Član 42. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima se odnosi na brzinu i u stavu 1. se navodi da je vozač dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Amandmanom se u ovom stavu samo dodaje da pored zaustavljanja pred svakom preprekom stoji i izbegavanje prepreke. Na ovaj način navedeni stav postaje potpuniji i sveobuhvatniji u pogledu radnji koje su moguće u određenim saobraćajnim situacijama, jer se na ovaj način predviđa i mogućnost izbegavanja prepreke, što pooštrava opisanu dužnost vozača u prilagođavanju brzine kretanja vozila. Hvala.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Ostojić. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Milan Dimitrijević. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima dr Zoran Šami.

Zahvaljujem, predsedavajući. Tražili smo da se popravi tekst u sledećem smislu. Ovde stoji da je vozač dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta itd., nabraja se šta još sve treba, što nije sporno. Tražili smo da se ''osobinama'' briše jer, iskreno da vam kažem, ne znam šta znači ''osobina puta'' – valjda da li je put šarmantan, lep ili nije lep, ili ružan... Stanje puta je dovoljna kategorija za tako nešto.
Takođe, u tom istom stavu, gde se kaže ''ima razloga da predvidi'' da treba da vozi manjom brzinom, nema šta vozač da predviđa prepreku ili ostalo, nije vozač baba gatara. Tražili smo da se reči ''ili ima razloga da predvidi'' menjaju rečima ''odnosno ima razloga da očekuje''. Da rečenica znači – tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi, odnosno ima razloga da očekuje.
Šta znači predvideti? To ne znači baš ništa. Ne mogu da predvidim da je na putu rezervisanom za motorna vozila iskopana rupa od pola metra i da će da mi otpadne točak. To da predvidim ne mogu. Onda bi trebalo stalno svi da vozimo 30 km na sat i sve je u redu.
Još jedna, ne baš tehnička izmena. U trećem stavu reč ''i'' zamenjuje se rečju ''odnosno''. Naime, ovde kaže: ''Sve odredbe ovog zakona koje se odnose na brzinu primenjuju se na trenutno izmerenu brzinu i srednju (prosečnu) brzinu''.
Ovako kako je formulisano izlazi da uvek morate da merite i jedno i drugo. Možete meriti i jedno i drugo, ali možete ili jedno ili drugo. Naročito na autoputu možete meriti srednju (prosečnu) brzinu, s obzirom na vreme kada je vozač ukucao karticu i kada je izašao s autoputa. To su naše primedbe. Hvala.

Reč ima gospodin Jovan Palalić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, ovo je jedan od članova gde se na vrlo konkretan način vidi kako Vlada kroz ovaj zakon posmatra odgovornost učesnika u saobraćaju. Pored člana 3, član 42. najjasnije dokazuje da je vozač isključivo odgovoran u jednoj saobraćajnoj situaciji.
Ljudi koji su se bavili u praksi ovakvim slučajevima, gde se kaže da je vozač dužan da brzinu kretanja prilagodi osobinama i stanju puta i da je dužan da vozilo zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi – u svakoj takvoj situaciji koja se desila u praksi, vozač je bio odgovoran.
Pazite sad kakvo nam obrazloženje Vlada daje zašto odbija ovaj amandman – Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što je očekivanje subjektivan doživljaj vozača, a odredba ovog predloga zakona se odnosi na objektivne okolnosti.
Garantujem vam da, u situaciji kada se desio jedan slučaj, da se utvrđuju objektivne okolnosti, sudija će suditi u skladu sa svojim subjektivnim doživljajem da li je vozač mogao da predvidi prepreke na putu.
Ovo je na neki način uvođenje objektivne odgovornosti vozača u naš pravni sistem. On je dužan da predvidi nemoguću situaciju na putu, a najlakše je onda sudiji da na osnovu svog subjektivnog doživljaja sudi i ceni da li je on imao mogućnost da predvidi jednu objektivnu okolnost.
Ovo je vrlo opasna odredba, koja isključivo stavlja vozača kao odgovornog u saobraćajnoj situaciji, gde se sudija, bilo u prekršajnim, bilo u redovnim sudovima, ne upušta u ostale činioce koji su eventualno uticali na saobraćajnu situaciju. On sudi i procenjuje da li je vozač mogao da predvidi. Ako sudija kaže ''ja mislim da si mogao da predvidiš'', on je kriv.
Molim vas da prihvatite ovaj naš amandman, da ne unosimo objektivnu odgovornost u naš sistem, jer na osnovu ovoga nema potrebe da se bilo šta dokazuje. Dovoljno je da na osnovu zapisnika, uviđaja koji uradi policija, sudija samo proceni čim vidi vozača da je on imao mogućnost da predvidi svaku moguću prepreku koja se mogla pojaviti na putu i da reši slučaj. To dokazuje da ovaj zakon nije odmakao dalje od logike koja je postojala u sada još važećem zakonu.
Prihvatite amandmane na članove 3. i 42. i izvucite vozača iz situacije gde može biti objektivno odgovoran za nešto na šta ne može da utiče.

Reč ima poslanik Mirko Čikiriz.

U ime poslanika SPO u načelnoj raspravi sam takođe tražio da se promeni logika ovog zakona i mislim da ako prolazimo ulicom, odnosno bulevarom ispred Doma Narodne skupštine, vozač ne može da predvidi ponašanje 300 učesnika u saobraćaju koji su ili u motornim vozilima ili su pešaci.
Sasvim je druga situacija, naravno, ako vozač izjavi da je video i mogao da predvidi da će neka pokretna prepreka, pretpostavimo da je to pešak, da kroči na kolovoz, a pored toga on i dalje vozi. Onda je vozač kriv. Ali ako svi objektivni pokazatelji na sudu i subjektivni iskazi vozača i svedoka ukazuju da vozač nešto nije mogao da predvidi, ostavlja se prostor sa ovakvom odredbom da vozač uvek bude kriv.
Pomenuću samo jedan slučaj, vrlo interesantan, iz sudske prakse. U krivičnom postupku je vozač autobusa oslobođen, a u parnici za naknadu štete osuđen zbog toga što je logika krivičnog suda bila da nije mogao da predvidi, a parničnog da je trebalo da predvidi.
Pored kolovoza je stajao pešak koji ima paranoidnu šizofreniju i sa visokim stepenom alkoholisanosti. Bukvalno je jurio vozila po putu koja nailaze, naleteo na autobus koji je prešao na drugu stranu kolovoza, udario u autobus i svi putnici su rekli da je vozač bežao od tog pešaka. Inače, za paranoidnu šizofreniju su karakteristični brojni poremećaji, recimo da bolesnik uobražava da je poslat od svevišnjeg da spasava svet, vidi nevidljive sile itd.
U jednom istom slučaju logika krivičnog i parničnog suda je bila različita, jer je krivični sudija rekao – nije mogao da predvidi i da očekuje, a parnični suprotno. Hvala.

Reč ima poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi predlagač trebalo da prekine sa ovom praksom, da isključivu odgovornost za saobraćajne udese imaju vozači motornih vozila. Potpuno razumem da postoji opasnost da neko to zloupotrebi ako se sa tim prestane, ali moramo da budemo svesni da su svi učesnici u saobraćaju krivično odgovorni – i pešaci i biciklisti i svi koji učestvuju u saobraćaju.
Postoji praksa da je vozač odgovoran iz razloga što on upravlja motornim vozilom koje može nekome da nanese teške telesne povrede ili oduzme život. Sad vas, gospodo, pitam – šta ako vozač ugrozi svoj život i bezbednost svojih putnika, da bi izbegao kontakt sa nekim ko nije dovoljno odgovoran u saobraćaju? Šta ćemo ako svojim postupkom ugrozi druge učesnike u saobraćaju? Takav vozač će svakako biti osuđen, iako je maksimalno prilagodio brzinu kretanja vozila uslovima saobraćaja, puta itd. Život nam priča neke druge priče.
I, gospodo predlagači, da znate, uvek kada ima teških telesnih povreda ili ne daj bože smrtnog ishoda, dve porodice su kažnjene. Ne treba u takvim situacijama da jednu potpuno uništimo, ako je već druga toliko morala da plati zbog neodgovornosti njenog člana.

Zahvaljujem. Recite mi, molim vas, da li ste koristili vaše vreme, kao ovlašćeni predstavnik, ili od poslaničke grupe? (Veroljub Arsić, s mesta: Poslaničke grupe.) Hvala lepo.
Da li još neko, po ovom amandmanu, želi reč? (Ne.)
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Ostojić. Predstavnik predlagača i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Zoran Ostojić, izvolite.