Jedan od članova ovog zakona koji je kod građana izazvao možda najviše polemike i sumnje u dobronamernost policije prema vozačima jeste upravo ovaj član i upravo ovaj stav, gde se traži ekskluzivnost policije po pitanju mogućnosti parkiranja na nekim mestima gde građanima to nije dozvoljeno, a policiji jeste jer su oni na službenoj dužnosti.
Zašto vam to govorim? Zato što je široka praksa zloupotrebe takvog parkiranja i građani su svedoci takvih zloupotreba, posebno kada je u pitanju odnošenje vozila paukom. Uverićete se u to konsultujući brojna parking preduzeća po lokalnim upravama, koja će vam reći kojim su pritiscima izloženi od lokalne policije ako se desi da odnesu vozilo policajca u prekršaju, čak privatno vozilo, pa čak i vozilo nekog bliskog rođaka. Uvek je to bilo upravo na nekoj posebnoj službenoj dužnosti.
Možda je zbog toga trebalo poslušati gospodina Šamija i usvojiti ovaj amandman, jer ta ekskluzivnost je nešto što građani vrlo teško mogu prihvatiti. A parkiranje je nužna potreba svakog vozača, i kršenje propisa kojima se uređuje ova oblast u saobraćaju ipak treba da bude za sve jednak.

Reč ima gospodin Zoran Ostojić.

Meni je drago što ste vi prihvatili dosta amandmana, da se ne stekne pogrešna slika da ste odbili sve amandmane. Nije mi drago što ne prihvatate ključne amandmane, koji štite građane. Zašto se mi ovde upinjemo da popravimo zakon? Zato što smo mi predstavnici građana. Iz raznih smo partija, ali predstavljamo građane.
Zakon nije građanski, mnogo je policijski. Evo, zar ovaj član to ne dokazuje? Mogli ste da napišete da i vatrogasci i hitna pomoć to možda mogu da imaju. Šta vas je to koštalo? Zašto samo policija može da se zaustavlja i parkira protiv propisa, a ne mogu druge službe?
Da vas podsetim šta se desilo pre neki dan u Londonu. Policijsko vozilo je napravilo prekršaj, prošlo kroz crveno svetlo, snimljeno je kamerom, došlo je do medija i veliki je skandal izbio.
Nikako policija nije mogla da kaže – to je uradio jer je vršio službenu dužnost, jer očigledno u njihovim zakonima toga nema, pa se policija dodatno obrukala jer je izdala saopštenje kako ne zna ko je vozio tog trenutka to policijsko vozilo.
To je samo kao jedna mala crtica, da uporedimo stanje u Srbiji na osnovu zakona koji vi predlažete i nečega što se dešava u Evropi, a gde Vlada koju vi predstavljate kaže da želi da idemo.

Reč ima poslanik Miljan Ranđelović.

Želim i sa ove strane da podržim ovaj amandman. To je moje lično mišljenje zbog toga što, ako je negde znak za zabranu zaustavljanja ili parkiranja, to znači da nije bezbedno tu stati. To onda treba da važi za sve, jer ako policajac, pa makar bio na službenoj dužnosti, tu staje, to znači da on ometa saobraćaj i da ugrožava bezbednost saobraćaja. Siguran sam da se uvek može naći alternativa za parkiranje. Slažem se da policija uvek radi, policija i treba uvek da radi, ali to ne sme da bude na uštrb bezbednosti građana i bezbednosti saobraćaja. Hvala.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 64. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Zoran Nikolić. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Doktor Zoran Šami.

Gospodine ministre, evo vam još jedne ilustracije kako je jedan logičan amandman potpuno bezrazložno odbijen. Radi se o tome da se zabranjuje parkiranje vozila sa leve strane puta, gde je, naravno, parkiranje inače dozvoljeno.
Znači, vi idete ulicom, recimo Vojvode Stepe, dvosmerni je saobraćaj, nije puna linija, uočite mesto sa leve ivice puta i ne smete bezbedno da pređete preko isprekidane linije i stanete i parkirate kola. Zašto? Da li će neko da mi objasni zašto? Nego, morate da vozite još 500 metara, da pravite neko polukružno skretanje, koje u krajnjoj liniji nikad nije preterano bezbedno, da se vratite nazad da biste stali na to isto mesto, samo što će vam kola biti okrenuta u suprotnom pravcu.
Ne razumem zašto se pod uslovima kada se može prelaziti na drugu stranu puta ne sme parkirati sa leve strane. Da li bi mi neko dao odgovor zašto ne sme? Ili je i to jedna od besmislenih odredaba koje ne znam čemu služe osim da se kažnjavaju vozači kojima, naprosto, nije logično da time ugrožavaju bezbednost saobraćaja. Ne ugrožavaju. Zašto bi? Ponavljam, ne govorim o situacijama kada inače nije dozvoljeno parkiranje i ne govorim o situacijama kada je puna linija, koja, naravno, ne sme da se preseče, to je druga stvar. Hvala.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Odbor za saobraćaj i veze je, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, podneo amandman, sa ispravkom, na član 66.
Predstavnik predlagača je prihvatio amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, s tim što se ni predstavnik predlagača ni Zakonodavni odbor nisu izjasnili o podnetoj ispravci amandmana.
Da li neko možda želi reč? (Da.) Amandman je prihvaćen, ali se nisu izjasnili za ispravku amandmana. Želite reč? (Da.) Izvolite.

Radi se o parkiranju (govorim zbog građana). U Predlogu zakona u suštini stoji, kako mi čitamo formulaciju, da vozač ne sme da parkira na trotoaru, osim ako je to dozvoljeno i regulisano saobraćajnom signalizacijom, odnosno ako postoji površina za kretanje pešaka od najmanje 1,6 metara širine, koja ne sme biti uz ivicu kolovoza. Ova formulacija nama znači da je u Beogradu dozvoljeno parkiranje na trotoaru ukoliko pešaci imaju 1,6 metara prema zgradi, odnosno od kolovoza.
Molim vas da ne prihvatite ovu ispravku. U redu, objasnite mi zašto, zato što mislim da... U Japanu ne može da se kupi vozilo ukoliko nemate parking mesto. To je tako pošto je mala zemlja, a mnogo je ljudi. U Beogradu imamo problem sa parkiranjem. Ako pešaci imaju dovoljno mesta da prođu, i uvek je interes pešaka taj koji treba da odlučuje, a ima širokih trotoara, zašto tu ne bi moglo da se parkira? To bi bio doprinos bezbednosti saobraćaja, jer ljudi ne bi ostavljali po kolovozu automobile sa sva četiri migavca upaljena itd..
Ako dobro razumem, vi ćete prihvatanjem ovog amandmana gospodina Uroševića zabraniti parkiranje svuda osim na mestima gde je to dozvoljeno. Bolje je da je dozvoljeno svuda osim na mestima gde je to zabranjeno. To je malo više posla za gradske vlasti, ali to je u interesu građana Beograda, vozača Beograda.

Kao što vidite, konsultacija je ''leteća''. Samo malo strpljenja, molim vas.
Reč ima ministar Mrkonjić.