sudiji za prekršaje da u svim situacijama kada vozač ispoljava postupanje koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja itd. A ja mislim da upravo treba jasno zakonom definisati šta je nasilnička vožnja.
U zakonu ima formulacija o gruboj suprotnosti itd. (nejasan, ''gumeni'' član; očigledno je ovaj koji je pisao to pisao u nekom drugom vremenu, kada su ''gumeni'' članovi bili na ceni), pa onda kažete – pod nasilničkom vožnjom smatra se i... Znači, ovo ''gumeno'', pa plus ovo konkretno.
I ja i Urošević predlažemo da bude samo konkretno, a ništa gumeno, da sudija ili policajac određuje kada vozač dva ili više puta prođe kroz crveno svetlo ako između dva uzastopna prolaza nije prošlo više od 10 minuta, to vi predlažete, i kada vozač izvrši preticanje kolone vozila pri čemu svojim vozilom prelazi ili se kreće po neisprekidanoj uzdužnoj liniji koja razdvaja kolovozne trake po smerovima.
Urošević i ja, Urošević detaljnije od mene predlaže samo šta se smatra nasilničkom vožnjom, jer on kaže da je nasilnička vožnja ponašanje vozača motornog vozila koja je u gruboj suprotnosti s pravilima saobraćaja, odnosno prilikom koga vozač ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju, i to konkretno kada i samo sada – kada prolazi kroz crveno svetlo, kada vozi 50 km više nego što je dozvoljeno u gradu, kada vozi više od 70 km više od dozvoljenog van grada, što sam i ja predložio, on predlaže i da kada se dva puta prođe kroz crveno svetlo u roku od 24 sata itd. (ima još dve ili tri stavke).
Ovo jeste nasilnička vožnja i ovo bi trebalo da bude nasilnička vožnja, samo ovo i ništa više. Sasvim je dovoljno da to bude nasilnička vožnja, a ne da dajete sudiji za prekršaje i policiji diskreciono ovlašćenje da ceni kako je to vozač u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja vozio. Jer, objektivno, za mene je nešto grubo, za gospodina Šamija možda manje grubo. Konkretizujte ovo, biće manje nesporazuma, ako želite manje nesporazuma.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić i Zoran Šami. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima dr Zoran Šami.